Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, imam nekoliko poslaničkih pitanja i sva ona su upućena Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a u vezi sa učestalim napadima na ovim protestima.

Prvo pitanje je vezano za napad na radnike JP „Gradska čistoća“, koji se dogodio u subotu, 23. februara ove godine u Beogradu u Terazijskom tunelu, a nakon protesta koji su organizovali Đilas, Jeremić, Boško Obradović i ostali iz tog Saveza za Srbiju.

Moje pitanje glasi – da li je policija obavila istragu o ovom događaju i da li su obavljene sve ostale neophodne radnje da se utvrde sve okolnosti pod kojima se desio ovaj napad, da li su utvrdili ko su vinovnici ovog incidenta i posebno ko su organizatori i nalogodavci ovog napada?

Javnost u Srbiji je uznemireni zbog ovog slučaja zato što je u pitanju napad na ljude koji su radili svoj posao. Radili su ono što rade svaki dan. Čistili su grad, kao što čiste grad svaki dan. To je ozbiljan, častan i veoma težak posao, a pri tome niko od njih nije ni na koji način izazvao bilo koga. Nisu izražavali nikakav stav. Jednostavno, ljudi radili svoj posao i umalo da dožive linčovanje. Umalo da ih prebije rulja bez ikakvog povoda. Zašto? Zato što su se drznuli da čiste svoj grad, zato što se neko drznuo da radi svoj posao za koji je plaćen, zato što to nije po volji demonstrantima.

Da li neko treba da dobije batine zbog toga što čisti svoj grad? Da li treba neko da strada zato što obavlja svoj posao? Da li treba da strada svako ko iz bilo kog razloga nije po volji Draganu Đilasu, Bošku Obradoviću, Vuku Jeremiću i ostalima? Da li je to Srbija za koju se vi zalažete? Da li je to vaša politika? Da li je to sistem vrednosti koje vi zastupate?

Posebno uznemirava podatak koji je objavljen u medijima da su napadnuti radnici „Gradske čistoće“ vređani tom prilikom i na verskoj i rasnoj i nacionalnoj osnovi. Imamo izjavu jednog od radnika. Bekaj Elvis je u pitanju, jedan od radnika „Gradske čistoće“, koji kaže da su on i kolege, kao i svaki dan, došli da očiste tunel nakon protesta kada su napadnuti. Kaže: „Nas je bilo petnaestak, a njih je bilo stotinak“, to su te junačine, njih stotinak na njih petnaest, „počeli su da nas vređaju i da nam viču - što bežite?“ Ili je to možda bilo onako čuveno kako Boško kaže - gde bežiite. „Gurali su nas, ali nisu stigli da nas udare, jer smo jedva uspeli da pobegnemo. Mi smo uplašeni pobegli ka Zelenom vencu, čak je i kolega ostavio i kamion samo da bismo spasili živu glavu“.

To je Srbija koju žele Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić onaj nesrećni Borko Stefanović, Janko Veselinović i ostali iz Saveza za Srbiju, Srbija u kojoj bi se svakodnevno prebijali neistomišljenici.

Moje sledeće pitanje se odnosi na još drastičniji primer napada na ljude koji rade svoj posao. Ovaj put je u pitanju novinarka i desila se u Prokuplju 2. marta, dakle, pre nekoliko dana, opet za vreme tog protesta koji organizuju Đilas, Jeremić, Obradović i ostali.

Naime, da li je utvrđeno ko je odgovoran za napad na novinarku prokupačkih „Vesti“ Sonju Pešić, koja je tog dana izašla na teren kako bi izveštavala sa tog njihovog protesta.

U trenutku napada imala je identifikacionu karticu novina za koje izveštava. Stajala je na mestu na kome su se nalazili i ostali novinari i radila svoj posao i umalo da dobije batine. Doživela je šikaniranja, maltretiranja, najrazličitije uvrede i pretnje samo zato što to nije po volji Đilasa, Obradovića, Vuka Jeremića i ostalih.

To se jasno vidi iz Službene beleške koja je sačinjena iste večeri u Policijskoj upravi u Prokuplju. Dakle, jako je važno da sve ovo bude procesuirano i sankcionisano, jer fizički napadi predstavnika Saveza za Srbiju postaju svakodnevnica u Srbiji. Politika Saveza za Srbiju je odavno postala politika nasilja i mržnje svima koji drugačije misle od njih.

