Kako? Piše dva minuta i 44 sekunde.

Jeste i dva i po pre prekida.

Oni su mi oteli vreme.

Nisu, nisu, sigurna sam u to. Dovoljno je to što ste pitali. Dobićete verovatno odgovor. O tome ne odlučujem ja.
Reč ima Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsednice.

Postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić. Prošle nedelje sam ovde pitao – zašto se Srbija i dalje nalazi na crnoj listi FATF-a, kao zemlja osumnjičena za pranje novca i finansiranje terorizma? Ovih dana se suočavamo sa još jednom realnošću, a to je da je protiv Srbije Antikorupcijsko telo Saveta Evrope pokrenulo postupak zbog ne primenjivanja preporuka za borbu protiv korupcije od 2015. godine.

Dakle, pitam premijerku Anu Brnabić – zašto ni jedna od 13 preporuka Antikorupcijskog tela Saveta Evrope iz 2015. godine još uvek Vlada Srbije nije usvojila i nije primenila?

Takođe, zašto Srbija, čak ni rok nije ispoštovala u kome treba da se dostavi izveštaj? Taj rok, koji dat, ističe sutra. Dakle, sutra je zadnji dan da Srbija podnese izveštaj Savetu Evrope, odnosno GREK-u, a očigledno da taj izveštaj neće biti poslat na vreme zato što mi tek danas raspravljamo o nekim zakonima koji se tiču tih preporuka, kao što je Zakon o lobiranju.

U maju mesecu ove godine to telo je u Izveštaju napisalo da je Srbija nazadovala u borbi protiv korupcije. Dakle, vi zalivate i negujete korupciju. Kada ste došli na vlast, došli ste na krilima lažne borbe protiv korupcije, da ćete iskoreniti korupciju, da ćete očistiti državu od svih onih koji su se ogrešili o to. Šta se dogodilo u praksi? Dogodilo se u praksi, da ste vi razvili korupciju, da ste nadogradili i da ste državu doveli u direktnu spregu sa mafijom i sa organizovanim kriminalom i o tome počinje da govori čitav svet, o tome počinje da govori i Evropa.

Takođe, postavljam pitanje – šta je uradilo Koordinaciono telo koje je formirala predsednica Vlade, rekavši da će ono primeniti sve preporuke GREK-a? Ko će snositi odgovornost zato što to nije urađeno? Hoće li premijerka snositi odgovornost što joj je bilo preče da obilazi „Egzit“, rođendan SNS, političke tribine i konvencije, umesto da sprovodi mere i da u državi Srbiji se bori protiv korupcije? Naravno, borba protiv korupcije i jačanje institucija nije nešto što je bilo u prioritetu ove vlasti, a bogami ni ove Skupštine, jer je preče bilo da mi ovde razgovaramo o slepim miševima, o barskim kokicama, žutokljunim morskim gnjurcima, nego da razgovaramo o zakonima koji se tiču uvođenja reda u ovu zemlju. Zato je Srbija sve češće na crnim listama.

Između ostalih stvari, jedna od tih preporuka jeste i to da ste od 2015. godine, gospodo iz ružičaste koalicije, postavili 917 v.d. direktora javnih preduzeća širom Srbije, 917, bez konkursa, isključivo po principu političke i partijske pripadnosti, da ne rade svoj posao kako treba, nego da slušaju svoje nalogodavce i na taj način razvijate korupciju i produbljujete koruptivni sistem u državi Srbiji.

Takođe, još neke od preporuka GREK-a jesu i da se preduzmu mere za poboljšanje transparentnosti parlamentarnog procesa, i to niste uspeli da uradite, utvrđivanje preciznih rokova za podnošenje amandmana i korišćenje hitnog postupka kao izuzetka, a ne kao pravila.

Među preporukama iz 2015. godine našlo se i jačanje nezavisnosti uloge VSS, Državnog veća tužilaca, kao i primena procedura za izbor sudija, predsednika sudova i tužilaca.

Dakle, pored toga što smo na crnoj listi FATF-a, sad smo na crnoj listi Saveta Evrope po pitanju borbe protiv korupcije i istina je da se Srbija sve češće nalazi na crnim listama svetskih organizacija, a da se u Srbiji preko „Pinka“ i ostalih režimskih medija i tabloida to pretvara u ružičastu boju. Dakle, crne liste na kojima se nalazi Srbija u Srbiji postaju ružičaste.

Reč ima Jovan Jovanović.

Hvala.

