Prvo, lično nisam pristalica da narodni poslanici prave selfije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali danas je to neka moda. Neću da sprečavam u tome kolege i koleginice da ne bih lično bio optužen kako sam zaostao.
Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Javio sam se za repliku zato što me je pomenula gospođa Vjerica Radeta.

Gospođo Radeta, juče sam rekao da to kako se danas ponašaju poslanici DS, tako su se ponašali i dok su bili, odnosno dok su imali ministre u Vladi Srbije. Tako su dolazili na posao – u 12, u 14, u 16 časova. NJih Srbija nije interesovala, oni su bili zainteresovani jedino za lično bogaćenje.

Ovde je jedan jedini poslanik DS koji je juče izmešao sve živo i amandmane i žene i poslaničke grupe i nazive stranaka i predloge zakona. Sve živo je čovek pomešao. Ja sam mislio da je to trenutak slabosti, međutim vidim da se ta slabost nastavlja i danas.

On je pričao o nekim vrednostima. Vrednosti u praksi koje su oni sprovodili bile su privatizuj šećeranu za tri evra, obogati se preko noći, kupi skupoceni automobil, iz pocepanih patika uskoči u skupoceno odelo, zatvori 400.000 radnih mesta, nije me briga ni za porodilje, ni za žene, ni za decu, ni za siromašne.

Vrednosna orijentacija SNS je sve suprotno od onoga što su oni radili do 2012. godine. Mi se zalažemo za investicije, za nova radna mesta, za modernizaciju Srbije po svim osnovama. Zalažemo se za prava žena, zalažemo se za to da svaka žena u Srbiji ima zagarantovano dostojanstvo, ali ne dostojanstvo samo na rečima, nego obezbeđeno radno mesto na kome će moći da radi, na kome će moći da zaradi platu za sebe i za članove svoje porodice. To je politika Aleksandra Vučića i to je politika SNS.

Kako su oni tu politiku dočekali? Dočekali su je na nož. Predsednik Republike dođe u Kraljevo, zahvali se turskom investitoru što će da zaposli 2.500 ljudi, ne samo žena nego i muškaraca. Dve i po hiljade građana Kraljeva i okoline, da li znate šta to znači za Kraljevo i za Raški okrug? Kraljevo je bilo ekonomski potpuno devastirano za vreme njihove vlasti.

Privodite kraju, kolega Martinoviću.

Oni su pljačkali Kraljevo u vreme zemljotresa. To je nezabeleženo u svetskoj istoriji.

Završavam. Dakle,predsednik Republike dođe u Kraljevo, zahvali se turskom investitoru što će da zaposli 2.500 ljudi, oni posle toga salvu tvitova, te mrzi žene, te se podsmehuje ženama, te poziva na silovanje.

Aleksandra Jerkov je tražila da završi rečenicu, itd. Koju rečenicu da završi? Nema ovde završetka rečenice. Mi nastavljamo dalje da otvaramo fabrike i u drugim mestima u Srbiji, da pokušavamo da vratimo život u svaku opštinu, u svaki grad u Srbiji gde ste vi život uništili.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu i sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Matić.
Da li neko želi reč?
Kolega Matiću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Evo, ja ću se potruditi da napravim nastavak iz onog dela rasprave u kojem sam učestvovao, u načelnom delu rasprave u kojem sam učestvovao.

Ima ovde oblasti koje se gotovo ne pominju, a mislim da su jako bitne, tako da je, po meni, jako bitna urbana komasacija. Mislim da je to jedna novina ili jako mlado, ne znam da li u Srbiji imamo nekih većih iskustava sa urbanom komasacijom, ali urbana komasacija sama po sebi je jako bitna, pogotovo što je u članu 107. u stavu 2. predviđeno i kaže – urbana komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.

Znači, to samo po sebi govori o njenom značaju. Mi svi kad govorimo o komasaciji mislimo na onu komasaciju koja znači komasaciju poljoprivrednog zemljišta. Međutim, urbana komasacija ima svoj značaj u urbanom delu u izgradnji, u onom delu gde praktično imamo određeni nivo planske dokumentacije urađene. Ali, ona ne može do kraja da se primeni zato što postojeće katastarske parcele nisu, ili sa površinom, ili sa oblikom, ili nisu u mogućnosti da se uradi dobra infrastruktura, itd. Onda se nameće pitanje kako to urediti, a to se uređuje po pravilima urbane komasacije, s tim što sva prava koja imaju vlasnici, odnosno korisnici katastarske parcele koje se pretvaraju u građevinske parcele, jednostavno prenose ta prava na nove građevinske parcele.

