Ovo što je ministar poljoprivrede rekao vidi se da nije iz resora turizma i trgovine i da se ne snalazi baš najbolje. Sve ovo što se tiče privlačenja Kineza mi bismo imali i bez tih 15 evra vlasnicima agencije. Mi Kineze privlačimo zato što smo jedna od retkih država u Evropi koja je ukinula vize, to je suština. Zato Kinezi mnogo radije dolaze u Srbiju nego u države Evropske unije. Naravno, ranije je bilo i drugih motiva, to je sad već dosta smanjeno, dolazili su zbog trgovine, dolazili su zbog raznih drugih potreba, ali mi imamo nešto drugo što treba cela Vlada na tome da radi, da se omogući kineskim državljanima koji sklope brak sa Srbima da što pre dobiju državljanstvo i ruskim državljanima i albanskim državljanina. Znate, dosta Albanki je zainteresovano da se udaju za Srbe, a vi kočite davanje državljanstva, kao Vlada kočite. E, to malo sad razmotrite. Jer, ko sklopi brak i živi i stvara porodicu u Srbiji, on je ispunio sve uslove za državljanstvo, a ne poklanjate raznoraznim tamo, počevši od ovog Lauševića, dvostrukog ubice pa nadalje, poklanjate državljanstva, pasoše nosite na noge i sve ostalo.

Evo, ministre, jedan primer koji ti nisi u stanju da objasniš. Još 2013. godine Vlada Srbije je prodala hotel Jugobanke na Kopaoniku za 1,5 milion evra, a prethodna je direkcija Vlade Republike Srbije otkupila taj hotel za 2,1 milion evra. Na elitnoj lokaciji pogodbom su to uradili, umesto za veću – za manju cenu, da posle prodaju. To se sprema i našim banjama. To je čist kriminal. Nikoga u Vladi nije zabolela glava zbog ovoga. Malo kontrolišite ne samo Ministarstvo turizma nego i sva ostala ministarstva, pa da vidite šta se radi.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Reč ima ministar gospodin Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Prosto da ne ostanemo nedorečeni.
Što se tiče Centralnog registra stanovništva, ideja jeste da on sadrži samo poslednji ažurni podatak, a da izvorni podaci ostaju u izvornim registrima.
Što se tiče onoga što je izrečeno da imamo 13 registara, ne, imamo šest registara, a 13 evidencija koje će biti objedinjene u ovom Centralnom registru stanovništva. Razlog tome je Zakon o ministarstvima koji jasno reguliše čija je nadležnost za vođenje različitih evidencija.
Takođe, šta je svrha Centralnog registra stanovništva? Pre svega, da službenici koji vode postupak umesto građana koji bi trebalo da prikupljaju različita dokumenta sami iz Centralnog registra stanovništva preuzimaju potrebna dokumenta i ažurne podatke, kako bi na brz način sproveli i završili taj postupak. To je intencija.
Što se tiče ideje koja je izneta ovde da se sve praktično nađe na jednom mestu, prosto, to može proizvesti mogućnost zloupotreba prekomernog korišćenja podataka koji uopšte nisu potrebni za završetak nekog postupka i to je razlog, pored Zakona o ministarstvima koji utvrđuje nadležnosti, zašto smo krenuli ovim putem.
Što se tiče popisa stanovništva, tačno je da je metodologija tada još izmenjena, 2011. godine je bio poslednji popis stanovništva, za to je zadužen Republički zavod za statistiku, 2021. godine očekuje nas novi popis i naravno da to može biti tema da se razgovara i o metodologiji.
Što se tiče jedinstvenog biračkog spiska, samo mogu da kažem da nikada nije bio ažurniji, da je jedinstveni birački spisak povezan sa matičnom knjigom umrlih, da će početkom iduće nedelje, nadam se, biti uvezan i sa matičnom knjigom venčanih i da to u svakom slučaju vodi ka daljoj ažurnosti samog jedinstvenog biračkog spiska.
Da bi sve to bilo moguće, pre svega, zahvaljujući matičarima, bilo je potrebno da prebacimo sve te podatke iz matičnih knjiga u elektronski oblik, zatim da Zakonom o matičnim knjigama uvedemo elektronski oblik kao primarni, a ne papirni i da, naravno, obavežemo matičare koji su veoma vredni ljudi i veoma predano rade na tome da od početka ove godine počnu sa radom u registru matičnih knjiga.
Ono što je sledeće urađeno, to je da smo matičnu knjigu umrlih povezali sa jedinstvenim biračkim spiskom i na taj način omogućili da taj spisak bude brži i ažurniji. On se, naravno, i do sada bez te digitalizacije svakodnevno ažurirao u matičnim službama, ali se radilo mnogo sporije i radilo se na zahtev građana.
Sada se, ukoliko je došlo do smrtnog ishoda u nekom ranijem periodu, pre stupanja na snagu ovog uvezivanja matične knjige umrlih u jedinstveni birački spisak, po službenoj dužnosti matičari to mogu da urade i svaki građanin može da izvrši uvid u jedinstveni birački spisak na sajtu ministarstva. Tako da, postoji svakako intencija da se ovaj sistem uredi, zato ponavljam da nikada ažurniji nije bio i da će se to rešavati i ubuduće na pravi način.
Ono što ste pominjali iz neke novije istorije srpskog parlamentarnog života ili izbornih procesa koji su bili, neki se sećaju neki su bili mnogo mladi, neki ne, ja se toga vrlo dobro sećam, ali mislim da to zadire u jednu političku ravan, a u kapacitetu ministra o tome zaista ne bih govorio i podsećao na izborne rezultate nekih, ne znam koje je to godine bilo ali predsedničkih izbora, ako se ne varam. Hvala vam.

