Hvala, poštovani predsedavajući.

Predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, uvaženi sugrađani, budžet za 2019. godinu je sačinjen racionalno. Uvek se pitamo koliki će biti deficit, a planiran je od 0,5%, naravno, sa tendencijom suficita na kraju godine, jer konačno smo mi u situaciji i uvek težimo tome da trošimo onoliko koliko zarađujemo. Imamo podršku fiskalnog saveta i ono što ću ja naglasiti jeste, pre svega, sva mera i rasterećenje privrede je ulaganje u istu.

Više želim da govorim o zakonima koji su, naravno, direktno naslonjeni na budžet Republike Srbije za 2019. godinu i ono što utiče na privredni ambijent, na investicije, na ulaganja.

Definitino su primetni veliki koraci po pitanju izmena i dopuna Zakona o stečaju. U čemu se to ogleda? Ogleda se, pre svega, zato što želimo da poboljšamo pravni okvir, da zaštitimo prava poverioca, naravno, da se poveća protok informacija i sigurnost informacija između stečajnog upravnika i poverioca, ali takođe i da svi poverioci imaju uvid, naravno, u troškove samog stečajnog postupka.

Šta je cilj? Cilj je da, bez obzira koliko je poverilaca, oni jednako utiču na odabir stečajnog upravnika, ali takođe, bez obzira na visinu njihovog potraživanja, utiču na sam plan reorganizacije tog preduzeća.

Mnogo je dobrih privatizacija koje su sprovedene u Srbiji. Pomoć preduzećima koja su bila u ponoru i u stečaju i jedno od njih je i zrenjaninsko brodogradilište, firma „Rubikon“, odnosno kompanija je uložila 96 miliona dinara da bi ih blata izvukla tu kompaniju i danas se ljudi tamo zapošljavaju, rade i proizvode se brodovi.

Definitivno da su primetna i unapređenja dosadašnjih nekih rešenja kroz Zakon o ulaganjima. Šta je cilj ovog zakona? Najbitnija stavka jeste da se smanji stopa nezaposlenosti. Mi konstantno utičemo na tu stopu i dobri smo u tome. Međutim, uvek želimo bolje rezultate i poboljšanje po tom pitanju. Međutim, neophodna je jednakost domaćih ili stranih, kao i pravnih ili fizičkih lica koja će se pojaviti kao ulagači i neophodno je omogućiti veću zaštiti njihove poslovne strategije. Zahtevamo da se najviše ulaže u manje razvijena područja. Vlada Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, kao i lokalne samouprave imaće tu mogućnost da naprave takve mere pomoći u vidu podsticaja poreskih, naravno, i carinskih, ali i oslobođenja od taksi. Od ulagača se zahteva da konstantno izveštavaju o tome šta su njihovi poslovni poduhvati, naravno, uz čuvanje te poslovne tajne, čisto da ne bismo došli do nekog kontra efekta i da se ne bi od investicije odustalo.

Ja mogu da posvedočim tome kolika su zalaganja kako bi se održao konstantan rast toga da je privredni ambijent veoma razvijen i da se zaista zalažemo za dobre pregovore sa ulagačima.

Šta je ono što ide tome u prilog? Jeste da je u prethodne tri ili četiri godine otvoreno mnogo više kompanija i preduzeća, nego u prethodnih 20. Moram reći da jedna od najvećih investicija na Balkanu, odnosno u ovom delu Evrope, u iznosu od jedne milijarde dolara dolazi upravo u grad na Begeju, u Zrenjanin, i hvala predsedniku Aleksandru Vučiću, vi ste ministre to pomenuli, koji je danas bio u Zrenjaninu i otvorio korejsku kompaniju „Eseks“. U nju je uloženo 30 miliona evra. Naravno, to je veliko zalaganje cele Vlade Republike Srbije, ministra Kneževića i moje lokalne samouprave, jer ste se potrudili da pomognete gradu Zrenjaninu.

Ono što je neizostavno u celoj priči, naravno u sprezi sa prethodnim zakonima, jeste Zakon o privrednim društvima koji je formiran tako da pomaže pri rangiranju Republike Srbije na rang listi Svetske banke, odnosno Duing biznis listi za 2018, 2019. godinu. Šta je cilj ovog zakona?

Postojale su određene anomalije po pitanju pečata. Primećeno je da je od privrednih društava traženo da je neophodno da postoji pečat i, u skladu sa članom 25. ovog zakona, to više neće biti obaveza. Samim tim, nećemo dolaziti u situaciju da je određeni pravni postupak prekinut. Neophodno je da imamo sve podatke o zaposlenima i o funkcijama članova odbora, direktora i ono što će biti akcenat, svakako, jeste razvoj javno-privatnog partnerstva.

