Hvala predsedavajući.

Poštovani predstavnici Ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman da se u članu 2. Predloga zakona doda stav 3, a sve u cilju da se dodatno definiše član 2. i ukaže na značaj smanjenja rizika od posledica grada.

Preventivno zasejavanje potencijalno gradonosnih oblaka u Republici Srbiji u prvom delu sezone 2018. godine izvodilo se na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Funkcionisalo je 13 radarskih centara i aktivirana je mreža od 1.426 lansirnih stanica. Radarski centar Samoš, odbranu od grada sprovodi na teritoriji 15 opština i gradova u Severnobanatskog, Srednjebanatskog i Južnobanatskog okruga i Beograda.

U aprilu mesecu ove godine, grad Vršac je potpisao ugovore sa 28 protivgradna strelca, koji su bili angažovani u proteklih šest meseci, tačnije do 15. oktobra. Obezbeđeno je 40 protivgradnih raketa, a zajedno sa raketama od prošle godine bilo je ukupno više od 70 raketa. Na teritoriji grada Vršca i okolnih sela ima 16 lansirnih stanica, od kojih nije aktivna samo jedna u Vršačkim Ritovima zbog lošeg stanja objekta.

Donošenje ovog zakona predlaže se kako bi se poboljšao opšti okvir za uspostavljanje efikasnog integrisanog sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u cilju smanjenja postojećih rizika, sprečavanja stvaranja rizika u budućnosti i efikasnijih odgovora na katastrofe. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je zajednička priprema, angažovanje obaveze zajednice, jedinica lokalnih samouprava, pravnih subjekata i građana.

Predlogom zakona se otklanja ono što se u praksi pokazalo kao nedovoljno efikasno, a nova rešenja pojednostavljena i lakša za primenu. Preventivne aktivnosti i samo ne preduzimanje istih od strane subjekata sistema je ključni nedostatak koji se pokazao u prethodnom periodu. Plan zaštite i spasavanja izgradio je do sada mali broj jedinica lokalnih samouprava, a novim zakonskim rešenjima pomažemo subjektima sistema, a sve u cilju smanjenja rizika od katastrofa. Uređena su planska dokumenta, unapređen proces saradnje i dijaloga između različitih institucija na nacionalnom nivou, međunarodnoj saradnji i u domenu prevencije, a i u domenu humanitarne pomoći.

Građani imaju veliku ulogu u vanrednim situacijama i pravovremeno reagovanje građana i određenih institucija takođe je propisano zakonom. Lekciju koju smo 2014. godine naučili uspećemo da primenimo kroz dobra zakonska rešenja i budemo spremni za godine koje nam dolaze. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Pešić.
Da li neko želi reč?
Olivera Pešić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege su dosta govorile o katastrofalnim poplavama koje su zadesile Srbiju 2014. godine, o posledicama tih poplava, kao i o značaju preventivnih mera.

Ja ću da iskoristim priliku da pomenem način na koji se Demokratska stranka odnosila prema ovoj temi dok je vodila državu.

Naselje Bobište u Leskovcu je u periodu od 2005. do 2010. godine, dakle za nepunih pet godina, dva puta poplavljeno, prvi put 2005, a zatim i 2010. godine. Blizu 800 domaćinstava je poplavljeno izlivanjem kanala koji prolazi kroz čitavo naselje, a u nekim kućama je visina vode bila i preko jednog metra. U toku tih poplava naselje je obišao predsednik Srbije Boris Tadić i za medije izjavio, a o tome postoje i pisani tragovi, da ne postoji racionalno objašnjenje zašto odvodni kanal koji prolazi kroz naselje godinama nije čišćen. Naravno, Boris Tadić kao predsednik Srbije je tada obećao građanima da će se urgentno krenuti sa izgradnjom efikasnog i funkcionalnog kanala za odvod voda, kako bi se na minimum sveo rizik od novog izlivanja. Naravno, to se nikada nije desilo.

Do dolaska SNS stranke na vlast građani ovog mesta su prilikom svake veće kiše strepeli od novih izlivanja. Godine 2012, kada je SNS došla na vlast, taj kanal je produbljen, očišćen i obložen betonskim pločama u dužini od 400 metara na kritičnim mestima kroz čitavo naselje i za to je država Srbija izdvojila 30 miliona dinara.

