Zahvaljujem, predsedavajući.
Evo, ja ću se potruditi da napravim nastavak iz onog dela rasprave u kojem sam učestvovao, u načelnom delu rasprave u kojem sam učestvovao.
Ima ovde oblasti koje se gotovo ne pominju, a mislim da su jako bitne, tako da je, po meni, jako bitna urbana komasacija. Mislim da je to jedna novina ili jako mlado, ne znam da li u Srbiji imamo nekih većih iskustava sa urbanom komasacijom, ali urbana komasacija sama po sebi je jako bitna, pogotovo što je u članu 107. u stavu 2. predviđeno i kaže – urbana komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.
Znači, to samo po sebi govori o njenom značaju. Mi svi kad govorimo o komasaciji mislimo na onu komasaciju koja znači komasaciju poljoprivrednog zemljišta. Međutim, urbana komasacija ima svoj značaj u urbanom delu u izgradnji, u onom delu gde praktično imamo određeni nivo planske dokumentacije urađene. Ali, ona ne može do kraja da se primeni zato što postojeće katastarske parcele nisu, ili sa površinom, ili sa oblikom, ili nisu u mogućnosti da se uradi dobra infrastruktura, itd. Onda se nameće pitanje kako to urediti, a to se uređuje po pravilima urbane komasacije, s tim što sva prava koja imaju vlasnici, odnosno korisnici katastarske parcele koje se pretvaraju u građevinske parcele, jednostavno prenose ta prava na nove građevinske parcele.
Razlika između katastarske i građevinske parcele gotovo ne postoji, samo što je razlika što je građevinska parcela praktično uvek spremna za građevinsku primenu, a, gradska parcela može biti primenjena u građevini, a i ne mora. Zato smatram da je ovo nešto novo, mlado i da jednostavno naša javnost treba da zna za ovako nešto. Mislim da će lakše i nama svima biti, pogotovo onima koji primenjuju urbanu komasaciju, da to sprovode i rade na jedan lakši način.
Urbanu komasaciju sprovode komisije na lokalnom nivou, gde Skupština opštine donosi Rešenje o formiranju tih komisija, ili ako se radi između dve opština i više, to radi ministarstvo. Tako da je, kažem, urbana komasacija nešto dosta bitno, nešto relativno novo, koje treba podržati i da ima svoju jednu efektnu primenu u brzoj realizaciji urbanističkih planova.
Dalje, u delu ozakonjenja imamo isto jednu novinu koja do sada nije bila poznata u praksi, a to je da u članu 35. kaže se – nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi evidenciju objekata koji nisu upisani u Katastar nepokretnosti.
Znači, ovde kaže – koristi evidenciju koji nisu upisani u Katastar nepokretnosti. Do sad se uvek koristila evidencija upisanih u Katastar nepokretnosti, a ovo – nisu upisani u Katastar nepokretnosti. I, to će isto raditi državni organ koji upisuje u Katastar nepokretnosti, što je dobro. Na jednom mestu imamo i jedno i drugo.
Jednostavno, mislim da tu ne postoje ni bliža pravila, ali ovde će ministar doneti određenu podzakonsku regulativu koja će regulisati način i postupak tog rada. Mislim da je to dosta bitno da imamo i tu evidenciju iz koje će se crpeti podaci za ozakonjenje.
Dalje, možda je to, ovako, stvar koja nije previše bitna, ali ja ću je pomenuti. Možda je bitna za one koje vrše ozakonjenje. Za upis prava svojine na osnovu ozakonjenja, kao i za utvrđivanje kućnog broja, ne plaća se administrativna taksa određena zakonom kojim se uređuje administrativna taksa. Mislim da je to pomoć onima koji vrše ozakonjenje i pospešivanje da se ozakonjenje uradi na jedan zakonit i legalan način.
Ono što hoću, na kraju, da kažem odnosi se na puteve i putnu mrežu. Ovde je bilo dosta reči o putevima i putnoj mreži i mislim da to zavređuje pažnju ovde. Ministarka nekoliko puta je pomenula mrežu puteva i uvek kada govorimo, u najvećoj meri govorimo o putevima najvišeg ranga. Apsolutno da su oni potrebni, itd, ali putevi nižeg ranga ili nivoa jednostavno moraju se raditi do onog najnižeg nivoa puteva. Ako su putevi krvotok jedne države, oni putevi, kažem, najnižeg ranga, koji nisu ni državni, koji su opštinski ili mesne zajednice, jednostavno to su kapilarni putevi, iako se to sve dobro umreži, onda ima smisla i ti putevi visokog ranga, ako je to sve dobro uvezano kroz sistem puteva ili mreže puteva.
Ono što želim da možda konkretno, ako je u prilici ministarka da odgovori, to je veza opštine Koceljeva na auto put Obrenovac – Ub. Tu postoje dva puta koja povezuju Koceljevu sa tim prostorom kroz koji prolazi auto put Obrenovac – Ub i mislim da njihovom rekonstrukcijom, ili rekonstrukcijom jednog od tih putnih pravaca, koji su državni putevi, dobili bi jedan kvalitetan put i dobru komunikaciju opštine Koceljeva sa auto putem. Ne treba samo smatrati da su auto putevi tranzit, auto putevi treba da povežu neposrednu okolinu uz njih, da imaju dobru prilaznu putnu komunikaciju da bi put, auto put, put visokog ranga imao jedan pun značaj i dao pun značaj razvoju i tih delova Srbije, neposredno, koji su uz put ali su na udaljenosti 20, 30, 40, 50 kilometara.
Zato smatram da i što se tiče opštine Koceljeva i što se tiče drugih opština i gradova da to jednostavno treba da bude praksa. Nadam se da će to i ovog puta biti. Zahvaljujem.