Hvala, kolega Lukiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Pešić.
Da li neko želi reč?
Olivera Pešić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman kojim sam predložila dodavanje stava 2. u članu 1. Predloga zakona o zaštiti životne sredine, kako bih ukazala na značaj unapređenja uslova u nacionalnim parkovima.

Izdvojiću Nacionalni park Šar-planinu koji se nalazi na samom jugu Srbije i predstavlja primer netaknute prirode sa preko 1500 vrsta biljaka, sa preko 200 vrsta ptica, 150 vrsta leptira, mnogo životinjskih vrsta i sa izuzetno bogatim kulturno-istorijskim nasleđem.

Što se tiče unapređenja uslova života za građane Leskovca, a koji se tiču zaštite životne sredine juče je napravljen jedan veliki korak. Naime, juče su ministar Trivan i ambasador Kraljevine Holandije uz prisustvo gradonačelnika Leskovca potpisali sporazum o bespovratnoj pomoći iz Orio programa Kraljevine Holandije, čija vrednost iznosi osam miliona evra i ovim sredstvima će se izgraditi kanalizaciona mreža za 17 naseljenih mesta u Leskovcu, dužine negde oko 80 kilometara. Na taj način će se obezbediti bolji uslovi života za građane Leskovca i naravno zdravija životna sredina i to je velika stvar u oblasti zaštite životne sredine za građane Leskovca i ovom prilikom vam se ministre zahvaljujem. Hvala vam.

Hvala, koleginice Pešić.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr LJubiša Stojmirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Izvolite, koleginice Malušić.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, ekološka ravnoteža postoji u svakom ekosistemu u čitavoj biosferi. Naime, čovek kao vrsta je čvrsto povezan sa ostalim komponentama ekosistema. Postojanje čoveka je uslovljeno interakcijama i održavanjem ekološke ravnoteže.

Čovek, svojom nemarnošću, nebrigom, stvara poremećaje ekološke ravnoteže. Vlada od 2012. godine, na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem, sada, tada premijerom, se obavezao da će izmestiti i zbrinuti velike količine istorijski opasnog otpada. Znači, nagomilavanje otpada godinama koji se nalazi u preduzećima u restrukturiranju i stečaju. Toliko o brizi tadašnjoj. Ova mera Vlade će tim preduzećima omogućiti izbor strateškog partnera, nove investicije i radna mesta. Uspostavljanjem sistema za upravljanje otpadom u Republici Srbiji umesto izvoza uštedeće se u privredi i budžetu Republike Srbije milioni evra.

Ekološka katastrofa je posledica negativnih i nesmotrenih ljudskih aktivnosti i samim tim se taj pojam razlikuje od pojma „prirodna katastrofa“. LJudi dovode do rasprostranjenih i dugotrajnih posledica, nažalost, kako na ekološki sistem, tako i na same ljude, životinjski i biljni svet. Zemlji prete ozbiljne ekološke štete od izlivanja nafte, opasnost od nuklearnog zračenja i od nuklearnog otpada, šumskih požara i drugih ekoloških katastrofa.

Setimo se samo ministra Dulića i njegovog ministrovanja 2009. godine i katastrofe koja je zadesila prelepi grad Valjevo. Naglim pražnjenjem akumulacije na reci Gradac, tzv. „Berkove brane“, izazvanog nestručnim istovremenim podizanjem sve četiri ustave na brani, grad Valjevo suočen je sa velikim bio tada, ekološkim, zdravstvenim, vodoprivrednim i ekonomskim problemom. Otvaranjem ispusta na brani došlo je do oticanja velike količine vode, podizanjem ulja i pomora ribe. Sama akumulacija je ostala bez vode, pa se usled isušivanja taloga i mulja u neposrednom okruženju širio nesnosan smrad. Kako se brana nalazi u gradskom jezgru, u kome živi veliki broj stanovnika, klisura reke Gradac, koja se smatra jednom od najčistijih u Evropi i bila je veoma posećeno izletište tada, građani Valjeva su izrazili svoje ogromno nezadovoljstvo tada.

Dragi moji sugrađani, dragi ministre, poštovani ministre, ovo se više nikada ne sme dogoditi. Nikada.

Naime, zahvaljujući dobijenoj vrednoj opremi Republike Srbije, Republika Srbija se kroz Agenciju za zaštitu životne sredine pozicionirala kao lider kvaliteta podataka iz oblasti životne sredine u regionu, ali je to samo početak. U Srbiji još uvek vlada monitoring i analiza stanja životne sredine nisu na zadovoljavajućem nivou. Potrebno je ulaganje više sredstava da on bude bolji, kao što je povećanje broja mernih stanica. Potrebno je mnogo više ulaganja u zaštitu životne sredine kako bi stvorili preduslove za veće investiranje u ekologiju. Moramo dostići nove tehnologije, nov način rada, a pre svega novo razumevanje smisla i značaja zaštite životne sredine.

Sa ovom Vladom, sa našim predsednikom sigurna sam da će za, možda, u narednih 10 godina Srbija izgledati potpuno drugačije nego sada, nažalost. Hvala.

Hvala, koleginice Malušić.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, najvažniji instrument sprovođenja politike u oblasti životne sredine je svakako inspekcija. Inspekcijske službe uz savesne građane su glavne karike u sprovođenju zakona. Nema dovoljno kadra i inspekcije nisu dovoljno opremljene i obučene, tako da ozbiljne reforme ne možemo se nadati u dostizanju strožijih standarda.

