Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Da li neko želi reč?

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dopunom ovog člana stavom koji sam predložio dodatno se definiše značaj zakona u sveukupnom razvoju Republike Srbije.

Specijalni rezervat prirode „Uvac“ je zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja i nalazi se na teritoriji opština Nova Varoš i Sjenica. Površine je preko 7.500 ha, a posebnu vrednost imaju uklješteni meandri reke Uvac čiji rtovi imaju relativnu visinu i do 100 metara. U okviru rezervata nalazi se jedan od najvećih pećinskih sistema u Srbiji, Ušački pećinski sistem dug preko 6.000 metara. Dolina Uvca delimično je potopljena izgradnjom tri brane i formiranjem veštačkih jezera – Zlatarskog, Uvačkog i Radojinskog. Voda akumulacionih jezera se uglavnom koristi za proizvodnju električne energije i za vodosnabdevanje.

Specijalni rezervat prirode „Uvac“ odlikuje prisustvo preko 130 vrsta ptica, a među njima je najznačajniji beloglavi sup, vrsta orla lešinara impozantne veličine, raspona krila i do tri metra. Brojnost beloglavih supova se do danas povećala na preko 600 jedinki i tako je kolonija ove jedinstvene vrste ptica postala jedna od najvećih u Evropi.

Raznolikost netaknutih staništa, prisustvo endemskih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta od posebnog su značaja za očuvanje biodiverziteta, a samim tim i za razvoj i promociju turističkih potencijala rezervata.

Opština Nova Varoš poslednjih godina kontinuirano ulaže u razvoj turizma i pored izgradnje putne i druge infrastrukture uz pomoć Vlade Republike Srbije investirala je preko 200 miliona dinara u poboljšanje turističke ponude. Odgovornom politikom Vlade Srbije stvaraju se uslovi koji će doprineti razvoju turizma uz očuvanje prirodnih dobara, a samim tim i celokupnom razvoju Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mihailo Jokić.
Da li neko želi reč?
Kolega Jokiću, izvolite.

Poštovana gospodo, poštovani ministre, prvo moram da konstatujem da je ovo jedina oblast u kojoj smo mi mnogo para dobili od EU, a mogli smo još više da smo imali znanja i da smo imali projekte. Zato vaše ministarstvo mora biti najpre stručno, dovoljno stručno da edukuje i timove po opštinama i po gradovima, jer neće nama zapad da da sredstva da mi pravimo fabrike, da se osamostalimo i da budemo nezavisni. Oni će nam vrlo lako dati i davali su nam pare kada je u pitanju ekologija, ali mi to nismo, kažem, u dovoljnoj meri iskoristili. Bilo je tu silnih zloupotreba, ali ono što je najvažnije mora se, ministre, uraditi kontrola trošenja tih sredstava.

Pod broj jedan, vi morate pomoći opštinama i gradovima kako u domenu izvornih prihoda. Tamo je član 6. tačka 5. – korišćenje državnih javnih dobara. To mora da bude izvor punjenja budžeta na nivou opštine, na nivou grada. U svim opštinama i u svim gradovima, odgovorno tvrdim, to se radi vrlo stidljivo, to su vrlo male sume i oni koji uzimaju plaćaju onoliko koliko misle da treba da plate. Ja ću o tome govoriti u drugom amandmanu.

Znači, vi morate da pomognete da se, zajedno sa Ministarstvom finansija, uradi algoritam, da se pokaže koje su mogućnosti svake lokalne samouprave u korišćenju tih javnih dobara, jer najlakše je lokalnim samoupravama da uzmu porez na lične dohotke, da uzmu transferna sredstva i da raspišu 0,4% na porez na imovinu. I tu se osiguraju i lepo žive.

I odgovorno tvrdim ovde, bez obzira što su mnogi poslanici diskutovali i rekli da nema novca, ja mogu na olovku da pokažem da svaka lokalna samouprava ima viška novca, samo treba to korisno uraditi.