Sva pitanja koja sam do sada postavljao, koje ću danas postaviti, a verujem koje ću ubuduće postavljati, svode se u stvari na jedno ključno pitanje – kuda plovi ovaj brod? Kuda plovi naš brod koji ima sve manje putnika, čiji su putnici sve stariji, a na kome je sve više posade, i to većinom priučene i nekompetentne?

Konkretno, postavljam pitanje predsednici Vlade – da li je EU i dalje strateški cilj Vlade, kao što je to istakla na samom početku njenog ekspozea ili je puka šargarepa, kako je to pre nekoliko dana izjavi prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić?

Naime, on je pre nekoliko dana rekao da ne damo obraz, Ustav i Kosovo za evropsku šargarepu. Ove reči neodoljivo podsećaju na slogan SPS „Srbija se saginjati neće“ iz 1990. godine, kao i reči Branka Kostića, da informiše mlađe, a podsetim starije, vršioca dužnosti predsednika predsedništva SFRJ sa početka 90-ih godina prošlog veka, da ćemo ako treba jesti korenje. Vlast kojoj je i tada pripadao gospodin Dačić neosnovano se junačila, a posledice su bile katastrofalne – rat, sankcije, ogromne žrtve, raspad zemlje, odlazak u inostranstvo velikog broja mladih ljudi, te tako i dan danas plaćamo visoku cenu te pogubne politike.

Inače, ta evropska šargarepa u proteklih 15-ak godina je poprilično narasla i izgleda ovako. Evropska unija je glavni investitor u Srbiji sa udelom većim od ¾ neto stranih investicija, vrednost tih investicija u poslednjih 15-ak godina iznosi više od 15 milijardi evra. Uz to, 2/3 našeg izvoza se realizuje se u EU. Ta ista EU će recimo preuzeti finansiranje naučno-tehnološkog parka u Beogradu u iznosu od 1,5 milion evra, što je izuzetno bitno za razvoj naše zemlje, jer bez istraživanja, inovacija nema stvarnog napretka.

Kao što se iz ovih podataka može videti, EU nam daje mnogo više od šargarepe, mnogim porodicama u Srbiji daje tri obroka dnevno i više od toga. Ta šargarepa je takođe destinacija za najveći broj onih koji napuštaju zemlju zbog blagostanja koje su im donele, kako ova, tako donekle i prethodne vlasti. Ti ljudi koji odlaze, koji su neretko najtalentovaniji, najpreduzemljiviji, oni koji bi trebalo zemlju da vuku napred, osećaju se u Srbiji kao u onom tunelu koji je prošle nedelje postavljen na Obilićevom vencu u Beogradu – ne vodi nikuda, a ispunjen je šarenim svetlima koji bezuspešno pokušavaju da prikriju sumornu realnost.

A taj osećaj potvrđuje svaki novi izveštaj o stanju u Srbiji koji objavljuju ugledne inostrane organizacije, kakvi su, na primer, godišnji izveštaji „Fridom hausa“ – Sloboda u svetu, ili Barometar slobode, „Fridrih Naumen“ fondacije, prema kojima Srbija, iz godine u godinu nazaduje, i to naročito u oblastima vladavine prava, slobode medija, kao i fer i slobodnih izbora.

Posebnu težinu među tim ocenama situacije u Srbiji ima ocena GREKA, grupe država za borbu protiv korupcije tela Saveta Evrope, da je naša zemlja nazadovala u borbi protiv korupcije, jer je od 13 preporuka koje je dobila, sedam ispunila delimično, a šest nije uopšte. Od Vlade se sada, kao od nekog lošeg đaka, očekuje da pošalje dopunski materijal do sutra, 31. oktobra.

Reagujući na ove zahteve, predsednica Vlade je izjavila da veruje da će to Srbija i učiniti. Na premijerki nije da veruje, već da učini sve da te međunarodne obaveze budu ispunjene. Ukoliko se to ne dogodi, neko bi trebalo da preuzme odgovornost.

Kada smo već kod odgovornosti, ponoviću pitanje ministarki Mihajlović – kada će konačno neko da odgovara za brojne propuste u resoru za koji je ona odgovorna? Pomenuću samo neke: rušenje potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, napukline na nadvožnjaku kod Čačka, stalna kašnjenja u radovima, itd. Za nju su i posle gotovo šest i po godina na vlasti krivci uvek negde drugde, a naročito oni koji su prethodno vladali, kao i novinari koji su se, kako je juče izjavila, drznuli da bubnu na gradilište i ogole istinu da se ne poštuje njena takozvana naredba da 24 časa traju radovi na delu auto-puta od Uba do Lajkovca, koji, skandalozno, mora ponovo da se gradi. Umesto svog tog prebacivanja krivice, konačno bi neko trebalo da odgovara, a ako to nije niko za čiji je rad ona odgovorna, onda bi korektno bilo da sama preuzme odgovornost. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga.

