U onom delu koji se odnosi na moje izlaganje a postavljeno je pitanje odnosa prema Narodnoj skupštini, odnosno predsednici Narodne skupštine. Primedba potpuno na mestu.

Obavezno, neka Zelenović danas u Savetu Evrope kaže kako su se njegovi koalicioni partneri odnosili i prema Narodnoj skupštini, i prema predsednici gospođi Gojković.

To mora neizostavno da uradi ako hoće da im objasni šta on i ostatak njegovog i Đilasovog i Jeremićevog i Obradovićevog tog čuvenog tajkunsko-ljotićevskog udruženja smatra da je ispravno.

Neka se pohvali tamo obavezno da su fizički napali, Boško Obradović i njegovi dveraši predsednicu Narodne skupštine gospođu Maju Gojković, neka se tamo pohvali obavezno da su ovde čupali mikrofone, neka se tamo obavezno pohvali da, kako su se odnosili prema njoj. Odnosili su se i prema drugim narodnim poslanicima jer su to sigurno za njih visoki standardi demokratije.

Neka se dalje obavezno pohvali, pošto će o medijima da priča sigurno, kako su se odnosili prema novinarkama, neka kaže ime i prezime svih novinarki koje su brutalno pretukli protestvujući ispred radio i televizijskih studija.

Neka dalje objasni, kako su se na taj isti način opet sa ženama obračunavali i u RIK, to su sve sami fantastični primeri, odličnih standarda, visokih standarda u demokratskom svetu.

Oni će za ove komentare i za ova naša pitanja i za podsticanja da se na taj način potpuno otvoreno, da kamufliraju i pokažu pred Savetom Evrope reći da mi njih za nešto optužujemo koristili su već, čuli ste to u ovoj sali termin – izdaja.

Tu reč nikad upotrebili nismo, ali nek Zelenović taj nesrećnik nesrećni pročita saopštenje svog Vuka Jeremića i svoje Narodne stranke, u kom direktno optužuje Aleksandra Vučića, ne libe se, ne samo da napišu reč – izdaja, nego ta gnusna i odvratna saopštenja potpišu redom Vuk Jeremić, Miroslav Aleksić, Siniša Kovačević, Sanda Rašković Ivić, Čiplić neki, Ponoš neki i neki Jovanović. Dakle, oni se ne libe da na najodvratniji mogući način optuže svog predsednika, i onda to imenom i prezimenom potpišu.

Pokazaću vam i fotografiju kako se ne libe da drže transparente na kojima su termini – izdajnik i izdaja, i ovi koji pripadaju drugoj poslaničkoj grupi Vuka Jeremića i ni po čemu se ne razlikuju u tome.

Završavam gospodine predsedavajući.

Ni od ovih koji pozivaju na likvidaciju dveraša i od onih lažnih sindikalaca Veselinovića koji bi brutalno silovali.

Neka lepo kažu imenom i prezimenom kao što su ovde potpisali, da su to njihovi standardi i sigurno će ih Savet Evrope odlično razumeti, i Srbija ih razume više nego dobro.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Znate, u prošlom svom izlaganju sam rekao da je degutantno odgovarati, ali se mora odgovarati i uvek ćemo odgovarati.

Ima jedna lepa narodna poslovica: „Vuk dlaku menja, ali ćud nikada“. Stranka koja je pravila velike političke greške u spoljnoj politici, gde je zbog te stranke, hrvatska delegacija predsednika skupštine Hrvatske, napustila zemlju, isti taj član te partije napravio je u Evropi jedan veoma veliki ispad.

Dakle, sva politika koju mi vodimo sada da Srbija ima lepše, bolje lice, da Srbija se pokaže kao moderna evropska zemlja, ova partija sada odjednom postaje dušebrižnik i nama govori kako i na koji način treba raditi. Nema potrebe.

