Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, ali pre toga samo par rečenica o rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova.

Naime, kada je na čelo MUP došao gospodin Nebojša Stefanović situacija se drastično promenila na bolje. Šta to znači? To znači da je 2018. godine 3% umanjen kriminal u odnosu na prvih šest meseci u 2017. godini, što znači da je bilo krivičnih dela 1.300 manje nego u 2017. godini. Takođe, period 2008-2012. smanjena su teška krivična dela ili ubistva za 34%. Znači, 2018. godine 34%, što je fantastičan rezultat. To je otprilike 1/3 manje ubistava nego u periodu od 2008-2012. godina.

Takođe, MUP zaista brine o svojim zaposlenima na više načina. Pre svega o njihovom standardu. Prvo povećane su plate i biće povećane. Zatim, grade se stanovi i to po izuzetno povoljnim cenama koje su mnogo manje od tržišnih cena, 500e je kvadrat za sve službe bezbednosti. Znači, MUP, Vojska, kao i BIA i njihove penzionisane kolege. To je nešto što je zaista za divljenje, s obzirom da znamo da su stanovi kod gospodina Đilasa bili 1.250 evra plus PDV, plus uniforme, plus odeća, bravo za MUP.

Takođe, možda ne bi bilo loše da svi poslanici u ovom visokom Domu kad budemo govorili o budžetu se slože sa tim da se izglasa malo veća cifra za MUP. Toliko o njima za sada.

Sad konkretno zakon. Setimo se samo tužne 2014. godine kad su bile enormno velike poplave, kad je urađena procena, trajala je pet nedelja. Ta procena je bila poražavajuća. Poginulo je 33 ljudi, odnosno udavilo se ili nestalo, a šteta materijalna 1,7 milijardi evra. U tim poplavama najviše je stradala proizvodnja, zatim socijalne usluge, kao i rudarstvo i energetika.

Sreća u nesreći je što nije došlo do teže havarije, s obzirom da su se pojavile i podzemne vode pa nije došlo do teške ekološke katastrofe. Treba naglasiti da su u toj poplavi stradali kategorisani putevi i najveću štetu pretrpeo Korido 10 kod Dimitrovgrada, kada je samo jedna deonica koštala otprilike deset miliona evra, mostova kod kategorisanih puteva je nestalo, srušeno 30, a oštećeno 50, kod nekategorisanih puteva 200 mostova.

Obrenovac je najteže prošao u tim poplavama, evakuisano je 24.000 ljudi, mnogo ljudi je ostalo bez svojih domova, ukupno obuhvaćeno poplavama 38 opština, evakuisano 32.000 ljudi. Indirektno i direktno u poplavama je bilo oštećeno mnogo ljudi, otprilike milion i šesto hiljada što je od 22% kompletne populacije.

Takođe, oštećene su škole, oštećeni su domovi zdravlja, mnogi su iseljeni, prestalo je da se radi po školama, završena je ta školska godina, a 51.800 mesta je bilo zatvoreno. Desilo se, ne ponovilo se.

Mi imamo u Srbiji 140 kolektivnih centara, odnosno pomoći Crvenog krsta. To nije bilo dovoljno, tako da je masa kulturnih i sportskih centara otvorilo vrata ljudima koji su doživeli ovu tragediju u svakom pogledu. Sama sam prisustvovala tome i tada je pokazan veliki stepen empatije čime se ja ponosim, mislim na kompletnu Srbiju. Mislim da to čoveka čini čovekom i da u svim situacijama ponekad nemamo dovoljno svesti da mi kao građani moramo maksimalno da pomognemo, svi koji su sposobni u svim situacijama. Nadam se da se tako nešto neće ponoviti.