Hvala vama.

(Vojislav Šešelj: Replika.)

Kolega Šešelj prvo da vam odgovori ministar, gospodin Nedimović.

Izvolite.

(Vojislav Šešelj: Imam pravo da odgovorim Ružiću.)

Pravo na repliku, narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Gospodine Ružiću, vi ste ukazali na jedan objektivan problem, problem pouzdanosti osoblja koje će biti zaposleno da radi na tim registrima, odnosno na jednom centralnom registru i postoji opasnost da se neko pouzdan nađe na tom radnom mestu, ali s tom opasnošću se sve države na svetu suočavaju i zato bi Centralni državni registar trebao da bude mesto gde se najpouzdaniji ljudi zapošljavaju kao u tajnoj policiji, u Vojnoj obaveštajnoj službi itd.

Idealna rešenja nisu moguća, ali da tu budu preduzimane mere zaštite i kontrole kojima ne može niko izbeći i onda je dovoljno da imamo jedan registar, a na osnovu upita koji se kompjuterski ukucava vi se opredeljujete za jedan oblik dokumenta koji tražite i jednostavno odmah dobijate odgovor.

Drugo, za svakog građanina morate imati bar još jednu odrednicu osim imena i prezimena i imena oca, jer ima mnogo ljudi sa istim imenom i prezimenom čak i imenom oca, zbog toga su uvođeni matični brojevi građana. Dakle, morate imati bar još matični broj građana kad stavljate upit u kompjuter i kad tražite podatke. Valjda, treba da bude osnovana pretpostavka da nema ista dva matična broja građana. Ako se nađu i dva ista matična broja građana onda je to kriminal na nivou države, je li tako? Onda je već to propast.

Dakle, tako bi funkcionisala jedna uređena država i uštedelo bi se na ovim pratećim službama. Sve na jednom mestu, vrhunska kompjuterska tehnologija koja se i dalje usavršava i usavršiće se za narednih godinu dana, biće još lakše postići određene stvari i da ne kaskamo onda.

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Šešelj.)

I uštedeće se šume, velike šume, hartije koje će postati nepotrebne. Sad sam spreman na izazov.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Karanac. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Ružiću, poštovani ministre Nedimoviću, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde govorimo o zakonima za Srbiju veoma značajne i povezane oblasti, to su poljoprivreda i turizam.

Ove dve privredne grane se međusobno prožimaju jer je turizam značajno tržište za plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, tako s jedne strane širok izbor domaćih proizvoda obogaćuje turističku ponudu a turizam, s druge strane, kroz afirmaciju nacionalne kuhinje i specifičnih proizvoda podstiče razvoj poljoprivrede. Jednostavno rečeno, turizmu su potrebni poljoprivredni proizvodi a poljoprivredi su potrebni potrošači.

Seoski turizam je kao posebna kategorija, stoga smatram da je važno što bolje urediti ove dve oblasti a zakonski predlozi koji su danas pred nama upravo to i nude.

Zašto je važno doneti novi zakon o turizmu i zakon o ugostiteljstvu? Više je razloga. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je turizam u Srbiji u ekspanziji i da postiže značajne ekonomske rezultate, potkrpljene brojkama koje govore da je 2018. bila rekordno uspešna turistička godina u kojoj je ostvareno 1,5 milijardi dolara čistog deviznog priliva, od turizma što je rast od 15% u odnosu na 2017. godinu, onda je, složićete se to jedan od razloga da se ova oblast sistemski reguliše.

