Hvala.
Reč ima dr Zlatibor Lončar.

Što se tiče pitanja vezanih za kliničke centre, ono što je sada u fazi rada to je Klinički centar Srbije u Beogradu. Mogu da vas obavestim da dinamika radova, da su radovi u toku i da je dinamika u propisanim rokovima. Ide dobro. Mislim da će to i da se završi u predviđenom roku. Da ne objašnjavam koliko će to da znači za zdravstveni sistem i za Beograd i za celokupnu Srbiju za sve pacijente.
Dokumentacija za Klinički centar Vojvodine je gotova. Sastanak sa Evropskom bankom će biti u narednih sedam do deset dana, gde očekujemo da će se pokrenuti procedura i za izbor izvođača radova za Vojvodinu, za Novi Sad.
Mislim da to sve može da se završi do proleća i da se zaključi ugovor i da krenu radovi na proleće za Novi Sad. Tu želim da naglasim jednu stvar, onaj deo koji je bio do nas koji je vezan za projektnu jedinicu, za ministarstvo i sve da je on odrađen, ovo je sad ostalo da se ispoštuju procedure Evropske banke i zavisi od njihove ažurnosti da to uradimo.
Pri samom kraju je dokumentacija za Kragujevac, ali pošto Evropska banka insistira na tome da se ide jedan po jedan projekat, neće da rade dva projekta u isto vreme i to će biti završeno, dok se završi procedura za Novi Sad. Bićemo spremni da se raspiše taj tender za Kragujevac i u najkraćem roku u njihovoj toj proceduri da se sprovede.
Što se tiče aparata, moram da vas obavestim, odnosno da obavestim sve građane Srbije da smo mi u završnoj fazi dogovora sa Svetskom bankom, a to je ta kreditna linija gde ćemo zameniti sve dotrajale skenere i magnetne rezonance u Srbiji. Moram da vas podsetim da imamo aparate koji su stari preko 10, 15 i 20 godina i da je apsolutno neisplativo da se oni servisiraju i njihovo održavanje mnogo košta.
Tako da smo napravili jedan program da to bude kao deo skrininga za prevenciju karcinoma vezano za dijagnostiku. Sem magnetnih rezonanci i skenera obnovićemo sve aparate, ultrazvučne aparate za celu Srbiju. Ne samo što ćemo obnoviti aparate koji već postoje i stari su, nego ćemo kupiti nove aparate za pojedine bolnice koje ih trenutno nemaju, ali smo uradili analizu i videli da su negde veći troškovi za transport pacijenata do druge ustanove da se uradi dijagnostika skenera ili magnetna rezonanca i da je isplativije da ta ustanova ima skener ili magnetnu rezonancu i da to ima ekonomski efekat. To je jedna stvar, a druga stvar koja je mnogo bitnija, da pacijent ostaje maltene u svom mestu i da mu se odradi kompletna dijagnostika, ne mora nigde da putuje. To je samo deo tih aparata.
Ono što još mislimo, što je već pri kraju procedura sama, a to je za nabavku još jednog akceleratora za Vojvodinu i skenera koji će pratiti taj akcelerator. Ono što mi gledamo da ne zatvorimo tu priču na tome, još jednom na akceleratoru i skeneru nego da nađemo načina i sredstava, možda iz našeg budžeta, da kupimo još jedan dodatni akcelerator da zamenimo onim, imaju tamo tri stara akceleratora. Da zamenimo, jer postoje uslovi, znači imate prostor, to je posebno opremljen prostor da bi se ubacio akcelerator odnosno aparat za zračenje i da to zamenimo da imaju dovoljno vezano za Vojvodinu.
I ono što je plan za sledeću godinu, a to je da su odvojena sredstva, da idemo za još dva „pet skena“, sada imamo dva jedan u Beogradu i jedan u Novom Sadu, da imamo još dva. Da imamo ciklotron, odnosno jedno postrojenje koje će proizvoditi to što je neophodno, te regense koji su neophodni da bi radio „pet sken“.
Da podsetim samo naše građane da mi tu imamo ograničen rad, jer nama ti regensi, izotopi stižu iz Italije i njihovo vreme poluraspada je samo tri dana. Oni stižu utorkom i onda mi samo utorak, sredu i četvrtak možemo da radimo preglede, a ostale dane ne, jer ističe vreme poluraspada. Ovako sada, sa ova još dva „pet skena“ i sami kada budemo proizvodili te izotope, mi ćemo moći da snabdemo naša četiri tada aparata „pet skena“ i oni će moći da rade ne samo tri dana, nego će moći da rade celu nedelju. Ne samo što ćemo moći da proizvodimo od ta četiri aparata, nego ćemo moći da proizvodimo izotope i da ih prodajemo u regionu onima kojima su neophodni, kojima smo mi bliži, kojima se više isplati da ih uzmu od nas, zbog vremena transporta, a i siguran sam da ćemo biti konkurentni sa cenom.