Iscrpan je bio rad Vlade pri formiranju budžeta za 2019. godinu. Moram priznati da nisam primetila ni jednu anomaliju. Stoga, u daljim primenama budžeta i zakona koji su na dnevnom redu, želim vam puno uspeha. Naravno, podržaću sve predloge zakona.

Međutim, takođe, moram da kažem i da se osvrnem i na to što su predlozi za sudijske funkcije, kao i zamenike javnih tužioca.

Moram reći da poštujem njihove lične i profesionalne odlike pojedinaca koje su naveli. Međutim, nisu dovoljne. Prosto, ima boljih kandidata i stoga, u skladu sa Poslovnikom, osporavam odluku o predlogu kandidata koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Loznici, Nenada Lazarevića, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Loznici, kao i predlog kandidata za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu, Evu Ognjanović, korisnika početne obuke u Pravosudnoj akademiji i tražim da se Skupština pojedinačno izjasni o kandidatima. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava na današnji dnevni red mora da se počne sa podsećanjem javnosti da mi u okviru jedne tačke dnevnog reda imamo 62 predloga zakona, odluka, sporazuma. Sve ste to onako zbrkali. Dnevni red vam je kao ovaj Savez za Srbiju. Nema veze jedno s drugim, ali postoji, kao Agencija za SIS.

Dakle, trebalo bi da se najozbiljnije ovde bavimo Predlogom zakona o budžetu, ali to je u ovim okolnostima prilično nemoguće i ne kažemo mi da to nismo i čitali i gledali o čemu se tu radi, ali postoji ovde jedan suštinski problem. Juče smo u tom smislu i govorili, ko su ti ljudi koji će raspolagati ovim budžetom i kakav je uopšte odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini najbolje se vidi upravo na ovoj sednici. Dakle, vi znate da imate većinu, vi znate da su vam obećali da niko ništa neće pročitati, pa onda malopre vas pitaju oni koji će glasati - jel to beše 9% ili to beše 12%, a glasaće. To ne bi trebalo tako da se pokazuje.

Vaš odnos, gospodo iz Vlade, prema Narodnoj skupštini pokazujete tim da su juče ovde sedela tri ministra i tri bila u prolazu. Danas jedan u prolazu, dva sede. Gde je predsednik Vlade? Ja ne znam da li se nekada desilo da se raspravljalo o budžetu, a da nije predsednik Vlade bio prisutan u Narodnoj skupštini.

Takođe je problem, rekoh, u tome ko će primenjivati ovaj Zakon o budžetu, odnosno ko će trošiti pare iz budžeta, s obzirom da smo mi otvorili afere pet ministara u Vladi Republike Srbije i da je trebalo i o tome da se razgovara pre nego što smo došli do rasprave i uskoro i glasanja o budžetu. Lepo je da je država Srbija demokratska država, ali ovo što radite nema veze, pre svega, sa parlamentarnom demokratijom, a nema veze ni sa demokratijom uopšte.

Dobro je da u Narodnoj skupštini može svako da kaže i mi srpski radikali smo se uvek zalagali za to da narodni poslanik može bez ikakvih ograničenja da govori u Narodnoj skupštini, ali baš da se govori da narodni poslanici govore direktno protiv države, to je nedopustivo.

Mi smo imali ovde i juče i danas situaciju da narodni poslanik poziva, zamislite, narodni poslanik vlasti preti predsedniku Narodne skupštine, preti skupštinskoj većini da će on organizovati neke proteste protiv vlasti tu ispred Narodne skupštine. To je nešto neverovatno i on je i dalje deo te vladajuće koalicije.

Mi smo s pravom kritikovali Zoranu Mihajlović zato što je dozvolila da u Narodnoj skupštini američki ambasador Skot kaže da je Kosovo nezavisna država, ali mi imamo potpredsednika parlamenta koji je pre dva dana to isto uradio sa Skotom. Drži konferenciju i Skot kaže da je Kosovo samostalno, a potpredsednik onako zadivljeno gleda, trepće, gleda ga - Bože s kojom ja to veličinom stojim i razgovaram. Neverovatno i zaista nedopustivo.

Imamo situaciju gde narodni poslanik, ovaj o kojem sada govorim nije iz vlasti, iz opozicije je, koji se ovde otvoreno zalaže, juče govori da je u Srebrenici bio genocid, da Srbi treba da se na taj način izjašnjavaju. Dakle, prosto neverovatno da se takve stvari dešavaju u Narodnoj skupštini da vi, gospodo, iz vlasti uopšte ne reagujete na takve izjave.

