Pogotovo u susret menjanju Zakona u parničnom postupku, zaista je neophodno da napokon u dnevni red uvrstimo i raspravu o kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Naime, ogroman broj porodica u Srbiji je ugrožen. NJihova elementarna bezbednost je ugrožena zbog toga što su prezaduženi i zapravo u ropstvu kod banaka koje su im dale kredite indeksirane u švajcarskim francima. Nažalost, država ništa nije učinila, poput nekih mera koje vidimo da su u najavi u Republici Hrvatskoj ili poput Mađarske koja je zaštitila svoje građane. Republika Srbija nema nameru da zaštiti prezadužene porodice, a u ovom konkretnom slučaju, nema nameru da se bavi ljudima koji su u problemu zbog kredita u švajcarcima, da tako jednostavno kažem.

Naime, Zakon o parničnom postupku, o kojem ćemo već sutra raspravljati, omogućiće bankama da svoje potraživanje prodaju bilo kojoj instituciji ili privatnom preduzeću u svetu, tako da će građani, koji su ionako tri puta više platili stan nego što vredi, moći lakše da se nađu na ulici nego što je to danas. Ovo je skandalozno i mislim da, osim narodnih poslanika koji bi počeli da raspravljaju barem o ovom problemu i sada izglasali da mi to stavimo na dnevni red, niko drugi neće zaštititi ove građane, niko neće pomoći da se spase oko 50 hiljada porodica u Srbiji. Zato vam unapred hvala što ćete podržati moj predlog.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodna poslanica Marija Janjušević predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije Narodne skupštine o zaštiti Srba u rasejanju i regionu.
Izvolite.

Mislim da ćemo se svi složiti da su Srbi u rasejanju, zapravo naša dijaspora, naš najveći resurs. Od 12 miliona Srba, njih preko pet miliona živi u inostranstvu, a kako je krenulo sa dešavanjima u državi, sa lošom vladavinom ovog režima i odlaskom mladih, uspešnih, obrazovanih ljudi, uskoro će nas biti više van Srbije nego u samoj Srbiji.

Zbog toga je neophodno da donesemo deklaraciju kojom bismo počeli da rešavamo neka praktična pitanja, na početku, na primer, da institucije budu dužne da u skladu sa obavezama koje proizilaze iz Ustava Republike Srbije, zaključivanjem bilateralnih sporazuma sa svim državama u kojima Srbi žive, insistiraju na zaštiti ličnih i kolektivnih prava naših sunarodnika. Zatim, da se bolja pažnja posveti Srbima u regionu kojima se od raspada SFRJ i formiranja novih država na Balkanu onemogućava očuvanje verskog, nacionalnog i kulturnog identiteta, što u Srbiji nije slučaj. U Srbiji je svima to omogućeno.

Državne institucije su takođe dužne da podstiču, finansiraju i na druge načine omoguće izradu naučnih projekata kojima će se domaća i svetska javnost upoznati sa genocidom koji su Srbi doživeli u 20. veku. Još jednostavnije stvari, državne institucije treba po ubrzanom postupku da krenu u rešavanje problema državljanstva, biračkog prava, restitucije, otvaranja arhiva i tajnih dosijea, problema izbeglih, prognanih i raseljenih lica, jer sramota je da mi sada rešavamo probleme migranata, koji zaista jesu u problemu, a da nismo rešili probleme svojih sunarodnika i svojih izbeglica.

Zato je potpuno logično da podržite da počnemo da brinemo o svojoj dijaspori i o svim Srbima u regionu i rasejanju. Ja vam na tome zahvaljujem. Evo, baš verujem da ćete podržati.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Marija Janjušević predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica vezanih za privatizacije banja, izvora pijaće vode i imovine PIO fonda.
Želite reč? Izvolite.

Neophodno je da zaštitimo svoje banje, da zaštitimo svoje prirodne resurse, jer potpuno je jasno da će se i u budućnosti, kao što se sada već na Bliskom istoku i u Africi vode ratovi za hranu i za pijaću vodu, Srbija ima svoje resurse, ali se oni, nažalost, zbog loše vladavine ovog režima, krčme i nedomaćinski se njima posluje.

Posebno sam zabrinuta zbog najavljene privatizacije banja. Ministar Rasim LJajić je već najavio da će početi od Sijarinske, Vranjske i Kuršumlijske Banje, što dodatno poziva na oprez, zbog svih onih dešavanja i u našoj južnoj pokrajini. Tu bih svakako dodala i PIO fond, koji je država bukvalno preuzela u svoje ruke, iako je on vlasništvo svih zaposlenih, svih građana Srbije, koji svojim radom pune ovaj fond. Imovina PIO fonda je preko 10 milijardi evra i mi ne smemo da se igramo sa ovim.

