Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima po amandmanu dr Mihailo Jokić.
Izvolite dr Jokiću.

Još jednom bih hteo da iskoristim priliku da kažem da najvažnije u ovim zakonima koji su doneti u domenu zdravstva jeste da je prednost data ljudima u odnosu na opremu.

Problem zdravstva jeste u tome da se nagrade i zadrže oni najbolji. I, ovim zakonima je data mogućnost da oni koji vrede, oni koji znaju, da mogu da rade više i zarade više. Jer, problem nas u Valjevu jeste kako da zadržimo ortopeda koji operiše pacijente širom Srbije. Znači, mora mu se pružiti prilika da radi u kliničkom centru, da radi na još nekom mestu. Imamo doktora koji uspešno operiše štitnu žlezdu itd. Znači, ti ljudi koji vrede moraju biti nagrađeni, mora im se pružiti šansa da rade i zarade, a to je upravo učinjeno ovim zakonima koje smo mi doneli.

Zato ja pohvaljujem zakone i pohvaljujem ministra koji predvodnik za ove zakone. Hvala.

Hvala, dr Jokiću.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite, prof. Atlagiću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je stručni kadar jako bitan, pogotovo ne samo za funkcionisanje zdravstvene zaštite, nego on je bitan i za obrazovanje ne samo predmeta, da tako kažemo, iz medicinske struke, već iz društvenih nauka, da razumeju sistem u kome žive.

Mi imamo situaciju da danas profesori univerziteta zagovaraju ulične demonstracije, kao što je prof. Živić, univerzitetski profesor u Nišu itd. Dakle, kadar je jako bitan, i te kako bitan.

Žao mi je što nema ovih preko puta, čak i doktora među njima je bilo, među narodnim poslanicima. Vidite, mi se danas u zdravstvenom pogledu nalazimo u jako delikatnoj situaciji. Vi ste, gospodine ministre, nasledili sistem kada nismo bili na evropskoj listi od 35 zemalja za vreme stranke bivšeg režima. Mi smo danas na 18. mestu. Nemam vremena da nabrajam zemlje EU koje smo iza sebe danas ostavili. To je vaša zasluga, pored predsednika Vlade i Vlade, a danas i predsednika države.

Tačno je, drago mi je da danas sagledavamo sveobuhvatni sistem. Vi ste nasledili sistem koji je totalno bio rasturen u materijalnom smislu, u finansijskom smislu i u kadrovskom smislu.

Moram da kažem, gospodine ministre, da isti oni ljudi koji danas sede nasuprot nas iz stranke bivšeg režima su 5. oktobra zajedno sa vanjskim inostranim obaveštajnim službama išli u demonstracije da ruše ne vlast, nego sistem i državu Srbiju, a onda su došli 5. oktobra na vlast i ostali do 2012. godine i uništili, opljačkali, ne samo zdravstveni sistem, nego čitav privredni i ekonomski sistem. Najnovija analiza govori da su otpustili 573.500 radnika. To je njihov učinak.

Ovo je vrlo bitno, dame i gospodo, isti ti ljudi čija ću imena sada navesti, 5. oktobra, isto danas nema ih ovde, šetaju na ulici, a to je Čedomir Čupić, Čedomir Antić, koji je postao univerzitetski profesor na krilima 5. oktobra, a juče poziva na demonstracije studente. Dalje, Dušan Teodorović zvani najnovije glavotres, jer videli ste, kad se ime predsednika države Aleksandra Vučića spomene, on ovako trese glavom. Narod ga zove sada glavotres. Dalje, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zoran Živković, Boško Obradović, Dušan Petrović, Boris Tadić, dr Živić i mnogi drugi, umesto da su ovde, a nema ih, oni šetaju na ulici. Isti ti ljudi su petog oktobra to radili. Na krilima petog oktobra zaposeli su univerzitete i fakultete.

Danas im izbori idu, pet i 10 godina, i žele ponovo, pošto nemaju reference na međunarodnim časopisima, da dođu u istu situaciju. Narod ih je prepoznao.