Imali smo i pre neki dan situaciju kada je narodni poslanik, takođe iz vlasti, i dobro je da je tada predsednik parlament Maja Gojković reagovala, rekao da su za njega glasali Srbi kao nacionalna manjina u Novom Pazaru, što je prosto neverovatno, a pogotovo je to tako glupa izjava da čovek ne zna da nacionalna manjina može biti samo neko u jednoj državi, a ne u jednom gradu ili u jednoj opštini, ali to što je on glup njegov je problem, a naš je problem što se takve stvari govore upravo u Narodnoj skupštini. Opomenu je trebao on da dobije, ali ima vremena biće i opomena.

Gospodin Mali je juče ovde hvalio budžet. Sedam puta sam primetila gospodine Siniša Mali da ste rekli da se nešto u ovom dnevnom redu dešava prvi put u istoriji. Verujte, jedino što ste prvi put u istoriji vi ministar finansija, a ovo ostalo je već sve viđeno. Dakle, ništa epohalno i ništa od čega građani treba da očekuju nešto spektakularno i ne znam koliko bolji život od ovog, kako ste rekli, uravnoteženog budžeta.

Istina je da se u javnom sektoru povećavaju zarade. Prvo je problem što su uopšte uskraćivana ta prava i što su te zarade smanjivane 2014. godine i zapravo ovo sada nije nikakvo povećanje nego najpre kao i kod penzija vraćanje na 2014. godinu. Istina je da se nešto malo povećao minimalac. Vi ste, ministre, rekli da su to građani jedva čekali, da je to nešto konačno kako ste rekli, konačno se prešla ta magična cifra od 27.000 dinara. Da li vi možete da zamislite da porodica gde samo jedan čovek zaposlen i dobija tih matičnih 27.000 dinara može da preživi jedan mesec sa svojom porodicom? Ne može. Dakle, morate da budete svesni činjenice da pola miliona zaposlenih u Srbiji radi za taj tužni i jadni minimalac.

Govorite o 0,27%. Kažete – to su jedva čekali ljudi, a nemaju pojma o čemu govorite, o smanjenju doprinosa. Kažete da ćete za toliko pomoći poslodavcima. Što niste bar tih 0,27%, makar i tako mizernih, opredelili u koristi zaposlenih. Kolike su zarade zaposlenih u ovim vašim firmama koje svaki dan otvarate, u pogoni raznih tih svetskih firmi? Koliko je stvarno tamo zaposlenih? Pitali smo to kroz poslanička pitanja, ali nešto ne dobijamo odgovor. Teško vam je da to izračunate. Koliko ih je došlo pa otišlo?

Zašto i u ovim predlozima zakona malo više se niste okrenuli ka domaćim fizičkim i pravnim licima? Zašto njima niste opredelili takvu mogućnost? Govorili smo vam o jednom svetlom primeru, beše, prošle ili pretprošle godine, firma iz Aranđelovca, gde je država učestvovala sa određenim podsticajem za tu firmu pa su se zaista tamo ljudi zaposlili, „Bekament“ beše.

Budite prosto realni. Gledajte kako se živi. Vi, ministre, iako ste rekli da će ova povećanja povećati kupovnu moć građana, pa neće, ne mogu povećati.

Vi sa jedne strane za neki sitan procenat povećavate te zarade, sa druge strane uvodite povećanu taksu za TV pretplatu, za ovaj takozvani javni servis koji to odavno nije, a podsećamo da je Aleksandar Vučić rekao još, beše 2013. godine, da će ukinuti tu pretplatu, doduše ukinuo je, sada se zove taksa.

Imamo povećanje akciza, što naravno proizvodi i povećanje određenih cena, imamo povećanje poreza, imamo onako tiho, neprimetno, maltene svakodnevno poskupljenje roba široke potrošnje, poskupele su komunalne usluge, u najavi je povećanje cene struje i gde vi tu vidite onda povećanje kupovne moći građana kroz ovo što ćete usvojiti u ovom budžetu? Naravno da to nema veze sa realnošću.

Mi smo vam govorili ministre, možda i kada ste se prvi put u ulozi ministra ovde pojavili, da morate ozbiljno da reformišete poresku upravu. To ne može da se uradi sa izmenom nekoliko članova zakona. Ako hoćete stvarno nešto da uradite u toj oblasti, onda to mora da se uradi suštinski, dozvolićemo vam neko vreme da se pripremi ozbiljan predlog zakona, da ozbiljno o njemu raspravljamo, ne ovako u šumi od 62 predloga, pa izmene nekoliko članova. Ko tu zna o čemu se radi? Ne znaju ni vaši saradnici koji su vam to pisali.