Ono šta ovaj zakon konkretno donosi, je pre svega plan smanjenja rizika za nivo Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Što je dobro. Rade se novi planovi sa ciljem planiranja i preuzimanja preventivnih mera. To je najvažnije. Zatim, zona neposrednog rizika, ne sme se graditi tamo gde postoje rizici. Treba da se napravi takođe i registar rizika da bi se znalo koja su mesta baš rizična, znači, direktno pored reka, zatim u blizini rudnika, elektrana i tako dalje i eksterni plan zaštite od velikog udesa, a to je novina u zakonu na osnovu Seveso direktive EU, da se pored mesta koja su kontaminirana ili se pretpostavlja da nešto može da se desi, se tako nešto ne radi, odnosno da se ne gradi.

Hvala na pažnji. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje glasati za sve ove predloge zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gosti iz MUP, Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama dolazi kao odgovor na sve izazove koji su nas u vidu elementarnih nepogoda zadesili poslednjih godina, pre svega kada je reč o zemljotresima, poplavama, klizištima i drugim vidovima elementarnih nepogoda.

Kao narodna poslanica koja dolazi iz Kraljeva, mogu slobodno reći da poslednje decenije nije bilo gotovo godine bez neke ekstremne situacije izazvane pre svega prirodnim katastrofama. Evo, upravo sutra 3. novembra navršava se osam godina od kada je Kraljevo pogodio zemljotres koji je nažalost imao i ljudske žrtve, a i manje ili više je oštećeno preko 12 hiljada objekata.

Moram da iskoristim priliku i da napomenem da je dva sata posle zemljotresa stigao tadašnji ministar policije Ivica Dačić i da su upravo policajci i vatrogasci i pripadnici Vojske bili prvi koji su, dok je još postojala opasnost, bili ti koji su pomagali u raščišćavanju ruševina. Takođe i vi, gospodine Mariću, ste bili non-stop u Kraljevu u tim za Kraljevčane teškim danima.

Ono što iz današnje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći da je novembarski zemljotres iz 2010. godine za Kraljevo bilo ono što su majske poplave iz 2014. godine bile za Srbiju, a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicije zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama.

Za Jedinstvenu Srbiju namera predlagača ovog zakona, odnosno MUP, da se akcenat i značaj u mnogome prida lokalu, odnosno lokalnim samoupravama i svim institucijama koje su od značaja za ovu temu je dobar i u mnogome će doprineti da se pravovremeno reaguje na prirodne katastrofe.

Ovaj predlog zakona prati ciljeve Sendai okvira, odnosno da država ima primarnu ulogu u smanjenju rizika od katastrofa, ali da tu odgovornost treba da podeli i da uključi lokalnu vlast, privatni sektor i druge institucije.

S druge strane, upravo u akcentu na lokal leži moja bojaznost kada su u pitanju kapaciteti lokalnih samouprava, posebno manjih opština koje nemaju dovoljno niti ljudskih, niti materijalni kapaciteta za realizaciju zakonski propisanih obaveza.

Vi ste i u ovom mogućem problemu našli rešenje i ono se nalazi u članu 29. predloženog zakona, a to je mogućnost lokalnih samouprava za udruživanje i time dostizanje odgovarajućeg nivoa kako kvaliteta, tako i kvantiteta ako pričamo o brojkama i o sredstvima.

Ovom prilikom želim da istaknem da je upravo inicijativa za ovakav vid odgovora na sve izazove izazvane klimatskim promenama i pre svega prirodnim katastrofama došlo od grada Kraljeva, od onog dela gradske uprave koje je nadležno za ove poslove, a koje nosi naziv Odeljenje za poslove civilne zaštite. Upravo je formiranje ovog odeljenja bila namera lokalnih političkih aktera da se sa problemima koje nose katastrofe sa sobom suočava preventivnim merama i aktivnostima, kao i formiranjem civilne zaštite.

Nova zakonska rešenja u smislu uvođenja instituta, poput registra rizika, planova za smanjenje rizika u mnogome će uticati na kvalitet budućih rešenja. Treba voditi računa da podzakonski akti i sve ono što sledi u primeni ovog zakona bude sinhronizovano, ali istovremeno i u funkciji održivog razvoja lokalnih samouprava, kao i Republike Srbije u celini.

