Hvala.
Imate li komentar? Izvolite.

Za razliku od ministra, mi imamo ograničeno vreme za diskusiju. Naravno, poznato je to da odgovornost kao reč za vas ne postoji. Za sve su krivi neki drugi. Za ovih sedam godina vi očigledno ne snosite nikakvu odgovornost, ni krivicu, ali to je vaša politika. Građani će jednoga dana to shvatiti.
Što se tiče ubistva Ranka Panića, koje pominjete, ja bih vas podsetio da je organizator tog događaja, gospodine ministre, bio Aleksandar Vučić, da je ministar policije u tom trenutku bio vaš sadašnji koalicioni partner gospodin Ivica Dačić, da je direktor policije bio današnji savetnik za bezbednost predsednika Republike gospodin Veljović. Dakle, oni su ti koji su trebali da rešavaju to ubistvo o kome vi govorite, oni su upravljali policijom, pa pitajte njih i oko suzavca i oko vodenih topova i oko gumenih metaka i svega ostalog što vas zanima.
Ali, kada govorite o Ranku Paniću, bilo bi korektno da pomenete šta se dogodilo sa ubistvom Slavka Ćuruvije, koji je ubijen ispred vrata, dok je Aleksandar Vučić tada bio ministar informisanja. I to bi bilo korektno, takođe, da odgovorite građanima.
Naravno, pošto se jedan od vas maločas pozivao na izvor „Vikiliksa“, evo, da pročitam i ja nešto od depeša „Vikiliksa“, a tiče se upravo ministra Stefanovića. Pa, kaže - Stefanović je rekao Koštuničinim jezikom, kako piše „Manter“, da je podela Kosova jedino realno rešenje i da se svaki Srbin svake noći moli da podela Kosova bude, još 2011. godine.
Dakle, niste odgovorili ni na jedno pitanje koje sam vam postavio - kako ćete rešiti krizu na Kosovu, kako ćete pomoći građanima Srbije koji su dole ugroženi na Kosovu, već ste se bavili jeftinim politikanstvom, svaljujući odgovornost na sve ostale osim na vas, da je ponesete. Sili ste i na narod plačljiv i na Cara Lazara, i na svet…

Zahvaljujem.
Marjan Rističević ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja znam zašto su ovi Jeremićevi nervozni, ali da krenemo redom.

Ja ću krenuti od dama. Gospođi Đukić Dejanović - koliko novca je izdvojio njen resor za potrebe populacione pronatalitetne politike na nivou lokalnih samouprava? Koliko opština i gradova je apliciralo za dobijanje novčanih sredstava u okviru ove politike? To je za gospođu Đukić Dejanović.

Za gospođu Joksimović, s obzirom na ove takse, CEFTA, SSP, da li postoji šansa da Srbija podnese odštetni zahtev i koliko to može da iznosi? Dakle, Albanci moraju da plate za svoje vragolije.

Idemo dalje. Za gospodina Šarca - šta misli o dualnom obrazovanju,? Koliki je to značaj i šta se očekuje u privrednoj aktivnosti? Šarčevića, izvinjavam se. Koliki je to značaj za privredu, s obzirom da sam ja pobornik primenljivog znanja?

Idemo dalje. Ministar sporta, šta misli o nacionalnom stadionu? Koliko je to značajno, ne samo za građevinsku industriju, nego koliko je to značajno i za sportske priredbe i turizam, koji bi proistekao iz sportskih priredbi?

Za gospodina Lončara - šta misli o obnavljanju kliničkih centara i bolnica? Koliko je to značajno? I o u daljoj nabavci nove opreme.

