Hvala predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, u skladu sa Ustavom u Republici Srbiji svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. Da bi smo bili kurentni i konkurentni na tržištu, neophodno je da naše građevinske proizvode standardizujemo, jer ćemo imati više šanse za to. Sigurna sam da ćemo prihvatanjem ovog zakona zaista biti konkurenti i konkurenti i eto nama punjenja budžeta Republike Srbije.

Osnovni zahtevi koje objekat treba da zadovolji tokom ekonomski prihvatljivog veka u upotrebi su mehanička otpornost i stabilnost, bezbednost u slučaju požara, higijena, zdravlje i životna sredina, bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe, zaštita od buke, ušteda energije i zadržavanje toplote i održivo korišćenje prirodnih resursa.

Da bi tržište funkcionisalo nesmetano, potrebno je obezbediti dostupnost tehničkih propisa kako bi privredni subjekti, a posebno mala i srednja preduzeća o kojima sam i juče govorila, raspolagala pouzdanim i tačnim informacijama o odredbama i propisima koji su na snazi u Republici Srbiji. Potpunu odgovornost za stavljanje proizvoda na tržište snosi samo isključivo proizvođač građevinskog proizvoda, što je dobro.

Uspostavljanje nacionalnog sistema infrastrukture i kvaliteta građevinskih proizvoda predstavlja, pre svega, podršku ekonomskom razvoju uopšte. Pokazatelj je stepena zaštite potrošača, preduslov je za pristup međunarodnim tržištima. Glavni je pokazatelj stavljanja bezbednih građevinskih proizvoda, itd.

Građevinarstvo je uslovljeno zaštitom životne sredine i predstavlja bitan faktor održivog razvoja i građevinarstvo je povezano sa drugim delatnostima, sa mašinstvom, elektrotehnikom, saobraćajem, itd.

Danas u Srbiji postoji 28 aktivnih gradilišta. Samo u Beogradu 10 hiljada aktivnih gradilišta. Uglavnom se sve gradi od domaćih materijala, a standardizacija građevinskih proizvoda se vrši da bi se domaći građevinski proizvodi mogli plasirati na evropsko tržište. U danu za glasanje prihvatićemo naravno sve vaše zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Atlagić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Atlagiću, izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, poštovana ministarko, drago mi je da ste i danas u ovolikom broju, više ima vas i vaših saradnika, nego svih opozicionih poslanika u ovoj sali.

Primena ovog zakona i amandmana, ako bude usvojen, ubrzaće ukupnu modernizaciju Republike Srbije koju predvodi predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

Bivši režim nije vodio računa o građevinskim proizvodima, već je firme iz ove delatnosti uništio divljačkom pljačkaškom privatizacijom. Dovoljno je da spomenem tri fabrike cementa koje su prodate za bagatelu, a tvrdi se da su se bivši DOS-ovski ministri Božidar Đelić, Aleksandar Vlahović i Mirko Cvetković obogatili tim prodajama i ne samo oni. Sećate se, poštovana gospodo, uhapšeno je pet bivših ministara, od Dulića, preko Saše Dragina, Slobodana Milosavljevića, Jasne Matić do gospodina Bubala.

Prema proceni istražnih organa, na ovaj ili onaj način, bivši režim ojadio je zemlju za oko 100 milijardi evra, a počevši od banalne krađe državne imovine kao što su šume, do namernog uništavanja fabrika i banaka i prodaje u bescenje.

Zbog odluke male interesne grupe, okupljene oko nekadašnje Vlade DOS i bivšeg resornog ministra Dragoslava Šumarca, Srbija je odjednom ostala bez velikih državnih građevinskih kompanija pod izgovorom da su nerentabilne i da nemaju obrtnog kapitala.

Kako je DOS provodio i uništavao društvene građevinske kompanije, govori slučaj bivšeg funkcionera stranke, bivšeg režima, Dragana Kopčalića, koji je na nezakonit način kupio građevinsko preduzeće „Trudbenik gradnja“. Evo ih ponovo, okupljenih oko „saveza za drugu pljačku Srbije“ a zaboravili su na prvu dok su bili u DOS, ali narod nije zaboravio i nikada im neće oprostiti, zato ih je poslao u političku prošlost. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Petrović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Rančiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, grad Niš nije samo raskrsnica puteva, već je i važno železničko čvorište na putu za Sofiju, odnosno Atinu.

Izmeštanje železničke pruge iz centra grada Niša, projekat železničke obilaznice oko Niša, deo je većeg projekta rekonstrukcije pruge Niš-Dimitrovgrad koji košta 300 miliona evra.

Da podsetim na odiseju ovog problema. Godinama se priča o tome da će pruga biti izmeštena i sve vlasti su o tome pričale. Prvi kontakt koji je bio potpisan je protokol izmeštanja pruga decembra 2012. između predstavnika EU, gospodina Mrkonjića i gradonačelnika Niša Perišića. Analiza ovog projekta je pokazala opravdanost sa ekonomskog aspekta, jer 11 miliona godišnje su gubici, a dobit je svega 1,5 milion, sa ekološkog aspekta i gubitak života, što je najznačajnije.

Projekat je predviđao dupli kolosek, za putnički saobraćaj, za teretni saobraćaj i jedan krak za Zaječar.

Međutim, nakon toga, bivši direktor „Železnice“ Dragoljub Simonović rekao je da se od toga odustalo i da pruga treba samo da bude elektrificirana, što bi faktički bilo rešenje krajnje za ovu prugu. Reaguje zamenik gradonačelnika LJubomir Slavković, a 2015. godine Republička agencija za prostorno planiranje zabranila je elektrifikaciju pruge.

Konačno, 2016. godine češka firma „Sudo Praha“ parama EU završila je projekat obilaznice. Železnička obilaznica oko Niša dužine 22 kilometra koštaće svega 80.000 evra.

Pošto nemam vremena, samo moramo da kažem da je u Nišu bio miting ove kupus koalicije, čiji je moto bio…

Zahvaljujem, kolega Rančiću.

Samo trenutak.
„Daj svoj glas, za našeg cenzusa spas“. Hvala.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Kostiću.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, predloženi amandman ima za cilj da da naglasak na unapređenje ekonomske razmene, jer kao što znamo, put Srbije ka pridruživanju EU podrazumeva, pored mnogih drugih reformskih procedura, pripremu za prilike i zahteve konkuretnog zajedničkog tržišta. Ovo zahteva veliku posvećenost kvalitetu proizvoda i usluga.

Iskoristio bih priliku, obzirom da svi imamo malo vremena, da čestitam Slobodnoj zoni Pirot proglašenje za najbolju slobodnu zonu u Evropi, što je pokazatelj i potvrda da je Srbija postala atraktivna investiciona destinacija.

Od 2012. do 2017. godine u Slobodnoj zoni Pirot ukupno je investirano blizu 390 miliona evra, a broj proizvodnih investitora je samo za godinu dana, 2016. i 2017. godine porastao za 22%. Dobra povezanost Slobodne zone Pirot sa panevropskim Koridorom 10 koji povezuje Beograd sa Sofijom, Turskom, Italijom i Grčkom.

Nadam se, gospođo Mihajlović, da će Istočni krak Koridora 10 po vašim rečima biti gotov do kraja godine, što će samo ubrzati dalje investicije i dalji razvoj naše zemlje. Hvala vam.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Bogatinoviću.