Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pojavljuju se, nažalost, već godinama razne lažne, zlonamerne, netačne spekulacije kako se navodno u pojedinim opštinama, pa je takav bio slučaj i sa gradom Beogradom kada su bili prethodni izbori, pojavljuje neki broj, ogroman broj ljudi koji se odnekuda doseljavaju kako bi promenili strukturu, kako bi bili novo glasačko biračko telo, kako bi ti ljudi promenili, pogotovo male opštine, odnose snaga i kako se sve to radi zakulisno, organizovano, kako je to neko orkestrirao i kako je to apsolutno precizna stvar, naravno, ne iznoseći nijednu informaciju, nijedan podatak, nijedan broj, upravo zato što se radi o potpunoj laži. To hoću da kažem zbog građana Srbije. Radi se, dakle, o potpunoj laži, laži koju su izricali ljudi i u izborima 2016. i 2017. godine, da kažem i 2018. godine, uvek oni koji su očekivali da će jako loše proći na izborima i onda se pravio alibi, pravila se čitava predstava koja treba da kaže – nismo mi izgubili što nas narod neće, nego smo mi izgubili jer se neko tamo naselio, pa su nas oni preglasali.
Ja ću vam pročitati u broj prvo za Lučane kako situacija stoji. Naime, i to ću da počnem od 2013. godine, da bi ljudi videli da se ne radi o incidentu, o jednoj godini, o jednom mesecu, i da vide kako to ide do ove godine i da vide kako se čak trend smanjenja broja ljudi u Lučanima, ja bih voleo da se broj stanovnika u Lučanima povećava, nažalost, broj stanovnika u Lučanima se iz godine u godinu smanjuje, a videćete i kako ide isti trend u smislu prijavljivanja građana.
Naime, 2013. godine se u Lučane doselilo 165 ljudi i to je 2013. godine bio apsolutno najveći broj ljudi koji se u jednoj godini doselio u Lučane u ovih šest godina – 165. Iste godine se iz Lučana iselilo 216 ljudi, po različitim osnovama. Godine 2014. u Lučane se doselilo 146 ljudi, a odselilo 259 ljudi i ovo je bio najveći broj ljudi koji se odselio iz Lučana u ovih šest godina. Godine 2015. doselilo se 111 ljudi, odselilo 245, godine 2016. se doselilo 140 ljudi, odselilo se 226, godine 2017. se doselilo 140 ljudi, iselilo 233 i dolazimo do 2018. godine, u 2018. godini se u Lučane do današnjeg dana, zaključno sa današnjim danom, doselilo 119 ljudi, a odselilo, mi imamo podatke do 3. novembra, možda se još neko odselio, 186 ljudi. Dakle, hoću da vam kažem po mesecima. U januaru 11, u februaru sedam, u martu 14, u aprilu 11, u maju 14, u junu šest, u julu 14, u avgustu šest, u septembru sedam, u oktobru 15 i u novembru 14 ljudi. toliko se ljudi doselilo u Lučane i značajno veći broj iz Lučana odselio.
