Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 1. Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, podneo sam amandman jer je nesporno da ovaj predlog zakona podrazumeva da jedan od ključnih parametara makroekonomske stabilnosti, a to je radna snaga, bude uređen potpuno drugačije i kvalitetnije.

Makroekonomska stabilnost ne može se zamisliti bez ključnog parametra, a to su ljudi. Većina evropskih zemalja 2016. godine ušla je u problem sa rastom produktivnosti iz radne snage. I to je jedan od osnovnih izvora migracije i problema koji Srbija u ovom trenutku ima, zato što većina evropskih zemalja od 2006. godine ne može u privredi, u produktivnosti da raste na osnovu radne snage.

Jedna ekonomija, jedno uređeno društvo u stvari ima jedan osnovni kriterijum, a to je da ona mora da iskoristi sve svoje raspoložive resurse i ti resursi moraju da budu iskorišćeni u skladu sa principima tržišne ekonomije i slobode. Humani resursi, odnosno radna snaga su suština svega.

Masovna nezaposlenost, koja se poslednji put u Srbiji desila od 2008. do 2012. godine, svakako, imala je niz negativnih posledica po makroekonomsku stabilnost. Te posledice su evidentne i jasne, ne samo po broju smanjenja zaposlenih, već i u nerastu broja novozaposlenih.

Naravno, kada pogledate koliko su plate realno rasle u tom periodu, a koliko je inflacija rasla, onda svakako možemo da polemišemo i u nastavku ćemo polemisati, ali pre bilo kakve političke analize, pogledajte statističke izveštaje koje ste vi i vaša Vlada u tom trenutku radili, čiji pokazatelji, ako ih imate pred sobom, jasno govore da makroekonomski parametri koji se tiču radne snage nisu bili dobri. To je osnov zašto ste 2012. godine i izgubili izbore.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, po amandmanu. Izvolite.

Očigledno je koliko ste spremni da imamo pravu raspravu. Ministra Siniše Malog, evo, nema u klupama već više od sat vremena. Predsednika Vlade se nije pojavila ni na jednom zasedanju Skupštine u raspravi o budžetu. Očigledno je koliko ste spremni da suštinski razgovaramo o najvažnijem zakonu za sve građane Srbije u 2019. godini. I vi ovde ne dozvoljavate da govorimo o suštini, ne date prostora opoziciji da odgovori na prozivke, pokušaje i optužbe koji idu, pre svega, sa motivom da se spreči bilo kakva rasprava.

Zbog čega meni niste dali prostora da razgovaram sa ministrom, jedinim ministrom koji je ovde prisutan i odgovorim na pitanje, gde je rekao – da, znam gde ste bili, da, vi ste patriota i znate da sam 1999. godine, bez obzira na optužbe sa ove strane, bio u raketnim jedinicama na Kosovu i branio i te ljude sa Kosova, branio ljude u čitavoj Srbiji.

Pitao sam vas – gde ste vi to bili i sebi dajete za pravo da sada i dalje huškate ljude, jer znam kako izgleda biti u ratu? Znam kako izgleda biti u ratu, znam kako izgleda brinuti o svojoj porodici, o svojoj familiji, o svim prijateljima i čitavoj zemlji. Nemojte to da radite, na ovakav način, optužujući nas, a to smo čuli od Martinovića, prozivke da smo mi učestvovali u ubistvu Panića.

Naravno da mi je žao svakog izgubljenog života u Srbiji i naravno da to treba osuditi, ali postavite ta pitanja vašim koalicionim partnerima. Ko je bio u tom trenutku ministar policije? Bio je Ivica Dačić. Ko je u tom trenutku bio direktor policije? Sada je na mestu savetnika predsednika Vučića, savetnika za bezbednost, Veljović. Razgovarajte sa svim tim ljudima. Ko je prijavio taj skup i ko je organizovao skup? I mi smo organizovali različite skupove, opisao je organizaciju Aleksandar Vučić.

(Aleksandar Martinović: A ko je bio predsednik Republike?)

U tom trenutku je predsednik bio Boris Tadić. Evo, pominjem sve, ali govorim o hijerarhiji odgovornosti organizatora skupa, direktora policije, ministra, zašto ne i predsednika, ali govorim ukupno o stanju u društvu i toj vašoj spremnosti da govorite o svim ljudima koji sede sada zajedno u vašim klupama i nose deo odgovornosti za to što se dešavalo u čitavom društvu.

