Zahvaljujem.

I u ovom amandmanu na član 2. akcenat sam stavila na preventivu i aktivnosti koje bi dovele do smanjenja rizika od poplava.

Kada su 2014. godine pljuskovi i bujice zahvatili zapadni deo Srbije, pretnja od plavljenja naseljenih područja na levoj i na desnoj obali Dunava, u beogradskoj opštini Palilula, postojala je sve ozbiljnija. Pored angažovanja pripadnika MUP, Vojske Srbije, lokalne samouprave i građanstva, velike površine poljoprivrednog zemljišta i stambenih objekata upravo su ostale pod vodom.

Na osnovu prijava fizičkih i pravnih lica, šteta je utvrđena na ukupno 108 građevinskih objekata u iznosu od 21 milion dinara. Što se tiče poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u privatnoj svojini, šteta od posledica poplave, odnosno bujica utvrđena na 240 hektara u iznosu od 165 miliona dinara, tačnije 50 hektara u Velikom Selu za ukupno 104 poljoprivrednika i 190 hektara u Ovči, Krnjači i Padinskoj Skeli za ukupno 78 poljoprivrednika.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu koje se nalazi u javnoj svojini, odnosno zemljište PKB korporacije utvrđena je šteta od poplava na 1555 hektara, i to u iznosu od gotovo 300 miliona dinara.

Kada sagledamo koliko je sredstava potrošeno da bi se sanirale posledice katastrofe koja je pogodila Srbiju, nezapamćene katastrofe u poslednjih 120 godina, onda možemo da zaključimo i značaj današnje rasprave i našeg delovanja u smislu preventive, kako bi se posledice i troškovi za saniranje istih sveli na minimum. Zato ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama, podržati set zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Hvala, predsedavajući.

Ovom prilikom ću govoriti o Štabu za vanredne situacije grada Niša, koji je po zadacima civilne zaštite obrazovao stručno-operativne timove, i to sledeće – za zaštitu od klizišta, za zaštitu i spasavanje od požara i eksplozija, za radiološko-hemijsko-biološku zaštitu, za zaštitu od rušenja i spasavanje iz ruševina, za sklanjanje, za zaštitu i spasavanje od snežnih nanosa, za evakuaciju, za zbrinjavanje, za zaštitu i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom.

Štab za vanredne situacije grada Niša donosi plan rada za svaku godinu i zbog vremena pomenuću 2018. godinu. Naime, kada govorimo o aktivnostima koje se odnose na sprovođenje odbrane od poplava na teritoriji grada Niša za vodotoke drugog reda za 2018. godinu predviđeno je redovno održavanje, i to čišćenje korita Jelašničke reke kroz Jelašnicu u dužini od 1635 metara sa osiguranjem obala; zatim reka Studena u Gornjoj Studeni u dužini od 150 metara, takođe, čišćenje korita reke sa osiguranjem obale i mosta na ulazu u selo; Kovanlučki potok nizvodno od Niške banje do ušća u reku Nišavu u dužini od 600 metara, takođe, čišćenje korita reke sa osiguranjem obala; Humski potok, regulisana deonica u zoni mosta u Timošenkovoj i u zoni auto-puta, koja podrazumeva čišćenje korita reke sa osiguranje obala; takođe Velepoljska reka u Gornjoj Trnavi, deonica na ulazu u selo, u dužini od 50 metara koja, takođe, obuhvata čišćenje korita reke sa osiguranjem obala. Naravno, i nabavka opreme u smislu protiv poplavnog sistema tj. mobilne brane, a to su dvostruke, dvoslojne, fleksibilne cevi.

Na kraju, grad Niš i Štab za vanredne situacije veoma ozbiljno i odgovorno obavljaju poslove i zadatke u skladu sa zakonom. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Stanislava Janošević.
Da li neko želi reč?
Koleginice Janošević, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, sistem reagovanja u vanrednim situacijama bio je pred velikim izazovima u prethodnom periodu i u bližoj i u daljoj prošlosti imali smo situaciju susretanja sa elementarnim nepogodama. Godine 2014. velike poplave zadesile su našu zemlju. Obrenovac je apsolutno preplavljen, 2008. godine Kraljevo je zadesio zemljotres, 2005. godine Jašu Tomić, u neposrednoj blizini mog Zrenjanina, zadesile su katastrofalne poplave. Posle toga je trebalo oporaviti poljoprivredu, kao i mnoga domaćinstva, a oktobra 2018. desio se požar u okolini sela Belo Blato.

