Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, još 2009. godine za vreme vladavine ovih žutih raspikuća, razne multinacionalne kompanije, što i vi znate, iako tada niste bili u Vladi, su počele da vrše pritisak na Srbiju da se usvoji jedan rigorozniji zakon o zaštiti i zdravlju bilja, navodno, kako bi se sva roba koja se kasnije sa ovog područja izvozi u zemlje EU, kroz strožiju kontrolu, na taj način zaštitila. Međutim, mi smo i tada, kao poslanici najveće opozicione stranke, bili protiv tih zakona iz prostog razloga što smatramo da je takvo u segmentima donošenje zakona, malopre je koleginica rekla, zdravlju, i nije puno pogrešila, zaštita zdravlja bilja. Sve je to povezano, ali nije u najvećoj meri na korist Srbije.

Od kada je 2016. godine, da li je tako, otprilike u ovo doba uveden pravilnik pre formiranja ove sadašnje Vlade da se na graničnom prelazu vrši kontrola od strane fitosanitarne inspekcije, da li je tako, za jedan deo proizvoda biljnog porekla, a da ostali po mestu svog skladištenja, tada je došlo do zabune među proizvođačima, pa što sada tako, i mi nismo zaista protiv toga da zdravlje bilja i ono koje se uvozi u Srbiju i ono koje se izvozi bude pod najvećim stepenom kontrole. Međutim, mi smo protiv toga da se sve to radi samo zbog činjenice da sada slede određeni IPARD projekti od strane EU za poljoprivrednu proizvodnju. Vi ste rekli da se u ovom slučaju radi zbog Ruske Federacije. Ako je to tako, ako je to bolja kontrola, onda to možemo da pozdravimo.

Sa druge strane, gospodine ministre, šta Vlada Srbije konkretno radi i vaše ministarstvo da se očuva to zdravlje bilja? Kada vi kažete bilje, sada nas građani gledaju u direktnom prenosu, moraju da imaju u vidu da postoji poljoprivredno bilje o ono koje nije poljoprivredno bilje. Sada što mi želimo da pokrenemo kao novu temu, pošto smo danas uspeli da iz vas izvučemo, što bi se reklo, da ćete izaći sa predlogom da se izmeni Zakon o organskoj proizvodnji, mislimo da treba novi zakon i o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji, kako sada Vlada gleda na činjenicu da je ogroman potencijal, a to znači da su tu na stotine, a možda i hiljade, milioni evra upravo u tom bilju koje nije poljoprivredno, razumete šta vam govorim, u zasadima kao kultura, već se nalazi na područjima Srbija odakle mi preradom lekovitog bilja možemo da imamo, da li je tako, vi ste rekli, prerađivačku industriju, a ovde preradom tog bilja i te kako izvozni potencijal. Zašto niste u toj oblasti dali veće subvencije za pojedine krajeve Srbije. Mislim na Zlatar, na Homoljski čitav deo, Homoljske planine i sve što se nalazi oko Sokobanje, Rtnja, na jugu Srbije i svih tih potencijala koje mi imamo, a tek su neki usamljeni primeri koje možemo ponekad u nekoj reportaži na televiziji ili na nekom od kanala „Jutjub“ da vidimo da je neko to počeo uspešno da radi, da se time bavi.

Ako bismo se usmerili na to da i na taj način, pogotovo zbog toga što mi imamo retke biljne vrste, koje nisu kulture koje se sade, već se nalaze na poljima širom Srbije, na određenim lokalitetima, neke su endemske vrste, onda da pomenem i nacionalne parkove Frušku Goru, Taru i Kopaonik. To je riznica koju mi treba da iskoristimo kao zemlja i da damo podsticaj tim ljudima da se time bave i da od toga imaju neku korist.

Naravno, i to mora da prođe strogu kontrolu, jer sve što se prodaje i što se nalazi i na pijacama i na raznim drugim mestima trebalo bi da kontroliše inspekcija.