Socijaldemokratska partija u svojoj politici, spoljnoj politici dosledno sledi politiku vladajuće koalicije, svaki nastup ministra LJajića, svaki nastup člana naše delegacije u inostranstvu bio je uvek u skladu sa spoljnom politikom ove zemlje, naše zemlje da bude deo evropske zajednice.

Zbog toga ćemo uvek reagovati i pokazati onu drugu, lepšu Srbiju i distancirati se od onih snaga koje su nam devedesetih godina uradili da Srbija sada mora da vadi fleke svega onoga što je urađeno u ovo vreme, čak i kada su oni učestvovali u vlasti.

Prema tome, budite uvereni, SDPS će dosledno slediti spoljnu politiku Srbije. Do sada je to činila i radila. Nećete nas zaustaviti i ne možete nas zaustaviti jer ste gubitnička partija.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Srpska radikalna stranka zastupa i zastupaće program i politiku SRS, uvereni da je to nešto najbolje za sve građane Srbije.

Gospodin Mijatović je pominjao neku evropsku zajednicu, a to odavno ne postoji i ne znam na šta je tačno mislio, da li na Savet Evrope, na EU, šta mu je to evropska zajednica, evo ne znam. Nije ni važno.

Pitanje koje sam ja postavila u ime poslaničke grupe SRS je bilo vrlo precizno i evo ponavljam ga – ako Rasim LJajić preko ove grupacije „Vakat je“, napravi koaliciju u nacionalnom veću sa Sulejmanom Ugljaninom, da li će, pitam sve vas iz vlasti, biti moguće da i posle toga Rasim LJajić bude član Vlade Republike Srbije?

Podsećam šta je rekao Sulejman Ugljanin za Srbiju – da je Srbija fašistička tvorevina, da tu tvorevinu treba uništiti.

Vrlo prosto je pitanje ako je neko na visokoj državnoj funkciji, kao što je Rasim LJajić, ako napravi tu koaliciju, da li je moguće da će on i dalje biti na toj funkciji.

A ko je gubitnička stranka, ko je pobednička stranka, stranka gospodina LJajića ili Mijatovića koji je malopre o njoj govorio, ne zna kakav joj je rejting, jer kako će znati kakav joj je rejting, kada 18 godina nisu izašli samostalno na izbore.

Dakle, stranke koje izlaze samostalno na izbore, imaju rejting nekada ovakav, nekada onakav. To je stvar volje birača, volje građana. Mi se protiv te volje nikada bunili nismo i nikada se nismo ljutili na svoje birače. Uvereni smo da se približava i da je sve bliže vreme kada će građani shvatiti da je jedino naša politika politika protiv EU i u interesu građana Republike Srbije i države Srbije.

Gospodine Arsiću, završavam rečenicom, molim sve vas predstavnike vlasti da odgovorite na pitanje da li će LJajić biti potpredsednik i ministar u Vladi, ako napravi koaliciju preko ovog „Vakat je“ sa Sulejmanom Ugljaninom?

