Hvala predsedavajući.

Ovaj zakon, čini mi se, više od godinu i po dana pokušavamo da stavim na dnevni red.

Suština zakona je da se pića koja su veštački zaslađena, da se na njih uvede akciza, kao što su to uradile mnoge zemlje u svetu na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, koja je pre nekoliko godina proglasila epidemiju gojaznosti. Epidemiju gojaznosti gde je danas u Srbiji gojaznost kod dece duplirana sa 2,6% na 4,9% dece danas u Srbiji je gojazno, dok je kod odraslih broj gojaznih 21%, a predgojaznih 35%.

Procene su da je gozajnost jedan od glavnih uzroka dijabetesa i da danas u Srbiji preko 700.000 ljudi boluje od dijabetesa i da bi uvođenje jedne ove akcize imalo nekoliko pozitivnih efekata. Prvo je da bi se smanjila veštački zaslađenih pića. To se desilo, recimo, u Mađarskoj gde je za 20% manje od 2011. godine, kada je ova akciza uvedena, smanjena potrošnja veštački zaslađenih pića, do toga da bi se obezbedila sredstva za projekte koji bi omogućili edukaciju o štetnosti ovakve vrste pića, od štetnosti nezdrave ishrane koja, na žalost, danas dominira na dnevnom meniju mnogih porodica i koja za posledicu ima za to da u Srbiji veliki broj ljudi živi nezdravim životom, kao posledica nezdrave ishrane. Odatle se javljaju brojne bolesti koje kasnije, naravno, ako gledamo čisto ekonomski državu, mnogo više koštaju nego što bi bili efekti ove mere.

Procena je da bi sa ovom akcizom od pet dinara po jednom litru bilo godišnje u budžetu prihodovano oko pet milijardi dinara. To bi bilo dovoljno da se u svim osnovnim školama svakom osnovcu omogući jedan zdravi dnevni obrok, ručak, a sigurno bi ostalo para za dobre i kvalitetne programe koji bi pomogli edukaciji i smanjili gojaznost u Srbiji.

Bez ovoga činjenica je da je Vlada usvojila program za prevenciju gojaznosti početkom ove godine bez sredstava za sprovođenje aktivnosti u tom programu i mnogih drugih aktivnosti koje su izostavljene jer para nema, mi nećemo uspeti da se izborimo sa ovom epidemijom. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Ovo je jedna vrlo mala izmena koja predviđa da se naloži poreskoj upravi da u poreskom rešenju koje izdaje građaninu, fizičkom, odnosno pravnom licu, bude jasno iskazan iznos više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i pouka o pravima ovog stava. Pre svega, ideja je bila da se kod dostavljanja poreskog rešenja za porez na imovinu koji se svake godine dostavlja građanima početkom godine sa novim iznosom poreza, da se u tom poreskom rešenju navede koje je stanje i da li je građanin u prethodnom periodu pretplatio svoj porez, odnosno da li je uplatio manje, s obzirom na dinamiku plaćanja poreza i mogućnost da ljudi nekada zaborave da uplate porez na imovinu na vreme.

Vlada je rekla da to nije neophodno u obrazloženju zbog čega smatra da prihvatanje ovog zakona nije potrebno, ali čitam koliko juče da premijerka najavljuje da će u procesu digitalizacije Srbije, navodno, od početka januara sledeće godine, biti omogućeno građanima da ostvare uvid u svoje rešenje o porezu na imovinu, da vide upravo ono što mi tražimo da se stavi u zakon, a to je koliko je poreza uplaćeno, da li je neki iznos preplaćen, da li je uplaćeno manje, da se ne gomilaju kamate, da se ne uključuju onda izvršenja preko izvršitelja, jer vidimo na koji način danas brojni građani Srbije imaju problem sa jednom institucijom koja je neophodna u svakoj modernoj državi kako bi se omogućilo efikasno sprovođenje pravde, ali na žalost, to je postao mehanizam za uništavanje, moram da kažem, nekih porodica koje su ne znajući zbog čega se našle u ogromnim dugovima, a onda preko poreskih izvršitelja su ostajale gotovo bez celokupne imovine.

