Dame i gospodo, ovo je četvrti u nizu zakona koji su u direktnoj nadležnosti i resoru ministra Nedimovića. I ja ću sada, na neki način, da zaokružim priču, načelnu, zapravo suštinske naše primedbe na sve ove predloge zakona.
Najpre, i ovaj i ovi predlozi zakona, kao i mnogi koje mi ovde dobijamo, su samo izmene i dopune postojećih zakona, a naš principijelni stav je da to nikada nije dobro. Ako se želi ozbiljno normirati neka materija, onda treba lepo da se uradi predlog zakona iz početka, i lakše se radi i lakše se primenjuje. Uvek kada se vrše izmene i dopune, ostane nešto što se ne obuhvati tim izmenama i dopunama, pa onda opet imamo izmene i dopune izmena i dopuna i onda to stvara utisak i neozbiljnosti, a i poprilične pravne nesigurnosti. Zato vam preporučujem, ministre, pošto ste već najavili neke predloge ovde za parlament, vidite to u vašoj službi, predlažite nam celovite zakone.
Naravno, zbog čega vi ovo radite? Zato što se vama nekada jako žuri, pa onda morate navrat-nanos da promenite jedan ili dva člana, samo da biste zadovoljili kriterijume koji se od vas traže i onda zanemarite onaj suštinski deo zakona i materije koju određeni zakoni tretiraju.
To je, zapravo, ta naša druga principijelna primedba, usklađivanje predloga zakona, a onda i zakona sa propisima EU. Mi vam godinama govorimo da je to loš pristup, da mi treba da donosimo zakone koji su primereni našoj državi, našem mentalitetu, našem narodu, našim uslovima života. Ne može se, postoje neke odredbe, neki principi koji mogu da se primenjuju svuda, ali postoje i određene specifičnosti koje moraju da budu primenjene u određenoj zemlji.
U tom smislu, čak i kada bismo prihvatali taj vaš stav da je evropski put za Srbiju dobar, ovakav način donošenja zakona ne bi bio dobar. Naravno, mi ne prihvatamo ni taj tzv. evropski put. Danas smo više puta govorili da je krajnje vreme da zaista, kad kažem krajnje vreme, onda stvarno više nemamo ni trunku vremena da čekamo. Srbija mora da se odrekne puta u EU. Srbija mora da se okrene svojim prijateljima.
Ovo što se dešava na Kosovu i Metohiji sa Srbima je nešto čega se ježi svaki normalan čovek. Lako je sedeti u Beogradu, lako je sedeti u Narodnoj skupštini, u Vladi, pa i šetati po Beogradu ili nekom drugom gradu koji nije u tom gvozdenom prstenu u kojem se nalaze Srbi sa Kosova i Metohije. Moramo voditi računa ne samo da se održi konferencija, da se kaže - mi vas nećemo ostaviti na cedilu, mi brinemo o vama, hajde da pokažemo da brinemo.
Treba da znate, a pretpostavljam da većina vas zna, da je jedini način da se sačuvaju Srbi na Kosovu i Metohiji, da se sačuva Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije, da sačuvamo svoj ustavni poredak, suverenitet i teritorijalni integritet, ta dva izraza koja, nažalost, sve ređe čujemo od predstavnika vlasti, jeste da se odreknemo evropskog puta, da zamolimo Rusku Federaciju, da zamolimo Vladimira Vladimiroviča Putina, da uđemo u savez sa Rusijom, da uđemo u ODKB i da na taj način sačuvamo svoju državu, da vratimo dostojanstvo i državi i narodu.
Ovo što se dešava na KiM, koliko je po život opasno, koliko je po teritorijalni integritet opasno, toliko je zaista ponižavajuće da šiptari mogu da rade šta god hoće zato što su ovi koje vi nazivate prijateljima zapravo naši neprijatelji, a njihovi iskreni prijatelji i rade u njihovom interesu, a ne u našem interesu, ne u interesu pravde i pravičnosti. S tim, zaista, mora definitivno da se prekine.
Dajte bar jedanput predložite zakon gde se nećete pozivati na EU, na usklađivanje sa EU. Jedanput donesite, evo, vi predložite, ministre, zakon koji će biti u interesu malinara, u interesu proizvođača mleka, mesa, onih što žive u Srbiji, u interesu te poljoprivredne proizvodnje o kojoj ste govorili, prehrambene proizvodnje o kojoj ste govorili. Sve to lepo zvuči, sve to lepo pričate, ali onda dođe SSP, pa onda jabuke u Srbiji budu skuplje od onih koje uvezete, zato što po SSP uvozite njihov škart bez plaćanja carine i na taj način, između ostalog, ugrožavate sprskog seljaka.