Ja zbog toga, gospodine ministre, pozivam sve studente, sve univerzitetske profesore da ne dozvole da ih pojedini neodgovorni profesori, poput Čedomira Antića, poput Miloša Kovića i mnogih drugih, zloupotrebe, pozivajući ih na uličnim demonstracijama. Politika se vodi preko političkih stranaka. I studenti i gospoda profesori, izvolite, gospodo profesori, u političke stranke, a nauka kroz naučne časopise i objavljene monografije itd.

Međutim, u tom smislu želim da pozovem još studente i roditelje da ne dozvole da ih zloupotrebe. Isti su petog oktobra, isti su i sada, a da ne govorim njihove biografije. Jedan od njih koji je predložen za predsednika države ispred saveza za drugu pljačku Srbije, prvu su opljačkali za vreme DOS, je Dušan Teodorović, akademik. Znate li šta je on napravio? Pa, on je demonstracije vodio pre petog oktobra, kad je bombardovanje naše otadžbine bilo, napustio i otišao u SAD dve godine i završio poslove, zaposlio svoju decu na državne fakultete.

Gospodo studenti, ne dajte da vas zloupotrebljavaju neodgovorni profesori. Vaše je da učite i studirate, a kada se bavite politikom, idete u političke stranke. Sve drugo je rušenje sistema. Oni to i ne kriju. Neki dan glumac, koji kaže – rušiću sistem, ne vlast, on kaže sistem koji se gradi 200 godina, 200 i nešto godina. Oni su to radili i petog oktobra. Došli su na vlast ne izborima nego ulicom. Vi znate da Milošević nije izgubio izbore, a Koštunica nije dobio. Nije bilo drugog kruga, uličnim putem učinili su prevrat i ostali do 2012. godine, opljačkali i uništili državu, ne samo u zdravstvenom smislu, gospodine ministre, kako rekoše kolege iz opozicione stranke, nego i u sistemu obrazovanja.

Ministar Šarčević je zaokružio vaspitno-obrazovni sistem nakon 12 godina. Vi gospodine ministre, vi ste zaokružili zdravstveni sistem od rasula i došli smo u jednu poziciju gde, kao i čitav sistem privredni, modernizacija ide, problema ima, teškoća ima, biće još teško, mnogih teškoća, ali savladaćemo ih.

Ja upozoravam građane Republike Srbije, studente i profesore da ne dozvoljavaju časni studenti, časni profesori da ih zloupotrebe.

Sinoć na jednoj televiziji Miloš Ković poziva na ulične demonstracije studente. Pa, to je onaj profesor koji je u administraciji nazad godinu bio, nije imao reference. Kad gledate na Tompsonovoj listi, nula imaju, masa njih koji predvode nula imaju bodova. To vi znate, gospodo naučnici. U međunarodnim časopisima, ne, čim ih pozovemo, zapravo, država kad ih pozove i sistem evropski da objavljujemo u naučnim časopisima, evropskim i svetskim, nema njih nigde, nego naš domaći sistem, ja tebi objavim, ti meni, a od nauke jako malo.

Još jedanput pozivam, gospodo studenti, a mnoge poznajem, mnoge generacije sam vaspitao studenata, i sad vaspitavam, studenata i učenika, ne dozvolite da vas neodgovorni profesori zbog lične svoje koristi zloupotrebe. Vi studirajte, vaše je da studirate i da se bavite, naravno, i politikom kod određene političke stranke. Jer, ovde su umešane strane obaveštajne službe da ruše državu, jer država ide ka modernizaciji. Ovu modernizaciju koju predvodi predsednik države i Vlada, gospodine ministre, i najveći deo poslanika u ovom domu, niko ne može više zaustaviti.

Najveći problem poslanika iz bivšeg režima jeste što mi ovde iz vladajuće i deo opozicije radimo. Oni nikada nisu izdržali jednu sednicu ovde. Pogledajte statistiku gore. Neka su dolazili u pet sati poslepodne na jutarnju kafu, obično bih ja rekao – dobro jutro, gospodine Đorđe Vukadinoviću, Vlahu, u pet poslepodne na kafu dođe. Borko Stefanović, njemu je prolazna kuća bila ovaj visoki dom, dolazio 15 minuta i odlazio. Da ih dalje ne nabrajam. Najveći problem njima je što Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije i vladajuća većina radi. Oni bi voleli da se ništa ne radi. To je bilo za vreme njihovog režima.