Gospodine Šešelj, možda je trebalo da čujete malo podataka i činjenice o oblasti o kojoj ste vi pričali.

(Predsedavajući: Molim vas, koleginice Karanović.)

(Vojislav Šešelj: Daćete vi meni napismeno.)

Hoću, hoću.

Takođe treba imati u vidu regulative EU koje se odnose na organizovanje putovanja i povezane turističke aranžmane, zatim regulative razvijenih turističkih zemalja u okruženju i doći ćemo do zaključka da je Predlog zakona nastao kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanja problema sa kojima se suočavaju akteri turističke privrede.

Jedan od prioritetnih zadataka je potreba smanjenja sive ekonomije, naročito u delu organizovanja turističkih putovanja. Ne jednom bili smo svedoci da se čitavi autobusi turista vrate sa pola puta jer im je saopšteno da ih ne čeka plaćeni smeštaj i da je iz nepoznatog razloga njihov aranžman propao.

Mnogi ljudi su uplatili letovanje, a kada je trebalo da krenu na put, jednostavno, agencija više nije postojala.

Postojeća zakonska rešenja nisu dovoljno štitila putnike i oni su vrlo često dovođeni u zabludu bez mogućnosti reklamacija i nadoknada štete.

Članom 58. predloženog Zakona o turizmu, koji je danas pred nama i o kome mi raspravljamo, propisuje se da se garancijom putovanja usled insolventnosti organizatora putovanja posebno obezbeđuju troškovi nužnog smeštaja, ishrani i povratka putnika sa putovanja umesto polaska u zemlji i inostranstvu, kao i sva nastala potraživanja putnika. Garancijom putovanja obezbeđuju se potpuna naknada štete nastala na ispunjenje obaveze organizatora putovanja koja je ugovorena u uslovima i programu putovanja. To građani treba da znaju.

Kako bi se ovaj primarni zadatak smanjenje sive ekonomije i ostvario, predlog zakona o turizmu o kome mi danas raspravljamo u potpunosti je usaglašen sa zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opšte upravnom postupku. Zakonom je izvršeno i usaglašavanje i sa strategijom razvoja sa turizmom za period 2016 – 2025. godina.

Kada je reč o strategiji i razvoja turizma, moram da istaknem da rezultati idu ispred ciljeva koji su zacrtani strategijom. Visina deviznog priliva u 2018. godini, koji je iznosio 1,5 milijardi dolara, ostvareni je dve godine ranije nego što je planirano strategijom razvoja turizma.

Na pitanje novinara – kako je došlo do odstupanja od strategije, tj. do značajnog skoka rezultata u odnosu na planirane, ministar Rasim Ljajić je rekao da nije pesimistično prognozirana strategija i da su rezultati postignuti zahvaljujući velikom radu i trudu ogromnog broja ljudi i time što je turizam prepoznat, ne samo kao zabava i rekreacija, nego ga države prepoznaju kao industriju koja doprinosi ekonomskom oporavku zemlje.

Srbija je na šestom mestu u Evropi kada je reč o posetama turista, što je odlična rezultat, naročito ako posmatramo broj poseta u nekom ranijem periodu.

Naša zemlja je po broju dolazaka stranih gostiju iza sebe ostavila mnoge veće evropske destinacije. Važno je istaći da rezultati postignuti u turizmu nisu slučajnost već plod dobrog planiranja, ulaganja i velikog truda.

Za razliku od prethodnih godina u 2018. godini po prvi put smo imali identičan broj domaćih i stranih gostiju, približno po 1,7 miliona, što ukazuje na to da Srbija postaje sve prepoznatljivija destinacija za strane turiste.

U prilog tome govori i podatak da je procentualno najveći rast dolaska u Srbiju zabeležen od strane kineskih turista kojih je u prošloj godini bilo više od sto hiljada.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbiju je u 2018. godini posetilo ukupno 3.430.500 turista. To je približno brojci od tri i po miliona, sa 9,5 miliona noćenja, što je za 11% više nego u 2017. godini, kada je ukupan broj turista iznosio nešto više od tri miliona.

Poređenja radi, u 2017. godini domaćih turista bilo je više nego stranih za oko sto hiljada. U 2016. od ukupnog broja koji je iznosio 2,7 miliona turista, domaćih je bilo za oko dve stotine hiljada više u odnosu na strane. Dakle, osim što se iz godine u godinu povećava broj turista, imamo i sve više stranaca.

Ako se vratimo u 2010. godinu, broj stranih turista je bio duplo manji u odnosu na broj domaćih, a ukupan broj turista u odnosu na 2010. godinu je povećan za više od milion i po u 2018. godini. I to su, složićete se, odlični rezultati.