Naša Vlada i novoosnovano Ministarstvo radi na edukaciji onih koji moraju biti nosioci promena u kontroli inspekcijskim službama. Zato je održan prvi od tri planirana seminara u junu 2018. godine, ove godine na Tari, seminar pod nazivom „Zaštita prirode, nadzor i predostrožnost“. Okupio je najkompetentnije stručnjake iz različitih nadležnosti koji su jednostavno podržali neophodnost uspostavljanja obrazovanja svih zainteresovanih strana koji se bave zaštitom prirode, a sve u cilju njenog unapređenja i očuvanja prirode za buduće generacije.

Ekološko obrazovanje i formiranje ekološkog načina mišljenja započinje u najranijoj mladosti, pa je otuda veoma značajna uloga obrazovno-vaspitnih organizacija na svim nivoima sticanja znanja, osnovno školsko, srednje i visokoškolsko. S toga ne treba situaciju prepuštati slučaju, već su u pitanju organizovane nastave sa tematikom iz ekologije, mora se prići veoma ozbiljno i vrlo efikasno, naravno kroz inoviranje postojećih nastavnih planova i programa.

Treba sa što više akcija čišćenja reka, šuma od plastike i svakojakog đubreta stimulisati mlade ne da lome, nego da sade drveće, da čiste umesto da bacaju đubre.

Mora da postoji osuda okoline, ovo bih podvukla, mora da postoji osuda okoline prema takvima ali i zakonske odredbe u vidu kazni koje moraju biti brzo naplative i to zakon mora da omogući.

Kada sam ja bila u školi, imali smo obavezne radne subote. Pomagali smo goranima, planinarima u čišćenju planine Kosmaj, na primer, to je bilo druženje ali bilo je i korisnog rada i po mom mišljenju to bi trebalo obnoviti.

Flora i fauna iz mnogih oblasti je osuđena na odumiranje, a priroda je najveće bogatstvo. Srbija je divna zemlja sa prelepim staništima i nemojmo dozvoliti izumiranje ni jedne jedine vrste koju uništava svako zagađenje i otpad. Hvala.

Hvala koleginice Jovanović.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da)
Ivana Nikolić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na prvi član Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine kako bi se dodatno definisao pomenuti član, a sve u cilju isticanja važnosti izmene zakonskih odredbi koje se odnose na korišćenje sredstava i na finansiranje interventnih mera u vanrednim okolnostima, zagađivanja životne sredine i finansiranje nepredviđenih troškova, koji će se pojaviti u toku realizacije projekata koji se finansiraju iz pretpristupnih fondova EU.

Proces pristupanja EU sa sobom nosi mnogo izazova i kada se govori o životnoj sredini, predstoji ispunjavanje mnogih obaveza, zašta je potrebno obezbediti jedan stabilan izvor finansiranja gde treba da postoji i kontinuitet kako bi se unapredio kvalitet životne sredine i obezbedila održivost ekološkog razvoja.

Činjenica je da je pred Srbijom mnogo izazova i činjenica je da odgovorno rukovodstvo koje je aktuelno na političkoj sceni sprovodeći program SNS, da tu postoji mnogo posla i mnogo izazova kada je u pitanju zaštita životne sredine i da postoji veliki obim radova, počev od izgradnje elementarne infrastrukture pa do realizacije projekata koji se odnose na projekte po najvišim standardima, recimo kao što su regionalni centri za upravljanje otpadom.

Verujem da bi naš posao bio lakši da su prethodnici radili odgovorno, da nije bilo zloupotreba u gradovima i opštinama, ali mi smo danas svakako u boljoj poziciji i ovako radeći, idući tempom kojim idem Srbija, kroz sve sfere društvenog života, pa i kroz životnu sredinu, postići dobre rezultate, kako i u drugim oblastima, tako i u ovoj koja se prožima kroz sve njih. Hvala.

Hvala koleginice Nikolić.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definiše član 1. ovog zakona. Zaštita životne sredine je jedna od osnovnih tekovina EU, a nacionalni parkovi Republike Srbije podrazumevaju jedan od najviših oblika zaštite životne sredine.

S tim u vezi, Republika Srbija je u obavezi da značajno poveća investicije u ovu oblast. Poglavlje 27 životna sredina i klima jedno je od najskupljih i najkomplikovanijih poglavlja u procesu pregovora i obuhvataju trećinu svih pravnih tekovina EU, što nameće potrebu za usvajanjem jasne nacionalne politike, posebno u oblasti planiranja finansija i dinamike za implementaciju.

Predloženim izmenama zakona, otklanja se neusaglašenost postojeće regulative i omogućava korišćenje sredstava Zelenog fonda za kofinansiranje projekata, koji se finansiraju iz pretpristupnih fondova EU.

Na taj način se uspostavljaju uslovi za efikasnije planiranje i korišćenje sredstava Zelenog fonda i obezbeđuje sigurnost u toku realizacije na taj način finansiranih projekata.

Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine stvara se pravni osnov za izradu podzakonskog akta kojim bi se definisali uslovi zaštite životne sredine za korisnike IPARD sredstava. Obavezuju se svi korisnici IPARD sredstava iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja da obavezno ispune odgovarajuće uslove zaštite životne sredine. IPARD 2 program Evropske unije je instrument za predpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period od 2014. do 2020. godine, radi dostizanja evropskih standarda i podizanja konkurentnosti. Program je odobren i od EU i od strane Republike Srbije. Korisnici IPARD sredstava mogu biti kako pravna, tako i fizička lica koja se bave uzgojem, proizvodnjom ili preradom u oblasti prehrambene industrije, što obuhvata i investiciju u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.

Značajno je ukazati da za sprovođenje ovog predloga zakona nije potrebno da se obezbede dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, a da s druge strane, omogućava Republici Srbiji da iskoristi deo od 175.000.000 evra opredeljenih IPARD i IPA fondovima.

Zato će u danu za glasanje Srpska napredna stranka glasati za ovaj i sve ostale predložene zakone. Zahvaljujem.