Hvala dr Laketiću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.

Hvala što ćete da podržite izmene i dopune zakona koje Vlada Republike Srbije pred vas ovih dana stavila da o njima raspravljamo. Mislim da je veoma važno pomenuti broj gradilišta. Ona predstavljaju pravu sliku danas Srbije koja je potpuno drugačija u odnosu na onu sliku pre pet-šest i više godina.
Dakle, 33.249 gradilišta, zaključno sa 30. septembrom je na teritoriji Republike Srbije. Govorim o aktivnim gradilištima. Mi očekujemo da do kraja oktobra, da taj podatak bude negde na 45.000.
Prema tome, to govori o privrednom ambijentu, o privrednom rastu, o svemu onome što se radi u samoj privredi, koja nam omogućava da uopšte možemo da imamo ovoliki broj i fizičkih, ali i pravnih lica, privrednih subjekata, koja imaju aktivna gradilišta.
Pomenuli ste vrlo važan autoput, ali mislim da je generalno važno da se Srbija kao što sam prethodno rekla premreži putevima, ne samo autoputevima, nego da vodimo računa o magistralnim putevima. U vašem kraju, u Topličkom okrugu, u prethodne dve i po godine uloženo je samo u rekonstrukciju puteva 1,5 milijardi dinara. Plan je da u ovom okrugu, zato što možemo, zato što imamo budžet koji je stabilan, zato što imamo sada mogućnost da možemo da planiramo na više godina i da zaista rekonstrukcija rehabilitacije puteva u tom smislu i radimo.
Dakle, plan je da u naredne dve godine u Topličkom okrugu se uloži u rekonstrukciju i rehabilitaciju puteva isto tako negde oko milijardu. Kada kažem negde oko, imamo podatak, milijardu i 100 miliona za rekonstrukciju i rehabilitaciju puteva.
Za Niš-Merdare-Priština obezbeđena i sada, ali sledeće godine garancija u budžetu. Mi očekujemo druga polovina ili treći kvartal sledeće godine da možemo da počnemo radove. To znači projektno-tehnička dokumentacija se gotovo u potpunosti završava i verujem da ćemo uspeti zajedno sa Evropskom investicionom bankom i IBRD da počnemo izgradnju i ovog autoputa pored svih autoputeva koje završavamo i nekih novih koje ćemo početi. To je od ogromne važnosti za taj deo Srbije. Hvala.

Hvala potpredsednice Vlade.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk.
Izvolite koleginice Turk.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na prvi član Zakona o građevinskim proizvodima, kako bi se u prvi plan stavilo unapređenje poslovanja, naravno, u cilju daljeg razvoja Republike Srbije.

Kako je predmet ovog zakona precizno definisanje uslova za uopšte stavljanje na tržište građevinskih proizvoda i donošenje standarda koji govore o kvalitetu materijala, odnosno građevinskih proizvoda, jasno je da su i predlozi koji su danas pred nama i predloženi u cilju uređenja ove oblasti i usvajanja najboljih praksi EU. To će značiti uređenije tržište građevinskih proizvoda, vezano za kvalitet materijala u izgradnji puteva, mostova, svega onoga na čemu se danas u Srbiji intenzivno radi, ali i bezbednijih i ekološki prihvatljivih objekata.

Takođe, otvaraju se mogućnosti da se inovativni građevinski proizvodi uopšte stave na tržište i prevaziđu problemi koji se odnose na subjekte koji posluju i na domaćem i na inostranom tržištu, odnosili su se na dvostruke troškove koje su ovi subjekti imali pri dokazivanju uslova u kojima posluju.

Kada je reč o ravnomernom razvoju Republike Srbije i generalno o unapređenju poslovanja, politika koju vode Aleksandar Vučić i SNS dovela je do toga da mi danas širom Srbije imamo gradilišta. Nema grada i opštine u kojima se ne radi na izgradnji nove infrastrukture, na obnavljanju postojeće infrastrukture i danas imamo situaciju da se ravnomerno ulaže u svaki grad, svaku opštinu, svaki okrug. Nema više povlašćenih, kao što smo zaista bili svedoci da je to bio slučaj u ranijim režimima.

Nekada se ulagalo isključivo u podobne, politički podobne okruge, dok su ostali regioni ostajali zapostavljeni, zanemareni, u drugom planu, nerazvijeni ili čak devastirani.

Preduslovi su ispunjeni zahvaljujući odgovornoj i posvećenoj politici Aleksandra Vučića i SNS i mi danas sa ponosom možemo reći da smo uredili i stabilizovali naše finansije.

Takođe, politika mira i stabilnosti koju vodi Aleksandar Vučić, povezivanje u regionu, politika dobrosusedskih odnosa, dovela je do toga da je Srbija podigla svoj ugled u svetu i da smo poslali poruku da smo zaista jedno pogodno mesto za investicije i da smo spremni za oporavak privrede koja je godinama unazad urušavana.