O ovakvim stvarima mi, kao predstavnici građana u parlamentu Srbije, treba da vodimo računa. Treba da vodimo računa o tome kakva zakonska rešenja donosimo. Zato vas pozivam još jednom da ovu malu izmenu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji usvojimo, kako bi u krajnjoj liniji omogućili Vladi ono što ona namerava da uradi od 1. januara elektronskim putem. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.
Izvolite.

Skoro tri godine je prošlo od izrugavanja ispunjenja obećanja od strane SNS, koja je dolazeći na vlast u kampanji 2012. godine obećavala ukidanje TV takse na brojilu. Ta taksa, čekali smo njeno ukidanje dve i po godine od dolaska na vlast SNS, da bi se nekoliko meseci nakon toga ta taksa javila sada pod drugim imenom, ali na sasvim istovetan način naplate. Naplaćuje se uz račun za isporučenu električnu energiju, ali ovaj put nemate mogućnost kao do 2014. godine, kada je ta taksa ukinuta, da je ne platite, da platite iznos za utrošenu električnu energiju, a ne da platite iznos i takse za radio-televiziju. Sada se od ovog računa koji platite prvo odbije i preusmeri javnom medijskom servisu iznos takse, a onda ostatak ide na plaćanje vašeg duga prema Elektrodistribuciji Srbije.

Izmene zakona koje su usvojene pre tri godine praktično su onemogućile oslobađanje od ove takse ljude koji imaju na svoje ime više električnih brojila, ljudi koji imaju u svom domaćinstvu više električnih brojila, pre svega seoska domaćinstva, koja zbog dinamike građenja i rada imaju po nekoliko električnih brojila, u pomoćnim prostorijama, garažama, štalama i na svako od tih električnih brojila građani moraju da plate iznos takse za radio-televiziju, bez obzira da li im u garaži stajao auto, stare stvari ili u štali životinje, i tim životinjama građani moraju da plate taksu, iako, naravno, one ne gledaju televiziju. Na žalost, poenta je što nemaju mnogo šta ni da gledaju na programima javnih medijskih servisa. Javni medijski servis je odavno prestao da ispunjava svoju funkciju koju po zakonu ima.

Otvaranje teme izmene Zakona o javnim medijskim servisima je ono što je ovoj Skupštini neophodno, ukoliko želimo da vratimo objektivno informisanje u Srbiju, ukoliko želimo da omogućimo da građani Srbije budu ispravno i pravovremeno upoznati sa svim onim što se u Srbiji dešava.

Pozivamo vas da stavimo na dnevni red ovaj zakon, da otvorimo raspravu o našem predlogu, samo taksi i načinu oslobađanja od takse, ali moramo sasvim sigurno da raspravljamo i o načinu funkcionisanja javnih medijskih servisa.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Danas će na dnevni red ponovo biti stavljen Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, a ovaj naš predlog je posledica izmene predlog je posledica izmene iz marta ove godine kada je u raspravi o brojnim drugim zakonima i o brojnim drugim izmenama u ovom zakonu nekako prošlo bez diskusije i pažnje, predlog predlagača koji nažalost usvojen, da se izbriše zaštitna zona od pet metara od pešačkog prelaza u gradovima i naseljenim mestima. Ta zona od pet metara postoji i na njoj nije dozvoljeno parkiranje i zaustavljanje kako bi se povećala bezbednost pešaka i potpuno je neprihvatljivo obrazloženje i radovanje pre svega gradske uprave u Beogradu koja je posle usvajanja ovih izmena najavila da će se na ovaj način i kroz ostvarenje ove promene otvoriti i stvoriti nekih novih 300 parking mesta u Beogradu.

