Biću precizna, gospodine ministre.
U ovom trenutku u Srbiji preko 220 hiljada poljoprivrednika duguje za zdravstveno osiguranje i doprinose za penzijsko, samim tim. To je veliki problem. Ta cifra je otprilike 160 milijarde dinara, od čega je 70 milijardi glavnica, ostalo je kamata.
Ovo smo potencirali kada je nedavno bio Nedimović i problem je u tome što je do 2008. godine nosilac gazdinstva u jednoj porodici na selu bio taj preko kojeg su ostali ukućani mogli da se osiguraju i da dobiju zdravstvenu zaštitu. Kada je to promenjeno, samim tim su i porasli nameti. Kasnije je usledilo obavezno registrovanje poljoprivrednog gazdinstva, da bi mogli da dobiju subvencije. A inače, da bi dobili subvencije za ono što proizvode, oni moraju da plate.
Naravno, svako želi da plati. Nikome nije prijatno da duguje i ko zna koliko je, možda 300 ili 400 hiljada drugih pravnih lica, preduzetnika i drugih koji su obavezni poreski obveznici, po osnovu privredne delatnosti, koji nisu u mogućnosti da plate.
Samo u prošloj godini u Kragujevcu je podneto 3.600 zahteva preduzetnika i preduzeća za reprogram. Koliki je broj poljoprivrednika, taj broj je verovatno još mnogo veći. Gde je tu nepravda države? Nepravda države je što je to obavezno osiguranje. Država, dakle, ima monopol.
S druge strane, poljoprivrednik koji ne dobije isplatu subvencija na vreme, jer su kašnjenja ogromna, onaj koji nema mogućnosti da se leči tu u svom mestu, jer, mreže zdravstvenih ustanova koje su pravljene od strane lokalnih samouprava su uglavnom išle na štetu seoskog domaćinstva, pa su ugašene mnoge ambulante. Da vam ne ređam sela oko Kragujevca. To je zaista jedan skandal, što se gase škole, ali i ambulante, koje više ne postoje. Tako da su ljudi prinuđeni da odu na drugo mesto i da putuju od svoje kuće da bi se lečili. Ove putujuće lekare, u okviru raznih kampanja, to ne može da se računa kao nešto ozbiljno.
Problem je, gospodine ministre, u tome što oni ljudi, da li su poljoprivrednici ili drugi zdravstveni osiguranici koji zbog nemaštine i zbog činjenice da nisu mogli da prihoduju i da posluju onako kako su zamislili, jer, to je začarani krug, neko duguje vama, vi onda dugujete državi, kada uđu u reprogram, moraju da plate, što je protivustavno, retroaktivno i za zdravstveno osiguranje koje nisu mogli u tom trenutku da ostvare.
Poljoprivrednik koji danas u bilo kojoj filijali poreske uprave sklapa taj reprogram mora to da plati, sa kamatom koja će mu biti otpisana u toku perioda, do 60 rata ima mogućnost otplate, ali on nije koristio to upravo u trenutku kada mu je bilo potrebno, ni članu njegove porodice.
I ono što je velika nepravda i stalno pričate – sutra će, sutra će, čak, nije ovde gospodin Arpad iz Saveza vojvođanskih Mađara, i on je to pokrenuo kao pitanje, iako je u koaliciji sa vama – kad ćete vi već jednom da donesete zakon koji će da omogući poljoprivrednicima da na osnovu svojih prihoda plaćaju državi namete za to? A ne ovako. Jer, mi imamo male, usitnjene posede. Gde vi imate u Šumadiji više od pet hektara? To je retkost, stvarno. To su uglavnom domaćinstva koja imaju do pet hektara. A kada pogledate na godišnjem nivou, svakome se isto obračunava, to je prosek od 96 hiljada dinara. Kako ste rekli – sutra, sutra, evo, oni uđoše u novu kalendarsku godinu, evo, i on vam je tražio, i on, iz Saveza vojvođanskih Mađara, a mi to stalno potenciramo, da treba da budete valjda toliko pošteni.
Malo pre nam ova Marija Obradović, koja ništa ne zna ni o selu ni o poljoprivredi, priča – vi ste protiv poljoprivrednika, a mi suprotno, stalno tražimo, od kad je konstituisan ovaj saziv Skupštine, dakle, od juna 2016. godine, Srpska radikalna stranka neprestano insistira na tome da pomognete poljoprivrednicima. E, sad je pitanje kada ćete to da uradite?
Pošto i vi niste pravnik, kao ni ja, ali ima pravnika ovde i u našoj poslaničkoj grupi, reći će vam, mislim da je čak i kolega Jovanović iz Topole u svojstvu građanina podneo dopis odnosno žalbu Ustavnom sudu na takav protivustavan zakon koji obračunava sve ono što oni nisu koristili.