Pravo na repliku, ministar Nedimović.

Ja se izvinjavam, gospodine predsedavajući, samo ću kratko iskoristiti priliku. Da, potpuno ste u pravu, vezano za diverzifikaciju proizvodnje koja se tiče konvencionalnog načina uzgajanja malina.
Jeste, organska malina je ta koja je u ovom trenutku i sveža malina, koja ima mnogo bolju cenu, kod sveže maline nam je potrebna drugačija tehnologija obrade.
A kod organske maline, ne treba nam ništa veliko, iz jednog prostog razloga jer uglavnom su naše plantaže na većim nadmorskim visinama, i samo je potrebno konvertovati odnosno izvršiti tu birokratsku transformaciju, iz konvencionalne proizvodnje u organsku. Iz tog razloga, mi sada, i naći će se pred vama izmene zakona organske poljoprivredne proizvodnje, koja upravo ovo treba da donesu, jer to tržište traži, tu robu traži i ja se nadam da ćete podržati to, jer milsim da će to imati jako puno smisla.
Da se vratim na jednu drugu stvar, malopre ste spomenuli EU, i tržište.
Da, činjenica je, Srbija 70 posto svojih poljoprivrednih proizvoda izvozi u EU. Ali, nemojte zaboraviti, malopre je pomenuto da se ne koriste potencijali izvoza za Rusiju. Dakle, dvesta miliona dolara voća se izvozi u ovom trenutku za EU. Imamo trend rasta, sada izvoza povrća ka Rusiji. Tako da su mnogo bolji pokazatelji nego pre 6,7 godina. Zašto to neko nije koristio pre 10 godina. Pa ne znam, morate da pitate njih, a nadam se da nećete ni imati priliku u ovakvoj komunikaciji da ih pitate, jer neće biti u prilici da sede na mestima i da budu pitani. Ima još jedna stvar.
Možda ćete moći u hodnicima da ih pitate, možda se tamo vodi intenzivnija rasprava, i tu ne aludiram ništa na vas, vama svaka čast, sedite u sali i diskutujemo o ovoj temi, nego pričam za one koji verovatno sede po hodnicima, ali zato im blagajne nisu strane.
I nije to samo ovde situacija, to je situacija po lokalnim parlamentima, isto tako. Ništa manje, ništa više, čak ih tamo i nema. Ali dođu redovno po parice, i nikakav nije problem, ali da ne ulazim ja u to. Svako je pravo, narod sve vidi i sve zna.
Da se vratim na tursko tržište, prošle godine ispunili kvotu za izvoz govedine sa Turskom. Dobra cena bila, skočila na 2,35..2,45 po kilo i žive vage govedine. Od 1. aprila kreće izvoz goveđeg mesa ponovo za Tursku, zato je nastao sada ovaj vakum, jer ljudi na terenu znaju, ali ko ne zna da mu kažem.
Zato ljudi sada čekaju, zato nema tražnje, jer se čeka da krene sa izvozom goveđeg mesa ka Turskoj. Mi smo dobili mnogo veću kvotu za ovu 2019. godinu, sedam hiljada tona, a mislim da ćemo ići i na osam, devet, samo je pitanje da li imamo kapaciteta da to preradimo.
Ima još jedna važna stvar, turski kolega, ministar poljoprivrede 4. aprila u tom kontekstu će biti gost u Srbiji da razgovaramo o proširenju ovih kapaciteta.
Od pre jedno mesec dana i srpsko suncokretovo ulje može da ide u pravcu Turske, a to nije bilo, koliko se ja sećam, koleginice, pre pet, deset i petnaest godina. Nadam se da ste me čuli. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Kolega Periću, izvolite.

Gospodine ministre, vi ste mnogo veštiji nego što se može videti iz ovih predloga zakona, a nije ni čudo, dolazite iz Srema gde su ljudi vredni i ozbiljno se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Mi principijalno, evo ovde imamo možda jednu trećinu ovog predloga koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, ostalo vi objašnjavate usklađivanje sa propisima EU.

Srpski radikali će uvek pružiti podršku zaštiti domaćeg proizvođača bilo čega. To uopšte nije sporno. Pa to je naš cilj.

(Zoran Despotović: Pa, i kamenja.)

Da, kolega Despotović kaže - pa i kamenja. Naravno i ono može da se pravi, nit manja atrakcija u odnosu na onu krupnu itd.

Postavljam vam pitanje – da li ste vi razmišljali zbog čega ste sreli tamo negde u okolini Zaječara, ili gde vi rekoste, napuštene voćnjake? Između ostalog i zbog nesigurnosti i proizvodnje i otkupne cene.

To je ono što nam se pojavljuje i kod maline. Obratite pažnju da li se radi o proizvodnji između devedeset i sto hiljada tona, jer tu ima malo i reeksoprta.

U poslednje vreme, prinos po jednom struku, ili sadnici maline je možda pola manji nego što je to bio u nekom periodu ranije.

Arilje prednjači i u visini prinosa i sada, ali zato što se malo ozbiljnije tim bave. Pogledajte. Zato mi imamo neke sankcije i posledice što ne radimo ozbiljno taj posao.