Posebno bih istakla, obzirom da dolazim iz opštine Trstenik, značaj najavljenog projekta izgradnje Moravskog koridora u dužini od 110 kilometara, koji će povezati Pojate i Preljinu, odnosno dva koridora, Koridora 10 i 11. Ne mogu dovoljno da naglasim važnost ovog auto-puta za sve stanovnike Ćićevca, Kruševca, Trstenika, Kraljeva i Čačka, jer na ovom potezu živi blizu 500.000 ljudi i posluje zaista veliki broj malih i srednjih preduzeća.

Memorandum o razumevanju je potpisan na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije i mi već iduće godine očekujemo početak izgradnje ovog auto-puta u vrednosti od 800 miliona evra. Ovaj projekat je označen kao prioritet Vlade Republike Srbije, dakle, u cilju izgradnje nove i obnove postojeće infrastrukture, jer je to zaista preduslov i ono što investitori očekuju, kako bi se ostvarila i realizovala ulaganja u privredu, jer je privreda i pokretač i to je nešto što nam je sada najvažnije. Blizina auto-puta, opremanje industrijskih zona, to je nešto što moramo da ispunimo u svim krajevima Srbije, kako bismo oporavili srpsku privredu.

Kritičari se veoma dobro razumeju i u kvalitet auto-puteva i u prioritete i u izgradnju i u sve to planiranje. Međutim, dok su bili na pozicijama da odlučuju, činjenica je da su se bavili samo ličnim interesima, činjenica je da su se bavili jedino planiranjem kroz čiji je voćnjak najisplativije da prođe neki auto-put i da zapravo nisu mnogo uradili na infrastrukturi, a budžetska sredstva su, svakako, nestala.

U jednoj od emisija, Vuk Jeremić je, kao kandidat tada za predsednika Republike Srbije, izjavio kako taj važni Moravski koridor treba da poveže Kragujevac i Užice, dakle, jedno zaista frapantno neznanje i nepoznavanje sopstvene zemlje i geografije, ali tako to valjda biva kada i ne živiš u zemlji, a kandiduješ se da je vodiš.

Srećom, ti ljudi danas više ne donose odluke i svakodnevno pokazuju da i nemaju nikakvu politiku ni program i da jedino što znaju kada nas udostoje da se uopšte pojave u Skupštini, da zapravo prezentuju i da zastupaju građane koji su za njih glasali, kada se udostoje da se ovde pojave, oni pozivaju jedino na linč neistomišljenika i na političke progone.

Građani su nedvosmisleno pokazali da politika SNS nema alternativu i na svakim izborima zdušno podržali i Aleksandra Vučića i SNS. Hvala.

Hvala, koleginice Turk.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Pomenuli ste dve, po meni, veoma važne stvari, ne samo infrastrukturu i nove auto-puteve koje ćemo raditi, rekli ste da više nema povlašćenih opština, predsednika opština, gradova, itd. I, to je veoma važno pomenuti, nema okruga i nema grada ili opštine u Srbiji u kojoj se ne vodi računa, kada govorimo o infrastrukturi.
Dakle, trudimo se da ravnomerno ulažemo, naročito tamo, dakle, možda više tamo gde se nikada ili se vrlo malo ulagalo. Naravno, postoje i danas određene jedinice lokalne samouprave koje se ponašaju na takav način. Vi imate situaciju, recimo, Šapca. Nebrojano puta sam bila tamo. Imate situaciju da tamo gde je, recimo, u onim mesnim odborima gde, na primer, pobedila SNS, tu gradonačelnik Šapca ne dozvoljava da se ulaže jedan jedini dinar kako bi se taj deo Šapca razvijao. Zatvaraju se ambulante, ne ulaže se u puteve, itd. To je nešto što stvarno mora da ostane iza nas.
Što se tiče svih ostalih gradova i opština, situacija je potpuno drugačija. Dakle, mi smo, kako raste broj kilometara auto-puteva koje puštamo, tako raste prihod od putarine. Kako raste prihod od putarine, tako imamo više novca da možemo da ulažemo u rekonstrukcije i rehabilitacije puteva.
Reći ću vam da dok oni nisu gradili auto puteve, taj prihod od putarine je negde bio 2012. godine milijardu dinara. Danas je, odnosno 2017. godine, prihod od putarine je osam milijardi dinara. Taj novac ide u puteve, dakle, u održavanje auto-puteva, ali isto tako i u regionalne puteve, u njihovo održavanje. Mislim da je to najvažnije kada govorimo o rekonstrukcijama i rehabilitacijama.
Pomenuli ste, naravno, i one koji ne znaju ni koji su veći gradovi, da ne govorim o manjim gradovima, ali koji ne znaju ni koji su veći gradovi u Srbiji, pa povezuju Kragujevac i Užice Moravskim koridorom, itd, protiv su, kao što je Jeremić, protiv su, recimo, izgradnje auto-puta Niš–Merdare–Priština, nemajući pojma ni o ekonomiji, ni o tome šta to znači za privredni razvoj, itd. Ali, bez obzira na sve njih, znači, kritičari neka kritikuju, dakle, mi ćemo i te kako da završavamo auto-puteve. Evo nam Koridor 10, evo nam Koridor 11. Počinjemo Niš-Merdare-Priština, počinjemo Ruma-Šabac-Loznica. Završavamo dokumentaciju za Zrenjanin – Beograd. Razgovaramo o auto-putu ka BiH. Sve je to veoma važno da bi Srbija iskoristila svoj položaj i bila ne samo tranzitna ruta, nego jednostavno, obezbedila da naši građani, naši ljudi ostanu i žive u Srbiji.
Tako da, hvala vam na podršci za ove zakone i za rad.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stojiljković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem na milosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u sledećem amandmanu govoriti o divljoj gradnji u Novom Pazaru za vreme bivše vlasti, koja je finansirana prodajom droge.

