Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Prelazimo na raspravu po prijava narodnih poslanika za reč.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram prvo da izrazim žaljenje što danas na ovoj sednici nisu prisutni ministri pod čijim su resorima ovi akti.

Sve je u redu, gospodine Lončar, kao predstavnik Vlade, pošto je predlagač Vlada, ali ipak to pokazuje odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini. Ministrima u Vladi treba da bude najvažnije da obrazlažu predloge zakona u Skupštini, da dođu u Skupštinu, da slušaju kritike narodnih poslanika, i to je moralo da bude najpreče, a ne druge obaveze. Šta znači druge obaveze?

Prvi sporazum sa Republikom Litvanijom, kažem, izražavam žaljenje što nije danas tu ministar Stefanović, jer me interesuje koji su to benefiti ovog sporazuma? Zašto je nama sada nužno da imamo sporazum sa Litvanijom? Da li smo mi to razvili neku saradnju u prošlosti, pa sad unapređujemo, da li nam je to nešto važno?

Kao što ste čuli, jedna od zemalja, koje imaju apsolutno antisrpski stav u celoj EU, koji su među prvima priznali nezavisnost Kosova, i pozivali kako je to ključ za uspeh regiona zapadnog Balkana, dakle, nezavisnost lažne države Kosovo i sad mi sa njima potpisujemo sporazum i ovde slušamo kako je to put u budućnost i kako je to trasa naših investicija i razvoja za bolje sutra u EU, apsolutno nepotrebno. Pre svega, valjda mi sarađujemo sa svim zemljama EU što se tiče unutrašnjih poslova u okviru Interpola. Zašto je posebno važno da sarađujemo sada sa Republikom Litvanijom na bilateralnoj osnovi? Ja taj razlog ne vidim.

Ima mnogo prečih stvari vezano za MUP, sa kojima se mi ne bavimo i ne raspravljamo, ali zato imamo ove nebitne stvari na dnevnom redu. Dakle, neko ko ima otvoren antisrpski stav, koji radi protiv interesa države Srbije, i mi ovde da slušamo pohvale na njihov račun i da se mi pretvaramo da će to da pomogne našem putu evropskih integracija.

Moram da kažem jednu stvar, nije ta Litvanija toliko loša. Ima nešto što rade, što je apsolutno na korist naših nacionalnih interesa, uvek su prvi na blokiranju poglavlja u pregovorima sa EU. Uvek oni, Litvanci i Holanđani, uvek prvi blokiraju pregovore. Evo, pitajte Tanju Miščević, i zahtevaju od Srbije usaglašavanje spoljne politike sa politikom EU tj. sankcije Rusiji. To je njihov osnovni zahtev, a mi ovde pričamo o prijateljstvu i unapređenju odnosa i sporazuma. To je naša saradnja.

Mi smo u proteklih nekoliko godina potpisali više sporazuma sa NATO paktom, to su SOFA, IPAP i NSP Sporazum koji su dali prava vojnicima i službenicima koji su u službi NATO pakta ovde, kakvim nisu bila predviđena vojnicima Trećeg rajha po Sporazumu tj. Trojnom paktu.

Dakle, to smo mi dozvolili NATO vojnicima na teritoriji Srbije. Ne plaćanje carina, slobodan prolaz, diplomatski status, itd. To je sve bilo ekspresno, usvojili smo i pričalo se kako je za to kriva bivša vlast.

Imamo već, bar mi, srpski radikali govorimo o tome već tri godine, situaciju da pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu mi ne možemo da dodelimo diplomatski status tj. Ministarstvo spoljnih poslova. Više puta smo postavljali ta pitanja u Skupštini Srbije i dobijali smo odgovore gde ministarstva prebacuju nadležnost jedni na druge i svi nekako hoće da se otkače od toga.

Da li nam je to važno? Da li nam je to važnije ili sporazum sa Litvanijom? Hoće li Litvanci da dođu ovde da gase požare ili da spašavaju ljude iz poplava, ne daj Bože, ako nam se to opet desi. Da li će to da rade NATO vojnici po Sporazumu iz SOFA? Mislim da neće.

Sa druge strane, mi imamo jednu moralnu obavezu zato što je Ruska Federacija naš najveći zaštitnik na spoljno političkom planu, pogotovu u Savetu bezbednosti, pogotovo po pitanju KiM, a mogli ste i da vidite kada je ceo taj zapadni svet, uključujući i EU, Sjedinjene države i sve ostale, hteo da u Savetu bezbednosti bude doneta rezolucija koja proglašava Srbe za genocidan narod i sve one laži koje su bile tu uključene, uključujući i silovanje dece, više od 200.000 silovanja u ratu u BiH, Rusi su to sprečili. Mi ne možemo da im damo diplomatski status, ljudima koju su spašavali naše sugrađane u vreme poplava u Obrenovcu i svaki put kada nam pomoć zatreba.