Ono što želim da istaknem možda kao nepotpuno zakonsko rešenje je da se lokalne samouprave kažnjavaju ako nešto finansiraju, odnosno ne finansiraju, što se navodi u delu 12 – kaznene odredbe ovog predloga zakona. Kazne su predviđene za sve u sistemu, čak i za poverenike civilne zaštite koje su, složićete se, ipak na kraju veliki entuzijasti i dobrovoljci, odnosno volonteri kada su u pitanju aktivnosti civilne zaštite na lokalu.

Ovo su neke moje sugestije, ali svakako Jedinstvena Srbija želi da pohvali donošenje ovog zakona koji će dalje poslužiti kao kvalitetan alat u cilju adekvatnog odgovora na katastrofe.

Što se tiče Predloga zakona o policiji, po prvi put se izjednačavaju plate, tako da policijski službenik u Kraljevu i u Beogradu će imati iste plate, ljudi se bave istim poslovima, tako da nema potrebe da se jednako i ne tretiraju.

U poslednjih godinu dana primetan je broj uniformisanih policajaca na ulicama grada i u razgovoru sa građanima i sugrađanima, stekla sam utisak da se osećaju bezbednije zbog toga. Policajci su dobili nove uniforme i mislim da nikada se više nije vodilo računa o potrebama i o problemima policajaca, ali ja želim da pomenem i policijske inspektore koji su stub ministarstva i, za razliku od policajaca, oni ne dobijaju uniforme, već od svojih plata odvajaju novac za odela pošto rade u civilu i nadam se da će se u nekom narednom periodu i njima se pomoći u tom smislu.

Poslanička grupa JS podnela je tri amandmana na Predlog zakona o smanjenju katastrofa. Nadam se da će biti usvojeni. Bez obzira na to, poslaničke grupa JS podržaće sve predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

Zahvaljujem.

Predlog izmene člana Zakona o parničnom postupku koji je pred nama je loš i sporan. Naime, iz vašeg obrazloženja vidi se da vi taj član menjate da biste izašli u susret bankama, odnosno da biste omogućili lakšu trgovinu problematičnim kreditima i da biste omogućili da se na mestu tužioca na nekom parničnom postupku, koji je tom prilikom pokrenut, novo pravno lice koje je preuzelo to potraživanje se pojavi kao tužilac, bez saglasnosti tuženog.

Najpre da vam kažem da je to u direktnoj suprotnosti Zakonu o bankama, član 5. stav 2. koji propisuje da se niko osim banaka ne može baviti davanjem kredita.

Možemo se setiti da je i ranije taj član kršen i da smo imali jedan slučaj sa Dajnersom i kada je tužilaštvo godinama uterivalo dugove za račun privatne firme Dajners, koja je neovlašćeno izdavala kreditne kartice, o tome se govorilo u Narodnoj skupštini sa moje strane, čak i neki poslanici vladajuće većine su to iznosili i pre mene. Tada nisam bio poslanik.

Ako je u toku parnični postupak povodom naplate kredita koji je pokrenula banka, naplata kredita je deo kreditnog posla i vi sada praktično omogućavate da u kreditni posao uđe neko ko nije banka i to je kršenje zakona.

Ova izmena je sporna zato što smatramo da treba da ostane saglasnost tužioca, jer to što je neko tužen ne znači da je dužan, jer to tek treba da se utvrdi u sudskom postupku sudskom presudom, a ovde je postupak u toku.

Ovde se daje mogućnost banci, koja je recimo nekoga tužila i u privrednom sudu, gde su sporovi velike vrednosti i velike su takse, proizvela neke ozbiljne troškove i zna da će izgubiti postupak, da prosto prepusti taj dug za mala finansijska sredstva nekom DOO koji nema neki veliki ulog i na taj način izbegne plaćanja troškova postupka, ali nije to samo za banke, i za javna preduzeća.

