Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Savkiću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje privrednih resursa.

Predlog zakona o građevinskim proizvodima će po prvi put na jedinstven način urediti oblast građevinskih proizvoda i uskladiti je sa standardima EU. Na taj način obezbeđuje se da oblast građevinskih proizvoda bude u korak sa najnovijim dostignućima i najvišim standardima.

Predlog zakona ima za cilj uspostavljanje uređenih tržišta građevinskih proizvoda, podizanje kvaliteta materijala koji se koristi za izgradnju stambenih objekata, mostova, puteva, železnica i drugo. Time se obezbeđuje konkurencija kod proizvođača, podizanje kvaliteta materijala svih učesnika na tržištu i održavanje povoljnih cena, što će biti dodatni stimulans za investitore. To će našim kompanijama omogućiti da održe mesto lidera na tržištu građevinskog materijala u regionu. Time se vrši direktan podsticaj daljem razvoju građevinarstva, kao izuzetno bitne oblasti za razvoj Republike Srbije.

Objekti koji se budu gradili biće bezbedni, sigurni, visoki kvalitetni uz poštovanje ekoloških principa. Sve to doprinosi bezbednosti radnika na gradilištu i dugotrajnosti izgrađenih objekata.

Imajući sve pomenuto u vidu, smatram da je neophodno da se naglasi efekat koji Predlog zakona o građevinskim proizvodima ostvaruje na sveukupni razvoj Republike Srbije i da to bude izričito naglašeno u članu predloga zakona. To je cilj amandmana koji predlažem. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Da li neko želi reč?
Kolega Jančiću, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, cenjena gospođo Mihajlović, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na razvoj građevinske operative.

Na putu ubrzanog razvoja, napretka i modernizacije, ali i na putu Srbije ka pridruživanju EU na kojem se nalazimo, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, odgovornoj politici SNS i Vlade Republike Srbije, obavezuje nas da u danu za glasanje u celini podržimo odredbe ovog zakona, jer je u službi razvoja našeg domaćeg građevinarstva, a time i sveukupnog razvoja naše zemlje.

Zakon će pomoći da se podignu standardi u oblasti građevinarstva i da naše građevinske firme mogu nesmetano da rade u inostranstvu. Glavni razlog za donošenje zakona, uz povećanje kvaliteta objekta, jeste i usklađivanje sa evropskim propisima. NJime se konačno uspostavlja jasan sistem isporuke i stavljanje na tržište građevinskih proizvoda koji su takvih performansi da služe bezbednosti objekta, zaštiti života, zdravlja i životne sredine.

Građevinski proizvodi kao što znamo su vrlo specifični, jer se njihove performanse i svojstva u punoj primeni vide tek kada se ugrade u objekte. Srbija će po prvi put dobiti propis koji uređuje konkretnu oblast kojim ćemo omogućiti privrednim subjektima, koji danas proizvode građevinske proizvode, da te proizvode plasiraju i van granica naše zemlje i time doprinesu sveukupnom razvoju, posebno razvoju naše građevinske operative.

Građevinarstvo svake zemlje je važna privredna grana, komponenta nacionalne ekonomije od vitalnog značaja za postizanje nacionalnih razvojnih ciljeva, ukupnog društvenog i ekonomskog napretka i poboljšanje kvaliteta života. Građevinska privreda povezana sa velikim brojem privrednih delatnosti je razvojna snaga društva i bitan je faktor za funkcionisanje privrede u celini.

Srpsko građevinarstvo je nekada bilo visoko profitabilno, akumulativno i izvozno orjentisano. Godinama se njemu nije poklanjalo dovoljno pažnje, a potpuni kolaps je doživelo u periodu vlasti, prethodnog režima, kao uostalom i sve druge privredne grane u našoj zemlji.

Gotovo je potpuno uništeno projektom pljačkaške privatizacije, koju je DS sprovela po burazerskom modelu, najčešće sa kapitalom sumnjivog porekla. Na sreću 2012. godine, gospodin Aleksandar Vučić je u tome zaustavio. Srbija je danas na putu razvoja i napretka da stalnim rastom BDP, suficitom u budžetu, zemlja sa 2,3 milijarde evra investicija, zemlja sa najvećim brojem gradilišta u regionu, pa i šire.

Zakon o kojem raspravljamo, doprineće još bržem razvoju Srbije, kojem mi iz Srpske napredne stranke težimo, a posebno u razvoju srpskog građevinarstva. Ovaj zakon obezbediće da domaći proizvođači budu konkurentiji na evropskom tržištu, usmerava ih na podizanju kvaliteta, ali i na smanjenju cena proizvoda i materijala, što je od posebne važnosti za investitore i direktan je interes svih naših građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milosav Milojević.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Da li neko želi reč?
Kolega Popoviću, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, dopunom ovog člana, stavom koji sam predložio dodatno se definiše Predlog zakona u smislu afirmacije sveukupnog razvoja naše države.

Građevinarstvo je strateški jedna od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije. Izgradnja autoputeva predstavlja okosnicu razvoja naše države, pa je od 2012. godine do danas izgrađeno oko 250 kilometara autoputeva i obnovljeno oko dve hiljade kilometara magistralnih i regionalnih puteva, a u pripremi je i novi investicioni ciklus u putnu mrežu, vredan nekoliko milijardi evra.