Evo, završavam, gospodine Marinkoviću, pošto je ovo zaista jedna nova tema, da dam i mogućnost ministru ako želi da odgovori. U tom smislu treba da gledamo, što bi se narodski rečeno reklo, naša posla, a ne da nas uslovljava Evropska unija, koja samo traži za sebe pogodno tržište, traži jeftine sirovine i traži jeftinu radnu snagu. A sa druge strane, mi ono što imamo i što nam je od prirode dato i što može da se upotrebi, nismo iskoristili na pravi način.

Hvala, koleginice Jovanović.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine Nedimoviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege poslanici, tri stvari želim da se dotaknem iz prethodnog izlaganja. Hajde da krenemo unazad, vezano za organsku poljoprivrednu proizvodnju.
Činjenica je da je tražnja na platežno sposobnim tržištima za ovom vrstom robe sve veća i veća. Činjenica je, isto tako, da naša sva poljoprivredna proizvodnja, bilo da je reč o biljnoj ili životinjskoj, koja god je na većoj nadmorskoj visini, je apsolutno tog tipa samo što nema ćagu da je to organsko, da ima taj sertifikat. Iz tog razloga, mi ćemo ući u izmene ovih propisa. Ali, da ja sad ne prejudiciram ovde konačna rešenja, to će biti moj predlog ka Vladi, a kasnije ka parlamentu, da organska poljoprivredna proizvodnja bude jedan od ciljeva, bitnih ciljeva kojima ćemo se baviti u budućnosti, jer je tražnja za tom robom, koja je skupa, ali je to dobro za naše proizvođače, da se okrenemo u određenim vrstama poljoprivredne proizvodnje tome.
Što se tiče zdravlja bilja, želeo bih da se osvrnem na jednu stvar, a vezana je za sredstva za zaštitu bilja, a tiče se obuke naših poljoprivrednih proizvođača. Ovim zakonom baš smo predvideli to da u naredne dve-tri godine preko svojih organizacionih jedinica radimo kontinuiranu obuku tih ljudi, da oni dobiju sertifikate da su ovladali načinom upotrebe.
U pravu su neke vaše kolege koji su rekli da pre 15 godina je samo pukla brana i prošla gomila nekih zaštitnih sredstava, ovih ili onih, bez adekvatne edukacije ljudi kako se oni uopšte upotrebljavaju. Svaki lek kad se koristi na neadekvatan način može vremenom postati ozbiljan problem i može predstavljati sredstvo za ugrožavanje života. Tako je isto i kod biljke. Ista je stvar i kod životinja kad se radi o lekovima koji su namenjeni njima.
Jedna stvar koju želim da kažem a tiče se izmene Zakona o bezbednosti hrane, iako smo to apsolvirali, ali tiče se okretanja malom poljoprivrednom proizvođaču, jeste ova odredba koja je predložena u izmenama zakona, vezano za donošenje posebnih propisa za male poljoprivredne proizvođače koji se tiču prerade. Ovo što se tiče robe životinjskog porekla smo regulisali, ostao je ovaj prostor za robu biljnog porekla. Stvorili smo sada normativnim izmenama prostor da se to reguliše. E, to je okretanje ka ovom malom poljoprivrednom proizvođaču da što veću vrednost napravi i da može da je ponudi na prostoru Srbije.
Priča o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji je priča najvećim delom ka tržištima koja su više platežno sposobna. Ima naših potrošača koji su zainteresovani na prostoru Srbije za ovo. Mi u ovom trenutku imamo, javnosti radi, negde oko 16 do 17 hiljada hektara koji su u sistemu organske poljoprivredne
proizvodnje. Nama je neophodno da bude toga tri ili četiri puta više. To bez novca i bez sredstava koje će država da uloži teško da će se desiti samo od sebe. Iz tog razloga sam nameran, isto tako, da predložim posebnu glavu u Zakonu o podsticajima koja će se odnositi na organsku poljoprivrednu proizvodnju.
Sad imamo jednu situaciju da su podsticaji za organsku poljoprivrednu proizvodnju 40% uvećani u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Primera radi, ako po hektaru dobiješ 100 nečega, za organsku dobijaš 140. To baš i nije neki podsticaj, obzirom na sredstva zaštite koja morate upotrebiti, jer ne možete koristiti hemijska sredstva kod organske poljoprivredne proizvodnje. Mora se nešto drugo smisliti.
Ove godine smo imali novca pa smo za biljnu organsku proizvodnju, taj iznos podsticaja nije više 40% više u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, nego 120% više. Ali, to nije dosta. One moraju posebno da se tretiraju, i spram vrste poljoprivredne proizvodnje, a naročito treba insistirati na organskom voćarstvu, organskom povrtarstvu i u delu stočarstva koji može na ovaj način, naročito u prostorima u kojima ne može konvencionalno stočarstvo da se razvija.
Država ima sad novca za to. Posle godina sprovođenja finansijske discipline, više novca ima i samim tim su sazreli uslovi. Ne može pre zore da svane. Možda nekom može, ali ako mu svane pre zore, ranije mora kući.

