Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, u okviru parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja kao ovlašćen predstavnik poslaničke grupe SPS osvrnuću se na ceo set predloga zakona koji su na dnevnom redu.

Govoriću najpre o prvom predloženom zakonu, a to je Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva. Smatram da je ovaj predlog zakona izuzetno važan, jer radi se o jednom sasvim novom zakonu, zakonu koji propisuje pravnu regulativu za uspostavljanje jedinstvenog registra centralne i objedinjene evidencije svih relevantnih podataka o stanovništvu.

Koliko je važna namera nedvosmisleno govori podatak da npr. danas državni organi raspolažu relevantnim podacima o stanovništvu koji se vode u čak 13 različitih službenih evidencija i nalaze se u različitim državnim institucijama. Ovakvo stanje onemogućava uspostavljanje moderne, efikasne i racionalne državne uprave, a za naše građane to praktično znači nepotrebne i najčešće dugotrajne procedure u ostvarivanju njihovog prava u pribavljanju potrebnih isprava i dokumenata.

Navešću samo jedan primer, za ostvarivanje prava na dečiji dodatak potrebno je pribaviti skoro 20 dokumenata od različitih službi i institucija. Roditelji suočeni sa procedurama, rokovima utvrđenim procesnim zakonodavstvom i ne fleksibilnom administracijom neretko odustaju od ovog svog prava.

Prema tome, jasno je da je praksa nametnula potrebu ažuriranja i objedinjene evidencije svih relevantnih podataka o građanima, kao što su izvod iz registra matičnih knjiga, evidencija o državljanstvu, evidencija o prebivalištu, o matičnim brojevima, ličnim kartama, putnim ispravama itd. u jednoj sveobuhvatnoj bazi, tj. Centralnom registru.

Istina, napredak je već načinjen uvođenjem elektronske uprave, jer neke procedure su ubrzane, ali sada sa uspostavljanjem Centralnog registra otkloniće se i ostale prepreke za jednostavnije, brže i efikasnije ostvarivanje prava naših građana pred nadležnim državnim organima i institucijama. Dakle, uspostavljen Centralni registar biće od velike koristi za naše građane, ali kao glavni informacioni stub javne uprave u mnogome olakšaće rad i državnih organa, javnih službi, lokalnih samouprava, raznih fondova i slično.

Ono što je važno, to je da ovaj zakon propisuje i sigurnost za građane u smislu da podaci koji se tiču njih ne mogu biti zloupotrebljeni, jer pristup Centralnom registru imaće isključivo ovlašćena lica i biće strogo kontrolisan. S toga, uverena sam da će donošenje ovog zakona i uspostavljanje Centralnog registra za naše društvo značiti bržu, efikasniju i racionalniju državnu upravu, jer naši građani takvu upravu s pravom traže i očekuju.

Drugi predlog zakona na koji želim da se osvrnem je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane. Ovaj zakon je važan jer propisuje pravne pretpostavke potrebne za unapređenje sistema kontrole bezbednosti u procesu proizvodnje, prometa i prodaje hrane i hrane za životinje.

Bezbednost hrane je trenutno među najznačajnijm izazovima za potrošače, proizvođače i distributere u prehrambenoj industriji. Danas, čini se više nego ranije, potrošači su zainteresovani, a neretko i zabrinuti za zdravstvenu sigurnost i poreklo namirnica koje koriste u ishrani, jer upozorenja zdravstvenih radnika su jasna u smislu da jedno od glavnih pitanja za osiguranje i očuvanje zdravlja stanovništva je pitanje obezbeđivanja kvalitetne, zdrave, sigurne hrane i pravilne ishrane.

Proizvođači i distributeri svesni su svog dela odgovornosti i velikih izazova za osiguravanje bezbednosti hrane, jer veliki su i potencijalni rizici kontaminacije hrane na svakom koraku u lancu od sirovine do potrošača. Navešću samo neke od njih, npr. rizik od obolevanja životinja, od zagađenja životne sredine, od neadekvatnih tretmana u primarnoj proizvodnji, od nestručne primene agro-tehničkih mera, nehigijenskog rukovanja hranom, neadekvatnih uslova transporta, skladištenja i čuvanja.

Pitanja bezbednosti hrane poseban su izazov u uslovima nagle ekspanzije trgovine poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao i ekspanzije turističkog sektora, jer oni sa sobom nose i dodatan rizik od povećanog unosa hemijskih kontaminenata putem hrane i njihovog štetnog dejstva na zdravlje čoveka. Otuda, jasno je da je bezbednost hrane globalan izazov, da je u fokusu pažnje savremenog čoveka i nepresušan izvor interesovanja naučnika i eksperata svesnih velikih zdravstvenih, ekonomskih i pravnih pitanja koje ovo pitanje može da izazove.

Iako je odgovornost za bezbednost hrane proširena i podeljena, među učesnicima, odnosno subjektima u lancu proizvodnje, prometa i prodaje hrane, pri čemu je svaki odgovoran za svoj deo lanca, kako bi konačan ishod bio siguran i zdravstveno bezbedan proizvoda koji se nudi potrošaču, ipak na vrhu piramide su nadzor i kontrole koje sprovode nadležne inspekcijske službe u skladu sa važećim zakonom.

Ono što je važno to je da u proteklih 10 godina bezbednost hrane u Srbiji kontrolisana je na osnovu ili po osnovu Zakona o bezbednosti hrane iz 2009. godine, kao i pravilnika koji su doneseni na bazi ovog zakona. Ovaj zakon pominjem iz razloga što je njim u domaće zakonodavstvo prenet pravni okvir, odnosno određene direktive EU, kao garant sveobuhvatnosti kontrola u integrisanom lancu proizvodnje hrane sa ciljem poštovanja visokih standarda zdravstvene bezbednosti.