Ovim ostvarenim turističkim rezultatima najviše su doprineli Beograd, Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor i Vrnjačka Banja. Tih takozvanih pet zlatnih destinacija privuku 75% svih gostiju, dok 25% se odnosi na sve druge destinacije.

Ovi podaci ukazuju da potencijali Srbije nisu dovoljno iskorišćeni, naročito srpske banje.

Najveći problemi pojedinih destinacija su to što se godinama nije ulagalo u infrastrukturne projekte kao i nedostatak promocije.

Očekuje se da će se Srbija u narednom periodu imati desetak ozbiljnih međunarodno priznatih ratifikovanih turističkih destinacija.

Da bi se ova očekivanja i ostvarila i da bi se unapredio turizam u Srbiji neophodno je izgraditi nove i popraviti postojeće puteve, izgraditi komunalnu infrastrukturu, podstaći seoski turizam, proizvodnju organske hrane, povesti mnogo više računa o životnoj sredini.

Zakonom o turizmu predviđeno je unapređenje koordinacije rada svih aktera, od nacionalnog, regionalnog do lokalnog nivoa, kao i privatnog sektora, a sve radi postizanja maksimalnih rezultata i racionalnijeg trošenja budžetskih sredstava i to povezivanje je u stvari i ključni cilj ovog zakona.

Jedna od uspešnih mera za unapređenje turizma pokazala se i podela vaučera za beneficirani odmor u Srbiji. Na taj način Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija podstiče razvoj domaćeg turizma, a vaučeri ujedno predstavljaju pomoć i podsticaj penzionerima, poljoprivrednicima, nezaposlenima, kao i zaposlenima sa primanjima do 60.000 dinara.

Možemo slobodno reći da je podela vaučera za pojedine destinacije bila gotovo spasonosna, što je, recimo, slučaj sa Soko Banjom, koja je tokom 2018. godine ušla u top pet destinacija sa rastom broja noćenja od preko 80% u odnosu na prethodnu godinu.

Da je interesovanje za vaučere veliko govori i podatak da je za manje od dva meseca ove godine čak 39 hiljada građana podnelo zahtev za njihovo dobijanje. Ako bi se trend nastavio sa tom dinamikom, bez dodatnih sredstava, već u maju bi morali da obustavimo ovu akciju.

Imajući u vidu da su vaučeri značajni ne samo zbog rasta turističkog prometa, već i zbog produženja turističke sezone, kao i oživljavanje manjih turističkih destinacija širom Srbije, resorno ministarstvo će uputiti zahtev za dodatna sredstva za vaučere. Ja mislim da postoji dovoljno opravdani razlozi da se ta sredstva i odobre.

Da bi ostvarila zacrtane ciljeve za 2019. godinu, a to su 3,7 miliona gostiju, od čega dva miliona stranih turista, Srbija mora da prati savremene trendove u turizmu i navike turista ne samo u našoj zemlji i okruženju, nego i na globalnom nivou.

Svesni činjenice da Srbija nije destinacija za prvi ili glavni odmor, već da turisti žele da imaju veći broj manjih odmora, tzv. vikend odmora, šansa je u mladima koji žele da posete nove neotkrivene destinacije. Zato moramo da se prilagodimo i da idemo u susret novim tehnološkim trendovima i digitalizaciji.

Turisti danas koriste internet tokom putovanja i više od polovine njih žele digitalnog turističkog vodiča. To su sve promene koje nas očekuju.

Da bi se odlučili za određenu destinaciju, za sve veći broj turista važna je i bezbednost zemlje u koju putuju i to je neretko jedan od glavnih motiva. U tome treba da vidimo veliku šansu da pošaljemo poruku da su Srbija i region stabilni.

Planovi za ovu godinu su između 3,6 i 3,7 miliona gostiju. Od toga očekuje se između 1,9 i 2 miliona stranih turista. Očekivanja su da devizni priliv od prošlogodišnje 1,5 milijarde dolara dostigne cifru od 1,7 milijardi.

Ministar Ljajić kaže da su postavljeni ciljevi vrlo realistični i dostižni. U susret ovim ciljevima svakako idu ulaganja u puteve, infrastrukturu, obnovu banja. Boraveći nedavno u Tutinu, predsednik Vučić je rekao da će za godinu dana biti izgrađeno 22 kilometra puta koji će povezati Novi Pazar i Tutin, što značajano može da doprinese i razvoju turizma tog kraja.