Hvala, ministre.

Pravo na repliku, Nataša Spasoje Jovanović.

I za laike u poljoprivredi, gospodine ministre, normalno je da pesticidi koji imaju iole bilo kakav rizik po zdravlje ljudi, znači, tog bilja koje će da se koristi u ishrani životinja, nisu dozvoljena i nikada se nije u Srbiji desilo, i pre ovih zakona, ja mislim da je 1998. godine donet zakon odnosno Pravilnik o zaštiti bilja, dakle, još u onoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, pa 2009. i 2016. godine, nebitno je, ali u svakom slučaju, u celom tom periodu nikada se u Srbiji, evo, tu je i gospodin Rističević kao poljoprivredni proizvođač i toliko godina možda i savetuje druge kako treba da rade i šta da rade, da se zbog neispravne ili zbog toga što taj pesticid nije imao po pravilima EU, kako oni kažu – maksimalnu dokumentaciju, desilo da se napravi neka velika šteta. Jer, ja smatram da i stariji ljudi, oni koji ne prate nove tehnologije a žive na selu, i oni ljudi koji sad imaju 60 i 70 godina i dalje rade u polju i seju, znaju kako treba da upotrebe sredstva za zaštitu bilja.

Ovo je ipak nešto što je počelo da duva od strane Evropske unije još pre tih, koliko sada već, 10 godina, pa onda i kasnije, kada su oni tražili da se sve ono što se proizvede a izvozi na tržište Evropske unije, što je mnogo manji procenat nego što treba da se izveze na područje Ruske Federacije, pokrije sertifikatom da su ti proizvodi bili tretirani pesticidima sa maksimalnom dokumentacijom. A u Srbiji to ne mora da bude tako, jer se zna šta je to dobro a šta nije.

Vi ste sada pomenuli i to kako će da se vrši edukacija. Najpre da nam kažete, gospodine ministre, da li je uvod u ovaj način obaveze prema poljoprivrednim proizvođačima da će oni za koju godinu, ako to nama dođe kao direktiva EU kao u nekim zemljama u našem okruženju, morati da imaju sertifikat? Vi znate za to da oni ne mogu da upotrebe određena sredstva za zaštitu bilja bez tog sertifikata. Takvo im je pravilo doneto, ja mislim, 2015. godine je prvi takav zakon izglasan u ustaškoj hrvatskoj državi koja je okupirala Republiku Srpsku Krajinu. Vi sada tamo nešto sejete i morate da imate, zamislite, sertifikat da vi znate to da upotrebite.

Završavam, em što ste uveli da se putem interneta prijavljuju sezonski radnici, pa sada putem interneta i onaj gost koji dođe u seosko domaćinstvo, posle ćemo o tome, sada još samo sertifikat kako treba da zaštiti pšenicu i kukuruz, ja stvarno ne znam kako je do sada postojalo bilo šta što mi jedemo, što se proizvodilo ili što se izvozilo iz Srbije, ako to ljudi nisu znali da rade.

Hvala koleginice Jovanović.
Pretpostavljam, pravo na repliku, gospodin Marijan Rističević.
Izvolite kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da je problem kod zaštite bilja i problem Ministarstva finansija.