Primena ovog zakona i s njim u vezi posvećenost inspekcijskih službi, veterinarske, poljoprivredne, fito sanitarne i sanitarne inspekcije, doprinele su da sistem kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje Republike Srbije bude poznat i priznat u evropskim i svetskim okvirima. Ovo govorim iz razloga zbog slučajeva povremene pojave pojedinih proizvoda sumnjivog kvaliteta koji se nađu na našem tržištu, a o kojima inače javnost biva obaveštena. Neretko, dovodi se u pitanje ceo sistem nadzora i kontrole. To je razumljivo, jer obično ovakve informacije bivaju plasirane tako da izazivaju strah, zabrinutost i sumnju potrošača u postojanje sistema i profesionalan odnos u sprovođenju zakona.

Podsetiću vas da jaja sa salmonelom, zamrznuto meso sumnjivog kvaliteta ili pak, najnovije, otkriveno meso iz Poljske zaraženo salmonelom i ešerihijom koli nisu novina ni na tržištima drugih evropskih zemalja. Ove pojave znače i za tamošnju javnost zabrinutost i strah. Ipak, građani treba da znaju da otkriveni ovakvi slučajevi znače i da funkcioniše sistem nadzora i kontrole na nacionalnom nivou, kao i da s tim u vezi postoji koordinacija među država regiona i šire. Koordinacija i saradnja među državama po pitanjima kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje izuzetno je važna posebno u obaveštavanju i uzbunjivanju u slučajevima pojave incidentnih situacija ili pak pojave zdravstveno nebezbednih proizvoda za koje se pretpostavlja da se mogu proširiti i na druga tržišta.

Uz sve pozitivne efekte 10-godišnje primene Zakona o bezbednosti hrane uočeni su izvesni nedostaci i potreba nadogradnje određenih zakonskih rešenja u skladu sa najnovijim naučnim i stručnim saznanjima.

Otuda smatram da su predložene izmene i dopune zakona važne i potrebne, kao i da unapređenje i osavremenjavanje sistema kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje mora biti naša stalna težnja.

Izmenama i dopunama zakona precizira se nadležnost pojedinih inspekcija, pre svega veterinarske i sanitarne, u postupku nadzora i kontrole. Novina je u tome što se predlaže da kontrola hrane u maloprodajnim objektima bude u nadležnosti sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja, s tim što bi kontrola hrane životinjskog porekla u objektima registrovanim od strane Ministarstva poljoprivrede, kao što su npr. klanice, i nadalje bila u nadležnosti veterinarske inspekcije.

Za potrebe laboratorijskih ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje u postupku službenih kontrola predlog je da i nadalje budu nadležne ovlašćene referentne laboratorije koje su akreditovane i nalaze se na listi registrovanih laboratorija za ove potrebe.

Izmenama i dopunama zakona precizira se i uloga i nadležnost nacionalne referentne laboratorije, kao što je recimo saradnja sa nacionalnim referentnim laboratorijama drugih zemalja, zatim propisivanje jedinstvenih kriterijuma i metoda u sprovođenju standarda za rad ovlašćenih laboratorija i slično.

Važan deo zakona odnosi se i na hranu za životinje, sa aspekta propisivanja uslova za proizvodnju aditiva i suplemenata namenjenih za ishranu životinja. Ovo je značajno iz razloga što kvalitetna i bezbedna hrana za životinje važna je pretpostavka kvalitetnih i zdravstveno bezbednih animalnih proizvoda za čoveka, kao što su mleko, meso i jaja.

Uz Zakon o bezbednosti hrane, kao krovni zakon, važni su i prateći zakoni koji se tiču zdravlja bilja, ishrane bilja, kao i sredstava za zaštitu bilja. Važnost ovih zakona proizilazi iz činjenice da globalizacija trgovine, klimatske promene, stalan rast međunarodnog prometa bilja sa sobom nose i sve veće rizike od unošenja i širenja štetnih organizama koji mogu ugroziti naše poljoprivredne kulture i šumske ekosisteme.

Veliki broj štetnih organizama može dovesti čak u pitanje i opstanak neke biljne vrste, pa bi i potencijalne ekonomske posledice mogle biti ogromne. Otuda sprečavanje unošenja i širenja štetnih organizama od strateškog je značaja za Republiku Srbiju. U tom smislu, trgovina biljem mora biti uslovljena zakonskom regulativom kojom se garantuje primena međunarodnih standarda o fitosanitarnim merama, a što smatram da je na adekvatan način i propisano predloženim zakonima.

Kada se radi o sredstvima za zaštitu bilja, procedure za njihovu registraciju i objavljivanje na listi odobrenih za praktičnu upotrebu, prva je i najvažnija mera za dostizanje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životinja, kao i zaštite životne sredine.

S obzirom da se radi o potencijalno veoma opasnim, tj. otrovnim rastvorima i jedinjenjima, potrebno je da se poljoprivredni proizvođači striktno pridržavaju uputstva o primeni, kao i da poštuju propisanu karencu. Ogromna odgovornost je i na našim fitosanitarnim inspektorima kojima je poveren nadzor i kontrola, jer izuzetno je značajno da naši građani, naši potrošači poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda budu sigurni da voće i povrće koje konzumiraju je zdravstveno bezbedno i da ne sadrži ostatke pesticida i drugih sredstava za zaštitu bilja.