Planirana je nabavka i akceleratora, jednog savremenog akceleratora još za Klinički centar Srbije. Takođe, još jedan akcelerator za bolnicu Bežanijska kosa. To su planovi gde su odvojena sredstva samo u sledećoj godini, da ne idem dalje za neke stvari, neke najsavremenije aparate za koje mislim da možemo u narednom periodu da nabavimo, ali pod uslovom da se ponašamo odgovorno i da postoji ta finansijska disciplina, bez opuštanja i da bude dovoljno sredstava da se uloži. Podsećam, zdravstvo je izuzetno skupo i bez velikog novca nemoguće je to uraditi.
Ne samo ti aparati što ćemo pomoći našim pacijentima, nego će i doprineti da ljudi koji završe ovde, da ostanu ovde, jer će imati priliku da rade na tim najboljim i najnovijim aparatima, neće morati da idu u inostranstvo i omogućavamo već sada, i tada ćemo omogućiti da dođu strani stručnjaci da ih dodatno obučavaju ovde, a sve iz razloga da pomognemo našim pacijentima.
Tako da nas mnogo novina očekuje uz neke izmene i promene nekih pravilnika i ovoga što ćemo pričati u narednom periodu, što će odgovarati našim pacijentima i celokupnom zdravstvenom sistemu. Hvala.

Hvala dr Lončar.
Reč ima ministar sporta i omladine, Vanja Udovičić.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, hvala mnogo na ovom pitanju, jer kao što ste i sami primetili, izgradnja nacionalnog stadiona je mnogo više od izgradnje sportskog i infrastrukturnog objekta. Sam takav jedan veliki kapitalni infrastrukturni projekat vuče sa sobom izgradnju pratećih objekata na samom stadionu, ali i oko stadiona, kao i jačanje infrastrukture putne, što povlači razvijanje celog jednog dela grada.
Ono što je nama pokazala analiza efekata kada smo gledali u drugim gradovima gde se gradio nacionalni stadion, pokazalo se da taj deo grada gde se gradi, renovira ili pravi nacionalni stadion, povlači sa sobom veliki broj investicija i jača taj deo grada. Samim tim želimo da Beograd dobije novi sportski simbol, jednu modernu arenu, jedan moderan stadion i da ima novi prepoznatljivi simbol po čemu bi bio prepoznat Beograd.
Sa druge strane, izgradnja nacionalnog stadiona povlači mogućnost da možemo da se kandidujemo za najveća sportska takmičenja. Želimo da organizujemo u Srbiji završnicu, finale Lige šampiona u fudbalu, želimo da organizujemo i da konkurišemo i da se borimo sa najvećim zemljama, da organizujemo evropsko prvenstvo u fudbalu, svetsko prvenstvo u fudbalu, ali nije samo sportski sadržaj na nacionalnim stadionima. Pored toga, možemo da ozbiljno mislimo na jačanje kulturnog turizma, na jačanje kompanijskog turizma. Želimo da kroz takva ulaganja povećamo broj stranih turista koji bi došli u našu zemlju.
Želja nam je da kroz izgradnju nacionalnog stadiona pojačamo i naše selekcije, poboljšamo uslove za treniranje naših sportista i da naši sportisti se pripremaju u našoj zemlji, ne idu u inostranstvo, što smo već uspeli u najvećoj meri da zaustavimo i da sa jačom sportskom infrastrukturom, sa boljim i kvalitetnijim dvoranama i terenima naši sportisti ostaju u našoj zemlji i pripremaju se ovde.
Nama je želja, pošto je ovo godina apsolutnih rekorda, u ovoj godini imamo najveći broj osvojenih medalja, kada gledamo prethodnih 19 godina. Godine 2013. Srbija je osvojila samo 12 medalja. Za sada Srbija je osvojila 45 medalja, skoro tri puta više u odnosu na pre pet godina Srbija ima više medalja i težićemo u narednom periodu da osvojimo još više medalja. Ova godina je rekordna kada je reč i o davanju stipendija našim sportistima, kada je reč o organizaciji velikih evropskih, međunarodnih takmičenja, prvenstveno mislim na organizaciju „Final fora“ u košarci, ali i tri evropska takmičenja koja je Srbija organizovala ove godine, što se nikada nije desilo kada je reč o sportu, ali i kada je reč o izgradnji sportske infrastrukture. Sutra se otvara renovirani stadion u Subotici, sutra otvarao prvu fazu renoviranog stadiona u Subotici.
Renovirali smo trim stazu, tj. atletsku stazu koja je renovirana po svim evropskim i svetskim standardima, pa će Subotica moći da konkuriše za organizaciju međunarodnih takmičenja. Data je mogućnost da atletičari imaju najbolje uslove. Promenjen je teren, svlačionice su u potpunosti adaptirane, tako da Subotica dobija od sutra novo mesto sa kojim će se dičiti, ali i subotički fudbaleri će moći da igraju na najmodernijem stadionu od sutra pa na dalje.
