Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Čabradi.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Ševarliću, izvolite.

Hvala.

Mislio sam da ćemo biti još na članu 1. Budući da se u članu 1. govori o primeni standarda koje propisuje, između ostalog, i „Kodeks alimentarijus“, ja sam dužan da javnost, a i poslanike ovde upozorim na sledeće činjenice koje su proizašle iz diskusije „Kodeks alimentarijus“ 2018. godine, što mogu da dokumentujem i sa veb sajtom.

Dakle, prva činjenica, genetički modifikovane biljke i životinje sadrže stranu DNK, čiji uticaj nije predmet bezbednosne procene od strane američke agencije za hranu i lekove, niti nekih drugih Vladinih agencija.

Drugo, GMO sadrže genetske markere koji stvaraju otpornost na antibiotike, na GMO i okolinu, pomažući da se stvore nove otporne, superinsekte, superkorove itd.

Dalje, genetički modifikovana hrana, koja se prvi put uvodi ovde u članu 2. ne definiše se da je to hrana za ljude, a iza toga stoji pojam – genetički modifikovana hrana za životinje, što je podrđivanje, odnosno nadređivanje životinja ljudima i možemo shvatiti šta to znači. Tretira se kao suštinski ekvivalent za nemodifikovanu hranu. Međutim, u nauci ne postoji koncept koji podrazumeva ili može naučno da se odbrani kao suštinski ekvivalent.

Najzad, GMO smanjuju plodnost, funkciju organa, fetalno i neonatalno preživljavanje, imune funkcije i mnoštvo drugih parametara.

Genetski materijal kontaminira DNK drugih biljaka i životinja. GMO dominiraju nad prirodnim i ugrađuju se u DNK kod divljih vrsta na nepredviđene načine – vetrom, oprašivanjem, na drugi način itd, a novi kriterijumi koji se proizvode vrše uticaj na potpuno nepoznat način.

Zatim, genetički modifikovane biljke su modifikovane da tolerišu visoke nivoe toksičnih hemikalija koje proizvode povećanje korišćenja ovih hemikalija do 400%. Zatim, iste kompanije koje modifikuju hranu, odnosno GMO i druge organizme, proizvode hemikalije koje ih čine otpornim. Takođe, proizvode i lekove za lečenje ljudi od bolesti koje proizilaze iz njih, što se radi o vezanom dejstvu i to treba imati u vidu prilikom rasprave o ovom članu.

Žao mi je što ministar poljoprivrede i njegovi saradnici nisu ovde da daju odgovarajuće odgovore ne zbog mene, nego zbog poslanika i zbog javnosti. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Vlada je prihvatila amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zdrava hrana je ljudsko pravo.

Gospodin Ševarlić je ovde širi zablude. Dakle, to je profesor koji je predavao zadrugarstvo, koji je genetički modifikovane organizme uzeo kao svoju ideju i danima širi zabludu.

Više puta i ovde i na Odboru mu je objašnjeno, a ja ću pročitati – da se genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama su u skladu sa posebnim propisom. Ta se hrana definiše posebnim propisima. Taj poseban propis je Zakon o genetički modifikovanim organizmima „Službeni glasnik 41“ iz 2009. godine.

U članu 2. kaže se – ni jedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.

Dakle, vrlo jasno i u ovom članu u tački 6. je naznačeno da se genetički modifikovana hrana smatra ona koja je u skladu sa ovim posebnim propisima, a posebni propis kaže da je na teritoriji Srbije to zabranjeno i to je više puta ponovljeno i na Odboru i u ovoj Skupštini.

Međutim, kao predsednik Odbora mora da kažem da gospodin Ševarlić uporno odbija da prihvati i da su genetički modifikovani organizmi zabranjeni Zakonom o genetski modifikovanoj hrani iz 2009. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Hvala lepo.

U Zakonu o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine ne postoji definisan pojam genetički modifikovana hrana. Postoji 14 ili 15, ne mogu sada napamet da se tačno setim odrednica koje su definisane, a ja sam u jednoj privatnoj raspravi sa jednim predstavnikom Ministarstva poljoprivrede dobio odgovor da je trebalo da Zakon o genetički modifikovanoj da bude promenjen pre ovih izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane, pa zbog toga se smatralo i uneto u Predlog zakona ovaj pojam genetičkim modifikovana hrana.

