Hvala, ministre Trivan.
Reč ima Vesna Nikolić Vukajlović. Izvolite.

Tačno je da za korišćenje IPARD sredstava postoje tačni uslovi koje je propisala Evropska unija, ali za korišćenje sredstava iz Zelenog fonda vi propisujete, a ne Evropska unija. E, tu se sada mi bojimo, kao Srpska radikalna stranka, da će doći do zloupotrebe, jer već imamo od 2012. godine opasne zloupotrebe tog istog fonda. Vi sad možete okretati glavom tamo i ovamo, ali to ništa nama ne znači. Vi ste morali ovde jasnije da pokažete nama da vi nemate tu nameru. Zašto ste vi izbegli konkurs, a u konkursu sve piše? Zašto ste vi izbegli konkurs, pa može van konkursa da dođe do povlačenja tih sredstava. E, tu je problem. Hvala, ministre.

Hvala, koleginice.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Mi ovde raspravljamo o amandmanima koji se odnose na sredstva koja na ime pretpristupnih fondova treba da oprihoduje država Srbija. To je 160 miliona evra. Poštovane kolege i dragi građani, tih 160 miliona evra iz evropskih fondova je aktuelno više od godinu i po dana. O tome se uveliko već pričalo, kao što sam već rekao, pre mnogo vremena i po onoj staroj „čekajući Godoa“, evo, mi idemo i korak napred, pripremamo čak i zakon iz oblasti ekologije, ako stignu ta sredstva od 160 miliona evra.

Iskreno govoreći, pri tome ne uzimajući ko je opozicija, a ko je vlast, da li neko više veruje da će tih 160 miliona stići? Da li ima neko ko može da realno poveruje? Drugo, i kad stigne, ministre, niste objasnili suštinu tih sredstava. Najveći osnov po kome se dobijaju ta sredstva je ugradnja opreme za potrebe poljoprivrednog gazdinstva. Ta oprema, kada pogledate koji su uslovi, verujte da će se malo ko odlučiti za takav jedan aranžman. Zašto? Zato što je pod budnim okom posmatrača iz Evropske unije, zato što ugovorene obaveze mogu biti prekinute onog trenutka kada proceni investitor da se ne pridržava svih standarda i niz razloga je zašto može da dođe do prekida i zašto može da dođe do negativnih posledica, bez uticaja i Vlade Srbije i onoga ko uzima ta sredstva, a mi ovde idemo sa nečim što podrazumeva da će sufinansirati Vlada Srbije onoga ko uzima sredstva iz pretpristupnih ili razvojnih fondova.

U redu je ova odredba, ovaj predlog da se u hitnim interventnim situacijama bez konkursa dodeljuju sredstva. Imate situaciju gde je van pameti da se konkursom određuju sredstva za nešto što je gorući problem, za nešto što je opšta ekološka opasnost, ali nemojte da stavljate u poseban tretman ona sredstva koja su vezana za pretpristupne fondove, odnosno fondove za razvoj. Ne mogu imati isti tretman kao sredstva koja se u hitnim slučajevima dodeljuju. To je suština svih primedbi Srpske radikalne stranke. Hvala.

Hvala, kolega Mirčiću.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite, kolega Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u oblasti zaštite životne sredine nužno je da se promeni zakon, a ne da se odredbe ovog zakona menjaju samo na parče.

U oblasti zaštite životne sredine caruje korupcija, od vrha do dna. Na nivou lokalnih samouprava i na nivou Pokrajine i Republike još uvek nisu izrađeni instrumenti ko će vršiti kontrolu. Kako inspektori za zaštitu životne sredine obavljaju svoje funkcije? Jesu li korumpirani? Jesu li korumpirani i da li su u sprezi sa zagađivačima? Da li izvlače koristi odatle? I, jedni i drugi? Koja je relacija Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i nadležnost republičkog, odnosno Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije. Tu reda još dovoljno nema. Bilo ga je zaista na pretek kriminala i korupcije i brojna sredstva su tu i količinski utrošena. Uzmite u obzir samo pančevačku deponiju, koja je građena 20 godina, niste vi učestvovali u tom periodu kada je ona građena, ali je ona građena 20 godina, koštala je oko 10 miliona evra. Jedan izvođač radova uzeo je četiri miliona evra. Ko to plaća? Plaćaju poreski obveznici.

Gospodine ministre, pitam vas da li na području Pančeva ima neka firma kojoj je oduzeta dozvola za rad i licenca ili nema? Ako jeste kažite ko je to, i šta je preduzela nadležna inspekcija?

Bolna tačka u zaštiti životne sredine gospodo vam je inspekcija. Inspekcija je povezana sa zagađivačima čak i sa organima gonjenja. U procesu dokazivanja zagađenja životne sredine imate veštačenja koja se naručuju i veštak pita – da li želite pozitivan ili negativan nalaz, ako da pozitivan nalaz taj veštak ima koristi.

Prema tome, gospodine ministre, založite se da uspostavite kontrolu zatražite izveštaje na teritoriji Pančeva zapisnike o inspekcijskoj kontroli inspektora za zaštitu životne sredine i šta se događa u praksi? Inspektor zaštite životne sredine ode u fabriku i kaže – vi mora da čistite instalacije, da prečistite ovo sve, celokupnu fabriku, ali kaže – ja vam kažem ko to može da uradi. Može taj i taj koji se bavi iznošenjem i deponovanjem opasnog otpada. Kolika je korist sada? Pa, ako ima 100 tona on napiše u fakturi 200 tona. Pa, ko to plaća i ko to kontroliše? E, da li je ovo tačno ili nije tačno, molim vas možete malo da izvršite detaljnu kontrolu.

