Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 21 poslanik.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najvećih izazova savremenog društva je danas svakako borba protiv narkomanije.

Donošenje Zakona o psihoaktivnim supstancama je od velikog značaja zato što se ovim zakonom regulišu pitanja koja su od izuzetnog značaja za zdravlje i život građana Republike Srbije. Nikad više priče o uspešnoj borbi protiv ovog poroka, svakodnevno se hapse narko dileri, otkrivaju se nove laboratorije, oduzima se velika količina droge, a droge nikad više na srpskom tržištu. Biljke od kojih se droga dobija danas se gaje bukvalno na svakom koraku, od kućnih uslova, terasa, podruma, garaža, bašti, njiva, livada itd, ona se spravlja u veoma sumnjivim priručnim i priučenim laboratorijama. Ove droge su nepoznatog sastava i veoma su opasne.

Što se tiče konzumiranja, najviše se konzumira na mestima koja uza se imaju odrednicu elitna, to su elitni kafići, elitni splavovi, elitni klubovi itd. Najgori su oni dileri droge koji za ciljnu grupu imaju školsku, tj. učeničku populaciju, populaciju bez sopstvenog modaliteta, koja u traganju za svojim autentičnim identitetom, nažalost, nije često u stanju da se odupre ovom socijalnom pritisku, tom pritisku sredine ili grupe da proba i tako rizikuje da postane konzument, a vrlo često i zavisnik. Iz svih ovih razloga, proizvodnja, promet, upotreba, kao i čuvanje, skladištenje i uništavanje one droge koja nije za dalju upotrebu su veoma kontrolisani.

Mojom intervencijom sam tražio da se doda član koji glasi: „Ako je period između zaplene, tj. oduzimanja i uništavanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci duži od šest meseci, ponovno uzorkovanje i kvalitativna hemijska analiza su neophodni“. Znači, oduzeta droga se najpre uzorkuje, a zatim podvrgava kvalitativnoj hemijskoj analizi.

Ostalo mi je još malo vremena da uputim jedan apel da se na nekom TV kanalu sa nacionalnom frekvencijom u redovnom terminu uvede emisija u kojoj će se govoriti o ovoj galopirajućoj pošasti 21. veka, jer kako imamo na raznim kanalima sa nacionalnom frekvencijom svakodnevno i celodnevno neki polusvet u raznim rijalitijima, možemo govoriti i o ovom problemu. Hvala vam.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 20 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako se ima u vidu da poseban značaj poljopriveda ima u uslovima ekonomskih i drugih kriza, zbog dva osnovna razloga, prvo, proizvodnja hrane je manje podložna kriznim oscilacijama i drugo, ulaganjem u poljoprivredu pokreće se razvoj više drugih privrednih grana, a posebno prerađivačke industrije i trgovine.

Smatramo da u ovu oblast treba mnogo više ulagati, kako država, odnosno resorna ministarstva, tako i same lokalne samouprave, prema svojim mogućnostima. Takođe, mora se shvatiti da se u poljoprivredi moraju postaviti drugačije osnove, usko specijalizovana proizvodnja sa jasno izgrađenim kvalitetom, kvantitetom i kontinuitetom, kako bi bila u uslovima jednog velikog tržišta konkurentna agrarno visoko razvijenim sredinama. Ali, nažalost, kao što sam u više navrata govorio i opet ponavljam, da su nam sela već prazna, mnoga domaćinstva napuštena, a brojna sela bez ijednog stanovnika, a i ono malo življa čini uglavnom staračka populacija. Radno sposobne mlađe generacije masovno odlaze u grad i inostranstvo, kako bi sebi obezbedili pristojan i normalan život, kakav u Srbiji, nažalost, nisu u mogućnosti da priušte. Posebno je taj trend migracije izražen u manjim sredinama gde je prisutan nizak standard i nemogućnost pronalaska posla.

Srpska radikalna stranka je podnela Predlog zakona o podsticajima u poljoprivedi, kome bi resorno ministarstvo trebalo krajnje ozbiljno pristupiti i sa razlogom prihvatiti. Prihvatanjem ovog predloga zakona novčano bi se stimulisali poljoprivredni proizvođači mleka, gde bi se i sam položaj istih popravio.

Predlažemo da se donja granica količine mleka po kvartalima na koju se ostvaruje premija smanji, a posebno tamo gde su uslovi otežani, a proizvodnja na minimumu, umesto dosadašnjih 1.500 litara smanjiti na 1.000 litara i tako ostvariti pravo na premiju.