Sledeća naša primedba koja se odnosi na predloge zakona, sada govorim o ovim zakonima, gospodine Nedimoviću, ali odnose se manje-više na sve, pokazuje kroz ove predloge, odnosno kroz razmatranje amandmana, vladajuća većina pokazuje koliko joj je nebitan stav opozicije, a što, verujte, nije dobro. Mi kao najveća opoziciona partija u parlamentu, SRS, i to celokupna javnost vidi, ovaj posao radimo vrlo predano, vrlo vredno i vrlo ozbiljno. Naši amandmani, sada kada vi više nemate one stotine amandmana, pa ni mi nemamo, na to ste nas vi naterali, kada imamo amandmane koji se odnose na svaki konkretan zakon i sami vidite da su ti amandmani zaista u cilju poboljšanja zakonskog teksta, a sutra i primene zakona.
Znate, mi vas često upozoravamo na to, nije dobro kada vi ovde usvojite na predlog Vlade, skupštinska većina usvoji zakon, mi vam unapred kažemo – ljudi, donosite neprimenjiv zakon. Vi kažete – ne, to nije tačno, ovo je najbolje na svetu. Posle 10 dana ministar izlazi na televiziju i kaže – znate, mi imamo problem, ne može taj zakon da se primeni, ali evo, mi pripremamo izmene i dopune za Skupštinu. To nije dobro.
Zato bi trebalo da se ozbiljno zabavite ovim amandmanima, da se ne radi navrat-nanos. Imate dovoljno vremena, imate službe i nemojte da se rugate narodnim poslanicima odgovorima zbog čega ne prihvatate naše amandmane.
Vi najčešće nama kažete da naše amandmane ne prihvatate zato što je u vašem predlogu nešto urađeno bolje i zato što vi mislite da je takvo rešenje primerenije. Zamislite, gde je tu argument? Vi protiv naših argumenata kažete – primerenije. Dobro, ako je to argument, onda mi kažemo primereniji amandman. I gde je tu ozbiljna rasprava? Gde su tu argumenti? Nema ih.
Zato posebno, evo, želimo da skrenemo pažnju i Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.
Ovde ste, kada je u pitanju ovaj konkretan amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja, gde sam ja uložila u ime poslaničke grupe SRS amandman na član 1. i tačku 1), a ovaj član 1. se odnosi na osnovni član 4, znate, ovako kada radite izmene, i sad niko živi ne zna o čemu ja pričam, jedva i vi možete da me ispratite, a sve od reči do reči govorim tačno. I, onda nama vi kažete – ne možete prihvatiti naš amandman zato što se u izmenama i dopunama ne menja tačka 1. Predloga zakona. Zamislite vi koliko je to, vi niste pravnik… Znam da jeste. Ovako sam rekla pre neki dan ministru Ružiću – vi ste pravnik, pa je on skočio. Ja bih sad pitala da li je i Dejan Đurđević pravnik? Ja znam da jeste, kao što jeste i vi. Dejan Đurđević je doktor nauka. On je direktor Sekretarijata za zakonodavstvo. Ja ga znam kao odličnog pravnika iz nekih drugih vremena. Čak ne verujem da se kao stručnjak pokvario.
Kako je moguće da kažete da se ne menja tačka ovog člana 1, odnosno člana 4. osnovnog zakona i da zbog toga ne možete razmatrati i usvojiti naš amandman? To jednostavno nije normalno. Po našem nakaradnom Poslovniku je tačno da se ne može menjati član koji Vlada ne menja, što je takođe van pameti, ali u okviru jednog člana koji vi već menjate i predlažete izmene, kako je moguće da kažete da mi nemamo pravo da menjamo neku tačku, a vi se niste setili da je promenite?
Dakle, ovo moje obraćanje, kažem, poslednje po ovim vašim predlozima je više načelno, principijelno i više upozoravajuće da bi zaista trebalo, ako želite da ozbiljno sarađujemo da nas tako tretirate i da se ne rugate sa onim što mi ovde radimo. Hvala.