Na Koridoru 11, odnosno autoputu Beograd – južni Jadran, izgrađena je deonica Ub – Lajkovac, oko 12 kilometara i LJig – Preljina, duga 41 kilometar. Do kraja godine u saobraćaj će biti puštene još dve deonice ovog Koridora, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do LJiga, ukupne dužine oko 50 kilometara. Tako će biti kompletirano i otvoreno za saobraćaj 103 kilometara autoputa od Obrenovca do Preljine kod Čačka, a vreme putovanja na ovoj deonici će se skratiti sa sadašnjih dva sata na jedan sat.

Pored značajnog povećanja bezbednosti u saobraćaju, izgradnja ovog autoputa će ne sumnjivo privući mnogo veći broj investitora u Čačak, Gornji Milanovac, Ub i LJig, što će dovesti do novih zapošljavanja i porasta životnog standarda, građana ovog dela Srbije.

Odgovornom politikom i svojim aktivnostima Vlada Republike Srbije pokazuje da radi isključivo na procesu sveukupnog razvoja naše države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospođa Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam na mišljenju i na podršci.
Pomenuli ste uopšte razvoj infrastrukture, mislim da je važno dodati jednu informaciju, a to je da u ovom velikom, odnosno visokom rastu BDP ovog puta je najviše doprinelo upravo građevinarstvo. To je rezultat razvoja i ulaganja u građevinarstvo prethodnih godina. Te godine počinju, pre svega od 2014. godine pa na ovamo, 21% je rast samo građevinarstva, kada govorimo u BDP, dakle rast u odnosu na isti period prethodne godine.
Pomenuli ste Koridor 11, moram da priznam da pored Koridora 11 završavamo Koridor 10, počinju neki novi koridori, ali takođe je činjenica da nas oni koji nisu zaista izgradili, niti Koridor 10, niti su radili na Koridoru 11, niti su uopšte razmišljali o tome da rade nove autoputeve, svaki dan nešto kritikuju, objašnjavaju nam kako nešto ne znamo da radimo, ali ja bih rekla jednu drugu stvar po onome što mogu da vidim. To je da se udružuju upravo oni koji su radili nelegalno, koji su radili protivzakonito, oni koji nisu uspeli da urade za državu nijedan kilometar autoputa, niti da rehabilituju nijedan kilometar pruga, a sa druge strane su uspeli za sebe i te kako mnogo da urade.
Imate danas, evo pre izvesnog vremena izjavu njihovog pajtosa, ja ga tako zovem, Stamatovića, koji nam objašnjava kako nije urađen sistem na Zlatiboru. Mislim da građani Srbije koji možda nisu bili na Zlatiboru treba da vide kako izgleda taj uređeni sistem na Zlatiboru, a on dragi moji poslanici, otprilike izgleda ovako.
Ovako se gradi na Zlatiboru, dakle, to je rupa koja je iskopana pored kuće. Ova kuća koja stoji pored, koja se takođe vidi, može sutra da padne. Tako gradi Stamatović, tako daje svoje dozvole. Ovako se gradi da se slučajno ne vidi ko je investitor i ko gradi u sred Zlatibora. Ili na primer ovako izgledaju u centru Zlatibora i zgrade i ove rupe sa vodom. U isto vreme, nama Stamatović objašnjava kako izgleda njegova gondola.
Trebaju građani Srbije da znaju da je oprema za tu gondolu kupljena pre pet godina, da je potpuno zastarela, da nije uporediva tehnologija, niti bilo šta drugo u odnosu na gondolu u Beogradu. Dakle, to su oni koji se okupljaju oko kriminala i oni koji se okupljaju oko toga da krše zakone. Mi treba da nastavimo da ulažemo i da gradimo i gondolu u Beogradu i Beograd na vodi i novi auto-put Niš-Merdare-Priština, jer je to dobro za građane naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Izvolite.

Dame i gospodo, poštovana potpredsednice Vlade, na član 1. Zakona o građevinskim proizvodima podneo sam amandman i manje više, u vašem prethodnom izlaganju, a i svi poslanici u ovoj sali se slažu da bez razvijenog građevinskog sektora, bez razvijene proizvodnje građevinskih proizvoda ne možemo da govorimo o makroekonomskoj stabilnosti.

Rast BDP je 4,8 odnosno 4,9% zavisno od izvora u prvih nekoliko meseci ove godine. To je rast koji ova generacija ne pamti. Nikada u istoriji Srbije nismo imali 4,9% rast BDP. Ne samo da je taj rast bitan za istoriju Srbije, taj rast je jedan od tri najveća rasta ekonomije u Evropi u ovom trenutku.

Evropska unija, evropska zona ima rast od 0,5% i mene još više raduje, a nije pomenuto u ovim diskusijama da struktura BDP izgleda drugačije. Ne bazira se više na prodaji, privatizaciji, na pozajmljivanju, već na investicijama, kao jedan. Kao dva, na ličnoj potrošnji i kao tri na izvozu, pri čemu nam izvoz može i brže da raste, ali imamo problem zato što EU u ovom trenutku ne raste dovoljno brzo, onaj ključni ekonomski pokazatelj i partner Srbije u ovom trenutku.

Raste nam industrijska proizvodnja po stopi od 2,8% prerade po 2,7% i kada to spojite sa građevinskim dozvolama kojih je u avgustu mesecu 2018. godine izdato 1958 odnosno 4% više u istom mesecu 2017. godine. Vrednost investicija za tim dozvolama je 20,9% veća nego 2017. godine u avgustu. Onda je jasno da građevina i građevinski proizvodi predstavljaju jedan od osnovnih pokazatelja rasta BDP. Taj rast za 3% na 5,5% govori koliko je građevina bitna za makroekonomsku stabilnost države Srbije. Hvala.