Mi postavljamo pitanje, koliko, za koliko je povećana ne bezbednost ljudi na pešačkim prelazima sada kada su vozila praktično parkirana na pešačkim prelazima? I, da li ćemo mi kao odgovorni ljudi i sugrađani biti nemi na ovu činjenicu? Da li ćemo gledati i ćutati kada policijska vozila ovako parkiraju, maltene na pešačkom prelazu? Nepropisno parkiranje. Za ovakvo parkiranje pauk bi trebalo da odnese vozilo i da naplati najveću kaznu. Ovakva vozila su svaki dan parkirana na pešačkom prelazu koji se nalazi na 100 metara od osnovne škole u Beogradu, svaki dan. I, da li ćemo, ja ću iskoristiti priliku u ovoj raspravi da pitam ministra Stefanovića, šta će uraditi da se ovakve stvari više ne dešavaju? Svaki dan su vozila parkirana na ovaj način policijska, njih pauk ne odnosi, njima se kazne ne naplaćuju, ali nije poenta ni u kaznama, ni u odnošenju, poenta je u bezbednosti ljudi u ovom konkretnom slučaju dece koja svaki dan koriste ovaj pešački prelaz.

Pozivam vas da glasate ostavljanju ove tačke na dnevni red, pozivam vas da glasate o ovom amandmanu koji ćemo dati na Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – deset poslanika
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o predlaganju zakona.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, vezano radi utvrđivanja činjenica okolnosti vezanih za proglašenje lažne države Kosovo, uticaj koji je na to imala mišljenje Međunarodnog suda pravde, te povodom toga odgovornosti bivšeg predsednika Republike Srbije Borisa Tadića.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Boris Tadić, bivši predsednik Republike Srbije, poznati čovek iz naroda koji je najbenignije što je radio pitao kao naučnik, pita kao stručnjak da li su kokoške doživele stres u Srbiji? Druga njegova čuvena izjava u poseti jednom seljačkom domaćinstvu, takođe benigno je bilo – evo, gle čuda, baš nekim proviđenjem noćas pred moju posetu domaćinu se krava oštenila. Ako se Tadiću krave štene, onda se moja kuca zove krava.

Dakle, to je nešto najbenignije i meni ne smeta ni što se izvinjavao svuda po svetu i kome treba i kome ne treba, izvinjavao se po više puta za svaki slučaj misleći da građani nekih drugih država treba da glasaju za njega i da mu obezbede izbor.

Naime, 2008. godine želeći da obnovi svoj izbor, odnosno da bude reizabran za predsednika Republike Srbije, on je preko svojih ljudi u američkoj ambasadi tražio da se proglašenje nezavisnosti od strane Albanaca na KiM tzv. države Kosovo da se to odloži dok se ne završi drugi krug izbora 2008. godine, što se i desilo. Znači, u njegovu korist su kukali i Borko Stefanović i Vuk Jeremić moleći Amerikance da utiču na Albance što su ovi učinili i zakletvu je Boris Tadić dao 14. februara 2008. godine, a Albanci su proglasili nezavisnost 17. februara 2008. godine, a Boris Tadić je junački pobegao u Rumuniji kad su izbili nemiri.

Takođe, treba utvrditi odgovornost Borisa Tadića ovo u vezi njegove veze sa narkokartelom, da vas podsetim da je za vreme kada je prestao da bude ministar odbrane, kada je štekovana droga po izjavama generala koji su davali izjave u Topčideru, u objektu „Karaš“, gde su ubijeni vojnici Jakovljević i Milovanović. Postoji velika sumnja da je Boris Tadić znao da su tamo štekovani narkotici koji su prodavani na tržištu Srbije i EU i prilikom pokušaja vađenja dok je on bio predsednik Republike Srbije smrtno su stradala dva vojnika, za sada pod neverovatnim i gotovo nepoznatim okolnostima, ali posle izjave jednog oficira jasno je utvrđeno da su narko dileri likvidirali ta dva vojnika, a on je roditeljima poginulih vojnika, ne znajući šta znači izgubiti vojnika ponudio novac. Hvala vam.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri narodna poslanika, te konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Miroslava Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi. Izvolite.