Razlika između katastarske i građevinske parcele gotovo ne postoji, samo što je razlika što je građevinska parcela praktično uvek spremna za građevinsku primenu, a, gradska parcela može biti primenjena u građevini, a i ne mora. Zato smatram da je ovo nešto novo, mlado i da jednostavno naša javnost treba da zna za ovako nešto. Mislim da će lakše i nama svima biti, pogotovo onima koji primenjuju urbanu komasaciju, da to sprovode i rade na jedan lakši način.

Urbanu komasaciju sprovode komisije na lokalnom nivou, gde Skupština opštine donosi Rešenje o formiranju tih komisija, ili ako se radi između dve opština i više, to radi ministarstvo. Tako da je, kažem, urbana komasacija nešto dosta bitno, nešto relativno novo, koje treba podržati i da ima svoju jednu efektnu primenu u brzoj realizaciji urbanističkih planova.

Dalje, u delu ozakonjenja imamo isto jednu novinu koja do sada nije bila poznata u praksi, a to je da u članu 35. kaže se – nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi evidenciju objekata koji nisu upisani u Katastar nepokretnosti.

Znači, ovde kaže – koristi evidenciju koji nisu upisani u Katastar nepokretnosti. Do sad se uvek koristila evidencija upisanih u Katastar nepokretnosti, a ovo – nisu upisani u Katastar nepokretnosti. I, to će isto raditi državni organ koji upisuje u Katastar nepokretnosti, što je dobro. Na jednom mestu imamo i jedno i drugo.

Jednostavno, mislim da tu ne postoje ni bliža pravila, ali ovde će ministar doneti određenu podzakonsku regulativu koja će regulisati način i postupak tog rada. Mislim da je to dosta bitno da imamo i tu evidenciju iz koje će se crpeti podaci za ozakonjenje.

Dalje, možda je to, ovako, stvar koja nije previše bitna, ali ja ću je pomenuti. Možda je bitna za one koje vrše ozakonjenje. Za upis prava svojine na osnovu ozakonjenja, kao i za utvrđivanje kućnog broja, ne plaća se administrativna taksa određena zakonom kojim se uređuje administrativna taksa. Mislim da je to pomoć onima koji vrše ozakonjenje i pospešivanje da se ozakonjenje uradi na jedan zakonit i legalan način.

Ono što hoću, na kraju, da kažem odnosi se na puteve i putnu mrežu. Ovde je bilo dosta reči o putevima i putnoj mreži i mislim da to zavređuje pažnju ovde. Ministarka nekoliko puta je pomenula mrežu puteva i uvek kada govorimo, u najvećoj meri govorimo o putevima najvišeg ranga. Apsolutno da su oni potrebni, itd, ali putevi nižeg ranga ili nivoa jednostavno moraju se raditi do onog najnižeg nivoa puteva. Ako su putevi krvotok jedne države, oni putevi, kažem, najnižeg ranga, koji nisu ni državni, koji su opštinski ili mesne zajednice, jednostavno to su kapilarni putevi, iako se to sve dobro umreži, onda ima smisla i ti putevi visokog ranga, ako je to sve dobro uvezano kroz sistem puteva ili mreže puteva.

Ono što želim da možda konkretno, ako je u prilici ministarka da odgovori, to je veza opštine Koceljeva na auto put Obrenovac – Ub. Tu postoje dva puta koja povezuju Koceljevu sa tim prostorom kroz koji prolazi auto put Obrenovac – Ub i mislim da njihovom rekonstrukcijom, ili rekonstrukcijom jednog od tih putnih pravaca, koji su državni putevi, dobili bi jedan kvalitetan put i dobru komunikaciju opštine Koceljeva sa auto putem. Ne treba samo smatrati da su auto putevi tranzit, auto putevi treba da povežu neposrednu okolinu uz njih, da imaju dobru prilaznu putnu komunikaciju da bi put, auto put, put visokog ranga imao jedan pun značaj i dao pun značaj razvoju i tih delova Srbije, neposredno, koji su uz put ali su na udaljenosti 20, 30, 40, 50 kilometara.

Zato smatram da i što se tiče opštine Koceljeva i što se tiče drugih opština i gradova da to jednostavno treba da bude praksa. Nadam se da će to i ovog puta biti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Želim samo da kažem u vezi naravno sa ovim amandmanom da će POKS podržati ovaj amandman, jer on podstiče sveobuhvatni razvoj Republike Srbije, sa posebnim pogledom na opštine i gradove.