Mi se ne nalazimo na takvom podneblju da su česti požari, kao što je to u Grčkoj ili Turskoj. Međutim, dešavaju se takve nesreće i sa svojim prijateljima, kao i spasiocima, bila sam u epicentru tog požara i mogu vam reći bilo je katastrofalno, kada vidite da jedan prirodni rezervat, kao što je Carska bara, gori. Najviše smo se uplašili zbog toga jer su gorele njive, usevi od kojih meštani Belog Blata žive, jer se bave proizvodnjom trske. Međutim, mnoga staništa biljnih i životinjskih vrsta su razorena.

Zahvaljujući dobro organizovanim vatrogasnim jedinicama, kao i dobrovoljnim vatrogasnim udruženjima, taj požar je lokalizovan, saniran i ugašen. Međutim, organizovali su se i poljoprivrednici svojom mehanizacijom, koji su izašli na teren, jer su bili neophodni. Ono što je bitno kod zakona koji su na dnevnom redu, jeste da imaju dobru osnovu. Očekujem izuzetnu i apsolutnu primenu i, obzirom da se staram i trudim da unapređujemo sistem u vanrednim delovanjima tih situacija, podržaću predložen set zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jevtić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Jevtić.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona, koji se odnosi na smanjenje rizika od elementarnih nepogoda.

Katastrofalne poplave koje su nas zadesile 2014. godine na teritoriji Republike Srbije donele su veoma veliki rizik kod širenja zaraznih bolesti. Ekipe koje su uklanjale uginule životinje i ostatke animalnih hraniva ulazile su na poplavljena područja u skladu s preporukama Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i sve to u koordinaciji između Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede, Vojske Srbije i naravno komunalnim službama. Ekipe su činili veterinari veterinarskih instituta, fakulteta, kao i veterinari specijalizovani baš za oblast spasavanja životinja iz poplavljenih područja i njihovo zbrinjavanje.

Sa poplavljenih područja uklonjeno je više od 517 tona uginulih životinja i više od 332 tone hrane životinjskog porekla. Svi leševi uginulih životinja odloženi su u kafilerije u Somboru i Inđiji, a kafilerije, htela sam da istaknem, predstavljaju specijalizovane objekte, odnosno najbolje i najsavremeniji način neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i konfiskata. Osim rešavanja tog higijenskog problema, u kafileriji se dobijaju i hraniva animalnog porekla koji se mogu dalje koristiti u ishrani životinja, kao što su mesno brašno, mesno koštano brašno i tehnička masnoća. Organizacija posla u kafilerijama se obavlja na taj način da se leševi brzo zbrinu, da se obezbedi prostorija gde će se oni lagerovati i na kraju treba obratiti pažnju i na prevoz do same kafilerije. Najbolji transport, odnosno najsigurniji, obavlja se kontejner hladnjačama koje je moguće dezinfikovati.

Nakon poplava i zbrinjavanja uginulih životinja, obavljena je celokupna sanacija terena. Znači, obavljena je dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija, a o tome ću malo više u sledećem amandmanu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Da li neko želi reč?
Kolega Bojaniću, izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, i ovaj amandman se odnosi na zemljotres, ali neću nastaviti tamo gde sam stao, već u sledećem amandmanu.

Obratiću pažnju na zemljotres koji je svojim činjenjem jedna uspešna kompanija izazvala juče i danas, reakcijama pojedinih medija, reakcijama na Tviteru i izgleda reakcijama onih čiji su interesi ugroženi. Velika telekomunikaciona kompanija „Telekom Srbija“ a.d. je objavila da je kupila drugog po veličini kablovskog operatera „Kopernikus“. Odlično. Dobra informacija, prava informacija. „Telekom“ kao velika kompanija, kao kompanija koja radi u Republici Srpskoj, koja radi u Republici Crnoj Gori i koja je ovde najveći telekomunikacioni operater i budući, nadam se, regionalni operater je uradila jednu dobru stvar, kupila je drugog operatera i izgleda ugrozila nečije interese i odmah reakcije, čak i BIRN, kroz neku fondaciju, javni novac za javni interes, je postavio pitanje – zašto, čemu kupiti? Treba, treba da jača nešto što je nacionalna bogatstvo. Postavlja se sad pitanje – šta kupuju telekomunikacioni operateri, kablovski operateri? Znači, nema ništa od prodaje. Nema. Hoćemo da ojačamo, da se pozicioniramo na tržištu.

Mi smo kupili i slovenačkog kablovskog operatera, koji je u većinskom vlasništvu „Telekoma“ u Republici Srpskoj i nikom to nije smetalo. Nikom nije smetalo što se prvi kablovski operater pre par meseci prodao nekoj češkoj investicionoj grupi. Ali, zašto „Telekom Srbija“ da ojača, zbog čega? Hvala, nastaviću u sledećem amandmanu.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Tomić, izvolite.