Tada smo vas podsetili, a nemate opet to u ovom zakonu, da morate ukinuti naknade za odvodnjavanje za privatno zemljište, to je recimo samo jedan primer, jer je sada aktuelno, za privatno zemljište koje se nalazi uz vodotokove. Niste to uradili, a počele su da stižu presude, evo, odeljenje Upravnog suda u Kragujevcu, već presudilo da tamo nekom domaćinu, koji se žalio pa tužio, da država mora da isplati ono što se uzima nezakonito. Vi ćete to i dalje da uzimate, pa kada se desi da neko tuži, vi ćete onda iz državnog budžeta to lepo da platite i baš vas briga, a to je neozbiljno i to je neodgovorno. Kao što je neodgovorno reći, ono što ste juče rekli, da smo mi najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

Šta je vama Evropa, ako ovo možete da kažete? Šta je vama Evropa? Srbija i Albanija? Je li vama to Evropa, kada možete ovako nešto da kažete? Znate li vi koje su razvijene zemlje u Evropi? Ovo je prosto ruganje i narodnim poslanicima i ovom narodu koji, eto, možda nas gleda ili će bar čuti da smo o ovome uopšte razgovarali. Pošto ljudi očekuju da pričamo o budžetu, ali teško da ćemo stići nešto ozbiljnije da kažemo.

Nadamo se da ćemo kroz ove amandmane, mada nećemo doći do ovih amandmana na budžet, ali kada vi budete hvalili Vladu za sve i svašta, mi ćemo da je kudimo, pa ćemo da vidimo gde ćemo da se nađemo, valjda će nam to tada biti moguće.

Hajde malo od budžeta samo još jednu rečenicu, da što se tiče ovih predloga za sudije i za tužioce, mi osporavamo predlog za zamenika tužioca u Tutinu. Predlog je, prvo da vam kažem da je predlog direktno od Rasima LJajića, da se Muhamed Dedejić izabere za zamenika tužioca u Tutinu, a njegov rođeni brat je, zove se Elvin, on je već sudija Višeg suda u Novom Pazaru. Nekako u najmanju ruku nemoralno. Dakle, osporavamo i tražimo da se to posebno glasa. Hvala.

Hvala.
Meni je žao, pošto ste mislili na mene verovatno u govoru, što nemam priliku, iskoristili ste da vam to odgovorim. Vi znate da smo mi imali izložbu povodom, i obeležili misiju „Halijard“ koja je bila u Pranjinama, čekali smo vas sa vrućom gibanicom, niste se pojavili.
Idemo dalje, Siniša Mali ima reč.

Hvala puno.
Osvrnuo bih se na komentar sa kojim ne mogu da se složim, a to je da je povećanje plata i penzija, odnosno kupovna moć građana da se povećava sitan procenat u 2019. godini, u odnosu na 2018. godinu.
Podsetiću građane Srbije još jednom, povećanje plata u javnom sektoru, između 7% i 12%. Ne smatram da je to sitan procenat. Povećanje penzija u odnosu na 2014. godinu između 8-13%. Ni to ne smatram da je sitan procenat. Povećanje minimalne cene rada 8,6% i da vam odgovorim direktno. Malopre ste pomenuli – a zašto doprinosi takođe nisu na teret zaposlenih, odnosno zašto su na teret poslodavca. ekonomsku politiku vodite tako da gledate na koji način da podstičete rast i morate da imate u vidu i poslodavce, a i zaposlene. Poslodavci u 2019. godini moraju da plate minimalnu cenu rada koja je za 8,6% veća. Sa druge strane, imaju olakšicu za ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavaca i to je razgovor koji smo vodili dugo i sa Unijom poslodavaca i sa predstavnicima reprezentativnog sindikata, odnosno reprezentativnih sindikata na Socijalnom ekonomskom savetu i to je bio konsenzus koji smo napravili.
Dakle, nama je cilj da nam privreda ide dalje. Želite da podstaknete i da olakšate poslovanje i poslodavcima, ali takođe i da poboljšate životni standard radnika. Upravo je kompromis bio podizanje minimalne cene rada za 8,6% i ukidanje doprinosa na teret poslodavaca u iznosu od 0,75%.
Po pitanju reforme Poreske uprave, tu bih se složio sa vama. To je veliki zadatak koji je pred Ministarstvom finansija, koji je pred Vladom Republike Srbije. Zakoni koji su pred vama nisu vezani neposredno za reformu Poreske uprave, već za reformu poreskog sistema. Po pitanju reforme Poreske uprave, o tome razgovaramo, radimo intenzivno. Mi ćemo 2019. godine imati i projekat i strategiju i plan reforme Poreske uprave usvojen, kako bismo 2020. godine krenuli u njegovu implementaciju.
Inače, potpuno se slažem sa vama da tu postoji veliki potencijal, da postoji mnogo toga što treba da uradimo kako bi Poreska uprava bila efikasnija, kako bi dalje suzbijali sivu ekonomiju i kako bi te nelegalne novce uvukli u legalne tokove. Na taj način i u budžetu imate više novca i onda možete da razgovarate i oko većih investicija, povećanih plata i povećanih penzija. Hvala.