Na primer, Infostan ili Parking servis, koji su pokrenuli ogromne postupke izvršenja, koji su sada pred sudovima i ne postoji sudska praksa koja jasno ukazuje da će oni gubiti te sporove, imaju mogućnost da se izvuku iz toga i da se prebaci to na neki DOO koji ima osnivački ulog 1.000 dinara i da hiljade građana ne mogu da naplate desetine hiljada dinara svojih troškova koje su dobili pred sudom.

To je ozbiljan problem i znate dobro da postoji ovde jedan kartel advokata, direktora banaka, direktora javnih preduzeća koji su na ovaj način ispumpavali novac i od građana i od samih javnih preduzeća. Ovo je njihova kombinacija.

Dalje, dokle se u ovoj državi izlazi u susret bankama? Stalno se donose zakoni u korist banaka. Kada će nešto u korist naroda, u korist građana? Ovi zakoni treba zbog toga da se donose, a sudovi da rade u interesu građana i da sprovode zakone.

Zašto se ne reši slučaj CHF? Evropski sud pravde, cela Evropa, svi su to rešili. Evo sada pre par dana i sud u Splitu, ništava je klauzula o švajcarskim francima i ništav je sam ugovor. Jedino kod nas taj problem se ne rešava.

Dalje da vas pitam, gospođo ministarka, evo ja sam konstruktivna opozicija – da li vi želite da napunite budžet? Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da trošak obrade kredita nije dozvoljen ukoliko banka nije jasno predočila koji je to trošak. Država je uzela milijarde evra kredita u zadnjih 18 godina, gde su troškovi bili od 0,5 do 1%. To je sada sa kamatama desetine miliona evra. Šta radi pravobranilac? Vi predlažete, a Vlada postavlja i pravobranioca i njegove zamenike. Zašto oni ne pokrenu postupak dalje da obezbede državi novac u budžetu?

Da ne pominjem euribor i libor. Svugde u tim ugovorima gde se zadužuje država i javna preduzeća, a država je garant, stoji i euribor i libor plus kamatna stopa, a imate i odluke i Evropske komisije i sudova iz EU, znači i suda u Londonu, gde su preko 12 milijardi evra kaznili banke i mi možemo da se pozivamo na te slučajeve. Imamo „Sosijeteženeral“, koja je davala velike kredite državi. Ona je svugde ugovarala euribor i libor. Zašto ih ne tužimo i evo novca za budžet.

Da ne govorim da za dinarske kredite koje je država uzimala ili javna preduzeća stoji indeksna klauzula u evrima. To su stotine miliona evra koji mogu da se obezbede u budžet, ali na žalost ne postoji takva volja.

Što se tiče izbora sudija i tužilaca, kao i Zakona o uređenju sudova i lobiranje, ja sam najveći kritičar i u ovoj Skupštini i u političkom životu srpskog pravosuđa i stalno sam govorio o problemima. Govorio sam i o partijskim uticajima koji nisu mali i koji su karakteristika naročito za 18 godina. Ima jedan veći problem od toga koji daleko više pogađa građane, a to su kriminal i korupcija unutar pravosuđa. To je mnogo gore nego bilo kakav politički uticaj zato što daleko šire zahvata, a za nacionalnu bezbednost je još opasnije kada na pravosuđe utiče neko spolja.

Mi sada hoćemo ustavnim amandmanima da izmestimo pravosuđe iz sistema države Srbije, praktično, da ga učinimo potpuno neodgovornim nikome nego stranim centrima moći. Da li je faktor moći ambasada SAD, USA i Soroš u pravosuđu? Evo, sada ću vam ilustrovati primerom. Sada smo izabrali nove neke sudije, pa tako u obrazloženju predsednika Visokog saveta sudstva za recimo sudiju Oliveru Đurić, koja iz Prvog prelazi u Viši sud, kaže se, između ostalog, razlozi za izbor – dva puta je 2007. i 2012. godine u organizacije Kancelarije stalnog pravnog savetnika ambasade SAD u Beogradu i organizaciji programa „Open gold“ u SAD bila na seminarima i poznaje engleski jezik. To je razlog za napredovanje sudije?

