Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dakle, gospodine Čanak, jasno je da se mi suštinski razlikujemo oko, ne samo o koncepciji Vojvodine, nego sad je potpuno jasno i oko koncepcije državnog uređenja Srbije.

Mi smatramo da Srbija treba da bude jedinstvena država, vi smatrate da treba da bude federalna.

Ideja sama po sebi je legitimna. Međutim, ja sam ubeđen da građani Srbije, tu vašu ideju neće prihvatiti jer srpsko iskustvo sa federalnim državnim uređenjem nije baš istorijski bilo prijatno za naš narod. Ispostavilo se da je federalno državno uređenje posle ratne socijalističke Jugoslavije, zapravo omogućilo da državu dobiju i oni koji je u modernoj istoriji nisu dobili i koji su tu istu Jugoslaviju posmatrali samo kao tranzitnu tvorevinu, kao jednu usputnu stanicu dok se ne dođe do njihovih nezavisnih država.

To je bila koncepcija Hrvatskih komunista, Slovenačkih komunista, Makedonskih, Crnogorskih, pa i jednog dela Vojvođanskih. Dakle, svi su oni, gledali u Jugoslaviji samo privremenu državu koja će im omogućiti da jednog dana stvore svoju sopstvenu državu.

Nemojte zaboraviti, samostalnu Sloveniju su napravili slovenački komunisti, Milan Kučan. Samostalnu Hrvatsku je napravio Titov general, Franjo Tuđman. Samostalnu Makedoniju je napravio Kiro Gligorov, visoki komunistički funkcioner i savezni i Makedonski. Nisu Jugoslaviju razbili. kako vi kažete nacionalisti, Jugoslaviju su razbili komunisti, ma koliko sad to vama delovalo čudno.

(Nenad Čanak: Samo da odgovorim.)

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.

Ima samo jedna stvar o kojoj morate povesti računa. Ovo što ste naveli su sve nacionalne države. U Srbiji federalna organizacija nije poenta organizovanja Srbije po nacionalnim osnovama, nego po istorijsko-geografsko regionalnim.

Znači, nije ideja u tome da se prave nekakve etničke granice, nego, naprotiv, da se prave zaokružene regionalne celine u kojima u svakoj od njih živi isti narod i tu jeste poenta. Na taj način biste imali više i tih fabrika i više odgovornosti za ono što se događa na prostoru koji srednji nivo vlasti može daleko bolje da administrira. To je razlika u našem viđenju Srbije.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Uvaženi ministre, kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Izabran sam sa liste SNS kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke.

Inače, ja ću odmah reći da kao narodni poslanik neću podržati predlog ovih zakona. O tome su već govorili ranije. O tome je govorio i moj kolega predstavnik Seljačke stranke Marijan Rističević. Istorijat naše zemlje, stvaranje naše zemlje i svega onog, dolazimo do istoga, a to je sprski opanak. Srpski opanak je stvarao, branio i hranio našu zemlju. To je isto i kod nas na jugoistoku Srbije i to je isto i kod vas, odnosno u našoj Srbiji, u Vojvodini.

Svuda je isto, ali neke stvari koje su urađene unazad nekoliko godina, vidi se razlika, vidi se boljitak u puno stvari. Konkretno, setimo se 2000. godine, kada se na ulici pravio veliki bunt, kada je bilo velikih problema, a posle toga je stvarana privatizacija, gde je uništeno i ono malo što je ostalo posle bombardovanje Srbije.

Prema tome, svi mi koji smo sada tu želimo da ovako u Skupštini govorimo o problemima, o predlozima kako probleme da rešimo. Mi želimo da ovde u Skupštini, za šta nam je narod dao podršku, sve one stvari koje su loše da pokušamo da uredimo na bolji način, ne na štetu ljudi koji žive u Vojvodini, ne na štetu ljudi koji žive ovde u Beogradu, a ne na štetu i za one ljude koji žive na jugoistoku Srbije.