Ali zato, unapređujemo saradnju sa Litvanijom, pa hvala Bogu, sad će to da bude na jednom istinski odličnom nivou, pa će se možda nešto promeniti, možda će nas Litvanci zaštiti sledeći put kada budu hteli da nas proglase genocidanim narodom.

Dakle, apsolutno sporazum koji treba odbaciti.

Zato mi je žao što ministar nije tu, zato što me zanima i hitnost usvajanja ovog sporazuma, a zanima me i šta je sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom? Mi smo predložili da se jedan takav centar formira i na teritoriji AP Vojvodine, skupili smo više od 30.000 potpisa građana Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine, a skupština pokrajine je odbila da to stavi na dnevni red, skupština u koji naprednjaci imaju većinu.

Što se tiče drugog sporazuma, to jest, osnivanja Azijske infrastrukturne investicione banke, ja ne mogu da ne primetim da svaki put predsednik Srbije priča o tome kako su Srbi prespavali pad Berlinskog zida, kako su prespavali slom Komunizma, oni su živeli u nekim iluzijama, vreme je za realnost, vreme je za 21. vek itd.

Ono što smo mi uvek pozdravljali, jeste saradnja sa Narodnom Republikom Kinom, Ruskom Federacijom, zemljama BRIKS-a i svim ostalima iz celog sveta koji žele da sarađuju sa Srbijom, a takvih je mnogo, bez ikakvog političkog uslovljavanja, a to nije tako sa druge strane.

Znate, kada je prvi put EU zavela sankcije Ruskoj Federaciji, ministar trgovine Rasim LJajić je izjavio kako je sad to naša šansa da mi povećamo izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, da iskoristimo to što ima prostora na tržištu, budući da Evropa više tamo ne izvozi. Istog dana Majkl Devenport, tadašnji predstavnik EU u Srbiji je dostavio Ministarstvu trgovine diplomatsku notu koja se zove Ed-memoar, u kojoj je stajalo da Srbija ne bi trebalo da iskorišćava takvu situaciju, da povećava svoj izvoz, nego da sledi politiku EU. Tako smo mi uradili. Dakle, mi smo uradili nešto apsolutno protiv srpskih interesa, samo zato što je to neko tražio od nas iz EU.

Takva situacija je i sa ovim velikim svetskim bankama. Znate, svaki put dok smo mi u procesu evrointegracija, mi ćemo morati kao prioritetnu da biramo Evropsku banku za obnovu i razvoj i ostale banke pod pokroviteljstvom EU. Mislim da treba da demonstrira suverenost Republika Srbija.

Vi ste, ministre, nekoliko puta ponovili kako mi imamo sad svoju stolicu, nama je važan samo srpski interes, ne strane prestonice. I Vučić to priča kako je sad Srbija poštovana u svetu itd. Ako je Srbija poštovana u svetu, molim lepo, da onda vidimo gde je naš nacionalni interes, sa kim da sarađujemo, da li da sarađujemo sa bankama koje su sa neke druge strane sveta, koje su u razvoju, koje imaju ozbiljan zamajac i mnogo veći potencijal i mnogo bolje uslove za to.

Saradnja sa Narodnom Republikom Kinom je isplativa na više načina. Pre svega, mi srpski radikali smo upozoravali šta će se desiti ako „Esmark“ američki bude došao u „Železaru“ Smederevo. Podsećali smo šta se desilo sa „U.S. Steel“, kako su vratili „Železaru“, kada su sve istopili, sav profit izneli iz Srbije za 1 dolar, kakav je to katastrofalan ugovor bio i pokolebala se tada Vlada Aleksandra Vučića da to potpiše i to je odbijeno.

Evo šta se dešava sad kad su došli Kinezi. Narodna Republika Kina kada ulaže, oni ne ne gledaju, kao investitori sa Zapada, da samo uzmu naše subvencije, kratkoročni profit, što brže da se zaradi, nego da ostanu na tom prostoru sledeći 20, 30, 50 ili više godina. Zato je to nama isplativo, bez bilo kakvih specijalnih preferencija prema bilo kome. Samo čista logika.