Sada da se dodirnem ministra finansija, s obzirom da je pukla ova bruka Jeremića Vuka. Malopre je njegov poslanik, koji je promenio jedno pet-šest partija, ja više ne znam, izgleda da je sada njegov, dakle, njegov poslanik je pročitao ono što su zajedno pisali Haradinaj, verovatno su zajedno pisali Haradinaj i Vuk Jeremić. Oni poodavno sarađuju i učestvovali su zajedno u izgradnji divlje države KiM. S tim u vezi, on je umešan u jednu banditsku korupcionašku aferu, međunarodnu. I, ja pitam ministra finansija da li će poreski organi, odnosno organi Ministarstva finansija dostaviti našim organima za gonjenje odgovarajuće informacije da li je Vuk Jeremić prijavio prihode koje je ostvario od gospodina Hoa, odnosno da li je tih 666.000 evra plate koju je tamo ostvario dok smo mu mi plaćali, građani Republike Srbije, stan, kola, poslugu, vozače itd? Mi smo mu plaćali da on od javne funkcije napravi privatne biznise. Da li se s tim u vezi u Ministarstvu finansija pokreće neka kontrola koja bi sa organima gonjenja mogla da dovede do privođenja pravdi ovde Vuka Jeremića, ne samo zbog izdaje na KiM, ne zbog toga što puši tompuse od 1300 evra, već zbog toga da se zadovolji pravda?

Hvala.
Reč ima Slavica Đukić Dejanović.

Zahvaljujem, uvaženi poslaniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi zaista čast da i tema demografije i populacione politike bude u sklopu pitanja koja su upućena Vladi, zbog toga što je 2016. godine, kada je sadašnji predsednik, tada premijer, Aleksandar Vučić, vama predložio da jedan od resora u Vladi bude Kabinet za populacionu politiku i demografiju. Vi ste zapravo taj predlog podržali. To je prvi put da se Vlada aktivno bavi sopstvenim resorom ovim pitanjima.

Stručnjaci su sredinom prošlog veka ocenili da je demografsko-populaciona politika izuzetno veliki problem Srbije. Upozoravali su i čak jedan dosta pristojan sastav stručnjaka napravio je izvanrednu Strategiju za podsticanje rađanja 2008. godine. Kada sam došla na čelo kabineta, u ime koga sada i govorim, našla sam taj dobar papir u fioci duboko prekriven drugim papirima.

Dakle, stručnjaci od sredine prošlog veka do 2008. godine, odnosno do 2016. godine upozoravaju, a politički sluh, smelost da se i ovim problemom bavimo zapravo potiče od inicijatora koji je sada i predsednik Nacionalnog saveta za populacionu politiku, predsednik Vučić.

Moram reći da je Vlada više nego posvećena ovim pitanjima. I, kao što znate, međuresorni rad Vlade jedino i može dati nekakve rezultate. Rezultate ne možemo, naravno, očekivati preko noći, jer su nas demografi naučili da je jedinica za merenje dobrih postupaka i odluka i ponašanja u ovoj sferi najmanje 10 do 15 godina. Zbog toga ovo nije par ekselans političko pitanje. Ovo je pitanje budućnosti Srbije i ja zapravo vodim resor koji se ne bavi političkim pitanjima, jer brzih odgovora pozitivnih neće biti.

Šta je cilj Strategije za podsticanje rađanja koju smo mi doneli, a koju je, naravno, Vlada Republike Srbije, na čelu sa gospođom Brnabić i svim ministrima razmatrala i usvojila? Pre svega, da se pronatalitetna politika zaista vodi, ali da u probleme rešavanja ove politike uključimo i pitanje migracija.

Tek kad je neko danas pitao zašto odlaze lekari odavde, moramo se složiti da su migracije civilizacijska realnost i da ljudi iz Nemačke odlaze u Ameriku, u Kanadu, iako je standard jako dobar. Dakle, sloboda kretanja ljudi, pa i obrazovanih ljudi, je jedna realnost, koja nikako ne može da se fokusira i veže samo za Srbiju.

Nikada ova Vlada neće činiti zabranu onima, niti može, niti ima takvu tendenciju, koji planiraju da odu. Mi ćemo raditi na jačanju veza sa mladim obrazovanim ljudima koji odlaze iz Srbije, jer nijedna vlada do sada se nije bavila ovim pitanjima.