Otvaranjem autoputa kroz Grdeličku klisuru povećaće se i šansa za turizam jablaničkog okruga. Predsednik je najavio ulaganje u turizam Vlasinskog jezera. Obećao je da će država u Sijerinsku banju uložiti oko 60 miliona dinara.

Autoput od Beograda do Čačaka i od Čačka do Požege znatno bi mogao da doprinese razvoju turizma na Zlatiboru, Divčibarima, kao i seoskog turizma tog kraja i to su samo neki od primera.

Ipak, mesta koja strani turisti najčešće posećuju su Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i Vrnjačka Banja. Dve nove destinacije koje su se istakle tokom 2018. godine bile su Niš i Soko Banja za koje se očekuju da će se i dalje razvijati.

U naredne dve godine Srbija bi trebalo da dobije tri obnovljene turističke destinacije koje bi uz već postojeće sačinjavale top deset odredišta koja turisti najviše posećuju. To su region donjeg Podunavlja, oblast oko Palića i Divčibare.

U razvoj donjeg Podunavlja kao nove turističke destinacije biće uloženo 13 milijardi evra iz IPA fondova EU. Golubačka tvrđava na Dunavu biće potpuno završena do kraja ovog meseca. Završiće se i tvrđava u Novom Gradištu, a najavljeno je i potpisivanje ugovora sa EU o donaciji sredstava za obnovu tvrđave Fetislam kod Kladova.

Radiće se i kompletna saobraćajna i komunalna infrastruktura za Rajačke pivnice kod Negotina, a na nalazištu Feliks Romulijana će se graditi veliki centar za posetioce sa smeštajnim kapacitetima.

Na Paliću se, u saradnji sa gradom i Pokrajnom, gradi veliki akva-spa i velnes centar, a vrednost investicije je oko devet miliona evra. Radovi su u toku. Trebalo bi da budu završeni za godinu i po dana, čime bi se otvorio prostor za privatne investicije i nove sadržaje, čiji je nedostatak bio razlog zašto su turisti zaobilazili Palić i išli u mađarske banje.

Treća destinacija koja bi trebalo da uđe u prvih deset su Divčibare, gde košarkaš Miloš Teodosić ulaže pet miliona evra za izgradnju hotela i velikog sportsko-rekreativnog centra sa fudbalskim i košarkaškim terenima.

Imajući u vidu regulative razvijenih turističkih zemalja EU, regulative zemalja u okruženju, specifičnost savremenog ugostiteljstva kao i stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva, kao i potrebe turista, jasno je da postoji potreba da se turizam i ugostiteljstvo regulišu sa dva posebna zakona – Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu.

Inače, ova dva zakonska rešenja, to jest njihovo sprovođenje direktno će se odraziti na privredni razvoj različitih delatnosti povezanih sa potrebama turista i to na ugostiteljstvo i hotelijerstvo kroz smeštaj i gastronomske usluge, zatim na sve vrste saobraćaja namenjene prevozu turista, na trgovinu, sport i razne vrste kulturnih manifestacija.

Zakon će indirektno imati i pozitivne efekte na poljoprivredu kroz plasman poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, jer u suprotnom mnogi od njih ne bi mogli da nađu plasman na svetskom tržištu. Zatim, na građevinarstvo kroz izgradnju ugostiteljskih objekata, kao i na druge privredne grane. Sve su ovo više nego jasni razlozi da Skupština usvoji ova dva zakonska rešenja.

Mi danas pred sobom imamo i Zakon o Centralnom registru stanovništva. Značaj donošenja ovog zakona je u tome što će se spajanjem svih podataka u jednu elektronsku bazu, umesto iz dosadašnjih 11 plus dve različitih evidencija obezbediti stvaranje objedinjenog registra u elektronskoj formi. Na ovaj način procedure za pribavljanje podataka biće skraćene, a ceo postupak biće brži, lakši i jeftiniji nego do sada.

Građani više neće morati da na različitim šalterima prikupljaju dokumenta da bi obavili određeni posao, već će na jednom šalteru Službenici iz objedinjenog elektronskog registra moći da pribave podatke za usluge građanima što će smanjiti čekanja i gužve na šalterima.

Ovim zakonom posebna pažnja posvećena je i zašiti i bezbednosti, jer će pristup podacima imati samo ovlašćeni službenici, a građani će moći da izvrše uvid u svoje podatke.

Istovremeno će se postići i pozitivan efekat u oblasti zaštite životne sredine, zato što više neće biti bespotrebnih papira, jer se radi o digitalnom Centralnom registru stanovništva.