Ali, sada ću govoriti da je važnije državu izgrađivati, nego njome vladati. Država koju smo mi zatekli je bila teritorijalno već obogaljena. Politički je bila obezglavljena, vojno nemoćna, jer su prodali oružje i ostavili nam dobro razoružanu vojsku. Država je bila nacionalno ponižena, ekonomski devastirana, socijalno neodrživa, moralno unakažena. Država bez ikakvih šansi za sadašnje i buduće generacije, država sa dvoprstnom Vladom, Vladom koja je dvroprsta Vlada, Vladom koja je najvažnije odluke donosila SMS porukama. To je bila Vlada dva palca. Dakle, oni nama drže predavanje.

Mi treba da se zalažemo da resursi, prirodna i stvorena dobra pripadaju narodu. Nama je pripala čast da surovo istrgnutu državu, koju su oni istrgli iz ruku naroda, vratimo narodu, vratimo sirotinji, doduše, potpuno gotovo očerupanu. Nama je pripala ta obaveza i čast, ja to tako vidim, da svako srazmerno svojim sposobnostima, od prirodnih i stvorenih dobara ima pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, čestit dom, dostupno školstvo i zdravstvo i dostojanstvenu starost i da to obezbedimo zarađenim novcem, dakle, izgradnjom, prodajom materijala, proizvodnjom, da se borimo za siromašne, a ne kao što su oni radili, borili su se protiv siromašnih. I lako bi mi zbrinuli siromašne. Ja sam zabrinut samo zato što su nam pretnja oj alavi, oj bogati, koji žele po svaku cenu, uz podršku spolja, da se dokopaju vlasti i da se ponovo bore protiv siromašnih, da ih čerupaju, a ne protiv siromaštva. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik doc. Mihajlo Jokić.
Izvolite, dr Jokiću.

Poštovana gospodo, poštovana ministarka, govoriću o nečemu o čemu danas niko nije govorio, a to je o problemu sa kojim se mi susrećemo, a koji će biti još više izražen u danima koji dolaze. To je nedostatak stručnih kadrova.

Znači, mi imamo, prvo, nedostatak radne snage u građevinarstvu, imamo mnogo priučenih u građevinarstvu, a najmanje imamo stručnih kvalifikovanih ljudi. Da bi napredovali, da bi gradili u Srbiji, da bi gradili van Srbije, mi moramo imati stručnu radnu snagu. Stručna radna snaga može se obezbediti dualnim obrazovanjem. Dualno obrazovanje je krenulo, ali meni se čini da je malo zastalo.

Imam te podatke, ne znam da li su oni tačni, ali negde između 3.500 i 4.500 učenika je obuhvaćeno dualnim obrazovanjem. Ako je to tačno, na ukupan broj đaka to je malo. Ušli smo u 32 zanimanja, u 32 struke, i to je malo, u 52 grada. Znači, to se mora uvećati, to se mora povećati, ako želimo da obezbedimo stručnu radnu snagu.

Sada, kako to uraditi? Znači, prvo mora vrlo tesna saradnja sa Ministarstvom za obrazovanje. Moraju se osposobiti škole za početne korake u dualnom obrazovanju. Da se razumemo, kada treba privreda da krene, kada treba privreda da se ubrza, kad treba da se poveća BDP, a uvek kažem bruto nacionalni u bruto domaćem, onda je tu najzahvalnija građevinska industrija. Građevinska industrija to najpre pokrene. Građevinska industrija je najviše komplementarna, ona povlači najviše drugih privrednih grana.

Vi ste to dobro uradili i mi smo na dobrom putu, samo se moramo izboriti, moramo obezbediti stručnu radnu snagu. Tu se krije još jedna opasnost. Zapad je gladan, zapad trebuje i nema dovoljno tih istih radnika sa kojima mi ovde kuburimo u Srbiji. Oni će, sigurno kada se ovo otvori, otići tamo za veće plate, za ta veća primanja, što je sasvim normalno. Znači, moramo se obezbediti i u tom slučaju da oni ostanu ovde u Srbiji i da rade. Kažem, bez stručne radne snage, mi ove projekte, koje smo dobro zamislili, ne možemo ostvariti.

Još jedna pohvala. Pohvaljujem vas u ime Valjeva što je krenuo taj idejni projekat da se radi put od Valjeva do Nepričave do Lajkovca. Hvala vam što držite obećanje i što će to biti urađeno u onim rokovima koje ste vi rekli, a vrlo je važno da se rokovi poštuju. Hvala.