Tako da, te priče o stotinama i stotinama doseljenih, i to u jednom ili dva meseca, sa nekih lažnih prebivališta podatak, služe kao fiktivne priče koje treba da skrenu pažnju sa ključnih pitanja koja građani Lučana treba da postave, šta im ti koji im to govore nude, šta je njihova politika i šta je ono što nude za njihovu budućnost, osim čiste izmišljotine i fabrikovanja stvari. To je ono što se kaže sada u svetu popularno – lažne vesti. Neko krene sa tim, to postane mejnstrim tema i onda se svi kao pitaju, nisu oni to utvrdili, nego iznesu u svojoj izjavi, 15 minuta govore o tome kako je to užasno strašno, a onda na kraju kažu – e, mi sad pitamo da li je to tačno. Znate, ja sam čuo da ste vi narko-diler i na kraju toga pitam, samo mi recite da li je to tačno. To je otprilike to, bez ijednog konkretnog podatka.
Sada sam naveo konkretne podatke. Ovo sam rekao zato što smo imali u Beogradu, i ta priča je trajala taman koliko su trajali izbori i čim su završeni izbori, bez obzira koliko god puta je mi demantovali, to su bili oni izmišljeni brojevi da se u jednoj opštini doseljavalo po 10, 15 hiljada stanovnika po celom Beogradu. Ja ću vam dati podatke. Najviše se stanovnika doselilo 2007. i 2008. godine, po godinama, 2007. godine 24.264 i 2008. godine 22.023. Tada se najveći broj stanovnika doselio. Da sam zlonameran, mogao sam da kažem da je to bilo zbog izbora 2008. godine, da su tada ti neki ljudi doseljavali ljude u Beograd da bi pobedili na izborima 2008. godine. Ja u to ne verujem.
Dakle, Beograd je veliki grad koji se gradio, povećavao, povećavao broj stambenih jedinica, koji gradi sada stanove i u Beogradu se taj trend vidi iz godine u godinu. Godine 2017. je bio 17.455, jedino je bilo u periodu, da kažem, od 2000. do 2005. godine. Posle 2005. godine svi brojevi doseljavanja po godini su veći. Dakle, u tim godinama su bili izbori, od 2012. godine pa nadalje broj stanovnika koji se doseljava u Beograd je statistički potpuno isti kao u prethodnim godinama samo što je nešto manji, a značajno je manji nego 2007. i 2008. godine kada su neki drugi vladali Beogradom, a ja opet ne mislim da su oni to radili sa namerom da se glasa, ne mogu da pomislim da bi imali takve nečasne namere da tako nešto urade u izborima u Beogradu.
Hoću zbog istine i zbog građana Srbije, da ljudi znaju, da nema nikakvih neovlašćenih promena prebivališta, nečega što se u nekom statističkom smislu povećava. Na žalost i broj prijavljenih se smanjuje a broj odjavljenih povećava, dakle, smanjuje se broj stanovnika u celoj našoj zemlji pa i u ovoj opštini koja je bila pomenuta, opština Lučani. Nikako ne može da se kaže da ima bilo čega nečasnog, zakulisnog ili prevarenog u tome. Na žalost, da malo više radimo na natalitetu možda bismo mogli da se pohvalimo da imamo više rođenih i više stanovnika, da se radujemo većem broju stanovnika u svakoj opštini, ali jedina stvar koja je potpuno istinita i potpuno jasna da su svi oni koji tvrde da se neke stotine ljudi naseljavaju u Lučane, da su to potpuno izmislili, da su to podaci koji služe da lažu građane Srbije, a građani Srbije će, uveren sam, i kad dođe dan izbora i dođe dan glasanja umeti da nagradi i da kazni one koji su im se na takav način obraćali. Hvala.