Da li se vi sećate, vi ste tad bili narodni poslanik, kada je u Žitorađi berač višnje tražio prvo ujutru kada dođe na plantažu da mu se isplati njegova dnevnica, pa onda odlazio da bere. Zbog čega? Zato što vlasnik plantaže nije mogao da kada preda svoju višnju primi onoliko koliko treba da isplati uveče radnicima.

Na tom planu vi treba da uradite puno toga. Tu sam ja izveo zaključak da vi mnogo razumnije posmatrate ove stvari nego što i nama predložite kroz ove zakonske predloge.

Neke stvari sada moramo da regulišemo zakonskim propisima, neke nećemo morati. To je prosto ono što se dešava u praksi.

Izgleda da ste baš onako otvorili lepo usta, kako bi se to opet u žargonu nekom ribljem reklo, kada vam se pomenu ti fondovi, pred pristupni EU.

U poljoprivredi vi to znate mnogo bolje od mene. Ima mnogo mešetara. Ima mnogo mešetara lokalne samouprave, pa znate koliko izdvajaju iz budžeta. Ponekad ni ono što su predvideli svojim budžetima ne podele poljoprivrednim proizvođačima toliko. Petsto hiljada do milion to je malo.

Pokušajte, da tamo gde se ozbiljno to radi vi kao ministarstvo date još više. Tamo gde su već pokrenuti evidentni neki napreci u oblasti poljoprivredne proizvodnje da vi kao ministarstvo u skladu sa budžetskim zakonom pospešite te lokalne samouprave, odnosno poljoprivredne proizvođače. Hvala.

Reč ima ministar gospodin Nedimović. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, malo pre sam zaboravio da pomenem jednu stvar, koja vidim već u nekoliko izlaganja se proteže. To je pitanje reeksporta.
Jedna jako važna tema, pre svega, zbog sigurnosti tržišta. To se najčešće dovodi u kontekstu sporazuma o slobodnoj trgovini koju imamo sa Evro-azijskom unijom.
Potpuno je očekivano, ako bi tu taj izraz mogao upotrebiti, da kada imate situaciju da je zabranjen izvoz iz EU ka Rusiji i obrnuto u različitim proizvodima, da može da dođe do mešetarenja. Godinama, da li se to nije gledalo, ili ne znam više ni šta je bilo, nije bilo zainteresovano. Ali, mi u poslednjih nekoliko meseci zajedno sa MUP, poreskom upravom carina i našim ministarstvom, pre svega, Uprava za zaštitu bilja radimo kontrolu.
Imali smo 4. oktobra veliku akciju hapšenja, kada je bilo pokušano da se zloupotrebe, odnosno da se prikažu grčke breskve kao srpske breskve i to neke breskve da vam pravo kažem koje ja u životu u Srbiji nisam video, neke pljosnate. Tih nema u Srbiji. Peglane, da peglane. Možda ima deset drveta, ali nisam čuo da na deset drveta može da bude pedeset tona. Ako to može da bude, alal mu vera.
Pre nekoliko dana opet smo imali sa jabukama. Opet pedeset, šezdeset lica u celoj akciji. Šta hoću da kažem, onda me zovu često predstavnici medija i kažu da li će ova hapšenja da ugroze sporazum o trgovini. Meni samo ostaje da se prekrstim. Ta hapšenja su odbrana tog sporazuma i onemogućavanje bilo koga da pokuša da zloupotrebljava ovakve stvari. To ćemo i dalje raditi.
Da se nadovežem na vašu konstataciju. Da, postoje lokalne samouprave koje mnogo bolje i mnogo više sredstava usmeravaju ka poljoprivredi. Da postoje koji pokušavaju da zloupotrebe subvencije.
Ovih dana dao sam nalog da se prekontrolišu svi traktori, sva mehanizacija i svi sistemi za navodnjavanje u zadnje tri koje su date subvencije, da se izvrši terenska kontrola, da mi vidimo da li je to tamo, a ne da budu subvencije samo da se viče – daj subvencije. Ako je neko prekršio svoj ugovor, ako smo mogli da lišimo slobode i direktora uprave za agrarna plaćanja, zbog zloupotreba, e onda možemo i one korisnike koji pokušavaju da zloupotrebe tu svoju subvenciju. Garantujem vam da ćemo naći takve.
Neko misli da sa tim može da se igra. Možda je moglo nekada. Ne kažem da ćemo mi taj posao završiti do kraja, mi ćemo pokušati da ga završimo do kraja, ali tu je neophodno da postoji svest, kao i kod reeksporta da može da se nečasnim radnjama izgubi status koji se ima. Nemojte nikada zaboraviti da jabuka u EU kilogram košta 20 eura centi, 25 eura centi, a kada je prodamo u Rusiju dobijemo za nju 50, 55 i 60 eura centi, mala li je razlika? Tri puta.
Ista stvar je oko ovih subvencija. Samo upozoravam, ovo nije apel onima koji su zloupotrebljavali, ja im kažem zbog javnosti, nemojte se igrati sa ovim stvarima. Ne samo da će biti gurnuti u pasivan status, pa naplaćeno sve to, nego još mnogo gore će proći, pre svega zbog ovih srpskih poljoprivrednika, srpskih domaćina kojima je to neophodna pomoć i neophodne te subvencije.
Ono što je gospodin Marijan Rističević rekao i prethodne nedelje, ja nisam čuo nigde u matematici, a svi smo išli u školu, da je 180 veće od 350 miliona eura.
(Vjerica Radeta: Nije eura, nego evra. Kaže se Evropa, a ne Europa.)
Evra, izvinjavam se. Možda ja nemam poima, izvinjavam se. Okej evra, neka bude evra.
Ali, 180 miliona evra su bile su subvencije pre deset godina, a sada su 350. Sami procenite šta je više, a šta manje i kad se više ulaže u poljoprivredu, a kad manje.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ovde se malina spominje često zarad javnosti i zarad istine. Mi smo u poslednjih pet, šest godina duplirali površinu pod malinama. Sami smo sebi napravili čile, povećali ponudu, a potražnja ostala ista.