Na dnevnom redu današnje sednice su i dva nova zakona iz oblasti turizma i usluga, i to Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu. Predloženim zakonima pre svega se usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti. Srbija je zemlja sa ogromnim turističkim potencijalima u svim segmentima kontinentalnog turizma. Naše planine, naše reke, jezera, banje, naš glavni grad Beograd, naša sela naši su dragoceni turistički resursi. Oni iz godine u godinu postaju sve zanimljivije i sve posećenije turističke destinacije od strane brojnih kako domaćih tako i inostranih turista.

Srbija u turizmu poslednjih godina beleži dobre rezultate i pozitivne trendove, kako po broju turista, tako i po ostvarenom deviznom prilivu. Na primer, 2017. godine devizni priliv od turizma bio je veći od milijardu i 200 miliona evra. Već naredne 2018. godine, prema preliminarnim procenama, ovaj priliv je povećan za oko 15%. Turizam je oblast koja nesumnjivo pruža velike mogućnosti za razvoj i ekonomski napredak našeg društva. Potencijali su veliki, ali potrebna su i dodatne ulaganja kako bi naše turističke destinacije bile što atraktivnije i što privlačnije za turiste.

Važno je i da naši standardi u turističkom i ugostiteljskom poslovanju budu usaglašeni sa međunarodnim standardima. Važno je i da se osigura dobra saradnja i bolja koordinacija među svim subjektima u ovom sektoru, počev od kreatora turističke ponude, preko nosioca iste, tj. ugostitelja, pa sve do onih subjekata koji se bave promocijom i prodajom turističkih proizvoda. Ta koordinacija podrazumeva i vertikalnu i horizontalnu usklađenost, jer samo na taj način se može osigurati kvalitetna turistička ponuda koja će biti u isto vreme i atraktivna i privlačna, ali i cenovno dopadljiva na probranom svetskom turističkom tržištu.

Verujem da će usvojeni zakoni doprineti unapređenju turističke ponude naše zemlje, u skladu sa ambicioznim, ali i dostižnim ciljevima propisanim Strategijom razvoja turizma Republike Srbije.

Polazeći od svega navedenog, a posebno imajući u vidu i ceneći važnost turizma za razvoj i ekonomski prosperitet našeg društva, značaj moderne, efikasne i racionalne državne uprave, kao i zahtevi i očekivanja naših građana da na našem tržištu bude isključivo zdravstveno bezbedna hrana, poslanička grupa SPS će podržati sve predložene zakone iz objedinjenog pretresa ovog skupštinskog zasedanja. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministri sa saradnicima, danas je zaista jedan niz zanimljivih važnih zakona, ako ja sebi smem da dozvolim pravo da uopšte gradiram zakone po značaju, jer svaki zakon utiče više ili manje na živote nas običnih ljudi.

Danas sam, uvažavajući sve ono što su moje kolege u dosadašnjoj raspravi rekle o zakonskim predlozima, rešio da malo više pažnje posvetim Zakonu o turizmu. S obzirom da je zakon koji menjamo u osnovi donet 2009. godine, menjan u međuvremenu 2011. i 2015. godine, ako se ne varam, očigledno je da prethodni zakon nije bio dobra platforma za razvoj turizma u Srbiji, odnosno da ono što se u Srbiji dešava je prevazišlo zakonske okvire.

Moram da pohvalim jednu izuzetnu sistematičnost u pripremi ovog zakona. Ono što hoću posebno da istaknem i nominujem kao jednu ozbiljnu temu za razmišljanje, a to je kada je u pitanju Strategija razvoja turizma Republike Srbije, naravno, uz obavezu onih koji budu pripremali strategiju da to ne shvate kao samo puko ispunjavanje forme, već zaista kao ključno i suštinsko pitanje za realizaciju ovog zakona, uopšte i za razvoj turizma u Republici Srbiji.

Nije samo razvoj turizma to što će se stvoriti veća sigurnost za putnike preko turističkih agencija, načine kako se to organizuje, iznajmljuju vozila i ostalo. Turizam u Srbiji je ipak nešto mnogo više iznad toga.

Čini mi se, možda ću i pogrešiti u oceni, da je jedna od najslabije razvijenih oblasti turizma u Srbiji jeste nautički turizam. Srbija, koja ima izuzetne potencijale u svojim plovnim rekama, u Dunavu, u Savi, u Tisi, u Tamišu, u Begeju, pa možda i u manje plovnim rekama ali koje su atraktivne za drugu vrstu nautičkog turizma, kada je u pitanju Drina, Kolubara, deo Velike Morave, jezera u Srbiji, su nešto što je jedno izuzetno blago koje mi nismo naučili, niti počeli da koristimo na odgovarajući način.

Da bi se ova strategija sačinila u nekom budućem periodu, kako to zakon propisuje, mislim da je jako važna direktna i neposredna saradnja, kako ministarstva koje se direktno bavi turizmom, ali, isto tako, i Ministarstva infrastrukture, građevine, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva ekologije, znači tih ministarstava prvenstveno, a onda, uključujući i sva ona druga ministarstva u onim segmentima koji manje dotiču ovu oblast i ova dešavanja. Zašto?

Mi moramo da, čuvajući ekologiju, dovodeći je na odgovarajući nivo, čuvajući naše vode, čuvajući naše reke, prvo od nas samih a onda od naše industrije, a i od onih koje želimo da dovedemo kao turiste, znači, ne samo državljane Srbije već i strance koji znaju da cene lepote Srbije, ali nekada nisu u situaciji da ih vide jer nisu ni čuli za njih, a i nisu zadovoljni onim što im je infrastrukturno pruženo.