Kada je reč o setu zakona iz oblasti poljoprivrede, odnosno Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o sredstvima za zaštitu bilja i Zakon o zdravlju bilja, zajednički imenitelji osigurati visok nivo zaštite zdravlja ljudi. Zbog toga je neophodno uspostaviti sistem službenih i referentnih laboratorija za ispitivanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivanje zemljišta, kao i sredstava za zaštitu bilja.

Neophodno je uspostaviti i sistem registracija ovih sredstava kako bi se obezbedio visok nivo zaštite, kako zdravlja ljudi, tako i zdravlja životinja i životne sredine.

Predlogom zakona o bezbednosti hrane, obuhvaćeni su svi u lancu ishrane, počev od proizvodnje hrane za životinje, primarne proizvodnje, prerade, skladištenja, transporta i maloprodaje. Zakon o bezbednosti hrane predviđa i tačnu podelu nadležnosti i kontrolu lanca ishrane. Time se zatvara krug kada je u pitanju bezbednost hrane, a ujedno ispunjavaju se i uslovi za nesmetanu trgovinu, kako unutrašnjem tako i u međunarodnom prometu.

Ovi standardi su u skladu sa propisima EU, tj. u ove zakone preneti su odgovarajući standardi EU, koje Srbija mora da primenjuje na putu ka članstvu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovani ministri i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara iznesem naše stavove u vezi predloženih zakona, koji se nalaze na dnevnom redu.

Prvenstveno želim da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, o Predlogu Zakona o turizmu i o Predlogu zakona o ugostiteljstvu.

Za sva tri predloga Zakona je zajedničko da se sa njima unapređuje proces implementacija pravnih tekovina EU i uvođenjem konkretnih direktiva se ispunjavaju uslovi za ostvarenje pregovaračkih poglavlja.

Vođeni i navedenim razlozima poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ove predloge zakona, svesni da se njima regulišu kompleksne oblasti života i rada i da je na primer, bezbednost hrane, kao što i to gospodin ministar i rekao, koje je pregovaračko Poglavlje 12, jedna od najtežih sistemskih pitanja.

U tom smislu ni u zemljama članicama EU ne postoji jedinstven pristup ili uopšte usvojeno pravilo, kako rešiti podelu nadležnosti i odgovornosti u oblasti bezbednosti hrane, a naročito kako rešiti problem službenih kontrola.

Iako je važećim zakonom bezbednosti hrane postignut napredak u unapređenju standarda bezbednosti hrane i uveden novi koncept kojim su obuhvaćeni svi sektori u lancu hrane, sistem bezbednosnih hrane u Republici Srbiji je postao sveobuhvatan integrisan. Svakodnevni život je pokazao da je neophodno unaprediti njegovo sprovođenjem i donošenjem i primenom podzakonskih propisa.

Podsećam da izveštaji Evropske komisije u ovoj oblasti posebno ukazuju na problem da sadašnji broj zaposlenih i njihov obrazovni profil, kako u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako i u Ministarstvu zdravlja nije dovoljan da podrži prenošenje propisa EU u oblasti bezbednosti hrane u nacionalno zakonodavstvo, a naročito njihovo sprovođenje i primenu.

Vođeni činjenicom da pravnu tekovinu u Poglavlju 12. čini veoma veliki broj regulativa, direktiva i odluka koje imaju za cilj osiguranje visokog stepena bezbednosti hrane, pravila higijene za proizvodnju hrane, zdravlja i dobrobit životinja i zdravlja bilja u okviru EU, kao i odgovarajući monitoring u koalicioni sporazum u između Saveza vojvođanskih Mađara i SNS smo uneli.

Doneće se pravilnik o malim proizvođačima, kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla, koji će im omogućiti da proizvode prerađuju i plasiraju svoje proizvode u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane.

Godine 2017. na osnovu člana 49. Zakona o bezbednosti hrane, donet je pravilnik o malim količinama primarnih proizvoda koji služe za snabdevanje potrošača na području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla.

Ovim putem želim da se zahvalim ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću na donošenju ovog pravilnika. Ovaj pravilnik se odnosi na hranu životinjskog porekla, a ostali smo dužni sa donošenjem pravilnika o drugim primarnim proizvodima u malim količinama.

Donošenje ovakvog pravilnika je strateški važno za poslanike Saveza vojvođanskih Mađara, pošto smatramo da svi mi posebno treba da vodimo računa o malim proizvođačima. Za nas je opstanak što više malih gazdinstava od strateškog značaja. Smatramo da na njih posebno treba da pazimo.

Budući da se Predlogom zakona o bezbednosti hrane menjaju odredbe koje se odnose na male količine hrane, postoji obaveza donošenja novog pravilnika koji reguliše to pitanje i to u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona.