Umesto potpredsednice Zorane Mihajlović, odgovoriće vam Siniša Mali.

Hvala lepo.

Postavili ste pitanje oko rokova završetka Koridora 10 i Koridora 11. Po pitanju Koridora 10, južni krak Koridora 10 znači do makedonske granice biće gotov i kolima će moći da se prođe već krajem ove godine, a po pitanju tzv. istočnog kraka, znači, ka granici sa Bugarskom u prvom kvartalu naredne godine u potpunosti će taj pravac biti završen i biće automobilom moguće proći do granice sa Bugarskom. Ne moram da vam govorim koliko je važno da se završe koridori, odnosno Koridor 10 oba kraka kako bi konačno sa punim profilom auto-puta imali priliku da prođemo kroz celu našu zemlju.

Po pitanju Koridora 11, deonica Obrenovac-Ub biće otvorena do kraja godine, deonica Ub-Lajkovac na žalost zbog grešaka iz prethodne vlasti, prethodnog perioda ponovo mora da se popravlja ta deonica i biće gotova tokom naredne godine, a Lajkovac-LJig, takođe biće gotov do kraja ove godine.

Ono što je meni posebno važno, ako mogu samo da dodam na ovo što ste pitali, dakle, u budžetu za 2019. godinu imate dalji nastavak radova i na Koridoru 11 i na nekim drugim putnim pravcima koji su nama važni. Dakle, izgradnja auto-puta E-763, deonica Surčin do Obrenovca, osam milijardi dinara je opredeljeno u budžetu za 2019. godinu. Izgradnja beogradske obilaznice na auto-putu E-70/E-75, deonica most preko reke Save kod Ostružnice pa do Bubanj Potoka, sektori 4, 5. i 6, imate 7,2 milijarde koje su opredeljene upravo za ovu namenu. Izgradnja auto-puta E-763 deonica Preljina-Požega, tri milijarde i 250 miliona dinara. Izgradnja auto-puta E-761 deonica Pojate-Preljina, 1,9 milijardi dinara. Dakle, naš plan i naša vizija pogotovo iz 2018. godine u 2019. godinu jeste da nastavimo intenzivno da gradimo nove kilometre auto-puta, nove mostove, nove tunele kako bi poboljšali našu infrastrukturu i kako bi time i kvalitet života građana Srbije bio još veći. Hvala lepo.

Hvala vama.
Dopunsko pitanje. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodi ministrima.

Ono što sam hteo da kažem i što bih ponovo napomenuo kao veoma važnu stvar, za centralnu Srbiju i za Šumadiju od strateškog značaja i sada ste spomenuli taj pravac i novac koji je predviđen u budžetu za 2019. godinu, za pravac Preljine-Pojate. To je jedan ključni moravski koridor koji će napraviti tu jednu kičmu u centralnoj Srbiji za povezivanje dva koridora 10 i 11. Ono što je za nas u centralnoj Šumadiji, a govorim za opštine Mladenovac, Topola, Aranđelovac i Gornji Milanovac od izuzetnog značaja, u trenutku kada se u narednoj godini radi i završava projekat priključka Gornjeg Milanovca na nov auto-put na Koridoru 11, smatram da bi aktiviranje saobraćajnice Mali Požarevac-vrh Rudnika-Bućin grob tzv. brza šumadijska magistrala koju ću još jednom da pomenem, da je idejni projekat uradio Saobraćajni institut CIP tamo negde 2004. godine, bilo od strateškog značaja ne samo za ove četiri opštine u centralnoj Šumadiji već i za gradove Smederevo, Požarevac, koji bi imali najkraći put i napravili bi jednu kičmu od Malog Požarevca ka vrhu Rudnika, odnosno ka Koridoru 11.

Takođe pomenuo sam i mogu predsednice Narodne skupštine dobiti i pisani odgovor vezano za magistralni put Topola-Kragujevac, najstariji magistralni put u Srbiji južno od Save i Dunava koji je zaslužio da se napokon krene sa ozbiljnim radovima na kompletnoj rekonstrukciji svih nekih 35 kilometara ove trase. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ su u ovoj godini krenuli sa radovima ali bih voleo da dobijem obećanje Vlade i resorne ministarke da će taj posao biti završen u 2019. godini.

Još jedno pitanje za ministra finansija, da li je u programu Kancelarije za javno ulaganje, a to ste nešto jutros govorili o ostvarenju, odnosno o planovima budžeta za 2019. godinu predviđena sredstva za obnovu objekata u opštinama koje su oštećene elementarnim nepogodama u 2018. godini? Znači, usled elementarnih nepogoda došlo je do oštećenja velikog broja objekata kako za stanovanje tako i tzv. ekonomskih objekata u gazdinstvima. Postoji velika potreba da se ti objekti krenu sa obnovom i rekonstrukcijom. Sama predsednica Vlade je obilazila neke od tih objekata sa predsednicima opština i bilo bi dobro da se sa tim poslom krene već s proleća 2019. godine. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar. Izvolite.

Hvala lepo.
Biću dovoljno slobodan samo da vam kažem da smo samo u rehabilitaciju lokalnih puteva i za tu svrhu izdvojili tri milijarde dinara u budžetu za 2019. godinu, a dozvolićete mi da ne znam napamet sve puteve tako da bi vam napismeno dao odgovor oko toga.
Po pitanju Kancelarije za javna ulaganja, poslaću vam, ako se slažete sve investicije koje su planirane, koje su trenutno u toku i koje su planirane za 2019. godinu. Ukoliko imate bilo kakvih sugestija, molim vas da mi se javite pa da vidimo kako da i te vaše sugestije uključimo u plan za 2019. godinu. Ono što je posebno važno jeste da je Kancelarija za javna ulaganja, dakle, Kancelarija koja se bavi rekonstrukcijom i izgradnjom velikog broja i bolnica i domova zdravlja i škola i vrtića u budžetu za 2019. godinu dobila skoro 10 milijardi dinara. Dakle, nikada više novca, što je dobro i garantuje da će se upravo na lokalu najveće promene i videti, što građani Srbije i te kako očekuju i treba da osete. Hvala.

