Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.

Država nije ostala nedorečena. Pokrenuta je krivična istraga protiv tadašnje gradske vlasti i gradonačelnika za kojeg su postojale, odnosno postoje osnove sumnje da je zloupotrebio pomoć koju je dobio od države. Jedan deo tih, u kasnijem postupku, navoda je odbačen, ali jedna grupa krivičnih, da kažem, navoda, jedna grupa indicija je pretočena u krivičnu prijavu i taj krivični postupak traje i danas.
Meni je žao što naravno on nije ni dan danas završen posle svih ovih godina. Godine 2016. je bilo prvo ročište pred sudom. Ja se nadam, ne mogu da utičem na sud, ne znam koliko će im trebati, ali ja se nadam da će i ovaj, da kažem, dobiti sudski epilog bez prejudiciranja naravno šta i kako. Ja imam svoje mišljenje o tome. Videćemo naravno šta će sud reći na osnovu prikupljenih dokaza.
Evidentno je da je koruptivnih radnji u Kraljevu bilo. To su građani i sami prijavili. To su, da kažem, i tada je, posle promene vlasti, bilo prikupljeno dosta dokaza. Jedan deo dokaza je uništen. Naravno, šta da radite u tom nekom postupku nije bilo moguće to sprečiti 2010. ili 2011. godine. Ali, uveren sam da će građani Kraljeva dobiti pravdu, da će dobiti sudski epilog nekoga ko je zloupotrebljavao novac baš u momentu kada je to građanima Kraljeva bilo najpotrebnije.

Zahvaljujem.
Kolega Nogo, imate po amandmanu još 30 sekundi. Izvolite.

Evo, da se uključim i ja u raspravu oko grada Kraljeva. Da li onda možemo da se složimo, ministre, na osnovu onoga što smo bukvalno u zadnja dva amandmana imali diskusiju, a da je to ono što ja tvrdim od kako sam narodni poslanik, da je ključ problema u Srbiji pravosuđe.

Pravosuđe ne radi svoj posao, ne radi ga na zakonit način, ne radi ga na kvalitetan način. To je ključ.

Šta je sa bivšim ministrem, niste odgovorili, koji nije bio obuhvaćen tim krivičnim postupkom i koji se ne tiče pravosuđa? Ali, da se vratim, pravosuđe je ključ svih problema, ono ne radi kako treba. Odgovorite molim vas na pitanje.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Da li neko želi reč?
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Kolega Despotoviću, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo, svi predlozi zakona koje usvaja Narodna skupština ili su po preporukama EU ili su usaglašavane sa zakonima EU.

Mislim da je kod predloženog Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama jako malo uticala struka. Što to naglašavam? Činjenica je da pojedini članovi imaju i nedostatke i nisu baš jasno definisani, a znajući da je gospodin Marić, koji nažalost trenutno nije tu, profesionalac u svom poslu, dozvolio da pojedini članovi ovog predloženog zakona imaju te nedostatke.

O tim nedostacima najbolje kaže i da primedbe struka, kao na primer da akcijom spasavanja rukovodi ovlašćeni starešina nadležne službe, a to se smatra terminom koji nije definisan Zakonom o policiji, niti drugim pravnim aktom.

U ovom predlogu zakona trebalo je da stoji da akcijom, zaštitom i spasavanjem rukovodi rukovodilac nadležne službe ili lice koje on ovlasti, bilo pismeno ili usmeno, do dolaska rukovodioca na mesto događaja, gde akcijom rukovodi vatrogasac, spasilac najstariji po funkciji ili ako imaju istu funkciju, rukovodi onaj koji ima veći čin.

Ako toga nema, ne zna se ovim predlogom zakona ko je ovlašćen, a i odgovoran da donosi vrlo bitne odluke u akcijama zaštite i spasavanja.

Zatim, u jednom od članova predloženog zakona trebalo bi da stoji sledeće, kada se štab ne može sastati u potrebnom roku i u hitnim situacijama, npr. u slučaju zemljotresa, pucanja brana, eksplozija i slično, odluku o evakuaciji trebalo bi da, pored gradonačelnika, predsednika opština, u hitnim situacijama može doneti i rukovodilac nadležne službe, a u posebno hitnim situacijama evakuaciju sprovodi policija. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Mi iz SRS želimo da poboljšamo ove zakonske odredbe i želimo da na nekim primerima koji su se dešavali na prostoru Srbije ukažemo koliko je preko potrebno sprovesti potpunu kontrolu i biti pripremljen za eventualne katastrofe, odnosno, tačnije rečeno, da upravljanje vanrednim situacijama mora biti jasno precizirano zakonom, bez obzira što ima ovde nekih tvrdnji da mi iz SRS smo marginalna, minorna stranka, čak neki tvrde i da smo fašistička. Ali, šta da radite? Čovek bez obzira koliko se bavi politikom, uvek je iznenađen. Nazvati deo Srbije da su fašisti i da su profašistički, za to stvarno treba hrabrosti. Znanja tu ne treba, treba stvarno bezobrazluka. Iznenađuju čak i oni koji su 2004. godine stajali pred vratima SRS ne bi li ušli u SRS, jer smo bili na nivou lokalne vlasti vladajuća partija, ali, dobro, uvek je to tako u životu.