Reći ću vam još jednu drugu stvar kada pričamo o lobiranju. Ovde je jedan stenogram audio snimka koji je mnogo pre vašeg vremena, kada ste vi bili ministar, vodili tadašnji visoki oficiri CIA Dejvid Rouzmer, Bil DŽejmison i Šon Fis Patrik sa nekim tadašnjim nosiocima vlasti u Srbiji, gde su objašnjavali kako CIA i američki sudovi sarađuju i kako američki sudovi vole da izlaze u susret CIA. To nije bitno za ovu temu, ja ću o tome tek govoriti, ali šta je bitno? Bitno je da mi imamo situaciju da oni napominju da saradnici CIA neće odgovarati ukoliko CIA stane iza njih ni za slučajeve trgovinom drogom, oružjem ili ubistvom. Da li je to sada, mnogo godina kasnije, slučaj sa našim pravosuđem? Evo vam dva primera? Šta ćemo sa slučajem Momčila Perišića? Zašto se ne završava postupak? Čovek je uhvaćen u špijunaži. Drugi slučaj, suđenje za ubistvo Zorana Đinđića, Milan Verulović svedoči da jedino on i dva službenika američke ambasade su bili prisutni na svim ročištima. Samo oni. Zašto je američka ambasada toliko bila zainteresovan aza taj slučaj? Očigledno ima razloga.

Što se tiče besplatne pravne pomoći, lepo je što ste rekli milijardu i po izdvajamo iz budžeta za besplatnu pravnu pomoć, ali bih vam ja postavio jedno drugo pitanje – zašto je pristup pravde u Srbiji skup? Izuzetno nam je skup pristup pravdi, nemojte da se lažemo.

Mi imamo takse koje idu od 98 hiljada dinara, revizija i 400 hiljada dinara može da bude, ročište 55 hiljada, prigovor na veštačenje 90 hiljada. Uveli smo notare, javne izvršitelja. Čemu tolike takse, ljudi? Dajte pristup pravdi svima. Ako mogu Upravni, Ustavni sud da budu 700, 900 dinara, zašto su Privredni sud ili drugi sudovi toliko digli takse? Sve to poskupljuje pristup pravdi. Znači, to je pravi problem, a evo vam sredstva kako da obezbedite opet u budžetu, da finansirate besplatno pravnu pomoć.

Mi svake godine plaćamo za neosnovani pritvor, za nezakonit pritvor, za troškove odbrane 4,6 milijarde. Da li se ikada država, ima tu mogućnost, regresirala? Da li se ikada država regresirala kod nekog sudije ili tužioca? Pet hiljada pritvora godišnje, a 30 jemstava, pa da li su oni ljudi normalni? Taj sudija čim tužilac predloži pritvor on određuje pritvor. Gde to ima? Da predloži vešanje, hoće li da vešaju ljude? Pa posle, ukida se, šta ćemo tad? Znači, zašto se ne regresiramo od tih ljudi.

Ovde u Skupštini i Vlada Đukanović i Petar Jojić, svaka im čast, pored mene, bilo smo protiv izbora Goce Ćolić, 535 optužnica je palo ženi, 110 miliona dinara država platila. Znate li koliko je ona koštala ovu državu? Ona se i dalje, jelte, vodi se kao službenik Tužilaštva. To su ozbiljni i realni u pravosuđu koje mi moramo da rešavamo.

Za kraj, besplatna pravna pomoć, žao mi je što tu nije ministar Stefanović, i Zakon o policiji. Loše je što ste ostavili mogućnost da Udruženja građana zastupaju tražioci azila, kao i za manjinske neke grupe. Tu ste izašli Sorošu u susret.