Uzmite u obzir i slučaj u Kovinu, u Deliblatu. Imate čoveka koji je tajkun, sagradio silose ljudima uz kuću. Ti ljudi ne mogu da žive samo da se sele, ali znate šta, ali kada dođe njihov inspektor za zaštitu životne sredine u kontrolu, skiču prasad po dvorištu. E, pa sad vidite.

Da li ima slučajeva da je jedan tajkun koji se bavi tim poslovima kupio kola inspektoru? Da li je tačno da mu je nekoliko hiljada evra dao da promeni zube? Da li je to tačno ili nije tačno, to se može utvrdite, ali ono kada je ministarstvo u pitanju, država mora biti jača od kriminalaca na lokalu. A pretresite i vaše ministarstvo. Kako je moguće kad sam postavio poslaničko pitanje, kontaktirao sam i vas, za jednog tajkuna koji se bavi opasnim otpadom, a protiv koga je podignuta skoro optužnica, kako je moguće da iz vašeg ministarstva za pola sata on sazna i da bude obavešten da je poslanik Jojić postavio pitanje u Narodnoj skupštini? To vi uzmite malo pod kontrolu, biće boljih rezultata.

Hvala kolega Jojiću.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite, profesore Bojiću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo, čulo se ovih dana dosta diskusije na temu zaštite životne sredine, čulo se koji su najveći zagađivači, koji su najveći problemi, čulo se kako će se oni rešavati, ali malo se čulo ili malo se govorilo o jednom zagađenju kao posledici bombardovanja NATO bombardovanja naše zemlje pre skoro 20 godina.

Kao član Komisije, skupštinske Komisije za istragu ovih posledica NATO bombardovanja, posebno onih sa osiromašenim uranijumom poštovaću stav Komisije i neću iznositi na videlo danas podatke do kojih dolazimo na terenu, ali ću vas samo podsetiti da se na devet lokaliteta u užoj Srbiji ispaljivani su projektili sa osiromašenim uranijumom, koji se uglavnom koriste za uništavanje oklopnih transportera i tenkova. Pri udaru ovog projektila razvija se temperatura od preko 3000 stepeni i oslobađaju se nano čestice koje se rasprušuju u vazduhu ili zemlju i koje su otrovne za sve one koji ih uzdišu.

Smo ću vam reći na kakve smo posledice naišli kada smo obišli Pčinjski okrug na potezu Vranje – Bujanovac – Pljačkovica – Relja – Slatkoselce i tako dalje. Stoka je naglo počela da oboljeva od leukemije, raznih drugih deformiteta, opadanje rogova, zuba, krivljenja nogu, rađana je mladunčad sa dve glave. Jagnjad su se recimo rađala potpuno slepa. Znači, ne da imaju oči nego bez očiju i tako dalje.

A gospodine ministre, čuo sam pre neki dan da ste najavili donošenje jednog krovnog zakona o klimatskim promenama, pa verujem da ćete i ovaj problem, odnosno zaslužuje da se nađe u ovom tekstu zakona. Hvala vam.

Hvala, profesore Bojiću.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, kolega Despotoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnošenjem amandmana SRS smatra da se na dnevnom redu ovog visokog doma našao vrlo značajan predlog zakona o zaštiti životne sredine i vrlo ozbiljna tema da bi je prešli tek tako, a da narodni poslanici ne ulože trud i napor i kroz amandmane daju svoj sud i ukažu šta je to što Vlada treba da uradi za dostojnu i zdravu Srbiju.

Kao što sam u više navrata rekao, a vi ministre potvrdili, a sredina iz koje dolazim ima ogroman potencijal da se razvije u pravo nacionalno turističko blago. Uložite trud da sve ono što sam rekao u načelnoj raspravi za zapadni i jugozapadni deo Srbije rešite, ali vas i molim, a imam i obavezu prema svojim građanima da se pod hitno reši nesanitarna deponija u Prijepolju kao i sve ostale i slične. Sa takvom deponijom i zagađenom rekom Lim ne može se krenuti u turističku valorizaciju i razvoj, pa će samim tim i mnoge turističke vrednosti ovog kraja ostati bez posete brojnih turista.

Ako sačuvamo pluća ovog dela Srbije, odnosno klisuru reke Mileševke koja predstavlja centar biodiverziteta, zatim, planinu Jadovnik, Ozren, Zlatar i naravno Uvac koji zaslužuje da bude zaštićen i nosi ime nacionalnog parka prirode, gde je 1999. godine bilo prisutno samo 10 mladunaca beloglavog supa, ali je odličnim programom zaštite ove vrste kanjon reke Uvca bogatiji za oko 600 jedinki, moći ćemo da se nadamo čistijem vazduhu, zdravoj životnoj sredini, a samim tim i boljem i kvalitetnijem životu naših građana.

Sve ove prirodne lepote zaslužuju prisustvo od Pančićeve omorike, stabla crnog bora starog preko 300 godina, preko surog orla, orla zmijara, sivog sokola, do vidre, medveda, srne divlje svinje, divokoze, vuka.

Napominjem da se pored ovih prirodnih lokaliteta izdvaja i spomenik prirode Sveti bor na Kamenoj gori koji već četiri veka dominira izgledom i lepotom i koji je privukao pažnju našeg istaknutog reditelja Emira Kusturice da na ovom mestu snimi film „Na mlečnom putu“.

Sve ovo prati i nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, Manastir Mileševa i srednjevekovni grad Mileševac, koji su pod zaštitom od 1947. godine. Hvala.