Svako ima pravo da šeta i da protestvuje, ali niko nema pravo da preti i da ugrožava bilo koga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Ljiljana Malušić, Đorđe Milićević, Dejan Radenković i Vladimir Marinković.
Dostavljeni su vam zapisnici Prve i Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini i zapisnik Dvadesete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, održane 2, 3, 4, 5, 9, 10, 11. i 12. oktobra 2018. godine.
Zaključujem glasanje: za – 132 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, održane 16, 17, 18, 22, 23, 24, 25. i 26. oktobra 2018. godine.
Zaključujem glasanje: za – 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik Dvadesete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 28. januara 2019. godine.
Zaključujem glasanje: za – 135narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj Zapisnik.
U Sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je Predlog dnevnog reda sednice.
Prelazimo na razmatranje akata po hitnom postupku.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan narodni poslanik.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa zloupotrebama pri vršenju izbornih radnji i nezakonitih uticaja i pritisaka na izbornu volju građana.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Grupa od 22 narodna poslanika predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica koje su dovele do katastrofalnog stanja u kome se trenutno nalaze mediji u Republici Srbiji i utvrđivanja odgovornosti Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Poslanička grupa Demokratska stranka predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan narodni poslanik.
Narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, Ljupka Mihajlovska i Nenad Božić predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica da li je Savet Regulatornog tela za elektronske medije postupao i da li postupa u skladu sa obavezama predviđenim zakonima, odnosno da li je došlo do propusta u njegovom radu i da li je došlo do gubitka nezavisnosti, samostalnosti, objektivnosti, te da se, ukoliko se utvrdi da jeste, pristupi postupku razrešenja članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i zatim postupku predlaganja i imenovanja novih članova pomenutog Saveta.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Poslanička grupa SNS predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da je prihvaćen ovaj predlog.
Predsednica Narodne skupštine, Maja Gojković, predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog za imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 134 narodna poslanika.
Konstatujem da je prihvaćen ovaj predlog.
Prelazimo na dopune dnevnog reda.
Narodni poslanik Žika Gojković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o povraćaju imovine i obeštećenju.
Da li poslanik želi reč? (Da)
Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, predlažem da se u današnji dnevni red uvrsti tačka dnevnog reda nov zakon o povraćaju imovine i obeštećenju.

Suština ovog zakona je pravičnost, prestanak diskriminacije i loša primenjivost i kvalitet postojećeg zakona.

Aktuelni zakon koji imamo ima niz manjkavosti, doveo je do diskriminacije i suštinski problem koji postoji kod tog zakona je izostanak supstitucije koja bi dovela do pravične nadoknade u imovini.

Mi ne tražimo ništa novo, tražimo samo da se primeni zakon iz 2007. godine, po kojem je vraćena imovina verskim institucijama, ali da taj zakon sada važi i za sve građane.

Oko 95% od ukupne imovine, koja se potražuje je poljoprivredno zemljište, šume i pašnjaci. Država u svome vlasništvu ima sasvim dovoljno ovakvog vida imovine da bi mogla supstitucijom da nadoknadi u imovini pravičnu restituciju. Time bi profitirala i država, jer bi konačno imala priliku da tamo gde nema naslednika da tu imovinu uknjiži u svoje ime i ono što je možda još važnije, ne bi bilo finansijske nadoknade i dodatnog zaduživanja.

Nažalost, danas najveći deo imovine poljoprivrednog zemljišta, koje je u državnom vlasništvu, koriste tajkuni koji su se obogatili 90-ih godina za vreme nesrećnih ratova i upravo ti ljudi su odmah posle 2000. godine, posle promena, 2000. godine kupili ogromnu imovinu kada je u pitanju zemljište i fabrike koje je trebalo da bude predmet restitucije i time naravno legalizovali u najmanju ruku svoje sumnjivo bogatstvo.

U isto to vreme, na volšeban način, omogućeno je da nekoliko porodica, da nekoliko pojedinaca, stranih državljana iz Hrvatske i Mađarske, na volšeban način kupi nekoliko desetina hiljada hektara zemlje u Vojvodini. Za sve to vreme porodica Karađorđević, kao i velika većina građana Srbije koja još traži imovinu, nije uspela do dana današnjeg da dođe do svoje dedovine.