Srbija u narednom periodu mora ozbiljno razmišljati o tome da kada je infrastruktura u pitanju, obezbedi, i to planski i sistematično, a ne ad hok, da se izgrade nova pristaništa, nove luke, novi privezi, da se obezbede za početak bar minimalni uslovi, a to je da oni koji se bave nautičkim turizmom i uživaju u njemu mogu nesmetano da napune gorivom, bezbedno po okolinu i reku na kojoj se nalaze ili jezero, da napune gorivom svoje plovilo, da mogu da se snabdeju pitkom vodom, hranom, da imaju bezbedan privez u svakom pogledu, kako od nevremena, od vremenskih nepogoda, tako i iz drugih bezbedonosnih razloga.

Ovo nije samo pitanje novca koji će Srbija obezbediti. Znate, pogled sa vode na Beograd, a činjenica je da je u poslednjih nekoliko godina umnogome uvećan broj pristajanja i dolazaka onih velikih kruzera i, ako se ne varam, negde sam čuo podatak da ih je više od 70 tokom prošle godine pristajalo, jeste ne samo potencijal da se zaradi nekakav novac u Beogradu ili u nekim drugim mestima gde ti kruzeri pristaju, već da se obezbedi uslov da se vide one lepote Beograda i drugih gradova ili netaknute prirode sa vode, jer to je opšti utisak o zemlji Srbiji.

Nemojmo da zaboravimo da je sve ponekad pomalo i politika i da oni koji prođu kroz Srbiju, i kada imaju priliku da vide sve ove lepote koje Srbija ima, da upoznaju gostoprimljivost i ljubaznost srpskog domaćina, a onda još ako uz to dobiju i ono što očekuju od nekih njima uobičajenih standarda o kojima sam malo pre govorio kada je infrastruktura u pitanju, a da se hrane poljoprivrednim proizvodima koje ostvare poljoprivredna domaćinstva, tzv. popularne zdrave hrane, onda to može da predstavlja jednu ozbiljnu i u celini zaokruženu priču.

Mi smo svedoci da mnoge lokalne samouprave, pokušavajući da se čuje za njihove opštine, pa tako, recimo, i Ljubovija i Mali Zvornik imaju svoje regate na reci Drini, somavijade, dešavanja i događaje, ali to je samo jedan od malih segmenata koji treba sastaviti u jedan ozbiljan mozak, da bi to za Republiku Srbiju, a ujedno i za te sredine dobilo odgovarajući značaj.

Nama reke moraju postati plovne, mora se posvetiti pažnja, mora se investirati u tome, moramo obezbediti da plovne puteve obeležimo, moramo obezbediti da kanal Dunav-Tisa-Dunav i kanali koji presecaju Vojvodinu, koji su takođe jedno veliko blago i jako velika zanimljivost, pa i za domaće a kamoli za strane turiste nautičare, bude prohodan u kompletnoj svojoj dužini.

Time što će se ti kanali očistiti, urediti, prevodnice srediti, neće biti koristi samo za nautički turizam ili turizam uopšte, već će to biti izuzetna korist i za samu poljoprivredu i za njenu primarnu proizvodnju kada je navodnjavanje tih područja u pitanju.

Prema tome, investiranje u nautički turizam u nekom budućem vremenu, kroz formu ribolovnog turizma, kroz formu još većeg i organizovanijih dolazaka velikih kruzera kroz individualne dolaske plovilima, zadržavanjem što duže kroz Srbiju, dobrim informacionim sistemom, ali, pre svega i obezbeđenom infrastrukturom, jednostavno je nešto što će, ako bude bilo urađeno na ovakav način, biti pravi efekat i svrha donošenja ovog zakona. Zakon je dobra podloga ali ovu temu ja zaista nominujem kao jednu od ozbiljnih tema o kojima treba razmišljati u budućnosti i pristupiti joj na takav način da se jednostavno planski i sistematski nešto zaokruži i privrede svrsi, da iskoristimo to bogatstvo koje imamo, a da ga, sa druge strane, sačuvamo da ne propadne. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Milena Turk. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku bih želela da istaknem da će poslanička grupa Srpske napredne stranke dati podršku predlozima zakona koji su na današnjem dnevnom redu, kao i da dajemo podršku politici Vlade Republike Srbije koja se odnosi na modernizaciju i unapređenje rada i kvaliteta života u našoj državi.

Kada je reč o Zakonu o uspostavljanju Centralnog registra stanovništva, on je samo logičan sled digitalizacije koja se sprovodi u našoj zemlji i to je samo nastojanje da državna uprava bude servis građana i bude na usluzi građanima.

Kako je Vlada Republike Srbije upravo digitalizaciju stavila u sam vrh svoje političke agende, ona aktivno radi na ovom poslu, počev od donošenja zakonske regulative do nabavke opreme i obuke kadrova. Sigurno je da će ovakav Centralni registar stanovništva doprineti bržoj i boljoj komunikaciji između zaposlenih u javnoj upravi, koji će sada moći samo jednim klikom da dođu do svih potrebnih informacija, da će smanjiti troškove i upotrebu papira i isto tako građanima omogućiti da ostvare svoja prava bez donošenja dokumenata na uvid, jer će to sada država raditi za njih.

Naš sistem želimo da uredimo po ugledu na moderne i razvijene zemlje Evropske unije. Ukoliko pogledamo statistiku, ona pokazuje da su se ove zemlje upravo opredelile za ovakav sistem, za ovakvu bazu podataka, koja se vodi na centralizovan način.

Podsećam da je 2016. godina bila krajnji rok da naše lokalne samouprave prenesu svoje matične knjige u elektronski oblik i da na ovaj način izjednače elektronsko i klasično poslovanje i to je nastojanje naše države da uhvatimo korak sa svetom i da nadoknadimo ono što je propušteno.