Ako uzmete gotov preparat, porez je 10%, PDV je 10%. Ako uzmete sirovinu, aktivnu materiju, porez je 20%. Taj propis su doneli ovi koji šetaju po hodniku. Mi taj propis jednom konačno moramo promeniti. Nikako nisam uspeo da ubedim ministre finansija da je to tako, ali jeste i treba kod Ministarstva finansija uložiti napor da se te stope izjednače, jer poruka je loša. Poruka kod zaštite bilja, ako je na sirovinu porez 20%, na aktivnu materiju, a jedan preparat se sastoji od aktivne materije, tečnosti i boce, a ako je porez na gotov proizvod prilikom uvoza 10%, onda je poruka veoma loša. Poruka je – bolje uvesti, nego proizvesti.

Dakle, u toj poruci je onda šteta po naše radnike, po naše zaposlene, po domaće proizvođače, po privredu.

Takođe, treba da razmislimo o paralelnim sredstvima, da vidimo šta je paralelno sredstvo, ko ima pravo da ga proizvodi, odnosno da ta prava pripadnu isključivo domaćem proizvođaču, a ne uvozniku. To je ono što ja mislim da je problem kod sredstava za zaštitu bilja.

Po pitanju organske hrane ja se slažem da imamo šansu, ali ta sertifikacija, poljoprivrednici treba da znaju, traje i po tri godine i veoma su pogodna brdska područja, jer nisu tretirana mineralnim đubrivom.

Dakle, onaj ko misli da se u narednom periodu bavi organskom hranom, neka pokuša ove godine odmah da izbegne upotrebu mineralnih đubriva. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Reč ima Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Pridružio bih se mom kolegi Rističeviću baš u onoj stvari koju je on rekao. Tačno je, prethodni period od 2000. godine pa na ovamo mi smo veliki broj firmi koje su proizvodile te hemikalije koje su bile naše domaće, bile su kvalitetnije, te firme sada više ne funkcionišu, ne rade i dešava se šta se dešava.

Sada uvozimo neke stvari za koje ne znamo šta su i držimo se onog „bolje uvesti, nego proizvesti“, kao što kaže gospodin Marijan, što za nas koji živimo na jugoistoku Srbije, živimo u selu i živimo od sela, jeste bitno da priroda što nam je dala mi to moramo sačuvati.

Inače, veliki broj opština koje su kao moja opština imaju mogućnost, što se tiče zdrave proizvodnje, možemo koristiti puno od tih lekovitih bilja sa naše teritorije i za učešće umesto tih hemikalija, umesto tih pesticida i to postoji, i to je mogućnost.

Imamo i primere dobre prakse, recimo, malo pre je rekao ministar Nedimović, imali smo blizu 16.000. hektara koji se obrađuju na organski način. Kod nas, iz opštine iz koje dolazim, imamo proizvođače koji imaju sertifikate, koji proizvode, proizvodili su pšenicu organsku, sada organsku jabuku rade i to rade unazad nekoliko godina. Proizvode organsko sirće, proizvodiće sada još nekih takvih proizvoda koji su veoma kvalitetni. Mi na to moramo staviti veću pažnju, kao što kaže ministar i moramo prilagoditi još tih podzakonskih akata, a normalno i zakon koji moramo usaglasiti da bude dobar za te naše proizvođače.

Inače, opština iz koje ja dolazim ima sertifikat „Zelena opština“, koji je dobila kroz projekat „Eksčejndž 3“, što znači da imamo puno takvih opština u kojima možemo raditi organsku proizvodnju. Ali, s druge strane, ljudi da bi radili moraju da pripreme hranu, hrana ta mora da bude kvalitetna. Veliki je broj naših ljudi koji su ostali u našim opštinama, to su mahom stari ljudi koji su navikli da rade, kao što su radili možda 20,30 godina.

Svedoci smo, sada traže nekog kada hoćemo da radimo neku organsku proizvodnju, da mi sad tu moramo da kopamo, pa posle toga da zgrtamo i normalno to je zdrava proizvodnja i tu nema nekakvih hemikalija koje će smetati. Tu sada nema dovoljan broj mladih ljudi kojih je bilo ranije kada je to rađeno. Prema tome, okrenimo se mi našoj tradiciji, ali moramo poštovati i nešto što je novo, a to su novi pravci u razvoju poljoprivrede.

Još jednom, ministre, ja vas podržavam za puno stvari, jer mislim da je to ispravno.

Hvala, kolega Miletiću.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite, prof. Bojiću.