Dakle, ja se slažem da pojam genetičkim modifikovana hrana treba uneti, ali treba definisati da postoje dve vrste hrane, jedna je hrana za ljude, a druga genetički modifikovana hrana za životinje, a treća i četvrta podgrupa su, kako je ovde predloženo, hrana od genetički modifikovanih organizama za ljude i hrana od genetički modifikovanih organizama za životinje.

Činjenica je da pojam genetički modifikovana hrana nije definisana i ne vidim razloga kako ja to paniku širim ako ne šire oni koji su govorili u ovoj Skupštini da je čeri paradajz genetički modifikovan sa genima jedne smrdljive životinje, izazivajući paniku i stvarajući zabunu kod roditelja koji hrane decu čeri paradajzom i ako čeri paradajz nije genetički modifikovan nego je on rezultat ukrštanja prirodnim putem dve vrste paradajza, divljeg paradajza i baštenskog paradajza.

Prema tome, da ne govorim o izjavama ministra trgovine od 27. avgusta 2016. godine objavljenih u „Politici“, u članku da se u Srbiji jede GMO. Dakle, ako ministar trgovine tvrdi da se jede GMO onda ne znam ko širi paniku?

Pravo na repliku narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ivana Dulić Marković, bivši ministar poljoprivrede, je u vezla 200 hiljada tona sojine sačme od GMO. Tadašnji profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu je ćutao. Nije mu to smetalo. Sada se pojavio, iako ponovo moram da pročitam, radi naših gledalaca, ni jedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Srbije.

Da li je to svima dovoljno jasno, svima osim profesora? Ko je i kakvu modifikaciju doživeo od Ivane Dulić Marković do danas, to sam više puta objašnjavao?

Znači do 2012. godine apsolutno, iako se to uvozilo, nikoga to nije interesovalo, pa ni profesora, zato što je Dušan Petrović i gospodin Milisavljević pre njega su dotičnom gospodinu isplatili 61-62 hiljade evra iz projekta STAR. Ministarstvo poljoprivrede iz projekta STAR isplatilo profesoru 62 hiljade evra i nikakve priče nije bilo, iako je ovaj zakon iz 2009. godine.

Dakle, da ponovim, na teritoriji Srbije GMO, odnosno proizvodnja na njivama je zabranjena i promet. Ako treba da pročitam još jednom, ja ću pročitati i to se ponavlja u ovom zakonu.

Zakon o GMO nije na dnevnom redu, a zakonom postojećim su GMO zabranjeni. Dakle, koliko puta treba to da objasnim? Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Verujem da ne postoji u Srbiji osoba koja bi bila zadovoljnija da to što piše u Zakonu o GMO iz 2009. godine i ostane ubuduće, ali vreme će pokazati ko govori istinu, a ko ne.

Što se tiče više puta iznetih neistina, da je meni Ministarstvo poljoprivrede isplatilo 62 hiljade evra, to je notorna neistina, nikada novac toliki ni od koga nisam dobio, a pogotovo ne od Ministarstva poljoprivrede.

Svojevremeno sam nudio prethodnom govorniku opkladu, odnosno ponudu u iznosu od 60 hiljada evra da dokaže to. Jeste tačno samo da sam ja bio rukovodilac jednog projekta kome je isplaćivan određeni iznos, ali nikada 62 hiljade evra i manje od toga, a čak jedan deo je i vraćen zbog prekida projekta, odnosno isteka roka rada na tom projektu.

Prema tome, po tom projektu ja sam dobio, ja mislim, ukupno za dve i po godine oko četiri i po hiljade evra, računajući i putne troškove u inostranstvo i opsluživanje svih inostranih eksperata koji su učestvovali na realizaciji tog projekta.

Daleko veće pare sam dobio po projektu koji sam radio za vreme mandata ovog režima i to dva puta. Hvala.