U članu 16. Predloga zakona kojim se menja član 49. propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane se ne odnosi na direktno snabdevanje potrošača primarnim proizvodima u malim količinama. Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje isključenja, prilagođavanja ili odstupanja od zahteva o higijeni hrane za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, odnosno za hranu biljnog porekla i to za objekte u kojima se proizvode male količine hrane. Drugo, u kojima se primenjuju tradicionalne metode u određenim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane. Treće, u kojima se posluje hranom sa tradicionalnim karakteristikama i četvrto koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska označenja.

Navedena isključenja prilagođavanja ili odstupanja mogu da se odnose na izgradnju, uređenje i opremanje objekata u poslovanju hranom, kao i na olakšice u primeni sistema samokontrole u objektima u kojima se proizvode male količine hrane, uzimajući u obzir odgovarajuće faktore rizika iako takva odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.

Ministar bliže propisuje male količine primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, kao i područja za obavljanje te delatnosti. Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove za stavljanje u promet malih količina hrane, koje se količine hrane smatraju malim količinama, vrstu hrane, mesto, odnosno područje na kome male količine hrane mogu da se stave u promet, kao i obrazac potvrde u zavisnosti od vrste hrane koja se stavlja u promet i sadržinu evidencije.

Pored navedenog pravilnika, predviđeno je donošenje velikog broja različitih podzakonskih akata, čija primena će uz poslovanje odgovarajućih laboratorija za analizu i kontrolu proizvoda obezbediti standard bezbednosti hrane.

Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara ne želimo da uvedemo ništa novo, samo želimo da se i u naš sistem ugradi sistem poslovanja malih gazdinstava, koji postoji u nekim zemljama, članicama E. AKo mala gazdinstva mogu da posluju na ovakav način, na primer, u Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, onda treba da preuzmemo i mi i da na takav način obezbedimo opstanak malih poljoprivrednih proizvođača.

Pozitivna činjenica je da je akreditovana Nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane, hrane za životinje i ispitivanja kvaliteta mleka, kompetentna za obavljanje poslova ispitivanja bezbednosti hrane i da je otvorena akreditovana Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka, što je od posebnog značaja za poljoprivrednike, jer dobijamo laboratoriju za kontrolu mleka koja je i formalno osposobljena za superviziju kvaliteta mleka na čitavoj teritoriji Srbije.

Od posebnog je značaja da se ispitivanje uzoraka radi na lični zahtev poljoprivrednika, ali i na zahtev mlekara sa kojima direkcija ima ugovor, da periodično ispitujemo mleko, kao i na zahtev nadležnih inspekcijskih službi.

Tačka u kojoj se ukrštaju Predlog zakona o turizmu, Predlog zakona o ugostiteljstvu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, je instrument za predpristupnu pomoć u oblast ruralnog razvoja, budući da upravo program IPARD promoviše koncept integralnog ruralnog razvoja.

Koncept integralnog ruralnog razvoja kao deo regionalne razvojne politike se zasniva na sveobuhvatnom razvoju seoskih mešovitih područja u kojima živi gotovo polovina stanovnika Srbije.

Uspešan ruralni razvoj počiva, između ostalog, i na sledećim principima - prepoznati mogućnosti diversifikovanog ruralnog razvoja svake sredine, voditi konzistenu politiku smanjenja siromaštva u ruralnim područjima i ubrzati proces decentralizacije vlasti, jačati ulogu i odgovornost same lokalne samouprave.

Tokom ove godine se očekuje aktiviranje mera sedam IPARD programa, koji se odnosi na diversifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja. Izuzetno je važno da je IPARD program krenuo. Nadam se da ćemo do kraja roka uspeti da iskoristimo sva sredstva koja nam stoje na raspolaganju, to je u interesu kako Ministarstva poljoprivrede, tako i svih poljoprivrednika.

Specifični ciljevi i mere sedam su: investiciona podrška razvoju turističkih objekata i usluga poljoprivrednim proizvođačima i drugim privrednim subjektima u ruralnim oblastima, jer na taj način ekspanzija privrednih aktivnosti u zemlji u oblasti ruralnog turizma, a drugo podrška razvoju turističkih rekreativnih aktivnosti posebno za porodični i dečiji turizam.

Ukupan budžet za ovu meru je oko 23 miliona evra do 2020. godine, a podsećam da je u avgustu 2018. godine usvojen Nacionalni program za ruralni razvoj za period između 2018. i 2020. godine.