Ono što mislim da je konkretan odgovor na vaše pitanje, proističe iz činjenice da pored toga što su vrlo značajna dokumenta na nacionalnom nivou doneta i što su opredeljena finansijska sredstva, nema zapravo dobre populacione politike i dobrih koraka ako jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi ne donesu svoje planove vezane za demografiju i populacionu politiku. I zbog toga smo se opredelili da ukupnu sumu od 500 miliona zapravo u formi subvencija dostavimo jedinicama lokalne samouprave koje imaju svoje programe i koje su aplikovale nakon javnog oglašavanja.

Dakle, 119 opština je razmatralo temu demografije u svojoj sredini i mislim da je to najveći kvalitet, jer je ova Vlada uspela da podigne vidljivost teme do jedinica lokalne samouprave do Saveta za demografsku politiku i zdravstvenih saveta, ako nemaju savete za demografiju na nivou jedinica lokalne samouprave i pripremali su se i vrlo ozbiljno priložili svoje projekte. Dakle, 61 opština i grad su dobili nepovratna sredstva u vrednosti od 500 miliona. Zahvaljujem na pitanju.

Hvala.
Reč ima ministar Jadranka Joksimović. Izvolite.

Poslaniče Rističeviću, vi ste zaista postavili jedno dobro pitanje, ja čak nisam ni očekivala da ćete pomenuti mogućnost odštete, ali zapravo ste odlično pitanje postavili.
Mi ne možemo da dobijemo odštetu, dakle, vezanu za ove mere Prištine i upravo zato je to Priština između ostalog i uradila. Ona kao entitet, samoproklamovane državnosti, nije članica brojnih međunarodnih organizacija i ona upravo ovim, ne samo da poručuje Srbiji, pošto je naš stav poznat, nego poručuje EU da ona hoće da rešava probleme u ime tzv. Kosova zato što oni nisu članice međunarodnih organizacija. To je, između ostalog, jedan od političkih motiva za ovu potpuno neekonomsku i politički motivisanu meru, i to je zapravo ne samo usmereno protiv interesa Srbije i ne zaboravite BiH, a pre svega protiv interesa građana na KiM. Najviše Srba, ali i Roma, Goranaca, Albanaca. Oni su taoci jednog režima, jedne politike koja se odmetnula od evropskih vrednosti. Dakle, ovo je njihova poruka i EU i pritisak na EU sa njihove strane. To nas naravno ne treba da zanima, ali želim da vam objasnim da je vaše pitanje zapravo na dosta, rekla bih, interesantan način, između ostalog, otkrilo deo pozadine ove političke mere, a ne ekonomske mere.
Što se tiče CEFTA, dakle, mi smo već pokrenuli proces diskusije ovom nastalom problemu unutar CEFTA kao regionalnog ekonomskog aranžmana. Trenutno Priština predsedava CEFTA. Pošto se konsenzusom donose odluke, CEFTA nema način da direktne mere preduzme protiv neke od partnera u okviru CEFTA, ali može da bude upućeno na, prvo, diskusiju, zatim i eventualno arbitražu. Dakle, mi smo već mehanizam pokrenuli.
Ključno, CEFTA je čak i sekundarna u ovome. Ključni dokument koji je prekršen i koji pokazuje pravu pozadinu ove antievropske mere, a kad kažem antievropske, ne zaboravite nisu to neke apstraktne vrednosti, to su po SSP, između ostalog, i po okvirnim sporazumima svim: sloboda kretanja trgovine, odnosno roba, usluga, kapitala i ljudi. Dakle, to su vam temeljne vrednosti na kojima je EU i nastala. Prema tome, kada na KiM Albanci spaljuju srpsku robu, oni spaljuju evropske vrednosti kretanja kapitala, usluga i, pre svega, roba i slobodne trgovine.