U mom kraju se kaže „tuđa ruka svrab ne češe“. To je ono o čemu ja želim da govorim i očekujem da ćemo mi u narednom periodu, zajedno sa našim ministrom poljoprivrede i sa svima vama ovde razgovarati i o problemima i rešavanju baš statusa naših sela, kako da spasimo naša sela, kako i na koji način da potpomognemo da se u selima bolje živi, kako i na koji način da potpomognemo da ljudi ostanu da žive i u Svrljigu, i u Gadžinom Hanu, i u Beloj Palanci i u Babušnici. Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije rade na tome, ali mi o tome moramo sada više pričati i na tome moramo staviti veći akcenat.

Mislim da je sever Srbije, da je Vojvodina malo više ispred nas na jugoistoku Srbije. Konkretno, recimo, problemi su kod nas i u Vojvodini slični, ali kod nas su problemi mnogo veći.

Kod nas je populacija starih ljudi mnogo veća. Mladi ljudi koji ostaju na selu…

(Predsednik: Vreme.)

Hvala još jednom. Ja neću glasati za predlog ovih zakona.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika gospodinu Čanku.
Ja sam dala reč gospodinu Miliji Miletiću. Nisam primetila da ste se javili za repliku. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

Samo kratko. Gospodine Čanak, vi govorite o nekom srednjem nivou vlasti, a kada državu podelite na federalne jedinice ili, kako vi kažete, kada državu organizujete kao federaciju, evo, da se izrazim vašom terminologijom, onda federalna jedinica nije srednji nivo vlasti. Srednji nivo vlasti je ono što imate u Italiji, u Španiji, u Belgiji, a to su regioni.

Sada čujem od vas da vi hoćete korak dalje. Vi ne želite regionalno uređenu državu, vi želite federalno uređenu državu. To su dve potpuno…

Vodite računa o jednoj stvari. Država koja ima regione je još uvek unitarna država. Država koja ima federalne jedinice, nije unitarna država, ona je složena. Dakle, to je suštinska razlika između regionalne države, a regioni jesu srednji nivo vlasti i federalne države koja ima federalne jedinice. Federalne jedinice nisu srednji nivo vlasti. To je jedna stvar.

Druga stvar, kažete, imaćemo više fabrika ako Srbija bude federalno uređena država. Pa, ko je doveo sve ove fabrike u ovu i ovakvu jedinstvenu Srbiju? Pa, doveo je Aleksandar Vučić najvećim delom, da budemo potpuno iskreni, i u Vojvodinu, i u Beograd, i u centralnu Srbiju i na Kosovo i Metohiju. Da nije bilo njegove aktivnosti, pre svega kao predsednika Vlade i danas kao predsednika Republike, veliki broj fabrika u Srbiji ne bi bio otvoren i pri tome Aleksandar Vučić nikada nije vodio računa o tome da li će fabrika biti otvorena u Vojvodini, da li će biti otvorena u Kragujevcu, u Nišu, u Vranju ili bilo gde drugde, zato što su i Novi Sad, i Sremska Mitrovica, i Beograd, i Niš, i Kragujevac i Kosovska Mitrovica u Srbiji. To je suštinska razlika između našeg i vašeg viđenja. Dakle, Srbija može ekonomski da se razvija, mi smo to pokazali u praksi, a da ne menjamo njeno državno uređenje.

Hvala.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi nakon 18.00 časova.
To opreza radi moram službeno da pročitam. Vidim da je rasprava vrlo interesantna.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo da nema zahvalnije teme nego što je ova tema kandidovana od predstavnika predlagača.

Predlagač, nažalost, ne prisustvuje zasedanju Skupštine, ali je neko uzeo sebi za pravo da njen originalni predlog nama ovde predstavi u usmenoj i pismenoj formi. Šteta što nije predstavnik predlagača, zato što bi to bilo interesantno gledati, takmičenje i nadmetanje ovde ko je veći autonomaš, da li predstavnici Demokratske stranke ili predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine. Ta trka traje još iz ranijeg perioda i pitanje je da li će i kako će se završiti. Koliko ja imam informacija, a javnost da obavestim, najverovatnije će jedan od predlagača, što bi se reklo originalni plagijator, preći u redove Lige socijaldemokrata Vojvodine i tu će biti programsko i političko pomirenje i to taman toliko koliko se oni razlikuju u svojim političkim stavovima kada je u pitanju političko i ustavno uređenje Republike Srbije.

