Srpska radikalna stranka zastupa i zastupaće program i politiku SRS, uvereni da je to nešto najbolje za sve građane Srbije.

Gospodin Mijatović je pominjao neku evropsku zajednicu, a to odavno ne postoji i ne znam na šta je tačno mislio, da li na Savet Evrope, na EU, šta mu je to evropska zajednica, evo ne znam. Nije ni važno.

Pitanje koje sam ja postavila u ime poslaničke grupe SRS je bilo vrlo precizno i evo ponavljam ga – ako Rasim LJajić preko ove grupacije „Vakat je“, napravi koaliciju u nacionalnom veću sa Sulejmanom Ugljaninom, da li će, pitam sve vas iz vlasti, biti moguće da i posle toga Rasim LJajić bude član Vlade Republike Srbije?

Podsećam šta je rekao Sulejman Ugljanin za Srbiju – da je Srbija fašistička tvorevina, da tu tvorevinu treba uništiti.

Vrlo prosto je pitanje ako je neko na visokoj državnoj funkciji, kao što je Rasim LJajić, ako napravi tu koaliciju, da li je moguće da će on i dalje biti na toj funkciji.

A ko je gubitnička stranka, ko je pobednička stranka, stranka gospodina LJajića ili Mijatovića koji je malopre o njoj govorio, ne zna kakav joj je rejting, jer kako će znati kakav joj je rejting, kada 18 godina nisu izašli samostalno na izbore.

Dakle, stranke koje izlaze samostalno na izbore, imaju rejting nekada ovakav, nekada onakav. To je stvar volje birača, volje građana. Mi se protiv te volje nikada bunili nismo i nikada se nismo ljutili na svoje birače. Uvereni smo da se približava i da je sve bliže vreme kada će građani shvatiti da je jedino naša politika politika protiv EU i u interesu građana Republike Srbije i države Srbije.

Gospodine Arsiću, završavam rečenicom, molim sve vas predstavnike vlasti da odgovorite na pitanje da li će LJajić biti potpredsednik i ministar u Vladi, ako napravi koaliciju preko ovog „Vakat je“ sa Sulejmanom Ugljaninom?

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Ja bih malo po amandmanu gospodina Orlića. Tu je bila jedna zanimljiva stvar kada je govorio.
Ima jedna grupa ljudi koja izvodi nešto, nazvao bih to mađioničarskim trikom, ali neću da vređam mađioničare. Ovo je trik koji kada uzmete, pokradete novac, prvo što uradite posle toga, izađete i kažete – ja se sada bavim opozicionom politikom.
E, to je čuveni trik, jer nakon te rečenice vas niko ništa ne sme više da pita, jer ako vas pita, vi ćete ići negde da kukate kako vas neko progoni, ispituje, istražuje, ne daj bože zato što ste vi pokrali novac, to je normalno, to je bilo potpuno prirodno. Ne, nego zato što se sada bavite opozicionom politikom.
Do juče ste bili vlast, upravljali državom, pokrali pare i odjednom se sad bavite čuvenom rečju – opoziciona politika. Ovako, jedan veliki naslov u neonu svetli i vi sad kažete meni – više sad niko ne sme ništa da pita, gde sam krao, kako sam krao, šta sam uzimao od naroda, nema veze, samo nek se ja bavim opozicionom politikom.
Ako slučajno dođe, npr, DRI - šta će oni ljudi i šta traže uopšte, ko je njih uopšte zvao i otkud im uopšte pravo da istražuju bilo šta. To treba da dobiju poziv od tih koji su pljačkali, da dođu, pa onda da dođu. Ako ne dobiju poziv, onda da ne dolaze. Nedaj Bože poreska uprava. Sačuvaj bože i sakloni, samo oni da ne dolaze, a ne daj Bože da dolazi neko od državnih organa koji se bave borbom protiv korupcije. Ako oni utvrde da ste krali, naravno, ne smeju da podižu bilo kakve optužnice, prijave, jer to je pritisak, jer se vi bavite, pogodićete, opozicionom politikom, veliko u neonu i, naravno, taj trik prolazi fantastično. E, sad, kad neko nešto pita, oni onda odmah beže preko granice da kukaju tamo negde da su odjednom mučeni, izmučeni i niko ne kaže – jeste, mi smo pod istragom, ne zato što smo imali neki verbalni delikt, niko nas ne istražuje zato što smo rekli nešto, istražuju nas zato što smo otimali pare. Ne, taj deo zaborave da kažu. Obično ide onaj trik, nazvao bih ga, kažem, mađioničarskim, ali ne bih ove poštene ljude koji se bave mađioničarstvom da uvredim.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dobro je što su karte na stolu i Srbija ima priliku da vidi. Danas dok taj nesretni Zelenović i ljudi iz Saveza za Srbiju ogovaraju i pljuju sopstvenu zemlju i narod, mi zajedno svi ovde pokušavamo sa predstavnicima Vlade i predsednikom da učinimo po neku dobru stvar za Srbiju i nastavićemo da radimo to i u budućnosti.