U istom članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predlažemo da se povećanje iznosa premije za mleko sa dosadašnjih sedam dinara po litru poveća na 10 dinara.

Zatim, u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima za biljnu proizvodnju postojeće rešenje kaže – da se iznos podsticaja po hektaru koji iznosi najviše 6.000 dinara poveća na najmanje 9.000 dinara, i time pokažete da vam je bar malo stalo do sela i poljoprivrednog proizvođača.

Na kraju, da ne zaboravim, ako nam je seljak bogat, bogata će nam biti i Srbija. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje.
Vaš predlog je dobio 23 glasa, te time nije prihvaćen.
Narodni poslanik Sreto Perić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Reč ima Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki saziv pa i ovaj je u svom mandatu donosio i pogrešne zakona, odnosno zakone koji su imali vrlo loše posledice za građane Srbije. Naravno, ovaj zakon nije donet u ovom sazivu, on je donet ranije, ali smo mi procenili da bi njega pod hitno trebalo staviti van snage i nijedan drugi zakon koji se primenjuje na teritoriji Srbije nije naneo toliko loših posledica za građane Srbije kao što je ovaj Zakon o izvršenju i obezbeđenju, a pre svega zbog uvođenja javnih, u narodu poznatijih kao privatnih izvršitelja. Oni su naneli veću štetu građanima Srbije nego što su to elementarne nepogode.

Treba napomenuti da manji broj izvršitelja rade svoj posao korektno i da se to završava na nivou propisanog ovim zakonom. Veliki broj izvršitelja izašao je iz svojih ograničenja. Kažu da je to zbog toga što je u pretprodaji jedno izvršiteljsko mesto koštalo 50.000 evra, i da bi oni što pre vratili uloženo, oni su počeli da globe građane Srbije i zbog toga nam se pojavo veliki problem.

Mi smo analizirali sve štetne posledice za građane Srbije i došli do zaključka da predložimo ovom parlamentu usvajanje ovog zakona. Danas su, poštovane kolege, na meti udara privatnih izvršitelja građani Srbije, a sutra, sutra možete biti vi, odnosno svi mi.

Sećam se da je krajem ove godine, nakon podnetog predloga od strane SRS, Jelena Deretić, pomoćnik ministra pravde za jedan dnevni list izjavila – Zakon o izvršenju i obezbeđenju biće promenjen do kraja godine, misli se na prošlu godinu, izvršitelji više neće moći da divljaju, biće im smanjena ovlašćenja, snižene nagrade itd.

Upravo to i jesu problemi zbog kojih mi predlažemo ovom parlamentu da se pristupi izmenama ovoga zakona. Samo ću neke naslove iz novina, sa time je upoznata kompletna javnost Srbije, izvršitelji im prodali kuću, decu izbacili napolje na hladnoću u Kragujevcu, kuća od 170 kvadrata prodata je za 5.500 evra, dug od 5.000 dinara narastao na 70.000. U Nišu za dug od 15.450 evra prodata im imovina koja vredi 800.000 evra, u Beogradu kuća od 570 kvadrata za 13.000 evra, izvršitelj za dve godine rada prijavio 1.200.000 profita. Da li je to moguće? Zaista, ukoliko se ovaj zakon ne bude stavio van snage, građani Srbije će ući u još težu situaciju.

Ovo bi bila dobra prilika i kad govorite o budućnosti Srbije ili predsednik Srbije kada govori o budućnosti Srbije, da obeća građanima o ukudanju ovog zakona.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 29 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Nikola Savić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, sa zahtevom da se uvrsti u dnevni red ovoga zasedanja.

Naime, svima je poznato da problem sa udžbenicima odavno postoji, ali je ovaj problem u poslednje vreme kulminirao jer udžbenike piše svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir. Umesto da kvantitet dovede do kvaliteta desilo se upravo obrnuto, kao da su se autori i izdavači takmičili u tome ko će uraditi i izdati lošiji i nakaradniji udžbenik.

Ovo je posebno vidljivo u onim najosetljivijim oblastima, kao što su udžbenici koji tretiraju nacionalnu kulturu i nacionalnu istoriju. Sadašnji zakon je koncipiran tako da svaka škola ima različite udžbenike iz različitih predmeta, pa čak i iz jednog istog predmeta u jednom istom zanimanju postoje različiti učenici.