Takođe, pijaća voda nije resurs koji je obnovljiv, koji možemo u bescenje da prodajemo i koji možemo da krčmimo tek tako. Ono što posebno zabrinjava u poslednje vreme jesu i mini hidroelektrane. Ja ne znam koliko su građani upoznati sa tim da je država Srbija, da je ovaj režim, konkretnije, dozvolio privatnicima da čitav tok reke smesti u cev, kako bi dobio ubrzanje, kako bi proizvodio struju koju onda prodaje i od toga se bogati, uništavajući živi svet, onemogućavajući građane koji imaju svoju zemlju, svoja imanja pored tih reka, onemogućavajući im da žive tu.

Zbog toga je neophodno da mi počnemo da razgovaramo o tome kako ćemo zaštititi svoje reke, svoje resurse pijaće vode, imovinu PIO fonda i kako da obogatimo tih 10 milijardi evra, a ne da ih tek tako prepustimo SNS javašluku. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Marija Janjušević predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa efektom subvencionisanja stranih preduzeća u Republici Srbiji.
Izvolite.

Da, neophodno je da utvrdimo da li ima smisla da mi subvencionišemo strana preduzeća, da po pet do deset hiljada evra plaćamo za radno mesto proste radne snage, koje zarađuje po 25.000 dinara. Iznos ukupnih sredstava koji je odobren, odnosno ukupan iznos sredstava koji je isplaćen kao podrška stranim investitorima u Republici Srbiji u periodu od 2012. do 2018. treba precizno utvrditi i, naravno, naći ko je odgovoran za toliko rasipanje novca.

Evo, danas možete u listu „Danas“ pročitati lični stav Predraga Mitrovića, odbornika u Skupštini grada Beograda koji je jednostavno objasnio – strane investicije koje donose znanje, tehnologiju i visoke plate, nikada nisu, i neće, dolaziti zbog subvencija. Umesto što plaćamo pet ili deset hiljada evra za jedno radno mesto na kome radnim mota kablove za platu od 25.000 dinara, moramo da temeljno promenimo sistem u kom živimo i radimo. A, ja bih dodala – moramo da se okrenemo sebi, svojim resursima i da finansiramo domaću proizvodnju, jer jedino to nam garantuje opstanak na duže staze. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marija Janjušević, na osnovu član 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o genocidu Nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata.
Izvolite koleginice Janjušević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Zaista je veliki broj naučnih skupova širom sveta o počinjenim zločinima NDH, a održano je i šest međunarodnih konferencija o Jasenovcu. I, prošlo je, nažalost, više od 70 godina od završetka Drugog svetskog rata, a da mi nismo utvrdili detaljne činjenice i broj žrtava.

Devetog decembra 1948. godine usvojena je i Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju genocida od strane Generalne skupštine UN, a mi eto, pravu istinu o obimu zločina genocida počinjenog nad Srbima, Jevrejima i Romima još uvek tačno ne znamo. Šta više, evidentni su pokušaju da se cifre dvadesetostruko umanje. Nezavisna država Hrvatska je bila jedina zemlja tokom Drugog svetskog rata u kojoj su postojali koncentracioni logori za istrebljenje dece: Jastrebarsko, Stara Gradiška, Uštica, Jasenovac, Jablanac, Rijeka kod Jastrebarskog, Gornja Rijeka kod Križevca, Lovograd.

Prema još nedovrešenim istraživanjima tu je stradalo 42.791 srpsko dete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece. Zločin genocida u NDH je ravan holokaustu koji je nacistička Nemačka izvršila nad Jevrejima. Takođe je nepobitno utvrđeno da su u logorima namenjenim za sistematsko uništavanje Srba, Jevreja i Roma ubijani i Hrvati i Muslimani, isključivo zbog njihove ideološke pripadnosti antifašističkom pokretu.

Hrvatski narod nikada nije prihvatio odgovornost za genocid koji je u njegovo ime počinjen, kao što je to učinio nemački narod za holokaust. A Rimokatolička crkva nije osudila NDH zločine, kao što je umela da osudi zločine učinjene širom sveta. Ne treba izgubiti iz vida da se u poslednje vreme u Republici Hrvatskoj u javnosti vode ksenofobične rasprave kojima se satanizuje sve što je srpsko u ovoj državi, a da niko od zvaničnika iz EU ne reaguje na rastuću ugroženost srpskih nacionalnih i statusnih pitanja, iako je Hrvatska članica EU.

Smatramo da su narodni poslanici u obavezu da podrže rezoluciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, kako bi se utvrdile konačne i nepobitne činjenice o stradanju srpskog naroda u 20. veku i kako nikome, ni u Londonu, ni u Vašingtonu ili Berlinu, ne bi palo na pamet da Srbe naziva … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, koleginice Janjušević.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Atlagić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane sa Marijom Janjušević i vezom sa tajnim društvima.
Izvolite kolega Atlagiću.