Isto tako, Srbije je deo velikog jednog projekta, možda najvećeg na svetu, koji se zove „Pojas i put“, tj. „Novi put svile“. Dakle, pod tim projektima prave se autoputevi, železnice, ostala infrastruktura, infrastruktura za energetiku itd. Treba maksimalno to da se iskoristi i treba već jednom da uzmemo stvari u svoje ruke kada su u pitanju investicije, a ne kao što je to princip minstarstava da prolaze firme iz Amerike ili EU, neretko i bez tendera, neretko sa velikim ponudama koje su za 100% veće od druge ponude po redu.

Dakle, vrlo je jednostavno. Republika Srbija treba da razvija saradnju i sa ostalim prijateljskim zemljama. Imate sada pitanje turskog toka. Treba da učinimo sve da nam se ne desi kao što se desilo sa južnim tokom, jer države kroz koje treba da prođe južni tok poklekle su političkim pritiscima. Valjda je važnija naša energetska bezbednost, nego put Srbije u EU koji može da traje još decenijama.

Zašto sam rekao da Aleksandar Vučić često govori kako smo mi prespavali pad Berlinskog zida i slom komunizma? Zato što je sada u opasnosti Aleksandar Vučić i cela Srpska napredna stranka da prespava raspad EU.

Evropska unija nije organizacija iz devedesetih godina, Evropska unija je na zalasku. Iz EU se prvi put članice iščlanjuju. Prvi put odbijaju da budu članice, kao što je Island, država koja je mnogo manja od nas, dvadesetostruko manja po broju stanovnika, a mi srljamo, mislimo da će nam sporazumi sa Litvanijom pomoći i tapšanje po ramenu. Nema od toga ništa.

Dakle, u sferi ekonomije gledati samo sopstveni nacionalni interes, time se rukovoditi, a ne političkim pritiscima.

Reč ima ministar Lončar. Izvolite.

Još jednom samo u ime ministara Stefanovića i Siniše Malog, ovo je pre dva dana bilo predviđeno da bude u petak i oni su tako i planirali obaveze, da to bude sutra, ali došlo je do promene. Desilo se danas, a oni fizički nisu u Beogradu. Jedini je to razlog zašto nisu ovde da brane ove stvari o kojima mi pričamo.
Samo ću jednom reći, mislim da je dovoljno konkretan razlog. Rekao sam da je to zbog naših građana i da ovo nema nikakve veze sa politikom, niti bilo čim. Kada se radi o bitnim stvarima, kada imate ovakav sporazum, znatno je brže da se dođe u direktnom kontaktu do izuzetno bitnih informacija, razmena tih informacija, da ne ide preko Interpola, preko centrala i preko drugih stvari. To je jedan od najbitnijih razloga kojima se država Srbija rukovodila.
U današnje vreme, vreme društvenih mreža i svih onih stvari koje se dešavaju, i terorizma i ozbiljnog kriminala, faktor vreme igra ozbiljnu ulogu. To je jedan od najbitnijih razloga.
Druga stvar, ne radi se ovde ni o kakvom prijateljstvu. Radi se o zaštiti građana Srbije i onoga što bi moglo da se spreči iz tih informacija koje se dobiju i koje se razmene.
Što se tiče gašenja požara koji ste pomenuli, naravno da niko ne očekuje da požare gase ljudi iz Litvanije ili bilo šta. Država Srbija ima zaključen sporazum sa Ruskom Federacijom konkretno o gašenju požara, koji je ratifikovan i koji je urađen i koji postoji i koji je na snazi.
Dakle, da ponovim, ima država Srbija zaključen sporazum sa Ruskom Federacijom na osnovu koga funkcionišemo i na osnovu koga radimo.
Druga stvar, nikada nije bila bolja saradnja sa Rusijom i Kinom nego sada i ta saradnja je iz dana u dan sve bolja i bolja, odnosno daje sve bolje i bolje rezultate. To su činjenice.
Mi želimo da sarađujemo sa svima koji hoće da daju što bolje uslove za Srbiju da ide napred. Ovde imate ako ova kineska korporacija daje bolje uslove od Svetske banke i Monetarnog fonda, koji je konkurencija njima, pa naravno da će Srbija uzeti te uslove. Zato smo se i učlanili ovde. Stoga je zaključak da je naš interes jedino Srbija, građani Srbije šta će da urade.
Što se tiče gasovoda, da nema neke dileme kod građana, mi smo već sada ispunili sve uslove što se traži od Srbije i što zavisi od Srbije, i prošlo Vladu i prošlo sve, da se taj gasovod uradi.
Da vam kažem jednu stvar, danas ne postoji jedna stvar da nije prošla i Vladu i sve što treba, što je bilo do nas da uradimo da to funkcioniše, da ne ide kada dođe do tog dela da nema stajanja. To možete da proverite već danas, nema nikakve osnove, ali smo mi u celoj toj priči jedan mali igrač koji ne može da donosi bitne odluke, ali može da ispoštuje ono što se od njega traži. Apsolutno smo za to. To je za našu jednu sigurnost. Stalno se povećava potreba za gasom i to je ono što nama treba i radimo i uradićemo sve da se to ostvari.