Međutim, kad smo kod azila, podsetiću vas pre par nedelja ste imali sednicu Vlade gde ste ukinuli bezvizni režim sa Iranom. Ta sednica je bila izuzetno brza, dva minuta, stigla direktiva iz Brisela i vi niste znali zašto ste to uradili. Evo, ja ću vam sada reći zašto ste to uradili. Ja ovde imam ekskluzivnu dokumentaciju koju je Stoltenberg pokazao Vučiću. Znači ovde je dokumentacija o MOIS. Znaće ljudi šta je MOIS, iranska služba. Znači ljudi su iz Irana, infiltrirali se, dolazili su ovde sa pasošima, pasoši se sklanjaju i infiltriraju se među migrante ili sa srpskim pasošima su prelazili u EU, i to je Stoltenberg pokazao Vučiću i zato ste vi to ekspresno uradili.

Upozoravam ministra, ja znam da on nema veze sa tim, ministar Stefanović, ali to što ja znam njega neće abolirati od odgovornosti, neka obrati pažnju kako se izdaju pasoši i, ako želi, pošto ovo nije za čitanje u Narodnoj skupštini, ja mu mogu pokazati ove materijale, ali njemu lično. Hvala.

Reč ima ministar Nela Kuburović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što kolega koji je takođe pravnik očigledno nije razumeo odredbu Zakona o parničnom postupku i poziva se na Zakon o bankama. Zakon o bankama, tačno je, jeste da kaže da samo banke mogu da izdaju kredite, ali ovo se ne odnosi na izdavanje kredita, već je reč o dugu i klasičnom ustupanju potraživanja. Verujem da ste kao ja bili izučili dobre zakone o obligacionim odnosima gde postoji mogućnost ustupanja potraživanja.
Šta je cilj ove odredbe i šta je ono što se dešavalo u praksi? Privredni apelacioni sud je zauzeo stav da, ukoliko dođe do ustupanja potraživanja od stranke prema drugom pravnom licu, prvi postupak koji je započeo mora da se okonča. Samim tim što neko više nije u ulozi tužioca jasno je da gubi spor i da će taj tužbeni zahtev biti prema njemu odbijen, a to dovodi do pokretanja drugog postupka parničnog, takođe, i upravo za potraživanje jednog istog duga dolazimo u situaciju da vodimo dva parnična postupka, da dva puta angažujemo sudove, što ste sami rekli da nije ni malo jeftino. Upravo u privrednim sporovima su visoke sudske takse. Takve takse ne odnose na sporove gde se javljaju fizička lica i upravo cilj ove izmene jeste bio da se ubrza sudski postupak, da umesto dva postupka imamo jedan postupak koji može da se okonča u relativno kratkom roku.
Ne razumem zašto se naplata kredita poistovećuje sa komunalnim uslugama. Pominje se „Infostan“. Mislim da to apsolutno nema nikakve veze. Ne znam na osnovu čega znate da će „Infostan“ da izgubi sporove koje je pokrenuo za naplatu potraživanja prema građanima. Verujem da je reč o prinudnom izvršenju. Veliki broj je takvih postupaka u toku, pozivate se na neka komunalna preduzeća koja su vršila zloupotrebu kada je reč o izvršenju potraživanja, ali moram da vam kažem da je upravo ovo Ministarstvo pravde i ja dok sam bila na čelu pokretala određene postupke protiv pojedinih komunalnih preduzeća i da se ti predmeti nalaze u Tužilaštvu za organizovani kriminal upravo zbog toga što su bile određene zloupotrebe.
Još nešto. Kada je reč o pristupu pravdi, sudske takse su u poslednjih nekoliko godina, odnosno poslednje tri godine, i te kako su manje. Za 50% su smanjene sudske takse naročito u postupku izvršenja koji jeste najskuplji postupak. I ono što svakako ćemo i dalje da radimo da pokušamo da sudskim taksama predupredimo da se onemogući licima da pristupe pravdi.
Besplatna pravna pomoć mislim da je i te kako bitna i ono što, takođe, želim da istaknem da će se u ovom slučaju troškovi, odnosno naknada naplaćivati licima koja budu vršila pravnu pomoć, utvrdiće se na osnovu tarife koju utvrdi Ministarstvo pravde. Ta tarifa koju utvrdi Ministarstvo pravde svakako neće odgovarati advokatskoj tarifi, a sa druge strane, opet kada se vratimo na troškove postupka, moram da vas podsetim da advokatsku tafiru ne donosi ni Vlada, ni Ministarstvo pravde, već upravo donose advokati. Ukoliko imate primedbi na visinu tih troškova, morate se obratiti advokatima.
Imali ste još nekoliko pitanja. Postavljali ste pitanje za konkretne predmete. Mislim da od mene ne očekujte da vam odgovorim o bilo kojem pojedinačnom postupku. Kao ministar pravde do sada ni jednom nisam komentarisala postupak i smatram da treba na tome da se insistira i na samim poslanicima. Ne želim da parlament vrši pritisak na bilo koga, ili tužioca, ili sudiju.
Žao mi je to tu nije i gospodin Tončev, koji je malopre pominjao konkretnog tužioca, što mislim da nije konkretno, niti ministar pravde može da utiče na postupanje u konkretnom predmetu za koji je on zainteresovan.
Upravo koalicija kojoj vi pripadate je nekoliko puta u poslednjih desetak dana na neki način, u samom parlamentu, označavala pojedine sudije i tužioca, označavala je i tužioca koji je upravo pokrenuo postupak u odnosu na vas zbog pozivanje na vešanja premijerke i predsednika Vučića, pa postavljam onda pitanja – kako treba da se oseća tužilac koji treba da postupa u konkretnom predmetu kada se o njemu govori u skupštinskoj raspravi, kada upravo o njoj imamo takve komentare i pretnje na društvenim mrežama?
Još jednom kažem, žao mi je što niste razumeli Zakon o parničnom postupku. Ne odnosi se na kreditiranje. Odnosi se na klasično ustupanje potraživanja, i to je jedan od osnovnih instituta koji je propisan i Zakonom o obligacionim odnosima, a svrha Ministarstva pravde je upravo bila da rasteretimo sudove, da ubrzamo postupak i da imamo efikasnije pravosuđe. Hvala.