Ubuduće ćemo mi monarhisti podržavati sve ono što je u korist ravnomernog regionalnog razvoja. Moram reći da mi je ovaj amandman dao šlagvort za nešto što želim da kažem, a imam sada priliku, a to je da pre devet godina u Zakonu o prostornom planiranju je uvršten moj amandman koji se tiče izgradnje deonice auto puta od Vrbasa do Sombora, pa onda i do hrvatske granice i do mađarske granice.

Nažalost, gotovo svi ministri koji su bili pre vas, gospođo Mihajlović, oni su potpuno ignorisali ovaj amandman i da kažem da su na neki način ignorisali, ne na neki način, nego su ignorisali i sam zakon koji je, da kažem, od krucijalnog značaja za ceo Zapadnobački region, a posebno za grad Sombor, čija površina je najveća pogranična oblast u odnosu na sve gradove i opštine u Srbiji.

Naravno, za vreme komunizma, sve se radilo tako da se radilo po nekom etničkom pitanju da bi se zadovoljile razne etničke grupacije, pa je tako i auto put nažalost zaobišao Sombor, nego je išao preko Subotice, iako taj auto put zaobilazi negde oko 100 do 110 kilometara, da kažem onaj put prema gradovima EU koji je izuzetno važan za naše ljude, pogotovo koje rade u inostranstvu.

Zato smatram da je od istinske važnosti rešiti ovaj problem, koji ne samo da bi rasteretio saobraćaj, i kada su u pitanju granični prelazi koji su oko Subotice, nego bi doveo i do, kažem, i mnogo bolje cirkulacije u saobraćaju, i sama ta izgradnja infrastrukture bi dovela sigurno, do povećanog interesovanja investitora za ovaj region, koji nažalost, još uvek zaostaje, kada su u pitanju ostali regioni, iako ni po čemu to ne zaslužuje.

Sombor je jedan prelep grad, Kula je, takođe, jedna lepa opština. Gradonačelnica sa svojim timom u Somboru čini sve napore da bi privukla investitore, da bi na najlepši mogući način promovisala ovaj grad, ali jednostavno, bez izgradnje auto-puta, bez izgradnje novih prelaza koji bi posle toga došli, Sombor nema perspektivu kakvu imaju mnogi drugi gradovi u našoj Srbiji.

Mislim da je Sombor na neki način i lokomotiva na našem putu ka EU, da i taj gastarbajterski put, da tako kažem, kako mnogi kažu, bi na neki način u mnogome doprineo razvoju Sombora. Ja vas, evo, molim kao ženu koja posvećena svome poslu, koja svoj posao ozbiljno shvata, da vas zamolim na ovaj način da ne idete putem onih koji su bili tu pre vas i da na najozbiljniji način shvatite ovu činjenicu bez koje Sombor jednostavno nema perspektivu kakvu bi trebalo da ima. Hvala.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Želim da vas informišem da se mi i Somborom i drugim gradovima i te kako bavimo. Pretpostavljam da znate, 2019. godine počinje rehabilitacija deonice Kula-Sombor. Mislim da je to važno.
Što se tiče graničnih prelaza, svi granični prelazi ka Mađarskoj, ali isto tako i ka Hrvatskoj, odnosno u ovom srpskom delu, recimo Batrovci-Kuzmin, počela je rehabilitacija puta već prošle nedelje, proširuju se granični prelazi, čak ćemo otvarati po onom planu, zajedno sa MUP, oni su nosilac toga, i novi granični prelaz ka Mađarskoj.
Prema tome, neke stvari prosto možda bi svako voleo da idu i brže nego što idu, ali imajući u vidu kako je to izgledalo ranije, a zaista mislim da trebamo da to radimo najbrže moguće.
Što se tiče izlaza na auto-put, postojala je, naravno, i ta ideja. Postoje, takođe, i instituti koji će nam dati prave analize. Svakako, odluka nije samo na Ministarstvu, nego i na celoj Vladi. Verujem da u nekom vremenu ispred nas pričaćemo i o tome. Hajde prvo da završimo granične prelaze, da ih proširimo, imamo i novi koji otvaramo, da završimo rehabilitaciju puteva, a u međuvremenu, između ostalog, i da vidimo šta je sa tim drugim izlazima ka auto-putu. Hvala.