Zašto je ova tema zahvalna? Zato što u jednom delu Srbije koji se zove AP Vojvodine, pričajući priču na temu – biće nam bolje ako imamo veći stepen autonomije, uvek izaziva određene reakcije, a one se ogledaju u većem broju glasova za onoga ko zagovara bolju budućnost ili svetlije dane ako dođe do veće samostalnosti Vojvodine.

Ovde u ovom predlogu ili plagijatu od predloga postavlja se nekoliko pitanja koja u svakom slučaju zaslužuju odgovor ili pokušaj da damo odgovor. Prvo pitanje je zašto se nije poštovao Ustav, ustavna odredba član 184, koji je donesen 2006. godine, koji obavezuje da se do 2008. godine donese zakon o finansiranju AP Vojvodine? Odgovor se traži od nas koji smo u ovom sazivu koji nemamo baš nikakve veze sa odlukama koje su donesene u tom periodu. Tada je apsolutnu vlast imala DS na republičkom nivou i njeni koalicioni partneri.

U pokrajinskom parlamentu vlast su činili DS, LSDV i njihovi koalicioni partneri i kod njih je što bi narod rekao – i nož i pogača bili. Zašto nisu poštovali Ustav i doneli zakon o finansiranju? Možda da se traži deo odgovora u činjenici da su bili preokupirani mnogo važnijim, mnogo bitnijim, za njih, poslom, a to je stvaranje tzv. statuta AP Vojvodine ili tačnije rečeno pravljenje, pisanje, poluustava, poludržave Vojvodine.

Zašto mi ovo tvrdimo, srpski radikali? Pa, zato što smo posle 5. oktobra već imali Ombudsman zakon koji je usvojen na veoma, veoma čudan način. Usvojen na bazi političkog dogovora, omnibus zakon usvojen tako što su se dogovorili Nenad Čanak i Zoran Đinđić, i zamislite koji je to stepen demokratije. Dogovorili se njih dvojica. Zoran Đinđić, kao predstavnik tadašnje izvršne vlasti i predsednik DS, da bi zadovoljio političke apetite svog koalicionog partnera, rekao je - ovaj zakon će biti usvojen. Taj zakon je na neki način početak osamostaljivanja AP Vojvodine.

Kasnije je predlagan osnovni zakon, koji je trebao da bude razmatran 2003. godine. Za one koji nisu upućeni, samo da ih podsetim, predlagač tog zakona, autor, čovek koji je stajao iza toga, sa svim svojim političkim i drugim kapacitetima, bio je Nenad Čanak. Nazvao je to osnovni zakon.

Prvo, da li ga je neko pisao, ali prepoznaje se vaš rukopis, gospodine Čanak. Znate, i te kako je prepoznatljiv vaš rukopis. Osnovni zakon je bio karakterističan za Saveznu Republiku Nemačku 1949. godine, u stvari to je drugi naziv za Ustav Savezne Republike Nemačke, i ovo je isto trebalo da ima funkciju kao Ustav ili budući ustav AP Vojvodine.

Šta se predlagalo? Predlagala se veća samostalnost u zakonodavnoj, u izvršnoj i u sudskoj vlasti. Išlo se čak toliko daleko da se ostavila i jedna mogućnost da se ima i centralna banka.

Zašto nije usvojen ovaj zakon? Spletom slučajnih okolnosti, zato što se desio atentat na Zorana Đinđića i došlo je do odlaganja. Demokratska stranka nije htela da usvaja ovaj osnovni zakon koji bi se odnosio na AP Vojvodinu i tu je jednostavno prolongirano donošenje bilo kakvog akta koji bi definisao veću samostalnost AP Vojvodine.