Ne možemo govoriti o konceptu integralnog ruralnog razvoja ukoliko zanemarimo jedan važan kanal distribucije za mala poljoprivredna gazdinstva, za tradicionalne zanate i lokalne proizvode, a to su pijace.

Usvajanjem Pravilnika o malim proizvođačima, kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla, uloga pijace postaje još značajnija. Istovremeno, pijace doprinose čuvanju sela i ruralnih sredina, omogućuju razvoj poljoprivredne proizvodnje, a kupcima, turistima, veliki izbor lokalnih proizvoda i povoljnije cene. Na oko 400 pijaca u Srbiji svakog dana neposredno radi oko 80.000 ljudi.

Istovremeno ne možemo govoriti o investicionoj podršci i razvoju turističkih objekata i usluga poljoprivrednim proizvođačima bez zakonskog okvira, kojim će se otkloniti neki od ključnih problema koji su prisutni u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Imajući u vidu stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva u Republici Srbiji, stvorili su se uslovi da se ova oblast sistemski reguliše sa dva zakona – Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu, budući da je važećim Zakonom o turizmu regulisana oblast turizma i ugostiteljstva.

Cilj donošenja oba zakona je i usklađivanje sa zakonodavstvom EU i to sa direktivom koja se odnosi na organizovana putovanja i povezane turističke aranžmane, kao i sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine.

Za nas poslanike SVM je izuzetno važno što su u toku javne rasprave na Nacrt zakona o turizmu prihvaćene naše primedbe, koje su se odnosile na usklađivanje pojedinih odredbi Nacrta zakona o turizmu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine u delu koji se odnosi na predlaganja akta o proglašenju turističkog prostora na teritoriji AP Vojvodine, predlaganje člana Komisije za kategorizaciju turističkih mesta, dok će organizacija polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča i turističkog pratioca na području AP Vojvodine biti regulisano podzakonskim aktom čije je donošenje u nadležnosti ministra.

Kao prioritetan cilj za oba zakona navedena je potreba za smanjenje sive ekonomije. U izveštaju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj iz februara 2018. godine navodi se da je u 2017. godini najveći procenat privrednih subjekata koji posluju u zoni sive ekonomije u poljoprivredi i ugostiteljstvu, i to oko 20%.

Sledeći problem koji utiče na stepen sive ekonomije, posebno u delu domaće radinosti i seoskih turističkih domaćinstava, je propisana obaveza rada preko posrednika, preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije ili drugog pravnog lica.

Nautičko turistička i lovno turistička delatnost obrađene su samo u segmentu koji se odnosi na pružanje ugostiteljskih usluga smeštaja. Novina je da lovno turističku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako kao korisnik lovišta ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje oblast lovstva.

Jedna od novina se odnosi na ugostiteljske usluge u ugostiteljskim objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu. Precizirani su uslovi pod kojima ugostitelj može da pruža ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva.

Takođe, novina je da se davanje u zakup kuće, stana, apartmana, sobe, ležaja ili drugog prostora koji je namenjen za smeštaj od strane pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica u periodu do 30 dana smatra pružanjem ugostiteljske usluge smeštaja.

Navedene odredbe koje se odnose na ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu, počinju sa primenom od 1. jula 2019. godine.

Mi poslanici SVM smatramo da su ove izmene potrebne i da ćemo sa izmenama ovih zakona unaprediti sektor turizma i nadamo se da ćemo poboljšati stanje u poljoprivredi.

Gospodine ministre Nedimoviću, ja sam često na terenu. Imao sam razne tribine. Poljoprivrednici i dalje najviše pitanja imaju oko penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednih proizvođača i kad će se to pitanje rešiti. Znamo da najveći problem predstavlja to što isti iznos plaća i onaj proizvođač koji gazduje na tri hektara i onaj koji gazduje npr. na 300 hektara i da je neophodno da obaveze poljoprivrednih proizvođača budu u srazmeri sa površinom obrađenog zemljišta i ostvarenim prihodima od poljoprivrede. Naravno, poljoprivrednici žele i veće subvencije, a tema je i registracija poljoprivrednih mašina, odnosno sam tehnički pregled, gde su rigorozni uslovi.

To su samo neke teme na koje treba da reagujemo. I dalje treba da radimo zajednički, da unapredimo položaj poljoprivrednika i svih onih koji žive u ruralnim sredinama. Smatram da smo na dobrom putu kroz izmene i ovih zakona.

Na kraju, želim još jednom da kažem da će poslanici SVM, odnosno mi poslanici SVM smatramo da su izmene zakona koje se nalaze na dnevnom redu pozitivne i da ćemo u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima koleginica Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.