Moj amandman je, samo da kažem, jedan skromni doprinos tom zajedničkom poslu u kome smo svi zajedno. Naime, moj amandman govori, pre svega, o tome kako ovaj zakon utiče na sveukupni razvoj u Republici Srbiji i s posebnim osvrtom na sve one probleme koji proizilaze, pre svega, iz migrantske krize.

Kao što sami znate, svaki od ovih pojmova koji se navode u članu 2. na određeni način, naročito kada je u pitanju neka opasna pojava, utiče na ceo sistem i na privredu jedne zemlje, pa samim tim i na privredu Republike Srbije.

Naravno, u većini slučajeva taj uticaj je negativan. Međutim, postoje i situacije kada neka opasnost, nekakva društvena ili sociološka pojava može čak i pozitivno uticati na jedno društvo.

Nije li dokaz za to migrantska kriza u Srbiji i način na koji se ova zemlja suočila sa njim? Srbija je iz tog problema izašla sa ozbiljno ojačanim međunarodnim ugledom i ni jednog momenta nisu zaustavljene reforme, ni jednog momenta nije zaustavljen taj privredni rast u Srbiji i ni jednog momenta nije uticao na razvoj u Republici Srbiji. Naprotiv, stvari su se i dalje kretale u pozitivnom pravcu.

Ta politika državnog nivoa tadašnjeg predsednika Vlade je svakako uticala i na lokalni nivo. Ja sam svedok da i u Subotici, gradu koji se našao na direktnom udaru migrantske krize, u tom momentu su institucije ozbiljno ojačane, broj zaposlenih se povećao i to je direktna posledica ozbiljno i odgovorno postavljene politike tadašnje Vlade na čijem čelu je bio Aleksandar Vučić.

Moj amandman je ustvari naglašavanje tih stvari i on sam po sebi naglašava da je ovaj zakon doprinos jednom već tako ozbiljno organizovanom i odgovornom sistemu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekao i moj kolega Orlić, dok mi sada govorimo u Narodnoj skupštini, gradonačelnik Šapca, Nebojša Zelenović izgovara najteže moguće neistine i klevete na račun Republike Srbije.

Sad su mi kolege pokazivale, TV Šabac i list „Danas“ preko svoje fejsbuk stranice direktno prenose izlaganje Nebojše Zelenovića. Ja sam sad to malo slušao.

Govori o tome kako ministri, visoki državni funkcioneri i, pazite dobro, pojedini haški osuđenici vrše pritisak na odbornike u Skupštini grada Šapca da pređu na stranu SNS.

Kao glavnog haškog osuđenika koji, navodno, vrši pritisak na odbornike u Skupštini grada Šapca, Zelenović apostrofira gospodina Veselina Šljivančanina koji je, navodno, bio kod jednog odbornika u Šapcu i nagovarao ga da pređe u SNS.

Jasno je da je ovde reč o jednoj flagrantnoj laži, ali i neverovatnom pritisku na državu Srbiju u trenutku kada država Srbija vodi, možda, jednu od sudnih bitaka za Kosovo i Metohiju.

I vi i ja, gospodine Stefanoviću, i mnoge druge ovde kolege koji sedimo nismo uvek bili na vlasti. Bili smo mnogo godina u opoziciji, ali nam nikad nije palo na pamet da odemo bilo gde u beli svet, pred bilo koju međunarodnu instituciju i međunarodni forum i da loše pričamo o svojoj sopstvenoj državi. Nikada to nismo radili. Ovo je presedan u političkoj istoriji Srbije, da gradonačelnik Šapca, koji je, uzgred budi rečeno, samo pro forme gradonačelnik, stvarni lokalni knez u Šapcu je Dušan Petrović, to građani moraju da znaju, čovek koji je direktno povezan, od kako je izabran za tada predsednika SO Šabac 1996. godine, direktno povezan sa šabačkom narko-mafijom. On se družio sa izvesnim Moravom, sa braćom Suvajdžić. Dakle, to su notorni kriminalci. On je stvarni upravljač grada Šapca.

Taj Nebojša Zelenović je u stvari samo njegova produžena ruka, ali ono što Nebojša Zelenović neće da kaže danas u Savetu Evrope to je i ono što ste vi, gospodine Stefanoviću, govorili, da je DRI u 2015. godini pronašla da je budžet grada Šapca oštećen za preko pet miliona evra. to su uradili Nebojša Zelenović, Dušan Petrović i oni koji upravljaju gradom Šapcem.