Dakle, sa jabukama se dešava nešto slično. Da bi se izbegla eksplatacija poljoprivrednika bilo je potrebno da prerađivački i skladišni kapaciteti pripadnu poljoprivrednicima poput Danske i Holandije. Na moj predlog 2001. godine, gospodin Vlahović je rekao da je to nemoguće. Država je više puta pokušala da podigne kooperativu. Mislim da će to ubuduće raditi efikasnije nego što se to u uvom trenutku radi.

Treba da uradimo ono što Danci rade. Ukoliko su poljoprivrednici vlasnici skladišnih kapaciteta i prerađivačkih kapaciteta, onda oni ne mogu biti eksploatisani, jer prerađivač uvek gleda da kupi što jeftinije, a seljak gleda da proda što skuplje. Ukoliko poljoprivrednici budu vlasnici određenih prerađivačkih skladišnih kapaciteta, sami sebi će odrediti cenu i u tom slučaju neće biti ni blokade puteva, niti insistiranja na tome da država preuzme ulogu kupca.

Dakle, mi smo to uradili u Prilikama. Svojevremeno su poljoprivrednici dobili hladnjaču sa 10.000 tona maline. Menadžment to nije doživeo kao svoje vlasništvo i seljaci su prodali tu hladnjaču i sada imaju i u Arilju i u Ivanjici problem plasmana maline.

U isto vreme Slankamen je dobio jednu hladnjaču. Ljudi su radili sasvim drugačije i ponašaju se kao da je hladnjača njihova i pored te jedne, napravili su i drugu hladnjaču u Slankamenu, koja je vlasništvo kooperanata, zadrugara i zato imaju manje problema sa cenama.

Moram da upozorim i na to da se u Rusiji podižu ogromne površine pod jabukama i da mi možemo imati problem plasmana u narednim godinama. Stoga je moj savet poljoprivrednicima da probaju, bez obzira što je komplikovanije, da zasadimo krušku, jer ona ima da prođu i na domaćim i na okolnim tržištima. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Gospodine ministre, kada sam rekao mešetari, ja nisam samo mislio oni koji uvoze tuđu robu, pa je pokušaju prodati kao našu, nego sam mislio i kod raspodele sredstava koja u Srbiju stižu iz EU, kao i oni koji se raspoređuje, odnosno subvencionišu u poljoprivrednim proizvođačima iz lokalnih samouprava. Njih je, naravno, mnogo manje.

Istina je i ovo što kolega Rističević kaže, da su se možda površine pod zasadima maline udvostručile u odnosu na neki raniji period ili nešto malo manje, ali znate zbog čega je to? Ono kada vi kažete, putujete po Srbiji, pa primećujete tu bi struka, tu država ne bi mogla da interveniše na taj način da nekom kaže – ne ti ćeš ove godine da se baviš tom poljoprivrednom proizvodnjom. To je malo nezahvalno i nemoguće, ali može stručni savetima. Mogu poljoprivredne službe, skoro sve lokalne samouprave ih imaju, imaju i te regionalne, mogu one da preporučuju, ali kad vi kao ministarstvo i Vlada Republike Srbije kažete i stanete iza nečeg ozbiljnije, ali treba tu praviti analize šta će da prođe.

Mi možemo i sa kruškom isto tako da se nasankamo vrlo brzo, pitanje je dana, kao što imamo situaciju sa malinom. Propustili smo priliku prilikom privatizacije tih prerađivačkih kapaciteta u oblasti proizvodnje hrane kada su poljoprivredni proizvođači, trebalo je takvu varijantu praviti, mogli da budu možda suvlasnici tih prerađivačkih kapaciteta i onda sigurno ne bi došlo do ovoga.

I sada se ti problemi mogu razrešavati, naravno, tom nekom trojnom kombinacijom gde bi zaposleni, gde bi možda i lokalna samouprava i primarni proizvođači poljoprivrednih proizvoda bili vlasnici toga i onda bi se vodilo računa o tom poljoprivrednom proizvodu, o toj poljoprivrednoj kulturi do samog kraja. Hvala vam.