Naime, konkretno, predlog SRS kada je u pitanju ova međunarodna saradnja se odnosi na to da se što bolja saradnja uspostavi sa Ruskom Federacijom. Ima to i onaj praktični deo, sećate se pre nekoliko godina, doduše, nije bio ministar unutrašnjih poslova Stefanović, nego je bio Ivica Dačić, kada su bili požari u okolini Kraljeva. Tada su u Rusko-srpski humanitarni centar bili dopremljeni avioni za gašenje požara, tzv. kanaderi. Po nalogu američke administracije vraćeni su kanaderi, jer su smatrali Amerikanci da ti kanaderi mogu da služe i za transport, ne daj bože, žive sile koja bi mogla da okupira prostore Kosova i Metohije.

Mi imamo na Pešteru aerodrom, vojni aerodrom koji sad nije u funkciji. To je idealno da bude međunarodna saradnja na nivou Balkana. To je idealno mesto ne samo za Srbiju, nego i za šire područje, za region, da sa tog mesta može brzo da se dejstvuje, a kada se uspostavio jedan centar sličan onom u Nišu i te kako bi se rešili mnogi problemi koji uvek mogu da se pokažu i koji mogu, nažalost, uvek da budu prisutni ne samo u Srbiji, nego i u našem okruženju.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Amandman na član 2. je zapravo naš principijelni odnos prema ovom članu koji se pojavljuje u svakom zakonu na osnovu te jedinstvene metodologije, ali mi mislimo da to zaista nije potrebno značenje izraza, jednostavno nije pravna norma i pravnici primenjuju zakon i znaju valjda šta šta znači.

Mi svaki put na ovaj član, jer je to u svakom predlogu zakona član 2. i uvek stavljamo iste amandmane. Ja sam konkretno predložila brisanje ove tačke 7) iz člana 2. stav 1. koji govori o vanrednim situacijama, odnosno objašnjava šta je vanredna situacija. Ali, kad ste već išli u objašnjenje ovih izraza, onda bih rekla da ovaj izraz „vanredna situacija“ niste baš precizno i detaljno objasnili. Za ovo bi trebalo, bogami, pola stranice da se objasni šta sve i u kojim sve slučajevima se dešava vanredna situacija.

Generalno, od proglašenja vanredne situacije nekako postoji pa možda i strah građana, šta god da se desi, ne vole ljudi da se proglašava vanredna situacija, jer to uvek onako ukazuje na nešto veoma opasno. Zaista, nažalost, dešavale su se situacije kada smo u delu države morali proglašavati vanredne situacije, ali dešavali su se i neki događaji kada se u celoj državi proglasilo vanredno stanje. To beše još 2003. godine, kada je ubijen Zoran Đinđić i kada je bilo zaista strašno živeti u državi Srbiji, kada su narodni poslanici prolazili u skupštinsku salu pored onih obučenih policajaca, nekih specijalaca, oči su im se samo videle, kada su se sednice Skupštine držale van očiju javnosti, kada su hapšeni ljudi, eto, kako kome padne na pamet. Zaista, od toga je valjda ostao taj neki zazor od pojma uopšte vanredne situacije.

Dobro bi bilo i da se podsetimo, pominje se ovde često tih 12.000 ljudi koji su u toj akciji „Sablja“ u vreme vanrednog stanja 2003. godine pohapšeni. Nikad nismo saznali, bilo bi dobro da nam nadležni organi kažu, pošto je desetine hiljada tih ljudi dobilo sudsku odštetu zato što su bili hapšeni bez pravnog osnova, a kasnije se ispostavilo koliko je to koštalo državu Srbiju i ko je tu posebno odgovoran. Često ovde slušamo i ovog Zorana Živkovića i ove razne, ne znam sad kome ko pripada, ali su tada svi pripadali toj demokratskoj žutoj stranci, često oni tako pričaju neke hvalospeve o vremenu kada su oni bili na vlasti ali, bogami, trebalo bi ih podsetiti i na ove neke drugačije stvari.

Ministre, kada su u pitanju vanredne situacije, bilo bi dobro, ponekad mi se čini da nemate dovoljnu komunikaciju sa ostalim ministrima u Vladi. Ne može se nijedna vanredna situacija posmatrati usko ministarski, mislim na jedan usko resorski. Mi smo ovde imali ministra Gorana Trivana, mislim pre vas da je bio, i govorili smo o raznim ekološkim katastrofama koje se u Srbiji dešavaju, o raznim kriminalnim, bogami, radnjama i u toj oblasti i to ide do te mere da u nekim mestima bi bilo dobro proglasiti i vanrednu situaciju, jer se ljudi truju, a nadležno ministarstvo ne reaguje na pravi način. Evo, čisto da vidite i u Vladi da se malo, naravno, svako se bavi svojim resorom, ali pretpostavljam da kao Vlada delujete i jedinstveno, da razgovarate o problemima koji se dešavaju u Srbiji. U kontekstu ove tačke 7. stava 1. člana 2, čisto da vam skrenem pažnju i na takve stvari. Hvala.