Drugo, ministre, ovaj problem koji mi imamo na Zlatiboru sa ovim predsednikom, ja sad ne mogu da se setim kako se on preziva, ni je to sad uopšte bitno, on je mangupski uspeo da ono što je on uništio, a mislim da je Zlatibor park prirode, jel tako, on je vrlo mangupski uspeo da to postavi kao političko pitanje. To što se on obogatio, što je gradio i sebe ugradio, i ne samo sebe, nego i celu okolinu. Bili ste na Zlatiboru i videli ste da je on to uništio. To nema veze sa politikom. Jednostavno, u pitanju je pljačka i neznanje.

Struka. Znači, vi kao ministarstvo ste morali da se oglasite i da kažete – sa stanovišta struke on je uradio to, to, to i to. Ne može jedna Čajetina da vlada i upravlja jednim Zlatiborom. To je iznad njegovih mogućnosti. Ne može on, čovek koji ima tri godine škole, da vlada, itd. i da planira i organizuje urbanistički Zlatibor. Pa, kome to u Srbiji nije jasno? To se njemu mora oduzeti. Ali, taj se problem koji mi imamo na Zlatiboru ne može politizovati i ne možemo sa tim problemom da idemo u evropski parlament i da diskutujemo o tome šta smo mi njemu ugrozili.

Mi moramo njemu da dokažemo kao teoremu u nauci da je on neznalica, da on ne može svojim psiho-fizičkim mogućnostima da upravlja Zlatiborom. I, ako je ovo država, država njemu treba taj Zlatibor da uzme. Da se razumemo. Zlatibor je preveliki zalogaj i za Užice. To je republički resurs. E, to su stvari o kojima vi kao ministarstvo morate prvi da se oglasite, da postavite, definišete problem i da onda tražite pomoć od ovih iz Ministarstva finansija. Tako se rešavaju problemi. Nije u zemlji Srbiji sve politika, mora nešto da bude i znanje i neznanje. E, vi mora da pokažete da ovaj, ili harmonikaš, šta je, da je u pitanju neznanje i da je u pitanju lopovluk, a ne demokratija, politika, stranka ova ili ona. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč?
Kolege Kovačeviću, izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre, na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti životne sredine, na član 1, podneo sam amandman koji se tiče člana 90. osnovnog zakona. I, u raspravi mi slušamo, a nije ništa sporno, politički SNS se zalaže da se polako približavamo EU i da ispunjavamo manje, više sve standarde, ali da će proces trajati.

Kada govorimo o procesu, onda govorimo i o standardima, a standardi u oblasti ekologije tiču se 27 Poglavlja, strašno bitnog. Znamo da je trećina normativnih akata u EU u stvari iz oblasti ekologije. Kada to potenciramo, onda mi nekako zaboravimo da ustvari životna sredina, okruženje Srbije u kojoj mi živimo jeste osnova. Ne EU, ne standardi, nego životna sredina koju smo nasledili od naših predaka i osnovna je naša generacijska dužnost da barem onoliko kvalitetnu koliko smo je nasledili mi je i vratimo.

U uslovima savremenog tehničkog napretka i promena industrijalizacije i svega onoga što ide sa tim ustvari ekologija postaje strašno značajna. Dva su posebna aspekta koja bih ja pomenuo. To su stepen kontrole i finansijski aspekt. Ekologija je strašno zanimljivo finansijsko područje, ne samo u oblasti investiranja, već i u oblasti subvencija. Različiti su finansijski interesi. Ključna uloga jeste i da u procesu kontrole i u različitim finansijskim interesima svi građani Srbije budu uključeni, da imamo potpunu populaciju uključenu u proces ekologije, jer je to širi i ozbiljniji proces.

