Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 20 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanica Vjerica Radeta predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Da li želite reč? (Da)

Kada su pre 10-ak godina Miki Rakić i Boris Tadić dobili zadatak da po svaku cenu legalizuju i sačuvaju mandate koje su naprednjaci ukrali Srpskoj radikalnoj stranci, onda su uradili nešto što je apsolutno nedopustivo – angažovali su Ustavni sud i Ustavni sud je tada doneo neustavnu odluku da mandatima raspolažu poslanici.

Posledice toga trpimo i danas. Posledice toga imamo i danas u Narodnoj skupštini. Samo u ovom sazivu imamo narodne poslanike, zapravo teško ih je tako i nazvati, koji su svoj mandat prošetali kroz najmanje tri stranke. I ovo zaista mora da se zaustavi, ako se iskreno želi da se ta parlamentarna demokratija razvije i konačno počne da funkcioniše na nekom ozbiljnijem nivou.

Mi smo predložili da se doda tačka 9. u članu 88. i da bukvalno ono što piše u Ustavu Republike Srbije, da kažemo, ukoliko napusti, odnosno, poslaniku prestaje mandat, između ostalog, ukoliko napusti političku stranku na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika, ako je pre izbora neopozivo svoj mandat stavio na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.

Dakle, mora se poslaniku omogućiti ovo ustavno pravo da svoj mandat stavi na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran, ako to poslanik želi.

Ako postoji neka nenormalna stranka koja bi stavila na listu nekoga ko neće da potpiše takvu izjavu, to je njegov problem, ali prosto je neverovatno da neko toliko nenormalan postoji, jer, ono što iz te nenormalnosti proističe jeste najstrašniji nemoral i korupcija. Nema nemoralnijeg u političkom životu, nema ničeg nemoralnijeg od krađe mandata.

Dokle god ne prihvatite ovaj predlog i dokle god je ovakav, nakaradan zakon koji je, ponavljam, posledica tadašnjeg političkog kompromisa, to će se dešavati.

Mi danas ne znamo ni koliko danas imamo, ne znam, 14 poslaničkih grupa, sutra imamo 12, prekosutra imamo 17, imamo poslanike stranaka koje nisu učestvovale na izborima, imamo poslanike stranaka koje nisu postojale kada su bili raspisani i održani ovi poslednji izbori i tome mora da se stane na kraj.

Morate da prihvatite i ove izmene da se poslanici ne određuju po unapred utvrđenom redosledu, jer to takođe dovodi do velikih problema.

Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje: za – 20 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Poslanica Vesna Nikolić Vukajlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu.

Izvolite.

Ne Momčilo Mandić, nego Vesna Nikolić Vukajlović. (Nije tu.)

(Vojislav Šešelj: Tu je.)

Poslanice, moram da vas sankcionišem. Ništa od toga. Onda nema karticu.

Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje: za – 11 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Poslanica Nataša Sp. Jovanović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije.

Reč ima Nataša Sp. Jovanović.

Gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem Ustava Republike Srbije je odmah posle toga donet i novi Zakon o državljanstvu republike Srbije. Od tog perioda je prošlo 12 godina i Srbi iz Republike Srpske, Srbi iz Crne Gore imaju problem zbog činjenice da jedan član zakona, koji mi tražimo da se promeni ovom izmenom i dopunom zakona, im onemogućava da državljanstvo Srbije, koje toliko žele, a kojim smo im dali mogućnost da ga steknu priznanjem Srbije kao zemlje svoje matice, to državljanstvo se čeka za Srbe iz Republike Srpske od godinu i po do dve godine dana, a negde čak i više.

Period od 2013. godine do današnjeg dana, preko 50 hiljada Srba iz Republike Srpske je zatražilo državljanstvo Srbije. Pretežno su to mladi ljudi. Zbog čega oni to rade? Najpre, i to je osnovni razlog, zbog ogromne ljubavi prema svojoj matičnoj državi Srbiji, jer sve što se dešava u Beogradu, u našoj prestonici ovde, sve što tretira Srbija kao svoja ključna pitanja, a pre svega očuvanje KiM i sve drugo sa čime se suočavamo, Srbi iz Republike Srpske preživljavaju i doživljavaju da se to dešava njima, njihovoj zemlji, iako su oni još uvek entitet u BiH, ali sa željom da jednoga dana postanu deo jedinstvene srpske države. Zbog toga nema potreba da, dame i gospodo, ovaj zakon onemogućava njih da oni to državljanstvo steknu u najkraćem mogućem roku.

Mi smatramo da je za donošenje pravosnažnog rešenja od strane MUP Republike Srbije, da se izvrše sve promene za onoga ko je podnosilac zahteva za državljanstvo Srbije, a Srbin je iz Republike Srpske, iz Crne Gore ili Srbin iz dijaspore i drugih bivših jugoslovenskih republika, koji priznaju Srbiju kao svoju matičnu zemlju, kako to naš zakon nalaže, dovoljno šest meseci.