Drage kolege, pomislite samo da je restitucija pravično urađena pre ratnih sukoba na Kosovu, kakva bi danas bila pozicija Srbije u pregovorima. Pomislite samo da je restitucija pravično urađena pre pljačkaške privatizacije da li bi bilo ovoliko stečajeva i ovoliko ljudi na ulici? Naravno da ne bi.

Pokret obnove Kraljevine Srbije, koji se zalaže za nacionalno jedinstvo i pomirenje, se zalaže da takvo pomirenje može biti samo ako ispričamo stvarnu istoriju naših naroda.

Molim vas, dozvolite mi da završim, i ako ispravimo nepravde iz prošlosti, jer to ne radimo zbog EU, već to radimo isključivo zbog nas samih. Nećemo stati dokle god…

Vreme. Hvala vam poslaniče.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za je glasalo dvoje narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.

Poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o radu.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.

Poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.

Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.

Poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.

Poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.

Poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.

Poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad a.d. za osiguranje „Takovo osiguranje“ Kragujevac.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.

Poslanik Nemanja Šarović je na osnovu člana 92. Poslovnika predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića.

Da li želite reč?

Naravno.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je dosta godina od ubistva Zorana Đinđića. Isto tako, evo već prođoše polako godine i otkada sam ja u ime poslaničke grupe SRS predložio da u ovom sazivu Skupština formira anketni odbor koji bi utvrdio političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića.

Jasno je da ta politička pozadina postoji, jasno je da je Zoran Đinđić mnogima u Srbiji vredniji mrtav nego živ. Ko je imao najviše interesa od njegove likvidacije? Ko je nju naredio? Iz kojih razloga? To su stvari koje nikada pouzdano nisu utvrđenje.

Mi iz SRS naravno smo od početka upozoravali da iza tog ubistva najverovatnije stoji zapad i da treba tražiti među onima koji su mu bili najbliži da među njima treba tražiti nalogodavce i izvršioce i da među njegovim najbližim saradnicima su oni koji su najviše od njegovog ubistva profitirali.

Oni koji se zaklinju u Zorana Đinđića, zanimljivo, nikada nisu želeli da se na ozbiljan način bave njegovim ubistvom, nikada ih nije zanimalo da istraže kako je moguće da su dva čoveka koja su optužena i proglašena njegovim ubicama praktično likvidirana u Meljaku, bez da je jedan od njih, iako su, kako kažete, bili okorele ubice i kriminalci, bez da su opalili jedan jedini metak, bez da su pružili bilo kakav otpor. Što je još zanimljivije, ogroman novac kojim su raspolagali i do koga su došli prodajom narkotika, nikada nije pronađen.

Od čitavog njihovog bogatstva, praktično nije ostalo ništa, nije pronađeno niko od ovih koji su ubijeni, nije pronađeno ni naknadno, nije ni pronađeno dok je rušena Šilerova kako bi verovatno sa jedne strane bili pronađeni ti novci, a sa druge strane kako bi bili uništeni dokazi i video snimci onih koji su se sa njima družili, onih koji su Đinđićevim ubicama dovodili žene i decu u posetu u CZ.

Mi iz SRS, iako je naš predsednik najavio kada je odlazio u Haški tribunal, kako će završiti Zoran Đinđić, jer to je bio očigledno. Znate, naš narod kaže – ko se mača lati, od mača i strada.

Vreme. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

(Vojislav Šešelj: Ponovi glasanje.)

Ponavlja se glasanje za ovaj predlog. Kažu da sam prebrzo.

Izvolite, poslaniče, ako imate neku primedbu, vi mi slobodno saopštite. Za mene su svi poslanici jednaki.

(Vojislav Šešelj: Sada nemam.)

Zaključujem glasanje: za – 25, protiv – niko, uzdržan – niko.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Prihvatam moju grešku.

Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini održani 2016. godine.

Izvolite.

Dame i gospodo, još jedna očigledno bolna tema i za vas koji sedite i koji predstavljate vladajuće stranke, ali i za deo prozapadne opozicije.