Ovim zakonom, kada ga menjamo, odnosno dajemo šansu jednoj značajnoj populaciji, populaciji malih preduzetnika da mogu da koriste IPARD fondove Dva. To možda neće biti lako, možda neće biti dovoljno, možda neće biti na zadovoljstvo svih koji to žele, ali 176 miliona evra je svakako ono za šta se treba boriti. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ana Čarapić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Čarapić, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela na član 1. Predloga zakona i moj amandman ima za cilj da ukaže na značaj zaštite životne sredine i ekološkog obrazovanja na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Formiranje ekološkog načina razmišljanja počinje zapravo u najranijoj mladosti, tako da izuzetno važnu ulogu imaju roditelji u ekološkom vaspitanju dece, ali podjednako važnu ulogu imaju i vaspitne i obrazovne institucije u ekološkom obrazovanju. Tako da ne treba po svaku cenu kriviti resorno ministarstvo koje sve čini za uklanjanje i divljih deponija i otpada. Problem je zapravo u uzroku, u svesti ljudi i u nedostatku možda ekološkog obrazovanja i vaspitanja u nekim ranijim godinama, a ne u posledicama. Divlje deponije su posledice. Svojim primerom treba da utičemo na ljude oko nas da ekološki razmišljaju i da se ekološki ponašaju.

S obzirom da dolazim iz Toplice posebno me raduje činjenica što će u opštini Kuršumlija i Prolom Banji biti izgrađen sistem za prečišćavanje otpadnih voda. Takođe u Blacu je resorno ministarstvo izdvojilo čak 11 miliona evra da reši višedecenijski problem i da bude izgrađena fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Da svi nivoi vlasti i Vlada Republike Srbije, ali i jedinice lokalnih samouprava sve čine za ekološko, odnosno za zaštitu životne sredine potvrđuje činjenica da je recimo moja lokalna samouprava u saradnji sa javnim komunalnim preduzećem sprovela obuku za buduće promotere za kućna kompostiranja otpada. Zašto ovo govorim? Zato što je kompostiranje otpadom izuzetno važno jer se smanjuju i količine otpada na deponijama sa jedne strane, a sa druge strane, smanjuju se troškovi za upravljanje otpadom.

Dakle, Vlada sve čini u cilju unapređenja života svih građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Cokić.
Da li neko želi reč?
Kolega Cokiću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, kolege poslanici, voda je resurs koji će u narednim decenijama stvarati ogroman profit. Moramo da budemo svesni te činjenice. Mi se prema vodi ne odnosimo na pravi način u ovom momentu zbog toga što je otpadnim vodama zagađujemo, sve naše resurse i bogatstvo koje nam je Bog dao, deponijama koje nisu sanitarne, koje su smetlišta, i zbog toga vidim volju vašu, gospodine ministre, da rešavate ovaj problem.

Za pohvalu je ovo što smo sad čuli, da na primer grad Niš ima rešen sistem otpadnih voda. Skoro je na prste moguće nabrojati gradove koje to imaju rešeno. Beograd ima veliki problem. Dunav ima veliki problem zbog Beograda. Sliv Morave čitav i svi gradovi u slivu Morave nemaju rešeno ovo pitanje. Nemamo rešeno pitanje deponija, sanitarnih deponija. Ne želim da kritikujem one koji su bili, želim da pohvalim one koji su ma šta dobro uradili u ovoj oblasti.

Vas molim kao čovek koga ovo interesuje, ne kao poslanik, kao čovek koga ovo interesuje apsolutno jer sami sebe trujemo, nama NATO ne baca đubrivo, nama NATO ne ispušta fekalne vode u naše reke. To moramo mi da rešimo. Moramo u okviru sredstava koje imamo.

Molim vas, napravite prioritete, obavestite Odbor, čiji sam ja član, evidentirajte svaki grad dokle je šta urađeno, dokle se odmaklo, da bodrimo te ljude da i sami više urade po pitanju zaštite životne sredine.

Sada smo u ovoj raspravi videli koliko je ovo kompleksan i ozbiljan problem, i više nikada ne smemo da ga tretiramo na način da ova oblast bude pripojena nekom ministarstvu, već da ozbiljno i vrlo agresivno krenemo da rešavamo ova pitanja. Znači, čuli smo mnogo priče, uopštenih podataka, ali molim vas, hajdemo na konkretno, neka ministarstvo, vaše kolege zajedno sa opštinama prvo naprave evidenciju šta imamo, da snimimo stanje koje imamo u ovoj zemlji, pa da onda vidimo šta su prioriteti u okviru sredstava koja imamo i da krenemo prema EU, koja bi možda uložila i u ovu oblast u Srbiji. Hvala vam.