Sada, gospodine ministre, ponavljam još jednom pitanje. Kako mi postavljate pitanje? Znam šta je bilo 1999. godine, naravno da znam, ali govorim o tome šta je nasledila u tom trenutku tadašnja Vlada. Vi se stalno pozivate na to šta ste nasledili kao problem. U tom trenutku su to objektivni podaci. Vi niste mogli da kažete da to nisu tačni podaci. Da, to su tačni podaci, sedam milijardi evra BDP i učešća javnog duga u BDP od 200%. E, to je trebalo sanirati i to su činjenice, kao što su činjenice da je „Telekom“ akcionarsko društvo u većinskom vlasništvu države Srbije. Vlada Republike Srbije imenuje ljude u upravnom odboru i naravno da je njihov posao da nadzire poslovanje „Telekoma Srbije“.

Mi navijamo za „Telekom Srbije“ i za to da on uspešno posluje, ali će on biti uspešniji ukoliko istu tu kompaniju kupi ne za 200 miliona evra, nego za 40 ili 50 miliona evra, koliko su realne procene u skladu sa „eBid“, koja je prikazana i koja je vidljiva u javnim podacima.

Ako je za 2017. godinu iskazano 1,5 miliona evra neto dobiti, a da je „eBid“ iznosila 6,2 u proceni, puta 6 do 10 maksimalno ili do 9 maksimalno, znači da je maksimalna cena 50 miliona evra.

Zabrinjavaju i problematični podaci u kojima su prve informacije bile da „Kopernikus“ ima 200.000 korisnika i da je cena utvrđena na osnovu broja korisnika puta 1.000 evra po korisniku. Pokazalo da to nisu istiniti podaci, da RATEL, zvanična državna agencija ima podatak da „Kopernikus“ ima 51.000 korisnika, ukupno bilion i 700.000 korisnika na kablovskim televizijama, a da je učešće u tom tržištu 3%, jednostavna računica kaže 51.000, što znači da i po tom parametru, o kome su govorili ljudi iz „Telekoma“, to znači maksimalno 51.000 evra.

To su problemi i naša briga za to da se neracionalno koriste sredstva koja su mogla da budu usmerena ka modernizaciji, ka novim tehnologijama i, naravno, zašto da ne, i akvizicijama i proširenju u tom delu poslovanja, zašto da ne, ali na jedan racionalan način. To su pitanja o kojima treba ovde razgovarati.

Još jednom, ovo pitanje, zašto da ne otvorimo upravo to? Ovde je 2014. godine izglasan zakon po kome se ušlo u projekat „Beograd na vodi“ u kome je jedna privatna kompanija sa 100 dinara osnivačkog uloga zadobila 68% u vlasništvu „Beograda na vodi“, da je država ostala na svojih 32%, da su se obećavale milijarde i milijarde profita i ulaganja. Zar nije legitimno pitanje da posle četiri godine mi ovde poslanici i čitava javnost Srbije pita – a koliko je to sada učešća u toj dobiti i u profitu jednog tako važnog projekta za Srbiju? Mi smo bili i protiv toga i tada.

Sada postavljamo pitanje – posle četiri godine, da li je i jedan dinar legao na račun budžeta Republike Srbije, sada govorim o budžetu, iz tog projekta? Nije, očigledno nije. Vi kažete da nije logično da o tome razgovaramo i da očekujemo bilo kakav profit iz tog dela. Pa, naravno da je logično i mi ćemo ta pitanja postavljati, a optužbe sa druge strane idu upravo sa ciljem da ne govorimo o ovakvim temama.

Evo, kolega, pustio sam vas da govorite o svemu, iako i znate i sami da niste bili tema dnevnog reda. Tako da, nemojte više da spočitavate da nemate pravo na javnu reč.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.
(Marinika Tepić: Poslovnik.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, čudi me da neko ko se nominalno zalaže za tržišnu privredu ima nešto protiv toga da „Telekom“, koji je akcionarsko društvo, posluje na tržištu i da funkcioniše kao i svaki drugi privredni subjekat.

Razumem zašto vi ovo govorite, zato što vi hoćete da ne postoji nikakva konkurencija na tržištu Draganu Šolaku i njegovom SBB-u. Ja razumem da ste vi lobista Šolakove kompanije, ali nemojte zbog toga da sprečavate državnu kompaniju da posluje na tržištu na istim principima po kojima posluju i svi drugi privredni subjekti.