To je samo prva faza, jer nama je želja da se renoviraju i tribine u Subotici, ali i još 10 stadiona širom Srbije u narednih tri godine, da završimo gde bi Srbija mogla da se diči sa 10 najmodernijih stadiona i da konkurišemo na taj način za organizaciju i nižih takmičenja, ali i da budemo konkurentni kada je reč o našem klupskom fudbalskom takmičenju. Jer, naš fudbal sada beleži vrhunske rezultate, ponovo i naš klupski fudbal, ali reprezentativni fudbal ima značajnu ulogu na međunarodnom takmičenju i želja nam je da kroz ovakvo ulaganje pospešimo i razvoj fudbala u Srbiji.
Ali, smatramo da sve ovo nije trošak i smatramo da davanjem u sport i sportsku infrastrukturu ulažemo u našu sadašnjost, ulažemo u našu budućnost, podstičemo jednu novu vrednost, ali pošto je tu i ministar zdravlja, preventivno utičemo na zdravlje naše nacije ubuduće.
Zna se da istraživanja kažu da današnji jedan dinar uložen u sport jesu tri dinara manje uložena u zdravstvo. Želimo danas da ulažemo u našu budućnost, želimo da kasnije manje dajemo zdravstvu i želimo da kroz sport promovišemo one zdrave stilove života, ali i podstaknemo sve građane da se bave rekreacijom, da se bave sportom, da prihvate zdrave stilove života.
Meni je drago da će Srbija u narednom periodu biti domaćin velikih međunarodnih takmičenja, što smo zaslužili vrhunskim domaćinstvom, ali što smo zaslužili i dobrom sportskom infrastrukturom. Sledeće godine Srbija je domaćin Evropskog prvenstva za žene u košarci, 2021. godine smo domaćini Evropskog prvenstva za žene u odbojci zajedno sa Bugarskom i Rumunijom, što je test za kandidaturu za Evropsko i svetsko takmičenje 2028. i 2030. u fudbalu, ali želimo da na taj način privučemo što veći broj dece, ali i da izgradimo novu sportsku infrastrukturu.
U naredne tri godine želja nam je da deset naših najvećih saveza dobije svoju nacionalnu kuću i da ima svoje mesto gde će trenirati najkvalitetnija i najbolje uslove za obavljanje onoga što naši sportisti najbolje znaju, a to je da na međunarodnim takmičenjima osvajaju najveća odličja. Želja nam je i da oni mali sportovi koji nas sada ponovo posle 40 godina vesele na međunarodnim takmičenjima, prvenstveno mislim na karate, tekvondo, džudo, rvanje, kik-boks ali i na druge sportove koji su sada već postali standardni kada je reč o osvajanju medalja, da imaju najbolje uslove u svojoj zemlji i da iz regiona, ali i iz celokupne Evrope i sveta dolaze sportisti u našu zemlju, da se pripremaju sa našim sportistima i ponavljam, da ponovo podstaknemo ekonomiju naše zemlje kroz jačanje sportskog turizma. Hvala vam.

Hvala ministre Udovičiću.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Gospodine Rističeviću, mislim da ste postavili jedno veoma dobro pitanje. Mislim da građani Srbije imaju pravo da znaju podatke i status imovine svih javnih funkcionera i svih onih koji se bave politikom u Srbiji, polazim i od sebe, više puta je i moja imovina bila proveravana na takav način.
Interesantno je da te desetine hiljada ili dolara koje je Vuk Jeremić primio u prethodnom periodu, a saznajemo to sada, i iz Kine, iz Amerike, iz nekih drugih zemalja, videćemo i proveriću, u ovom trenutku nemam saznanja da li je prijavio ili nije prijavio, ali ćemo proveriti. Videćemo šta je od svoje imovine prijavio, šta nije i da li je ispoštovao Poresku upravu Republike Srbije.
Ono što je meni još važnije, a to je da mi naredne godine, kao što sam imao priliku danas da kažem, planiramo veliku reformu Poreske uprave, veliku reformu poreskog sistema u celini i mislim da ćemo na takav način naše poreske organe napraviti da budu još efikasniji i još bolji kako bi građani Srbije u svakom trenutku imali informaciju upravo po prirodi koju ste vi naveli, da li je i koliko je novca Vuk Jeremić primio iz raznih izvora po celom svetu i da li je to prijavi ili nije prijavio Poreskoj upravi. Hvala puno.

Hvala ministre Mali.
Zahvaljujem potpredsedniku Vlade i ministrima u Vladi Republike Srbije na radu i odgovorima na pitanja poslanika.
Završavamo sednicu i rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja.
Obaveštavam narodne poslanike da nastavljamo sa radom sutra u 10,00 časova. Hvala.