Ovim predlogom zakona se postavlja osnova koja će obezbediti vođenje jedinstvene, centralizovane i pouzdane baze podataka, koja će sadržati tačne i ažurirane podatke i koja će biti državna, u čiji će uvid imati mogućnosti državni organi, javna preduzeća i ustanove.

Upravni i svi drugi postupci koji se vode na različitim nivoima vlasti će biti efikasniji, a ovakav Centralni registar će omogućiti da imamo uvid u analizu socijalno-ekonomskih kretanja i da na ovaj način analiziramo postojaću situaciju, i da kreiramo javne politike u oblasti zdravstva, u oblasti obrazovanja, u oblasti infrastrukture i da na ovaj način, ovom argumentacijom, opredeljujemo sredstva u budžetu i određujemo koji su to projekti prioritetni.

Sam proces prikupljanja i unošenje podataka je decentralizovan, dakle biće objedinjeno jedanaest različitih službenih evidencija i građani će moći uvidom u podatke koji se na njih odnose da ukažu, ukoliko su netačni, ili ukoliko ih je potrebno ispraviti.

Dakle, digitalizacija društva i privrede je naš prioritet, naša velika šansa da budemo ekonomični, efikasni, konkurentni, da imamo brži održivi razvoj, što će, naravno, uticati na visinu plata i penzija, ali i na sam kvalitet života.

Ako govorimo o pozitivnim efektima digitalizacije i na sam rad kompanija, sigurno je da će kompanije koje na vreme digitalizuju svoje poslovanje lakše moći da se povežu sa kupcima i da uđu u globalne lance snabdevanja.

Harmonizacija nacionalnih propisa standarda je veoma važna i snažan je instrument za globalno povezivanje i izgradnju jedinstvenog ekonomskog prostora i podsticajnog okruženja za privlačenje investicija.

Ukoliko govorimo o privlačenju investicija, sigurno je da naša zemlja u proteklih nekoliko godina učinila mnogo na ovom polju od kada se o politici u našoj zemlji stara Aleksandar Vučić.

Srbija je sada zemlja koja je lider u regionu, koja se pozicionirala kao faktor stabilnosti u regionu, koja šalje jednu drugačiju poruku investitorima i šalje poruku da je spremna da oporavlja svoju privredu i da je razvija.

Mi smo sada destinacija koja je pogodna za ulaganje i upravo je to doprinelo da u našoj zemlji u proteklih nekoliko godina se gotovo u svakom okrugu otvore nove fabrike, otvore nova mesta, jer je to jedini način da našu privredu pokrenemo i to je ono što naši građani podržavaju.

Međutim, oni koji danas protestvuju na ulicama Beograda i još nekih gradova pokušavaju da ostvare ove rezultate i pokušavaju, zapravo, samo da se vrate na svoje pozicije koje su nekada imali, bilo na lokalnom, bilo na republičkom nivou i na kojima su pokazali kako se odnose prema državi, kako se odnose prema budžetu i kako tim sredstvima građana raspolažu.

Ono što je svima njima zajedničko je da su devastirali sve čega su se dotakli, da su napravili velike dugove, da su devastirali infrastrukturu, da nisu ulagali ni u šta, osim u svoje bogatstvo koje su uvećavali i da su zemlju doveli pred bankrot. Dakle, nema tu novih lica. To su sve ljudi koji su od ranije poznati u politici, koji su se dokazali i za čije se mandate vezuju različite afere i malverzacije.

Pojedini opozicioni poslanici danas na različitim konferencijama u holu Skupštine, u koju se može reći da su došli turistički, kada već govorimo u duhu Zakona o turizmu, da drže konferencije u holu, pokušavajući da opravdaju platu koju primaju, jer u ovu salu ne ulaze, oni žele da pošalju poruku da vode nekakav paralelni parlament. Međutim, rasprava se odvija ovde. Ovde su ih delegirali građani Srbije koji su za njih glasali. Oni su dužni da te građane predstavljaju i da se za njih zalažu. Međutim, ono što mi imamo danas, to je sasvim drugačija situacija. Oni pokušavaju da na ulicama na silu preuzmu vlast. Dakle, vlast se dobija na izborima, regularno, uz podršku građana, nikako nasilno i nikako na ulicama.

Građani su, naravno, prozreli ovakvu politiku, odnosno odsustvo politike i svaki put pokazali da podržavaju jedino politiku SNS i da politika koju vodi Aleksandar Vučić nema alternativu.

Kada je reč o predlozima zakona u oblasti poljoprivrede, jedan se zakon odnosi na bezbednost hrane, a ostali se odnose na zaštitu bilja. Dakle, najpre je reč o jasnoj podeli nadležnosti između Ministarstva zdravlja i Ministarstva poljoprivrede i ono što bih posebno naglasila je uspostavljanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije.

Ono što je veoma važno je sistem službenih laboratorija koje će vršiti analizu uzoraka, jedna nacionalna referentna laboratorija koja će kontrolisati njihov rad i ono što je važno da te naše laboratorije budu akreditovane, da budu međunarodno priznate kao kompetentne, da budu dobro opremljene, da budu osposobljene kadrovski i da budu u stanju da prate naučna dostignuća i da daju odgovarajuće stručne ekspertize. Ove laboratorije će svakako biti nezavisne i nepristrasne u svom radu, što je veoma važno i pokrivaće 95% proizvoda na tržištu.

Ono što bih želela da istaknem kada je u pitanju rezultat rada Ministarstva poljoprivrede, to je uspostavljanje laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka u 2018. godini, koja je najpre imala za svoj zadatak da proveri higijensku ispravnost mleka, da pomogne u određivanju cene sirovog mleka i isto tako da pomogne prilikom selekcije proizvodnih osobina stoke.