Godine 2008, osim ovog posla koji se odnosi na pripremanje novog statuta, DS svim svojim kapacitetima bila je angažovana na razbijanju SRS. Zašto? Zato što je to pre svega njihova politička procena bila, a bila je politička procena i onih koji im daju naloge.

Od 2000. godine procena zapadnih zemalja bila je da im ni jedan zakonski projekat, ni jedna zamisao koja je vezana i za Kosovo i Metohiju, a pogotovo za Vojvodinu, neće proći lako jer je SRS bila i te kako značajan i jak politički faktor na političkoj sceni Srbije, a pogotovo SRS je bila i te kako jaka i značajna kao politička stranka na prostoru AP Vojvodine. I to je bio glavni zadatak kojim su se bavili iz DS i njihovih koalicioni partneri.

Šta je krajnji ishod? Krajnji ishod je da kada je SRS razbijena, da se pristupilo donošenju novog statuta AP Vojvodine.

Srpska radikalna stranka, opterećena svojim unutrašnjim problemima, nije mogla na adekvatan način da se suprotstavi, tačnije rečeno nije imala dovoljno snage, nije imala dovoljno poslanika da spreči donošenje ovog statuta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Tada su u SRS i te kako značajnu ulogu igrali ljudi koji se sad nalaze u SNS i možda ste primetili da u toku jučerašnjeg dana, neki od njih su potpuno ponovili govor koji su imali u godini kada se vodila rasprava oko usvajanja u Narodnoj skupštini statuta AP Vojvodine, sa puno argumentacija, sa niz činjenica, jasno predočili kakva je opasnost od usvajanja protivustavnog statuta AP Vojvodine.

Desilo se da je Ustavni sud poništio taj akt ili delom njegove tačke ili njegov sadržaj koji je bio protivustavan. Ja vas samo podsećam da je u tom statutu predviđeno da Vojvodina čak ima i predsednika, da je Novi Sad glavni grad, da ono što je nažalost ostalo Vojvodini ima i predsednika Vlade.

Gde to imaju sistemi, paralelni sistemi da funkcionišu da u jednom delu Srbije imate predsednika Vlade i da na nivou centralne vlasti imate predsednika Vlade? To retko gde ćete naći osim u Srbiji, ali to je bilo zadovoljenje političkih apetita.

Šta je ovde argumentacija? Ovde je argumentacija da ako se pristupi ovome poslu, onda će se mnogo bolje živeti u kako kažu „nekada bogatoj Vojvodini“. Hajde jednom da izađemo iz tih zabluda. Sami učesnici svih događaja sedamdesetih godina, nosioci političkih aktivnosti, mnogi od njih su priznali da su sedamdesete godine zabeležene kako neki kažu kao zlatne godine prosperiteta na bazi stranih kredita, na bazi nečeg što su generacije kasnije prihvatile kao dodatni teret na i ovako iscrpljene, izmučene i opljačkane ekonomije Republike Srbije.

Tu sa tim zabludama treba prestati. Ne kažemo mi da nije poljoprivredno Vojvodina bila razvijena, ali ne tako kako je prikazuju i kako uporedno prikazuju ovde neke podatke. Evo vam jedan podatak, kada je u pitanju poljoprivreda, kada je u pitanju proizvodnja pšenice, ovo je podatak koji je još iz perioda SRJ, tada je Vojvodina proizvodila milion i 100 hiljada tona pšenice, a ostatak, kako bi se to moglo reći, Srbije 900 hiljada tona pšenice.

Samo da vam bude jasno, za prehranjivanje kompletnog stanovništva sa robnim rezervama bilo je potrebno za Saveznu Republiku Jugoslaviju 800 hiljada tona pšenice. Ovo je relevantan pokazatelj, ovo su zvanični podaci iz Privrednika Republike Srbije, koji na bazi praćenja jasno pokazuje koliko je to razlika nekih 200 hiljada tona pšenice. Ništa dalje nije kada su u pitanju i ostale poljoprivredne kulture.