Pravo na repliku, narodni poslanik Šešelj. Izvolite.

Gospodine ministre, vi ne možete da budete ministar u Vladi pa da kažete da međunarodni ugovori nemaju veze sa politikom. To je samo politika i ništa drugo. To mnogo govori o opredeljenju Srbije.

Znate šta, saradnja sa Rusijom jeste na jednom nivou, ali samo deklarativno. Šta smo mi to uradili, pazite čin jedan koji je davanje diplomatskog statusa ljudima koji su spašavali naš narod u vreme najtežih nesreća, a to ne sme da se uradi ne zato što mi to nećemo ili postoje neke barijere, jedino zato što ne dozvoljava EU. Nije to isto kao sporazum za gašenje požara. Mi imamo sporazum u Partnerstvu za mir, a imamo još sijaset sporazuma sa NATO paktom.

Dakle, to pokazuje spoljno-političko opredeljenje, intenciju naše države u međunarodnim odnosima. Znate, da bi sada to brže došlo, imamo sada na direktnoj liniji Litvaniju i Srbiju, kako bi brže razmenili informacije, pa nije srednji vek. U vreme informacionih tehnologija treba nam sada potreban sporazum da bismo brzo razmenili informacije. Koliko je to brzo? Koliko bi bilo bez toga? Da li bismo mi sada imali neki period od dve nedelje dok jedna informacija dođe iz Litvanije u Srbiju? To su, ja mislim, priče za malu decu.

Dakle, gasovod se osporava od strane EU. Videli ste kada je u pitanju energetska bezbednost EU sa Severnim tokom dva, tu nema nikakvih problema, a kada je u pitanju energetska stabilnost Srbije i celog Balkana, onda mi sarađujemo sa Rusijom, treba da se priključimo spoljnopolitičkim sankcijama.

Ja pozivam Vladu Srbije da odoli tim pritiscima. Nemojte me shvatiti pogrešno, ja mislim da je to dobro za našu zemlju.

Reč ima ministar, gospodin Lončar. Izvolite.

Ja hoću samo da vas uverim da će Srbija uraditi sve ono što je u interesu Srbije, i podsetiću jednu stvar da, dele EU i da je bio pritisak da Srbija uvede sankcije Rusiji. Srbija nikada nije uvela sankcije Rusiji, niti će ih uvesti. Znati, eto to su samo činjenice. Evo sada sam proverio.
Što se tiče tih razmena informacija. Ovaj sporazum možete, službenici sa ovim sporazumom, naši službenici mogu direktno da razmene informaciju, da dobiju bez preskakanja Interpol, centrale Interpola, da šaljete zahteve, pa onda presaberu oni šta će da vam daju, šta neće da daju. Evo kažu ljudi koji su stručni za to. Nisam stvarno stručan. Ovo omogućava službenik sa službenikom da razmeni bitnu informaciju koja je bitna za naše građane. Hvala.

Reč ima koleginica LJiljana Malušić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću danas odgovoriti o aktu o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala.

Pre svega treba reći da je Republika Srbija zemlja pristupnica EU i da nikada nećemo odustati od toga, iz prostog razloga što mi sa EU imamo 70% trgovinske razmene, što je jako bitno. Drugo, ako bismo sarađivali, a sarađujemo i sa zemljama BRIKS-a, bogu hvala. Mnogo je skuplje izvoziti u Indiju ono što izvozimo u Nemačku, itd.

Da se vratim ja na Azijsku infrastrukturnu investicionu banku. Jako je dobro što je na predlog NRK ova banka zaživela 2016. godine. Predlog ide od 2015. godine i naravno kapital ili ulaganje u tu banku najveći procenat ima NRK, zatim Indija i Rusija, a zatim ta banka je zamišljena pre svega kao regionalna banka koja se bavi infrastrukturom Azije i njenim razvojem. Međutim, od 37 zemalja koje su tada bile uključene u ovu banku naglo se povećao broj zemalja, vrlo razvijenih zemalja, 20 zemalja je pristupilo ovoj banci i to uglavnom najrazvijenijih. To su Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Španija, da bi u narednim godinama taj broj bio povećan na 93 zemlje, što je jako dobro. Zašto je dobro? Zato što je kapital 100 milijardi dolara.