Kada je reč o Zakonu o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, prioritet je očuvanje zdravlja ljudi, zemljišta i voda i veoma važno stalno kontrolisati ove proizvode kako bi se ustanovilo da li ispunjavaju propisane uslove. I u ovoj oblasti će se uspostaviti baza podataka za šta su opredeljena sredstva kroz IPA fond 2012. godine, koji će ustanoviti održiv sistem koji će u sebi sadržati sve ove podatke.

Kada je reč o Zakonu o zaštiti bilja, predložene izmene se donose u cilju sprečavanja unošenja i širenja mikroorganizama koji mogu ugroziti ili dovesti u pitanje opstanak pojedinih biljnih vrsta, što bi se naravno negativno odrazilo i na poljoprivredu i na ekonomiju naše zemlje i kako bi Srbija trgovala i bila deo svetske trgovinske organizacije, ona mora garantovati svojom zakonskom regulativom i implementacijom odgovarajućih zakona da ispunjava međunarodne standarde o fitosanitarnim merama.

Kada je reč o Ministarstvu poljoprivrede, cilj je, naravno, da se zaštite domaći proizvođači i da im se na svaki način izađe u susret, što se čini i kroz IPARD sredstva koja su pokrenuta i za koja su raspisani konkursi tokom 2018. godine.

Kao što je ministar Nedimović juče istakao na Odboru za poljoprivredu, do kraja marta biće isplaćeni svi podsticaji za 2018. godinu, odnosno povraćaj sredstava od 50% do 70% za nabavku traktora, mehanizaciju i opreme.

Takođe, odobrene su i subvencije za gorivo i naši poljoprivredni proizvođači pre svega nekoliko dana od podnošenja zahteva mogu očekivati da im se odobri isplata ovih subvencija.

Takođe, dogovoren je izvoz goveđeg mesa u Tursku i izvoz pšenice u Egipat i to su sve podsticaji Ministarstva poljoprivrede. Takođe, i ulaganja u sisteme za navodnjavanje.

Naša premijerka Ana Brnabić je juče na biznis formu istakla da je u proceduri nabavka prvih 28 protivgradnih stanica koje idu u paketu od 100 kako bismo našu zemlju pripremili da bude otporna na klimatske promene i da pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima da unaprede svoju proizvodnju.

Kada je reč o Zakonu o turizmu i ugostiteljstvu, rezultati su analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanja problema aktera turističke privrede. Najvažniji zadatak koji imamo pred sobom je zapravo suzbijanje sive ekonomije.

Ovaj zakon u prvi plan stavlja zaštitu prava korisnika aovih turističkih putovanja, uređuje oblast elektronske prodaje turističkih putovanja, iznajmljivanje vozila, zaštite podataka, a takođe su uvedena i šira ovlašćenja turističkih inspekcija.

Ono što Srbija želi to je da promoviše svoje turističke destinacije. Želi da ih učini konkurentnim na međunarodnom tržištu i da postigne jedan održiv, dinamičan, usklađen i konkurentan rast na principima održivosti i ekonomičnosti i da se zasniva na potvrđenom kvalitetu usluga na našem prepoznatljivom identitetu i autentičnosti u međunarodnim okvirima.

U 2015. godini, prvi put nakon sedam godina negativnog trenda, turistički promet u Srbiji po prvi put beleži porast i do dana današnjeg on održava ovaj trend i sigurno je da su ovakvom rezultatu doprinela najpre ulaganja Vlade Republike Srbije u turističke potencijale naše zemlje, u banje, u opremanje svih onih sadržaja koje turisti traže, ali i donošenje vaučera za subvencionisano korišćenje godišnjih odmora, kojih je samo u 2018. godini iskorišćeno 100 hiljada. Dakle, svi koji su planirani i ispunjen je budžet na ovaj način.

Turisti se najčešće opredeljuju za naše banje – Vrnjačku, Soko banju, Ribarsku, Prolom, ali i za Kopaonik i Zlatibor. Opet kažem, sve ovo je rezultat jednog ozbiljnog i odgovornog odnosa države prema našim potencijalima koji su godinama devastirani. Bilo je nezamislivo da tokom vođenja ranijih politika se u ove oblasti ulaže. Dakle, mi sada ozbiljno ulažemo i u motele i u turističke sadržaje i u sportske terene i u bazene otvorene i zatvorene i u slobodne površine, u kulturne centre, ali i u obnovu tvrđava. Dakle, imamo jedan ozbiljan pristup kako bismo stvorili sve one sadržaje koje turiste privlače i koji omogućavaju našoj zemlji da se na ovaj način promovišu.

Imajući u vidu prioritet digitalizacije Vlade Republike Srbije i razvoje elektronske uprave, uvodi se centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva, dakle, e-turista, koji će omogućiti našim korisnicima da imaju uvid u sve smeštajne kapacitete, u pružaoce usluga objekta za smeštaj kako bi se smanjile procedure i povećala efikasnost naplate, ali i sama bezbednost.

Ja bih samo pročitala nekoliko rezultata vezanih za turizam i ugostiteljstvo. Dakle, u 2018. godini zabeležen je povećan broj turista u našoj zemlji od 11,2% i to broj dolazaka stranih turista beleži porast od 14,2%. Kada je u pitanju Grad Beograd, zabeležen je porast od 11,8% kada je u pitanju broj dolazaka turista. Takav isti trend zadržavaju i banjska mesta, planinski centri.

Kada su u pitanju noćenja, takođe su ovi brojevi u porastu. Prema podacima NBS u 2018. godini ostvaren je devizni priliv od turizma u iznosu od 1,3 milijarde više u odnosu na isti period 2017. godine.