Hvala, predsednice.

Moje pitanje se odnosi na prekjuče raspisane izbore u opštini Kula, pošto sam jedina poslanica iz te opštine. Pitanje postavljam vama, predsednice Gojković, i premijerki Brnabić.

Ustav Republike Srbije u članu 192. određuje nadzor nad radom opštine. U tom članu se predviđa da Vlada može da, pod određenim uslovima i određenim zakonima, da raspusti skupštinu opštine itd, pa me interesuje zašto je tako brzo raspuštena Skupština opštine Kula, koji su razlozi za raspuštanje Skupštine opštine Kula i zašto su raspisani izbori u opštini Kula?

Takođe, u tom istom članu se predviđa da Vlada imenuje privremeni organ. Privremeni organ u opštini Kula je imenovan. Navodno je SO Kula raspuštena iz razloga što je predsednik opštine, Milojičić, dao ostavku, ali on je sada predsednik tog privremenog organa. Interesuje me kako može, ako je već Skupština, pod navodnicima – pala, zbog Milojičića, predsednika Skupštine, zašto je on sada imenovan za predsednika privremenog organa?

U tom istom članu, 192. se predviđa da, ako je već imenovan privremeni organ, da u njemu moraju da budu, u tom njegovom sastavu, i pripadnici nacionalnih manjina, odnosno pripadnici stranaka nacionalnih manjina, ako su već bili u tom sastavu skupštine opštine. Tako da, u ovom sada sastavu privremenog organa nema pripadnika odbornika Ruske stranke i nema odbornika iz Saveza vojvođanskih Mađara. Interesuje me zašto je prekršen Ustav? To je jedno pitanje koje se odnosi na te izbore u Kuli.

Drugo pitanje se odnosi na izbore za nacionalne savete, koji su u nedelju, 4. novembra. Dele se po selima pozivi za glasanje na skroz pogrešne adrese. To se dešavalo i 2014. godine. Znači, ljudi dobijaju pozive na skroz druge adrese, na kojima uopšte ne žive, pa me interesuje zašto se to opet dešava? Mi smo apelovali preko Odbora za ljudska i manjinska prava i na sve načine da se to više ne desi, ali, opet se ponavlja isto.

Takođe me interesuje kako ministar Ružić, a njemu postavljam ovo pitanje, kako misli da zaštiti podatke, kada te pozive dele pripadnici Srpske napredne stranke, stranački ljudi. Znači, oni imaju dostupnost tim adresama, imaju dostupnost ljudi koji su upisani u posebne biračke spiskove. Zašto tu podaci, na neki način, nisu zaštićeni?

Takođe me interesuje, to je pitanje za biračke odbore, liste nemaju pravo da određuju svoje ljude kao posmatrače, jer stalne odbore i biračke odbore je odredila lokalna samouprava, naravno, od svojih pripadnika, svoje stranke, odnosno vladajuće koalicije. Svi nosioci lista i sve liste imaju pravo na posmatrače, ali samo u proširenom sastavu, tako da jednostavno mislim da je to protivustavno, kako mogu pripadnici lista da plaćaju ljude u proširenom sastavu? Mislim da neregularnost već postoji i oko tog deljenja poziva i oko biračkih mesta, biračkih odbora.

Jedno pitanje postavljam i ministru kulture i informisanja, Vladanu Vukosavljeviću. Pitam ga zašto Javni servis RTS uopšte ne prati izbore za nacionalne savete? Ja do sada, a izbori su raspisani još sredinom avgusta, ni u jednoj emisiji nisam, ni na većinskom jeziku, ni jeziku nacionalne manjine, na Javnom servisu nisam videli nijednu informaciju o izborima za nacionalne savete.

Istina, ministar Ružić je dao na početku neki intervju, bio je neki razgovor, da se raspisuju izbori, da poziva za upis u posebni birački spisak. Ali, od avgusta do sada, Javni servis uopšte ništa nije informisao o izborima za nacionalne savete, pa se pitam zašto to Javni servis ne radi? Da li ne oseća da pripadnici nacionalnih manjina ne plaćaju porez ili jednostavno nisu zaslužili da se o njima informiše, a većinski narod da čuje o tome šta njihove komšije, šta pripadnike nacionalnih manjina muči i da li Republika Srbija misli da ukine multikulturalnost?

Zahvaljujem.
Reč ima Marija Janjušević.