Mi u SRS nismo za to da jedna izdavačka kuća ima monopol u ovoj oblasti, makar ona bila i državna, ali smo svakako za to da se ovde konačno mora uvesti red.

Poznato je da danas monopol u ovoj oblasti drže izdavačke kuće iz Slovenije i Hrvatske i one polako potiskuju sve ostale izdavače kao što je Zavod za izdavanje udžbenika i još neki drugi izdavači.

Danas imamo situaciju, a to možete svi proveriti, da imamo udžbenike koji na najdrastičniji način vređaju javni moral građana Srbije, tako, recimo, u jednom udžbeniku iz matematike za drugi razred osnovne škole stoji slikovna ilustracija, obratite pažnju, gde devojčica pere ruke iznad lavaboa, čija slavina ima oblik muškog polnog organa. Zaista, to je nešto skandalozno. Pre dve godine imali smo situaciju da jedna izdavačka kuća štampa atlas za decu gde se afrički kontinent takođe prikazuje u obliku muškog polnog organa.

Zaista smatram da iz ovih i svih ostalih razloga koje sam ovde naveo, mora da se donese zakon o udžbenicima, a ja sam ovim mojim zakonom tražio da se svim izdavačima i svim autorima koji su … (Isključen mikrofon)

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 22 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanica Tatjana Macura predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.
Kako ne prisustvuje zasedanju stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje – niko nije pristupi glasanju.
Poslanica Tatjana Macura predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan poslanik.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Vladimir Đurić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije na ime umanjenja penzija po osnovu Zakona o privremenom načinu utvrđivanja isplate penzija.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje – niko nije pristupio glasanju.
Poslanik Aleksandar Stevanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje – niko nije pristupio glasanju.
Poslanik Aleksandar Stevanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje – niko nije pristupio glasanju.
Poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane sa bivšim predsednikom SO Inđija Goranom Ješićem i nenamenskim trošenjem sredstava.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je veoma važno pitanje, opština Inđija ima dug od 2.600 miliona dinara, na 47.000 stanovnika, dug opštine Inđija je, ponavljam 2.600 miliona dinara. Mi smo tamo pali u dužničko ropstvo. Godine 2007, kada sam kao predsednik skupštine smenjen u zgradi uprave vodovoda, naravno nelegalno, čime je DS pokazala visoki stepen demokratije i predsednika najvažnijeg i najvišeg organa u opštini smenila u upravi vodovoda bez kvoruma. To je bilo vreme kada su čistili po Rumi i još nekim mestima, kada su čistili radikale, a onda, usput ja nisam bio dovoljno žut, pa su i mene počistili u Inđiji 5. oktobra 2007. godine. Tog trenutka dug Inđije je bio 50 miliona dinara. Obaveze i dugovi opštine Inđija na kraju 2007. godine posle moje smene bili su 50 miliona dinara. Godine 2016. posle promene vlasti dug opštine Inđija i obaveze su bile 2.600 miliona dinara.

Nedavno je opština Inđija po jednoj građevinskoj situaciji dobila presudu od Montere u stečaju, a i to je žuto preduzeće koje je gradilo sportsku halu u Inđiji, dobili smo presudu od 261 milion dinara. Dakle, to je samo jedna građevinska situacija za halu koja nije bila dovršena ni 2016. godine, a koja je trebala biti gotova 2009. godine za univerzijadu.

Od Univerzijade u Inđiji je ostala jada. Znači, hala koja je trebala biti gotova 2009. godine i koštati šest miliona evra, koštala je 11 miliona evra i treba još dva miliona evra da se završi.

Sada gubimo sudske sporove od „Montere“ u stečaju, od tog žutog preduzeća, koje je svoj dug založilo bankama. Inđiji preti dužničko ropstvo i ja ne znam kako ćemo se mi razdužiti, jer u proteklih godinu i po dana uspeli smo da saniramo dugove u visini od 600 miliona dinara.

Za to vreme dok je Inđija padala u dugove gospodin Ješić je kupio stan u Beču od 160m2. Po procenama, taj stan košta preko 500 hiljada evra. Gospodin Ješić je u Inđiji stekao penthaus od 200 i nešto kvadrata. Samo terasa je imala 45m2. Po procenama njegovim vlastitim… (Isključen mikrofon.)