Dakle, znatna ulaganja, ubrzana modernizacija su cilj naše zemlje kako bismo nadoknadili izgubljeno vreme. Ponavljam, od kada se o politici stara Aleksandar Vučić i SNS, zaista se intenzivno ulaže, ali to je najpre rezultat jedne odgovorne i posvećene politike koja je obezbedila već četiri godine unazad suficit u budžetu, odnosno obezbedila sredstva za ulaganje u sve ove oblasti, ali isto tako jedan ozbiljan i odgovoran pristup prema našim potencijalima koje treba razvijati i one koje tek treba otkrivati, jer sigurno je da ima još puno banja koje obiluju termalnim i mineralnim vodama, njihovi kapaciteti još uvek nisu iskorišćeni.

Naš odnos prema ovim potencijalima je vidljiv i predsednik Srbije u okviru kampanje „Budućnost Srbije“, obilazi svaki okrug, predstavlja rezultate i predstavlja planove za budući period, razgovara sa građanima koji se okupljaju u velikom broju i iznosi planove koji se odnose na dalji razvoj naše zemlje, ulaganja i u Vrnjačku, i u Sijarinsku i u Kuršumlijsku banju i sva druga mesta, kako bismo pokrenuli ove krajeve i pomogli našim ljudima da pokrenu svoju ekonomiju, da se zaposle, da se otvore radna meta i da ovi naši turistički potencijali, ova naša turistička blaga zažive.

Uzrok tome su stabilne finansije. Mi odatle nalazimo izvor prihoda i rezultat jedne posvećene i odgovorne politike koju vodi Vlada Republike Srbije.

Imajući u vidu sve navedeno, u danu za glasanje poslanička grupa SNS podržaće predloge koji se nalaze na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Ne.
Onda prelazimo na raspravu po spisku prijavljenih govornika.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, lepo je biti večeras ovde u ovoj sali i govoriti o predlozima zakona koji će dosta toga dobrog doneti. Pre svega, imam veliko zadovoljstvo da mogu da i kao narodni poslanik glasam da već jednom se usvoji, pre svega, Zakon o bezbednosti hrane.

Ministar je već govorio u uvodnoj reči koliko je značajno da Srbija dobije referentnu nacionalnu laboratoriju za ispravnost hrane. Verujem da će svi narodni poslanici u danu za glasanje to podržati.

Ono što bih na samom početku hteo da se obratim, pre svega ministru Ružiću, oko Predloga Zakona o Centralnom registru stanovništva. Koleginica koja je govorila pre mene već rekla sve dobre strane, ali gospodine Ružiću, ono što sam hteo da vas pitam jeste, niko od nas narodnih poslanika, neće ništa reći protiv digitalizacije i sve ono što je dobro, što e-uprava može da donese, pre svega lokalnim samoupravama i svima drugima, ali ono na šta bih ja da vas upozorim jeste, da mi imamo skoro milion stanovnika koji žive u brdsko-planinskim predelima. Obično je to stanovništvo već staračko i ono ne može niti zna moderne tehnologije.

Zašto vam ovo govorim? Mislim da je veoma važno da Ministarstvo prepozna značaj onoga što su nekada bile kancelarije mesnih zajednica i referenti mesnih zajednica u matičnim područjima koji su bili jedina veza između opštine i države sa domaćinstvima koja žive nekada i 30-40 kilometara udaljenih od opštinskih mesta.

Ovaj zakon je predviđen da stupi na snagu u septembru 2020. godine, ali smatram da se do tog perioda mora iznaći mogućnost da se pomogne ljudima koji nisu niti dovoljnog znanja, niti su obučeni, niti imaju tehničke mogućnosti da imaju računare u svojim domovima i zbog toga mislim da se treba razmisliti da se matična područja ostave i da ono što smo imali ranije, te mesne kancelarije na seoskom području, a to je sada predviđeno manje-više, da se sve ukida i da opština bude jedno matično područje, da se razmisli da se tim ljudima pomogne.

Malo pre sam pohvalio izmene Zakona o bezbednosti hrane i uopšte, gospodine ministre Nedimoviću, ima dosta toga dobrog u Ministarstvu koje treba pohvaliti, već su to kolege radile, ja ne bih to, ja bih da vas pitam par konkretnih stvari. Prošle godine 2018. verovatno za srpski agrar, pre svega za našu Šumadiju je bila verovatno najteža u zadnjih 30 godina. Sve što je moglo da nas pogodi, sve nas je pogodilo. Ja vas samo pitam, dobro je što je Ministarstvo izašlo sa subvencijama od 70% za podsticaje na polise osiguranja, ali po kom osnovu na primer Šumadijski okrug tu nije ušao?

Pazite, mi imamo informaciju da su ušli Kolubarski, Moravički, ja bih to voleo sada od vas da čujem, znači šta je sa Zlatiborskim, odnosno Šumadijskim i Podunavskim okrugom?

Vi ste sami svedoci da smo pretrpeli značajne štete u prethodnoj godini i ovo je mesto i prilika da i od vas čujemo koji su tačno okruzi ušli, jer se tu, kažem različita govorkanja prenose i sami ste rekli da te informacije mogu biti poluistinite ili istinite, pa bih od vas ja voleo da čujem koji su okruzi ušli za podsticaje od 70% za polise osiguranja?