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Ja bih malo po amandmanu gospodina Orlića. Tu je bila jedna zanimljiva stvar kada je govorio.
Ima jedna grupa ljudi koja izvodi nešto, nazvao bih to mađioničarskim trikom, ali neću da vređam mađioničare. Ovo je trik koji kada uzmete, pokradete novac, prvo što uradite posle toga, izađete i kažete – ja se sada bavim opozicionom politikom.
E, to je čuveni trik, jer nakon te rečenice vas niko ništa ne sme više da pita, jer ako vas pita, vi ćete ići negde da kukate kako vas neko progoni, ispituje, istražuje, ne daj bože zato što ste vi pokrali novac, to je normalno, to je bilo potpuno prirodno. Ne, nego zato što se sada bavite opozicionom politikom.
Do juče ste bili vlast, upravljali državom, pokrali pare i odjednom se sad bavite čuvenom rečju – opoziciona politika. Ovako, jedan veliki naslov u neonu svetli i vi sad kažete meni – više sad niko ne sme ništa da pita, gde sam krao, kako sam krao, šta sam uzimao od naroda, nema veze, samo nek se ja bavim opozicionom politikom.
Ako slučajno dođe, npr, DRI - šta će oni ljudi i šta traže uopšte, ko je njih uopšte zvao i otkud im uopšte pravo da istražuju bilo šta. To treba da dobiju poziv od tih koji su pljačkali, da dođu, pa onda da dođu. Ako ne dobiju poziv, onda da ne dolaze. Nedaj Bože poreska uprava. Sačuvaj bože i sakloni, samo oni da ne dolaze, a ne daj Bože da dolazi neko od državnih organa koji se bave borbom protiv korupcije. Ako oni utvrde da ste krali, naravno, ne smeju da podižu bilo kakve optužnice, prijave, jer to je pritisak, jer se vi bavite, pogodićete, opozicionom politikom, veliko u neonu i, naravno, taj trik prolazi fantastično. E, sad, kad neko nešto pita, oni onda odmah beže preko granice da kukaju tamo negde da su odjednom mučeni, izmučeni i niko ne kaže – jeste, mi smo pod istragom, ne zato što smo imali neki verbalni delikt, niko nas ne istražuje zato što smo rekli nešto, istražuju nas zato što smo otimali pare. Ne, taj deo zaborave da kažu. Obično ide onaj trik, nazvao bih ga, kažem, mađioničarskim, ali ne bih ove poštene ljude koji se bave mađioničarstvom da uvredim.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dobro je što su karte na stolu i Srbija ima priliku da vidi. Danas dok taj nesretni Zelenović i ljudi iz Saveza za Srbiju ogovaraju i pljuju sopstvenu zemlju i narod, mi zajedno svi ovde pokušavamo sa predstavnicima Vlade i predsednikom da učinimo po neku dobru stvar za Srbiju i nastavićemo da radimo to i u budućnosti.

Moj amandman je, samo da kažem, jedan skromni doprinos tom zajedničkom poslu u kome smo svi zajedno. Naime, moj amandman govori, pre svega, o tome kako ovaj zakon utiče na sveukupni razvoj u Republici Srbiji i s posebnim osvrtom na sve one probleme koji proizilaze, pre svega, iz migrantske krize.

Kao što sami znate, svaki od ovih pojmova koji se navode u članu 2. na određeni način, naročito kada je u pitanju neka opasna pojava, utiče na ceo sistem i na privredu jedne zemlje, pa samim tim i na privredu Republike Srbije.

Naravno, u većini slučajeva taj uticaj je negativan. Međutim, postoje i situacije kada neka opasnost, nekakva društvena ili sociološka pojava može čak i pozitivno uticati na jedno društvo.

Nije li dokaz za to migrantska kriza u Srbiji i način na koji se ova zemlja suočila sa njim? Srbija je iz tog problema izašla sa ozbiljno ojačanim međunarodnim ugledom i ni jednog momenta nisu zaustavljene reforme, ni jednog momenta nije zaustavljen taj privredni rast u Srbiji i ni jednog momenta nije uticao na razvoj u Republici Srbiji. Naprotiv, stvari su se i dalje kretale u pozitivnom pravcu.

Ta politika državnog nivoa tadašnjeg predsednika Vlade je svakako uticala i na lokalni nivo. Ja sam svedok da i u Subotici, gradu koji se našao na direktnom udaru migrantske krize, u tom momentu su institucije ozbiljno ojačane, broj zaposlenih se povećao i to je direktna posledica ozbiljno i odgovorno postavljene politike tadašnje Vlade na čijem čelu je bio Aleksandar Vučić.

Moj amandman je ustvari naglašavanje tih stvari i on sam po sebi naglašava da je ovaj zakon doprinos jednom već tako ozbiljno organizovanom i odgovornom sistemu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.