Time bismo, pre svega, mladim ljudima iz Republike Srpske omogućili da ovde imaju pravo na rad, da mogu da se zaposle, da studiraju, da ostvare sva druga prava koja oni žele da ostvare.

Na kraju, još davne 199. godine tadašnja Savezna skupština je usvojila Zakon o specijalnim paralelnim odnosima između Republike Srbije i Republike Srpske i zaista nema smisla da posle 20 godina oni muku muče. Tada još nisu bila ni rođena ta deca koja danas potražuju državljanstvo Srbije.

S druge strane …

Vreme.
Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je 19poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanica Ružica Nikolić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni razlog za podnošenje Predloga zakona o presađivanju ljudskih organa jeste ukidanje takozvane pretpostavljene saglasnosti svakog punoletnog građanina Republike Srbije da bude davalac organa u slučaju smrti.

Pretpostavljana saglasnost ostavlja veliki prostor za zloupotrebu i može dovesti do trgovine ljudskim organima, iako je ovim Predlogom zakona svaka trgovina zabranjena i predstavlja krivično delo.

Izmene koje smo predložili odnose se na član 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim predlažemo da organi radi presađivanja se mogu uzeti sa punoletnog građanina Republike Srbije ako se za života izjasnio da želi da bude donor, a ne da mi pretpostavljamo ako se nije prijavio Upravi za biomedicinu.

Srpska radikalna stranka je podnela Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, jer član 23. u potpunosti zanemaruje prava zajemčena Ustavom.

Članom 23. Ustava Republike Srbije propisano je ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite i svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih.

Član 25. Ustava Republike Srbije garantuje fizički i psihički integritet da je nepovrediv i niko ne može da bude izložen mučenju i ponižavajućem postupanju. Zato predlažemo da prihvatite ove izmene zakona, jer Ustavni sud će svakako doneti jedinu ispravnu odluku i potvrditi da član 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa nije u saglasnosti sa članovima 23. i 25. Ustava Republike Srbije.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 18 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Filip Stojanović je predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli.
Izvolite.
Prijavite se poslaniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svojem južnom susedu, odnosno Albanije definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN.

Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojima je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP KiM prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo KiM, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim. Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1.000 pripadnika svojih snaga bezbednosti.

Kao čovek koji je rođen na KiM, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistiraju na poštovanju Rezolucije 1244. Tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će KiM ponovo biti integrisana sa ostatkom Republike Srbije.

Oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima. Vidite da i Republike Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali Dunava. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanje ovog zakona, koji sam ja predložio, stvoriti jasne pretpostavke …

Hvala. Vreme.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za je glasao 21 poslanik.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Poslanik Tomislav Ljubenović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Izvolite.

Hvala.

Podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Republika Srbija je poslednjih decenija suočena sa velikim brojem demografskih problema, a jedan od najvećih demografskih problema je nedovoljan broj novorođene dece. Broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što je dovelo do negativnog prirodnog priraštaja. Evidentan je veliki broj mladih ljudi koji napuštaju zemlju, pa je izuzetno povećan i udeo starog stanovništva u ukupnom broju stanovništva.

Ekonomska situacija u Republici Srbiji je sve lošija pa se veliki broj porodica suočava sa nedostatkom finansijskih sredstava, što se direktno održava na rađanje i podizanje dece. Imajući u vidu ove činjenice neophodno je da država hitno preduzme sve mere kojima bi se stvorili uslovi za poboljšanje finansijskog položaja porodice sa decom i omogućila sigurnost u pogledu davanja države budućim roditeljima.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom uticalo bi u značajnoj meri na rešavanje jednog od najvećih demografskih problema, a to je nedovoljan broj novorođene dece.

Finansijska podršaka porodicama sa decom u vidu ostvarivanja prava iz ovog zakona doprinela bi poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece u porodicama sa decom koje nisu u mogućnost da to samostalno postignu, a broj takvih porodica je sve veći.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećeg zakona kojima je definisano da se pravo na dečiji roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Svako dete bez obzira na rođenje mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije. Produženjem vremenskog perioda isplate roditeljskog dodatka, i to: za treće dete do navršene 18 godine života, umesto dosadašnjih 10 godina života, za četvrto dete do navršene 18 godine života, umesto dosadašnjih 10 godina života, a za peto i svako naredno dete za koje se do sada nije moglo ostvariti pravo na roditeljski dodatak do navršene 18 godine života, obezbedili bi delimičnu finansijsku sigurnost porodicama sa više dece.

Što se tiče finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona, stav SRS je da treba napraviti trajnu preraspodelu sredstava u budžetu Republike Srbije, i to tako što će se konačno prestati sa finansiranjem raznih nevladinih organizacija i taj novac opredeliti za isplatu dečijeg i roditeljskog dodatka. Zahvaljujem.