Republika Srbija pošto ima viziju i predsednika koji je vrlo respektabilan u svetu jer zahvaljujući njemu je NRK uložila do sada enormno veliku količinu novca i tek će ulagati. Ovih dana treba da stigne za RTB Bor milijardu i 300 miliona evra za kompletnu revitalizaciju. Zatim ćemo otvoriti u Borči industrijsku zonu ili industrijski park koji će biti oko 10 milijardi. Zaposlićemo 5.000 ljudi, možda i više. U Zrenjaninu se otvara vrlo brzo fabrika. Uloženo je 800 miliona evra. Znači, nikada u istoriji nije bio bolji odnos između NRK zahvaljujući upravo našem predsedniku, Aleksandru Vučiću i njihovom predsedniku Si Đinpingu.

Vrlo je dobro da mi možemo da radimo sa kim god hoćemo i kako god hoćemo. Nekada nismo mogli, sada možemo upravo zahvaljujući respektabilnosti zemlje koju je doveo do tog nivoa gospodin Aleksandar Vučić.

Mi smo poslali pismo namere i to pismo namere je odobreno, mi smo u decembru ove godine dobili zvaničan pristup da možemo da pristupimo, međutim postoje i uslovi, a to je da na petogodišnjem nivou izdvojimo po 200.000 dolara jer je ući u tu banku neophodno uplatiti milion evra.

Dobro je što ćemo ući jer ćemo dobiti izuzetno dobre kredite i treba videti koji su to sve fondovi da se mi priključimo da ovu do 2000. godine potpuno devastiranu zemlju izvedemo definitivno iz tog sivila u koje nas je uvela ova DS vlast i ostala opozicija, koja sada i dalje ruši nasilno, a znamo da su na izborima dobili 2-3%. Sramota je to, jako ružno govore, jako ružno rade. Pokušavaju da izvedu državni udar, što je nedopustivo.

Ako žele izbore, svi smo ovde za izbore, imaćemo izbore, dobiće opet svi zajedno možda pet, šest, sedam, osam posto, mi ćemo vladati dok budemo želeli. Znate li zašto? Samo zato što naš predsednik i kompletna Vlada, vi gospodine koji odlično radite svoj posao, rade za ovu Srbiju.

Šta još reći da je na vrhu ove banke, predsednik koji se bira iz Odbora guvernera. Odbor guvernera, svaka zemlja koja uđe sa kapitalom u ovu banku daje svog guvernera, što je jako dobro, jer na taj način ima uvid u kompletan kapital banke, ispod hijerarhijski ide i bord odnosno direktorat koji ima 12 direktora koji se bave poslovanjem kompletne banke.

Ono što je najvažnije da ćemo mi vrlo brzo, za koju godinu, biti jedna, mislim da smo već i sada centar na Balkanu i nije slučajno što ulaže Kineska banka ovde i ne samo kineska, nego i ostale banke. Meni se lično dopada što imamo alternativu, nemamo samo Svetsku banku, nemamo samo MMF, sada ćemo imati i ovu banku koja će nam davati, sigurna sam, mnogo povoljnije kredite nego što je to bilo do sada.

Reći ću još samo par reči o ovom Zakonu o potvrđivanju Sporazume između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala. Ja sam uvek za to, jer je vrlo važno da imamo izuzetno dobre bilateralne odnose sa svim zemljama.

Ukoliko nemamo, treba da se potrudimo da ih napravimo. Prvo ide taj sporazum, pa ćemo onda da radimo i druge sporazume, pa ćemo verovatno imati neku dobru razmenu jednog dana, a ono što je najvažnije, radi se o kriminalu, o terorizmu. Imaćemo protok informacija, znači delimično će biti zaustavljen terorizam. Možda će protok informacija doći u Srbiju da ćemo imati, znaćemo kuda idu putevi droge. Možda će neka da završi baš u Srbiji, imaćemo informaciju da to sprečimo, sigurna sam.

I ne samo to, tu je nedozvoljena trgovina oružjem, odnosno prodaja ljudskih organa, ko zna svega čeg, jer je kriminal kancer društva i ja sam uvek za to da se to preseče.

Sa zadovoljstvom ću u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona o kojima već raspravljamo danas i juče. Hvala.