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, SSP, Priština je potpisala u novembru 2015. godine sa EU. To je najveći domet njihovog mogućeg ugovornog odnosa sa EU, s obzirom, na pet država članica koje ne priznaju nezavisnost Kosova i mi ćemo, naravno, na jedan aktivan diplomatski način pokrenuti to pitanje kroz podršku i, verujem, uz podršku zemalja nepriznavača, koji svakako, nadamo se, će biti otvoreni za to da podrže, pre svega, ne samo regionalnu saradnju, jer ovo više nije tema regionalne saradnje. Ovde su temeljne vrednosti na kojima je zasnovana Evropa danas, i to govorim o ovim ekonomskim, bez obzira što je sama odluka politička.
Između ostalog, mi smo u tri pravca diplomatski delovali kao ozbiljna država koja ne odgovara unilateralnim aktima, već odgovara kao aktivan, dakle, član međunarodne zajednice, neko do doprinosi regionalnom i evropskom poretku mira i bezbednosti i mi ćemo se obratiti svakako i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, Savetu Evrope, kada su u pitanju i rešavanje ljudskih prava, sloboda, teritorijalnog integriteta, koje su sve definisane relevantnim međunarodnim konvencijama.
Prema tome, Srbija je ozbiljna država, mi nažalost, kao što je potpredsednik Stefanović objašnjavao, kao ozbiljna država moramo da preuzmemo i obaveze koje su neke prethodne Vlade, u ime ove države, donosile, koliko god nam se to ne sviđalo, i mi to kao ozbiljna i suverena država radimo, gledajući da učinimo ili da sprečimo neku štetu na račun interesa Srbije ili da smanjimo štetu na račun interesa naše zemlje.
Prema tome, odštete teško da ćemo, pošto je to vaše konkretno pitanje bilo, dobiti, ali u svakom slučaju ćemo sve ostale mehanizme pokrenuti, jer smo pokazali da znamo kako se ozbiljne države ponašaju, kako se koriste diplomatski instrumenti i mi ćemo institucionalno odgovarati na sve ono što neki drugi, nažalost, kažu – biće izolovani, biće izolovano Kosovo. Mislim da su oni izolovani odavno od razumevanja evropskih vrednosti, od razumevanja dijaloga i od razumevanja odgovornosti. Nažalost, građani su taoci i najveće žrtve toga, a Srbija će svakako, ne zaboravite, ja vas molim da poslanici imaju na umu, ovde je na udaru i BiH, takođe, jedna suverena država u regionu. Znači, šta radi, podržano izjavom, ponavljam, albanskom premijera Rame koji kaže da je ovo odmazda za neku agresivnu diplomatsku politiku Srbiju. Šta, kada naprave carinsku uniju sa Prištinom, onda će i oni da nam uvedu, nama i BiH, 100% taksi? Da li se tako ponašaju suverene države u regionu, kao što je Albanija? Ne govorim o Prištini, naravno.
Prema tome, ovde je u pitanju, verujte, nešto što podriva ozbiljno regionalnu stabilnost i regionalni mir, a nije ni EU imuna na to i ja, iako sam, kao i sve moje kolege, neprijatno, nisam iznenađena, ali zaista na neki način, zaista neprijatno pogođena time što EU pokazuje niti da ima neku kondicionu spremnost sada da zaštiti svoje evropske vrednosti, jer su u glavama već u izborima za iduću godinu i ništa drugo otprilike nije važno, a mislim da to zatvaranje očiju i ta nemost može da dovede do neželjenih posledica. Prema tome, Srbija pokazuje odgovornost i mi ćemo učiniti sve, prvo, da postanemo stabilan partner EU, jer na kraju proći će i ti evropski izbori i proći će mnoge stvari, a mi moramo da radimo u interesu naših građana i moramo da zaštitimo stabilnost naše zemlje, na neki način, ali i da zaštitimo interese svih naših građana. Hvala.