Prema tome, nemojte da se zavaravamo da zamenom teza govorimo kako Vojvodina, kako bi to neki rekli, Vojvodina prehranjuje Srbiju. Ne. Jednako Srbija učestvuje u svim svojim delovima i kada je u pitanju i prehrambena industrija i kada je u pitanju poljoprivreda i nema potrebe za manipulisanjem, nikakvih potreba nema. Manipulisanje služi samo da bi se oni naivni, još jednom, dodatno prevarili.

Setimo se samo 2000. godine posle 5. oktobra šta su govorili po Vojvodini ovi koji su pripadali DOS? Rekli su – kada mi dođemo na vlast, mnogo će biti bolje seljaku u Vojvodini, generalno u Srbiji, ali akcenat je stavljen na Vojvodinu.

Šta se desilo seljaku? Desilo se sledeće, rekli su mu – Pošto ti je stara mehanizacija, moraš da zanoviš mehanizaciju da bi savremenim metodama obrađivao svoju zemlju. Da bi kupio novu mehanizaciju, seljak je morao da se zaduži, da podigne kredit, da li je tako? Otišao je, založio je svoju imovinu kao hipoteku, kupio je nove traktore, najviše su to „Džondirovi“ traktori jer su IMT potpuno uništili, nije bilo domaće proizvodnje traktora i šta se desilo? Prvi put kada je seljak trebao da preda svoju letinu, da na taj način ubere neki prihod da bi platio rate na osnovu kredita, tada je pala otkupna cena i seljak je video da jednostavno iz godine u godinu sve dublje pada u dugovanja, nije mogao više da izdrži, upadao je u dužničko ropstvo.

Šta mu je ostalo? Ostalo mu je samo da radi onaj posao koji najbolje zna, a to je da obrađuje zemlju. Kod koga? Pa, kod tajkuna koji su bliski DOS-u, a koji su u međuvremenu pokupovali zadruge i poljoprivredne kombinate i šećerane i to sve ukupno plaćali nekoliko evra.

Setite se samo afera vezanih za šećerane. Šećerana u Pećincima plaćena tri evra, s tim što je kupac preuzeo obaveze da izmiri prema državi svoja dugovanja. Vlada u međuvremenu donese uredbu i oslobađa novog kupca svih obaveza koje ima prema državi i faktički jedna fabrika šećera u Pećincima kupljena je za tri evra. To su ti tajkuni. To su ti novi bogataši, to su ti zaljubljenici u poljoprivredu koji su od poljoprivrede znali o zemlji samo onoliko koliko imaju zemlje u saksijama kod svojih kuća.

Šta se dalje dešavalo? Doveli su u dužničko ropstvo seljaka u Vojvodini. Sada ta briga za seljakom, ta briga za radnikom se izražava u trenutku kada se oseća da bi eventualno moglo doći do novih izbora. Novi izbori treba da obezbede realnu sliku kakvo je raspoloženje i kakvu podršku imaju pojedine političke partije.

Mi u SRS jasno upozoravamo da ovakav način predizborne kampanje koju vode neki na račun dela stanovništva Srbije koji živi u autonomnoj pokrajini ima tragične posledice, a one se ogledaju u sledećem – da ćemo postići takvu podvojenost unutar građana Srbija da će oni koji žive na prostoru AP Vojvodine biti ljubomorni ili zavidni onima koji žive u drugim delovima Srbije. U čemu to ljubomorni? Zato što su jednako bedni i siromašni, kao i oni u drugim delovima Srbije. Zašto bi bio ljubomoran ili zašto bi bio kivan čovek koji živi u Novom Sadu na onoga ko živi u Beogradu? Zato što živi jednako ili isto bedno, siromašno, bez posla i bez adekvatnih primanja. E, to je opasnost koja se krije u ovakvim ili sličnim predlozima. Hvala.