Praktično, od 2000. godine svaki izbori obeleženi su i žigosani određenim neregularnostima i još pre održavanja izbora mnoge političke stranke pričaju kako će izbori biti neregularni. Međutim, ni vi, ni vaši prethodnici skoro da niste uradili ništa da biste obezbedili punu regularnost izbora.

Izbori koji su održani 2016. godine bili su po tom pitanju ne drugačiji od onih, pretpostavljam, koji će uskoro biti održani i tada su te izbore pratile mnoge kontroverze. Jedna od njih je da poslanička grupa, odnosno lista Dveri – DSS nije imala dovoljno glasova da pređe cenzus. Došlo je do toga da u RIK vi iz SNS, koji ste bili najbrojniji, glasate da budu poništeni izbori na određenim biračkim mestima, da bi ta prozapadna opozicija u drugom krugu potpuno neregularno se ujedinila i omogućila tim listama da se nađu u Narodnoj skupštini.

Ne bi to ni bilo toliko sporno da u izbornoj noći američki ambasador Skot nije odigrao najbitniju ulogu. On je taj koji je vršio pritisak i na vlast i na opoziciju i on je taj koji je direktno odlučivao koja će izborna lista preći cenzus i sa koje će se liste narodni poslanici naći u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

To smo čuli od najviših predstavnika republičke vlasti. To smo čuli od ovih iz opozicije koji su se sa njim sastajali. To je nešto što definitivno baca senku na čitav izborni proces. Neverovatno je da i jedni drugi pričate o tome kako želite fer izbore, pričate kako želite da se takve stvari nikada ne ponove, a i jedni i drugi glasate protiv formiranja anketnog odbora koji bi na precizan način utvrdio činjenice o svemu što se dešavalo u izbornoj noći i tokom samog izbornog dana i što bi u krajnjem slučaju omogućilo da takve stvari ne budu ponovljene u budućnosti.

Ja se nadam da ćete zaista sada pokazati demokratski kapacitet, ukoliko ga imate i glasati za predlog SRS.

Hvala. Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 20, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Božidar Delić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, evo već 28 godina boračka populacija čeka da konačno bude donesen Zakon o borcima. Vi znate da je to posebna kategorija, kategorija koja u svakom slučaju zaslužuje i nacionalno priznanje, zaslužuje da bude poštovana u društvu, a zaslužuje, takođe, da bude poštovana i od strane narodnih poslanika.

Videli ste pre mesec dana u našoj javnosti, u novinama, pojavio se članak jednog novinara koji je govorio o Zakonu o borcima. Odmah posle toga usledili su pozitivni komentari. Taj novinar je, gledajući zakone u proceduri, uzeo upravo ovaj zakon koji sam ja pisao. Nije obratio pažnju da to nije došlo od strane Vlade, nego da je došlo od strane pojedinca. Ministar je iste večeri demantovao da je to taj zakon i da zakon koji Vlada predlaže nije u proceduri, on je u nacrtu i još nije prošao javnu raspravu.

Ovaj zakon koji sam ja pisao nije bio na javnoj raspravi, ali je bio na stručnoj raspravi u Ministarstvu odbrane, u Generalštabu Vojske i niko o njemu nije javno izneo nikakav negativan stav. Pošto drugog zakona nema, pošto se ne zna kada će nacrt ovog zakona koji još nije video ni javnu raspravu, ugledati svetlo dana, jer obično se ovaj Zakon o borcima donosi pri kraju mandata određenog saziva Skupštine i obično pređe, ne donese se zakon, već se čeka da to uradi neki sledeći saziv.

Gospodo, mislim da je 28 godina mnogo. Apelujem na vašu odgovornost da glasate da se na dnevnom redu nađe ovaj zakon, čime bi konačno bila ispravljena nepravda prema ljudima koji su, kada je to od njih tražila država, stali na branik svoje otadžbine. Mnogi od njih su dali svoje živote, mnogi su danas invalidi, a ovi ostali razmišljaju o svojoj državi koja, umesto da ih nagradi jednim ovakvim zakonom, koja ih jednostavno kažnjava, ponižava time što u Skupštini, ovo je već jedanaesti put da predlažem ovaj zakon, neće čak o tome ni da raspravljaju.

Ne kažem da je ovaj zakon odličan, ali sve ono što fali, moglo bi se popraviti amandmanima. Hvala.