Gospodine Lončar, moram priznati da mi se vaš odgovor ne sviđa, a reći ću vam i zašto.
Vi ste rekli upravo da ne biste tom čoveku poverili ni 100 dinara koje biste uplatili iz sopstvenih sredstava sms porukom, ali ste istovremeno dali 250.000 evra državnog novca. Vi biste morali imati mnogo oštriji kriterijum kada raspolažete državnim novcem nego kad to radite sa svojim.
Znate, vi svoju celu platu možete da odete da potrošite na šešire ili da podelite na ulici, to je vaše pravo i to niko ne može da vam zameri. Ali, za svaki dinar državnog novca, vi odgovarate.
Nije tu u pitanju samo odgovornost Sergeja Trifunovića, već je tu u pitanju čitav sistem, kako je došlo do toga da u jednoj državi, za koju vi tvrdite da je organizovana da postoji sistem, da postoje procedure, da postoje republičke stručne komisije, da se jednom šarlatanu u njegov fond uplati 250.000 evra i 25 evra je mnogo, jer je sa tih 250.000 evra moglo neko drugo dete da se leči u skladu sa zakonom i po državnim pokroviteljstvom, što je normalno, čemu mora da se teži.
I, druga stvar, ako već imate, vi kažete nemate ingerencije, imate vi mnoge ingerencije, imate ingerenciju da predlažete zakone, pa ću vam postaviti još jedno pitanje.
Ako imate tu nesrećnu situaciju da je taj čovek mogao da se kocka sa novcem, da uplaćuje u investicione fondove, da daje pozajmice i bilo šta drugo. Šta ste vi kao ministar uradili da se zakonski reguliše rad tih humanitarnih organizacija da se ograniči šta mogu da rade sa novcem.
Svaki taj dinar koji je uplaćen, uplaćen je namenski. Niko kad je uplaćivao taj novac nije pomislio – pa, hajde ako ne bude trebalo za dete, neka ide on malo, pa nek uplati u slovenački investicioni fond, pa da vidimo za pet, šest godina, šta ćemo dobiti.
Niti je ko pomislio da od tog novca treba da se izdržava nekakav administrativni aparat u tim humanitarnim organizacijama, pa i procenat novca koji može biti potrošen, a da to nije isključivo za lečenje dece, mora biti sveden na minimum i mora biti zakonski ograničen.
Prema tome, nemojte se vi praviti nevešti da to nije vaša odgovornost, ako nije zašto je niste preuzeli? Ne postoje od juče ti fondovi, koji služe za javnu promociju, na osnovu nečije bolesti, na osnovu nečije nesreće, a priznaćete da je to veoma jadan i primitivan način da se neko promoviše u javnosti.
(Predsedavajući: Hvala.)
Imam ja i vreme poslaničke grupe, budite strpljivi gospodine Marinkoviću. Puštali ste ministra koji ima pravo na dva minuta, koliko on hoće.
(Predsedavajući: I vas sam pustio gotovo minut više po replici)Dezinfikujte tu stolicu, izgleda je nešto od Arsića ostalo.
Dakle, veoma je ozbiljna diskusija u pitanju, ne znam zaista zašto je prekidate.
Vi ste dužni, a nije ni prvi mandat da ste ministar, da uočite šta ne valja, ne samo ono na šta vam ukažu narodni poslanici i opozicija, da nije sve zlonamerno, iako vas kritikujemo.
Vi treba da budete zahvalni na svakoj ozbiljnoj kritici koja nije ni lične prirode, nije ni uvredljiva, nije vulgarna, nije bilo šta. Ali, vas kritikujemo zato što smatramo da loše radite određene stvari, da morate mnogo bolje i da u određene odnose, u određene oblasti, u koje se do sada niste mešali.
Vi po prirodi posla morate da se umešate, a ne da samo naknadno lamentirate, da plačete nad prolivenim mlekom i da kažete – evo, čekaćemo da on opravda.
Nemamo mi ništa od toga što on opravdava, nego želimo uređen sistem u kome takve stvari neće moći da se dešavaju i u kome neće moći, zahvaljujući tome što neko izigrava narodnog heroja, da dobije 250.000 evra.