Drugo pitanje, koleginica je rekla, i to ja pohvaljujem, da je krenula procedura oko nabavke automatskih lansera koji će ići širom Srbije, ali šta je sa strelcima, 15. aprila nam počinje sezona odbrane od grada, šta je sa naknadama strelcima koji rade, a te naknade su stvarno smešne, iznose 2.000 dinara koje daje Ministarstvo, 2.000 dinara lokalne samouprave i niko neće, trenutno ne možemo da angažujemo ljude uopšte po lokalnim samoupravama da rade za te novce.

Pošto imam samo pet minuta vremena na raspolaganju, voleo bih da samo čujem od vas kakva je situacija sa nabavkom protivgradnih raketa? Hoće li ove godine biti protivgradnih raketa ili ih neće biti, da prosto i lokalne samouprave znaju da li će nabavljati u prvom delu sezone? Sezona počinje 15. aprila, traje do 15. oktobra. Imamo sasvim dovoljno vremena, ali se moramo dobro organizovati, pohvale za predloge zakona.

Samo molim da mi odgovorite na ova konkretna pitanja koja sam postavio. Zahvaljujem.

Hvala.
Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Prvi put govorim kao samostalni poslanik i prvi put ću imati na raspolaganju pet minuta vremena na jednoj sednici u poslednje tri godine.

Želim na početku da izrazim čestitke jednom ministru u Vladi Republike Srbije zbog toga što je skupio hrabrost i izjavio ono što bi bilo normalno da svi mi koji smo položili zakletvu u ovom visokom domu po različitim osnovama se tako ponašamo, a to je dr Nenad Popović.

Apsolutno ga podržavam jer je to nešto što je suprotno defetističkim izjavama koje se mogu čuti od različitih funkcionera u poslednje vreme.

Drugo, priroda nam nestaje pred našim očima. Pogledajte podatke svih međunarodnih institucija i mnogo mi doprinosimo tome.

Na jučerašnjoj sednici Odbora za poljoprivredu rekao sam da je ministar upoznat sa slučajem trovanja pčela, a predsedniku Odbora za poljoprivredu sam predao materijal u vezi toga.

Šta su uzroci tome? Ministar kaže da imamo nultu toleranciju na genetički modifikovane organizme u proizvodnji i trgovini. Ja bih voleo, pošto zamenjujete i ministra trgovine sada na ovoj sednici, da mi kažete koliki procenat uvoznih pošiljki podleže uzorkovanju i kontroli u laboratorijama, barem u poljoprivredno-prehrambenim proizvodima?

Drugo, bio sam pratioc jednog inostranog ministra poljoprivrede. Na završnim razgovorima sa našim ministrom poljoprivrede bili smo samo nas trojica u kabinetu Ministarstva. Pitao ga je da li u Srbiji postoji bolest ludih krava? Kaže – ne. Da li imate laboratoriju koja to može da utvrdi? Kaže – nemamo. Otkud onda znate da nemate bolest ludih krava?

Pre dve nedelje ili tri, sva sredstva informisanja objavila su da je Bajerovo seme uljane repice posejano u Nemačkoj i u Francuskoj na osam hiljada hektara u Francuskoj, tri hiljade hektara u Nemačkoj, zaorano zbog toga što je genetički modifikovano jer je uvezeno to seme po ugovorom o proizvodnji Bajera u Argentini.

Pogledajte naše poljoprivredne apoteke, šta sve uvozimo od Bayera, ja ne tvrdim da je to genetički modifikovano, ali sa poreklom proizvodnje iz Argentine ili drugih zemalja, gde su izrazito prisutni GMO.

Govori se o tome da su, ako govorimo protiv GMO, da moramo voditi računa o lekovima. Molim vas, bolesni ljudi ne mogu se izjednačiti sa hranom, odnosno lekovi se ne mogu izjednačiti sa hranom. Bolesni ljudi su upućeni da koriste, da se hvataju za poslednju slamku koja im nudi neki spas, ali hrana mora da bude najvažniji lek u životu ljudi.

Verovao bih da imamo nultu toleranciju na GMO kada bismo imali rezultate, jer evo, iznesite, molim vas, podatke da li smo i koliko površina kontrolisali na prisustvo GMO zasejanim pod uljanom repicom? Da li smo i koliko površina kontrolisali na GMO pod kukuruzom? Vi niste bili tada ministar, ali ja se vrlo dobro sećam kada je pronađen uzorak GMO kukuruza u Srbiji i kada se digla jedna velika panika oko toga. Na svu sreću, to je bilo samo trenutno i sporadično i stvar je prošla.

Verovao bih da imamo nultu toleranciju, i ako je Ruska Federacija članica Svetske trgovinske organizacije donela Zakon 667, koja je sve proizvođače GMO i distributere, kao i proizvođače hemijskih sredstava u funkciji proizvodnje GMO, tretira kao teroriste. Da li mi to možemo da uradimo? Da li mi možemo da prepustimo narodu da odlučuje šta će da radi? Mi tražimo podršku naroda, svako od vas, kao političari, da glasa za vas, a nemamo poverenja da pustimo narod na referendumu da se izjasni da li su za, protiv nečega. Pogledajte šta radi Švajcarska i druge zemlje.

Dakle, u Zakonu o genetički modifikovanim organizmima, ministre, član 4, imate 15 definisanih pojmova. Među tih 15 definisanih pojmova nemate pojam genetički definisana hrana. Pogledajte član 4. Zakona.

Dakle, ja vas molim, objasnite građanima šta je genetički modifikovana hrana i zašto u ovom članu 2, gde se menja sadržaj člana 5. stoji genetički modifikovana hrana bez naznake za koga je, a iza toga i genetički modifikovana hrana za životinje. Zašto ne stoji da je genetički modifikovana hrana i za ljude?

Hvala.
Da li neko od ministara želi reč?
Reč ima ministar Branislav Nedimović.
Izvolite.