Samo da vas podsetim, Telekom je kupio i operatera u Republici Srpskoj i Telekom je kupio operatera u Crnoj Gori. Dakle, ovo što se desilo nedavno nije prvi put da Telekom kupuje nekog privrednog subjekta na tržištu, to se već desilo i pokazalo se veoma isplativa investicija.

Ono što vi niste uradili, a bili ste dužni da uradite, nisam tražio od vas da mi kažete da li vam je žao ili vam nije žao. Činjenica je da je jedan mlad čovek ubijen tako što su ga policijskim čizmama izgazili po glavi. Ja sam pitao – kako je moguće da za sve vreme vaše vlasti niste pokušali da otkrijete ubice Ranka Panića? Zašto ne odgovorite na pitanje ko je poslao žandarmeriju, ko je poslao policiju da tuče narod, da baca ne samo suzavac nego da baca bojne otrove na ljude koji nisu nikoga ugrožavali, koji nisu razbili nijedan izlog, koji nisu atakovali na život i na bezbednost apsolutno nijednog policajca?

Ono što takođe građani Srbije treba da znaju, u vreme vaše vlasti, ubijen je …

Privodite kraju.

… policijski general Boško Buha, ubijen je visoki funkcioner Službe državne bezbednosti Srbije Momir Gavrilović Gavra, ubijen je visoki policijski funkcioner Nenad Batočanin, ubijeni su ljudi koji su bili svedoci neviđenog kriminala, pljačke i lopovluka, koji se desio u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine. To su odgovori na koje građani Srbije i dan danas čekaju.

Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da ste prekršili član 27. ovog Poslovnika, jer je po njemu vaša obaveza da se starate baš o primeni ovog Poslovnika. Ne želeći da umanjim značaj ministra Antića, ali mi već jako dugo vremena ovde nemamo nadležnog resornog ministra finansija Sinišu Malog pred poslanicima.

Vi dobro znate da nije posao narodnih poslanika većine da odgovaraju na pitanja o budžetu poslanika opozicije, već da je to posao prvog čoveka, pa ako već premijerka Brnabić nije našla za shodno da dođe da ovde razgovara o najvažnijem zakonu, onda je to trebalo svakako da bude ministar finansija Siniša Mali. On to ne čini ni tokom jučerašnjeg dana u pretežnom delu vremena, ne čini ni od jutros, a na kraju je i otišao ne vrativši se.

Predlažem vam da vi prekinete sada ovu sednicu dok se Siniša Mali ne vrati na svoje radno mesto. Danas je ovde njegovo radno mesto. Ne postoji ništa važnije na ovom svetu od toga da građanima Srbije, koje mi zastupamo kao i većina, obrazlaže kako će trošiti pare svih građana i svoje fotelje izvršnog ministra finansija.

Stvarno vas molim da uzmete u obzir, verujem da je i vama čak neprijatno što njega već nema ovoliko dugo… Vi vrlo dobro znate, kao i svi drugi, građani treba da znaju da smo i u ovu raspravu o budžetu ušli bez završnog računa. Dakle, to što neko od ministara priča šta je bilo ili nije bilo, šta se uspelo ili se nije uspelo nije ničim merljivo. Ne postoji evidencija o tome zato što niste podneli, odnosno Vlada nije podnela završni račun. Mi nemamo nikakav konkretan izveštaj o tome. Štaviše, resorni ministar pobeže. Molim vas prekinite sednicu dok se on ne vrati.

Koleginice Tepić, niko nije pobegao nikuda i vi dobro znate da su svi ministri Vlade Republike Srbije ovlašćeni predstavnici po ovim tačkama dnevnog reda, tako da ne vidim zašto sprečavate jednog ministra da obavlja svoj posao ovde u Skupštini Srbije.
Da li će da vam odgovaraju poslanici koji podržavaju Vladu, to je njihova stvar i ne možete vi nikoga da ućutkujete. Očigledno je čitava vaša kampanja svedena na to da samo vi u ovoj Skupštini budete dominantni…
(Marinika Tepić: Mi radimo.)
… a ne date drugima da rade zato što vi radite? Da li je tako?
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić, po amandmanu. Izvolite.