Reč ima ministar Šarčević.

Poštovanje i da kažem Marijanu da je pre 200 godina moje prezime, odnosno porodično, bilo Šarac, tako da je ta osnova i da su svi Šarci zaista, što kaže, šira porodica sa Šarčevićima, gde god bili u regionu. Mene to svakako ne tangira, čak imam i nadimak.
Ono što je jako važno, kada govorimo o dualnom obrazovanju, jer smo taj fakultativni izraz usvojili, iako se to nekima ovde ne sviđa, uvek sam govorio, kada smo usvajali taj zakon ovde, taj prvi zakon koji se odnosio na srednji nivo obrazovanja, o dualnom obrazovanju u užem smislu. U širem smislu smo doneli silne zakone koji govore da je ta paradigma mnogo šira i mnogo značajnija, nego što smo u tom trenutku sami znali i mislili.
Da je to tako, govorim o stranim komorama koje rade na tlu Srbije, ne govorim samo o nacionalnoj komori. Ako govorimo da Nemačka komora zapošljava preko 52 hiljade ljudi, Švajcarska 26, Austrija preko 22, italijanska preko 20, SAD preko 20, govorimo o ozbiljnim komorama koje ovde imaju dosta kompanija i koje su zainteresovane da ovde razvijaju dalje svoj biznis. Ako imaju dovoljno radne snage na nivou užeg, znači, troje, četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja, mnoge ove kompanije razmišljaju ili počinju to da rade i na oblasti nauke, visokog i tehnološkog razvoja. Mi samo osluškujemo potrebe i reagujemo blagovremeno da bi upravo omladina ostala u zemlji, da bi imala sigurno zaposlenje i da bi mogla da formira svoje porodice.
Ako kažemo da je dualno u užem smislu obuhvatilo srednjoškolsko obrazovanje, već u prvoj godini je preko 4.500 učenika uvelo model obrazovanja. Da nije lako upisati govore podaci sa upisa gde se negde javljalo tri na jedan, a negde čak i sedam ili 10 na jedan kandidata za neke atraktivne profile.
Ovde zaista govorimo samo o onom dobrom odnosu opšte obrazovanih vrednosti u okviru kurikuluma tog obrazovanja sa praksom i usko stručnim i opšte stručnim predmetima da bi demaskirali svaku priču.
Istovremeno radi svih onih potreba za kvalitetnim obrazovanjem i studijama u Srbiji smo napravili reformu gimnazija, koja u okviru sebe ima i IT sektor, odnosno nadarenih odeljenja za informatičare, koje samo po sebi zahteva određenu vrstu prakse. Time smo sa 20%, gde se do 22 nikada nije došlo, došli na 25,5% gimnazijalaca.
Ono što je jako važno, preko 600 kompanija imaju, tvrde, ugovore o dualnom modelu, što je bio cilj kada smo ovde diskutovali o zaštiti prava interesa tih maloletnih građana Srbije koje naravno štite njihovi roditelji. Tada smo uveli i komponentu tzv. pedagoškog instruktora, a to je nastavnik praktične nastave koji zajedno sa instruktorom iz kompanije nadzire rad da ne bi dete bilo slučajno u nekom lošem stanju ili poziciji.
Ono što je jako bitno, što ću ponovo naglasiti, što je najveća vrednost ovog modela jeste dobra praksa u tehnološko razvijenim uslovima. Ovo je obrazovanje uz praktičan rad. Nikako nije rad sa obrazovanjem jer ako imate zastarele mašine u silnim napuštenim fabrikama tamo nećete decu ničemu pametnom naučiti, odnosno oni nemaju gde da rade posle.