Moj kolega Žarko Bogatinović je malopre pričao o izdvajanjima koje Grad Leskovac ima u cilju preventivne zaštite, ja samo hoću da dodam da Grad Leskovac od 2014. godine do danas je izdvojio preko 30 miliona dinara za sanaciju preko 50 kilometara vodotokova drugog reda. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Uvek impozantni rezultati Leskovca.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Izvolite, kolega.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Definicije iz člana 2. odnose se na izraze koji se koriste u zakonu, a čija značenja nisu kasnije odredbama zakona posebno određena. Ukupno je obuhvaćeno 25 izraza, počev od osnovnog pojma katastrofe pa do velikog udesa. Kod utvrđivanja definicija u najvećoj meri je korišćena prihvaćena međunarodna terminologija, uz odgovarajuća prilagođavanja pravnom sistemu Republike Srbije i pravilima u duhu srpskog jezika. Definisani su pojmovi i izrazi čije značenje nije na obavezujući način utvrđeno u nekom drugom propisu, a za potrebe pravilne primene i razumevanje rešenja sadržanih u ovom zakonu neophodna je njihova precizna definicija.

Gospodine ministre, ono o čemu hoću da govorim je svakako migrantska kriza i da je veliki broj migranata prošao kroz opštine Preševo i Bujanovac, opštine koje su mešovitog nacionalnog sastava stanovništva. Ovde hoću da izrazim zahvalnost vama i pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova na visokom stepenu profesionalizma, jer nije bilo nijednog slučaja sukoba i incidenata između migranata i lokalnog stanovništva, iako je u pojedinim momentima u Preševu bilo i po par hiljada migranata. Tako da je Ministarstvo unutrašnjih poslova dalo pun doprinos rešavanju migrantske krize jer je kroz Srbiju prošlo oko 1,2 miliona migranata.

Pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala.

Hvala, kolega Mitroviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč?
Reč ima Dragan Veljković. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju prethodnog amandmana apostrofirao sam da je za sprečavanje i ublažavanje posledica od poplava najvažnija prevencija.

Republika Srbija je u tom smislu uložila značajna sredstva u periodu od 2014. godine do danas i ona iznose oko pola milijarde evra u više desetina različitih projekata. Međutim, pored Republike Srbije najveći donator za prevenciju i obnovu od posledica je i Evropska unija, koja je za tu namenu donirala 172 miliona evra. U protekle četiri godine sa vlastima Srbije Evropska unija je radila na saniranju posledica od poplava u 51 opštini, a radilo se o rekonstrukciji i izgradnji brojnih objekata, domova, javnih objekata, mostova, a od pomoći koja je data direktnu korist imalo je 150.000 ljudi.

U tom kontekstu treba istaći i projekat obnova posledica poplava, izrada mape ugroženosti i mape rizika za teritoriju Srbije koji se finansira iz IPA 2014. godine u iznosu od 6,15 miliona evra, uz implementacionu podršku Svetske banke. Novcem projekta obezbeđena je najsavremenija oprema za lasersko snimanje terena iz vazduha, kao i hardver i softver za obradu podataka, kao i jedno terensko vozilo. Tim projektom biće izrađene mape, karte rizika za 74 područja koja su definisana kao plavna područja ili za oko 9.500 kvadratnih kilometara, a Vojno-geografski institut sprovodiće snimanje terena 2018. i 2019. godine. Donirana oprema treba da pomogne unapređenju pripremljenosti za slučaj poplava, da raspolažemo efikasnije resursima i da bolje reagujemo.

U protekle četiri godine na ovom planu urađen je ogroman posao. Srbija je danas nekoliko džinovskih koraka dalje od mesta na kojem je bila 2014. godine, kada su nas zadesile velike poplave, bezbednija od poplava i spremnija za reagovanje u vanrednim situacijama, ali s obzirom da su klimatske promene ogromne a nepogodne sve češće potrebno je da radimo više, pametnije, efikasnije, upravo ono što radi aktuelna vlast. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Stanija Kompirović.
Izvolite.