Hvala ministre.
Reč ima Vjerica Radeta. izvolite.

Najpre bih vas gospodine Marinkoviću, samo pitala, ne znam o kakvoj vi gibanici pričate? Gde ste vi jeli gibanicu? To zaista nema veze ni sa ovom raspravom, ni samnom. Nikada nisam imala poziv da idem u Pranjane, tako da proverite u Protokolu, da li je potpredsednik Narodne skupštine Vjerica Radeta trebala nekada da ide u Pranjane. Ne, naravno.

Govorim o vašem susretu i konferenciji od pre tri ili četiri dana u Narodnoj skupštini. Vi i Skot. On kaže da je Kosovo nezavisno, vi skakućete pored njega, gledate ga zadivljeno, trepćete. Valjda se divite sami sebi što ste u društvu takve veličine, takvog gada antisrpskog.

Gospodine ministre, vi ste prihvatili dosta načelnih primedbi, jer smo zaista mi o ovome ozbiljno razgovarali i ozbiljno smo se pripremali za ovo, koliko nam je vreme dozvolilo, ali samo jednu primedbu bih vam rekla. Morate ekonomsku politiku da uskladite sa realnošću. To je suština koju vi stalno izbegavate. Ne samo vi lično, nego je to godinama unazad.

To je ono kao kad kažete – cena struje u Srbiji je najniža, ne zna, ovo je najjeftinije. Jeste, ali to treba valjda da se usklađuje sa prosečnom zaradom u koju se ne računa pola miliona ovih što rade za minimalac, nego sa ozbiljnom prosečnom zaradom i onda možemo na taj način da razgovaramo i o toj ekonomskoj politici koja teoretski može da bude takva kako ste vi to obrazložili i kako ste vi to predvideli ovim zakonima. Ali, u državi Srbiji čitate li, koliko dece nema šta da jede, koliko je siromašnih porodica, koliko je ljudi bez posla. Znate, ti vaši procenti su nešto što statistika onako slika, što nema takođe veze sa realnošću, nisu zaposleni oni koji su se iselili iz Srbije, gospodine ministre.

Hvala.
Reč ima ministar, Siniša Mali. Izvolite.

Komentara radi, svi procenti o kojima vi govorite, sva povećanja koja smo predložili, naravno, nisu procenti nikada, nije ništa vezano za brojke, nego je vezano za ljude i upravo smo građane Srbije imali u vidu i njihov standard, kada smo pričali o tome i kada smo razmišljali na koji način da koncipiramo budžet Srbije.
Kada ja govorim o procentima, govorim zbog vas ovde, da biste videli razliku između neke prethodne politike i ove politike koja sve ono što je uštedela, sve ono što smo zaradili, želi da podeli sa građanima Srbije.
Nama je inflacija ove godine, međugodišnja, 2,3%. Samo povećanje minimalne cene rada od 8,6% govori u prilog tome da se radi o realnom povećanju od preko 6% na godišnjem nivou.
Završetkom fiskalne konsolidacije, 2018. godine, otvaramo mogućnost sebi da ta povećanja budu još veća i još viša u godinama koje dolaze.
Samo ću se, na kraju, pozvati na izveštaj Fiskalnog saveta, da ne kažemo da je to rekao Siniša ili neko drugi, kaže, citiram: „Druga dobra karakteristika predloženog budžeta je u tome što je on kredibilan, tj. prihodi i rashodi Republike su realistično planirani“.
Dakle, u potpunosti smo planirali ono što realno možemo da zaradimo i hoćemo da potrošimo ono što smo realno zaradili, ni dinara više. Po tome se razlikujemo u odnosu na prethodne vlasti, koje su potpuno nerealno planirale svoje budžete, podizale javni dug i zato nas je i doveo do ivice bankrota 2013. godine. Hvala.

Hvala, ministre.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.