Reč ima Vladimir Đurić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Evo, ja imam jednu sugestiju za Kancelariju za javna ulaganja u ovom budžetu mada ćemo o tome i na tekućoj sednici pričati da Kancelarija budžetira 800 miliona dinara za naknadu štete od elementarnih nepogoda na javnim objektima, objektima javne namene. Možda treba razmisliti da se proveri jesu li ti objekti osigurani. Nema potrebe da država glumi osiguravajuću kuću i da plaća štete.

Nadovezaću se i na raspravu prethodnog govornika vezano za projekte infrastrukture. Pored deonice kod Grdelice koja je javnosti privukla pažnju zbog rušenja potpornog zida ima još jedna deonica Koridora 10 koja je bila tema jučerašnje vesti portala „Insajder“, reč je o deonici Srpska kuća-Levosoje, gde je konstatovano da je pre projektovanja ove deonice vršeno čak 30 puta i da izmene nisu pokrivene građevinskim dozvolama i da ta deonica u suštini pokazuje sve nedostatke našeg upravljanja infrastrukturnim projektima u svim njihovim fazama.

Dakle, sredstva se obezbeđuju za projekte koji su zastareli, koji ne uvažavaju aktuelno stanje na terenu, pa predviđaju, recimo, potrebu eksproprijacije tuđom imovinom koja se na području izvođenja projekta u međuvremenu pojavljuje.

I recimo, konkretno za onu deonicu projekat radovi su počeli 2015. godine, a projekat je „CIP“ iz 2008. godine. Dakle, to prouzrokuje izmene u projektima, to prouzrokuje probijanje rokova, to prouzrokuje promene izvođača, uvođenje novih podizvođača i sve to naravno prouzrokuje i dodatne nove troškove.

Pa recimo, tako za ovu deonicu, na primer, raspisan tender bio gde su opet isti izvođači koji su već probijali rokovi dobili da izvršavaju i ove dodatne radove po ovim dodatnim izmenama projekata bez građevinske dozvole za dodatnih 1,2 milijarde.

Ministarka je u januaru ove godine izjavila, ministarka Mihajlović koja nažalost nije danas tu, da je za nju Koridor 10 završen, ali nažalost evo vidimo da nije. Inače rokovi za ovih milijardu i 200 miliona dodatnih radova su bili novembar mesec i, evo možemo da vidimo, da to još nije završeno. Dakle, pitanje je kada će konačno biti gotov Koridor 10, koliko će ukupno koštati?

Drugo pitanje za Ministarstvo poljoprivrede vidimo da je u budžetu ove godine, ovaj razdeo dobio 7,6 milijardi dodatnih para, međutim poljoprivrednici se javljaju da im kasni uplata sredstava za nabavljenu mehanizaciju koja je po programima podsticaja države kupljena, a rate su već dospele na plaćanje, međutim novac kasni pa je pretpostavka koja treba da se razjasni da je ovih dodatnih sedam milijardi zapravo dug iz tekuće godine koji se prenosi u budžet za narednu godinu.

I treće pitanje koje bi da otvorim, je danas usvojena rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojoj se od nas traži i vladavina prava, ubistvo Olivera Ivanovića da se razreši do kraja i konstatuje se, da etnički čiste države, nisu rešenje za region.

Pa, pitam kako to se tiče politike razgraničenja koja je promovisana kao politika u pogledu Kosova? Hvala.

Kome ste postavili pitanje, izvinjavam se?
(Vladimir Đurić: Postavio sam pitanje za ministarku saobraćaja, ona nije tu, ministru za evropske integracije, ministru za spoljne poslove, ministru za poljoprivredu i dalje, svako ko može da mi odgovori.)