Da govorimo pravu stvar, mi smo iza ovog zakona doneli još i Zakon o visokom obrazovanju i u njemu doneli izmene koje zahtevaju da se uloga saveta poslodavaca sada vidi na jedan potpuno drugačiji način. Već govorimo o dualnom u širem smislu. Mi smo 31 obrazovni profil napravili na srednjoškolskom nivou. Pokrili smo sve one oblasti koje su deficitarne. Za sledeću sezonu se još devet novih profila dizajnira zajedno sa Zavodom za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja.
Samo ću pomenuti neke, da vidite koliko mogu biti i vrlo atraktivni, zbog povećanja auto industrije i komponenata u Srbiji imamo industrijskog krojača u auto industriji. Imamo tehničara za vojne potrebe, tehničara za namensku industriju, sajber sigurnost koju zahteva Italijanska komora koja je vezana za matematičke procese, računovodstveni tehničar kroz bankarstvo, četvorogodišnji profil, zatim frigo monter – grejni i rashladni uređaji, koji zahteva kompanija „Gorenje“ u velikom delu. Imamo jasno i kompanije koje ovo od nas zahtevaju i to je direktna veza. Rukovaoc građevinskom mehanizacijom, što je jako traženo, i tu nam je povećanje interesa zbog naraslog turizma kao grane i velikih mogućnosti koje ta grana sada nosi sa sobom morali smo da modernizujemo turističko-hotelijerskog tehničara jer novootvoreni hoteli zahtevaju potpuno drugačije spremne mlade ljude za rad. Trgovac mora da ima jednu modernizaciju i formira se novi izlaz kroz tzv. elektronsku vrstu trgovine.
Govorimo samo o novim profilima, a mogu reći da je neki poslanik konstatovao da varilac ne treba da ima tri, imaju plate i do 2.000 evra. Za 600 mesta aplicira 950 kandidata i tu je taj skok očigledan.
Savet poslodavaca je uključen sada u sistemski rad na visokom obrazovanju, a sa druge strane smo skoro pri kraju, obavestićemo javnost oko strukovnog obrazovanja u Srbiji i to smo od letos podigli jednu ozbiljnu prašinu i uspeli da dokažemo da to obrazovanje je bez ikakve veze sa privrednom, da isključivo parazitira na leđima studenata, a da strategija o visokom obrazovanju ne da nije dodirnuta, nego je zaobiđena, koja zahteva veći kvalitet i zahteva veći broj akademskih građana.
Ujedno uvodimo i univerzitetske profesore koji će raditi ekstremnu evolaciju visokih strukovnih škola i zaista sada ta bliska veza Ministarstva obrazovanja i Privredne komore ima apsolutnu vezu sa tehnološkim razvojem. Svi naši instituti su u toj funkciji sa kompanijama. Svi naši dogovori i širenje svih daljih centara imaju veze i sa tehnološkim parkovima. Pored Beogradskog, koji je pun, gde nema više ni jedan kvadrat za bilo koji vid start ap kompanije, Novosadski je u intenzivnoj fazi završavanja koji već dodaje novih 29.000 kvadrata. U niškom smo prošle nedelje postavili kamen temeljac i on će za godinu i tri meseca biti gotov. Jedanaest miliona evra će biti pripremljeno. Start apovi se rade i u manjim univerzitetskim centrima a govorimo da se rade samo one oblasti koje imaju intenzivan razvoj. Nije to samo više IT. Svakako je sve više poljoprivreda. Svakako je sve više tehnologija razna.
Sada imamo jedan ozbiljan zadatak i doći ćemo verovatno u neko dogledno vreme u ovaj dom da objasnimo da smo u strukturi srednjeg obrazovanja napravili dve ozbiljne reforme, posle 40 godina ozbiljne gimnazije dobili smo sve međunarodne pohvale i napravili ozbiljnu reformu u okviru dualnog. Ostao je onaj najveći deo koji je najskuplji deo, a koji je neproduktivan, a to je tzv. srednje stručno obrazovanje. U oblasti tehničkih i tehnoloških nauka imamo najneatraktivnija zanimanja, a tu je potreba privrede velika.