Reč ima Marija Obradović, pravo na repliku.

Hvala.

Morala sam da reagujem kao ovlašćena i kao neko ko poznaje ovu materiju. Ono što smo čuli tokom prethodnog izlaganja, još jednom prilika da se uznemiri srpska javnost i da se iznošenjem neistina i laži pravi lažna uznemirenost i budi netrpeljivost prema migrantima, prema ljudima koji kroz tešku nevolju prolaze i preko teritorije naše zemlje i koja se nalazi u regionu. apsolutno je netačno i glupost da je bilo koji državljanin Irana sa srpskim pasošem, srpskim dokumentom…

Može da se pokazuje taj papir do sutra. Postoji evidencija. Niko sa srpskim pasošem od iranskih državljana nije prošao granicu. Da li su iranski državljani ilegalno prolazili? To je druga priča. Da li je zbog toga ukinut bezvizni režim sa Iranom? To je druga priča. Nemojte da menjate teze. Nemojte da pravite uznemirenost u društvu. To ste uradili i sa vešanjem, pozivanjem na vešanje premijerke i predsednika, ali mi nećemo biti zemlja silovatelja i onih koji pozivaju na vešanje. Mi ćemo biti pristojna, normalna, napredna Srbija u kojoj se na vlast dolazi, ne nikako silom, samo pristojnošću i vrednim radom. Zbog toga se mi razlikujemo od vas. Svaka vam čast na tome.

Kolega Jovanoviću, samo mi recite po kom osnovu?
(Neđo Jovanović: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku. Izvolite.