Nebojša Zelenović iznosi i neistinu kako SNS nije na vlasti samo u Šapcu, Čajetini i Paraćinu. Neće da kaže da postoje i neke druge lokalne samouprave u kojima SNS nije na vlasti. Mi, recimo, nismo na vlasti u Svilajncu. Ja sad ovo moram da kažem zato što su me pojedini građani Svilajnca zamolili. Da nije bilo Aleksandra Vučića, da nije bilo Vlade Republike Srbije, Svilajnac bi, kao i Šabac, doživeo potpunu katastrofu 2014. godine usled nezapamćenih poplava i to je bila strategija opozicije u Srbiji, da se ne čini ništa. Dušan Petrović je tvrdio kako Aleksandar Vučić laže da Šapcu preti opasnost od Save, da se manipuliše sa nivoom vodostaja reke Save. Ista vam je situacija bila i u Svilajncu. Da nismo pravovremeno reagovali u tim lokalnim samoupravama, i u Šapcu i u Svilajncu i na mnogim drugim mestima gde su Nebojša Zelenović i njemu slični na vlasti, te opštine, odnosno ti gradovi bi bili bukvalno potopljeni, kao u biblijska vremena.

Naravno, on to neće da kaže danas u Strazburu pred Kongresom lokalnih i regionalnih vlasti, ali će na najgori mogući način da optužuje sopstvenu državu, predsednika Republike, Vladu kako navodno vršimo pritisak da se promeni vlast u Šapcu i u svim tim opštinama, odnosno gradovima gde SNS nije na vlasti.

Umesto toga vrši se haranga i linč. Evo, ja vam pokazujem današnje izdanje lista „Danas“. Ja mislim da je ovo nezabeleženo još od vremena Gebelsa i Adolfa Hitlera, da se na centralnim stranicama lista „Danas“ vodi najgora moguća kampanja protiv Bobana Birmančevića, Blaže Kneževića, Aleksandra Pajića, SNS, protiv Veselina Šljivančanina. LJudi se optužuju za neverovatne stvari u kojima nikada nisu učestvovali, sa kojima nemaju apsolutno nikakve veze, sem što su ukazivali da se u Šapcu krade od strane lokalne vlasti i da je taj grad ekonomski potpuno devastiran.

Mi nećemo tužiti nikada nijedan medij. To je i Aleksandar Vučić danas rekao, ali građani Srbije treba da znaju, neka znaju i građani Šapca, i građani Čajetine, i građani Paraćina, i građani Svilajnca i građani svih onih drugih lokalnih samouprava u kojima SNS nije na vlasti – nije stvar u tome da li je SNS na vlasti ili nije, stvar je u tome što oni koji pljačkaju građane Srbije na sebe navlače odelo političara i to opozicionog političara i onda misle da su zaštićeni od pravnog poretka Republike Srbije. Neka im to služi na čast.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Jančić, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, cenjeni gospodine ministre, pred nama ja Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, kojim se stvaraju svi neophodni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, što će doprineti povećanju stepena bezbednosti naših građana.

NJime se konačno uspostavlja sistem smanjenja rizika od katastrofa sa obavezom preventivnog delovanja na otklanjanju rizika od istih, a ne njihovih lečenja, što smo godinama unazad, nažalost, činili, čime Vlada Republike Srbije jasno iskazuje odgovornost prema građanima i njihovoj imovini.

Posledice suše u Srbiji u ranijem periodu direktno su uticale na rast BDP i razvoj naše poljoprivrede, a mogle su se sprečiti uz svest da se nedostatak vode ne može nadoknaditi, nego se postojeća voda mora rasporediti, s tim da za to mora postojati jasan plan, koji je na sreću donesen zahvaljujući predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije.

Suša kao elementarna nepogoda ima definiciju u zavisnosti od uticaja koja uzrokuje hidrološke, meteorološke, poljoprivredne i ekonomske suše. Najteži oblik ekonomske suše doživeli smo pod rukovodstvom prethodnog režima i vladavine DS od 5. oktobra 2000. do 2012. godine, a u Vojvodini sve do 2016. godine, kada je Srbija razorena i opljačkana, a građani dovedeni na ivicu siromaštva i gladi i ostavljeni bez posla i budućnosti.

Na sreću, to vreme je iza nas. Skupo smo ga platili. Vreme bede, vreme bez perspektive, razvoja i napretka građani su dobro razumeli, i kao što brojni izbori pokazuju, nisu ga zaboravili, jer se danas u Srbiji vidi da se sve bolje i bolje živi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vlado Babić.
Izvolite, kolega Babiću.