Takođe smo prošli kroz Odbor za obrazovanje i zaista dalje govorim o dualnom u širem smislu i ubrzo će biti u Skupštini zakon o učeničko-studentskom standardu i novi modeli stipendiranja i dobrih učenika i perspektivnih učenika i govorimo o novom zakonu koji je pri kraju, o tzv. dualnom obrazovanju na visokom nivou, jer svi tehnički fakulteti, Mašinski u Beogradu, ETF, Elektronski, FTN u Novom Sadu nemaju ni jednog slobodnog studenta za stipendiranje ni na trećoj ni na četvrtoj godini. Poslodavci koji dolaze kod nas i u Komoru moraju da shvate da to moraju da krenu ispočetka.
Mi smo jako razradili jedan model u saradnji sa najboljim nemačkim pokrajinama, a imamo dobre ugovore sa pokrajinama kao što je Bademvitemberg, a ako govorimo sa Bavarskom, Brandemburgom, Hesenom, onda smo valjda izabrali najbolje partnere. Ako kompanija koja ovde razvija industrijski visokotehnološki nivo zahteva da zadržite mlade ljude ovde jer ona u Nemačkoj ima dovoljno inženjera i drugih stručnjaka, ona ima 40% uštede jer razlika u troškovima života u Nemačkoj i Srbiji je upravo tolika.
U nedavnoj poseti Berlinu sa premijerkom Brnabić postavili smo pitanje kolika je plata recimo te medicinske sestre u Berlinu. Oko 1.200 evra. Stan je 700 evra, troškovi života ne mogu sa 300 da se pokriju, teško je da se uštedi između 150 do 200 evra, vrlo teško. Tako da ne cvetaju ruže i nije baš tako kako se to priča.
Sa druge strane, jako je važno da mi radimo na novim tehnološkim modelima u saradnji sa velikim kompanijama. Dakle, 7. decembra će u Kragujevcu će biti otvoren prvi Tehnološki centar za trening, obuku ljudi koji su završili određene struke i moraju da se prilagođavaju tržištu. To je ono što smo ovde kroz Zakon o nacionalnom okviru i kvalifikaciji usvoji, kroz neformalno obrazovanje i kroz celoživotno obrazovanje ili doživotno obrazovanje, kako god ga voli zvati.
Moglo je da se desi da nam silne radnike pokupi „Simens“ i grupacije kojima to treba, u Češkoj fale radnici, u Poljskoj fale, i da oni odu tamo i da se ne vrate. Srbija ulaže ogroman napor da dizajnira šest centara, počev od Leskovca pa do Subotice, Kragujevački je prvi, gde se pravi upravo jedna veza po vertikali. Dve tehničke škole u Kragujevcu su formirane kao jedna velika tehnička škola, strukovno-tehničko obrazovanje se uvezuje kao srednja kategorija sa tehničkim fakultetima u Kragujevcu i uz ovaj centar koji je uz javno-privatno partnerstvo sa kompanijom „Milanović“ je prva licencirana da po „Simensu“ radi obuke.
U nedavnoj poseti, to je zaista haj tek tehnologija, u Berlinu oprema košta 600 miliona evra, gde naši đaci mogu učiti po tim standardima, gde kada pogledate kako radi varilac, on je kilometrima daleko od mesta gde radi, on ne oseća ni smrad, ima određenu kacigu kao da igra neku sajber igricu i niz drugih tri D štampača i CC mašina gde ni jedna nije jeftinija od milion i po evra.
Kada govorimo o takvom tehnološkom napretku i onome što treba srpskoj privredi, onda ne govorimo o najprostijoj radnoj snazi, nego govorimo o visokotehnološkim zahtevima, a mislim da naše ministarstvo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i drugim granama, sa univerzitetom, strukovnim obrazovanjem i našom naukom upravo radi onu stvar koja odgovara zahtevima privrede i prati. Hvala vam.