Tačno je što gospodin Arsić reče da su sve zakone prilagodili da ne odgovaraju. Pogledajte, molim vas, samo Krivični zakonik, na šta su ga sveli? Treba vremena da to ispravimo i kad-tad, verujte, istorija kaže, ja sam istoričar, odgovaraće. Kad-tad sudbina će ih, ono što su radili, dočekati. Neke u zatvorima, neke Bogami i malo poduže u zatvorima. Hvala.

Hvala, profesore Atlagiću.

Na član 78. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Gospodine ministre, reagovali smo u ovom članu u stavu 4. zato što se ovde daje mogućnost da se obrazuju ogranci poliklinike. Kaže se – može, a mi smo tražili da to u neku ruku bude obavezno, naravno, po sagledamo stanju u čitavoj Srbiji, na osnovu kapaciteta tih poliklinika.

Sada ovde hoću da potenciram opet ovaj odnos Ministarstva i Fonda za zdravstveno osiguranje prema privatnim klinikama. Vi ste potencirali u petak da su još, čini mi se, pre dve godine Ministarstvo i Fond potpisali ugovor sa privatnim klinikama, što se tiče operacije katarakte i veštačke oplodnje.

Mi smatramo da je neophodno da napravite još nekoliko ugovora. Pre svega, mislimo na mogućnost pregleda magnetnom rezonancom, zato što u sklopu privatnih poliklinika ima, takav je podatak zvanično na njihovom sajtu, 23 magnetne rezonance, što, složićete se, bi u mnogome olakšalo rad državnim zdravstvenim ustanovama zbog velikog broja ljudi koji traže takvu vrstu pregleda.

Takođe, ono što smatramo da je neophodno je da se sagleda šta to još treba poliklinikama koje postoje, a tiče se kadra. Mi smatramo da treba u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, dakle, a i na nivou poliklinika da se pojača kadar, što se tiče specijalističke struke za kardiovaskularne bolesti, jer i sami ste rekli da to zvanično nije uvedeno u zakon, mada ste vi svesni toga kao ministar za taj resor, kao i svi prisutni iz vašeg Ministarstva, da je zapravo taj problem najveći.

Najveći iz razloga što su i nedavne studije pokazale da preko 50% ljudi koji spašavaju svoje živote je upravo iz oblasti kardiovaskularnih bolesti. To su Finci uradili na način tako što su preventivnim pregledima i, pre svega, ranim prepoznavanjem od hipertenzija, gojaznosti i svega onoga što može da dovede do tih bolesti bolest smanjili za 70%. Mi bar imamo mnogo mladih lekara koji mogu da krenu da rade, da se upute na tu specijalističku struku. Smatramo da bi to bilo neophodno i da se da mogućnost da i ti privatni vlasnici poliklinika uz dogovor, odnosno uz ugovor sa vama te pregleda omogućavaju, dok se drugi mladi lekari ne edukuju dovoljno, dok ne završe specijalističke studije, kako bi se taj problem rešio.

Moram da potenciram odličan rad Studentske poliklinike u Kragujevcu. Da li ste nekada bili, ne znam, ali to je poliklinika koja dugo postoji, koja je zaista na najvišem nivou što se tiče kadra, ali ono što je potrebno i studentskoj poliklinici i što je potrebno kragujevačkom kliničkom centru, opet se vraćamo na one kvote za zapošljavanje, na sistematizacije i na neophodnost da vi date saglasnost za taj plan zapošljavanja, to su zdravstveni saradnici. Misli se na, pre svega, psihologe, defektologe, biologe, fizičare koji su uglavnom na radiologiji i zapošljavaju. Imali smo u Kragujevcu prošle godine jedan takav slučaj, ali psiholozi su neophodni, jer u sistemu zdravstvene zaštite studenata, u okviru Studentske poliklinike u Kragujevcu, oni imaju mogućnost zato što mnogi od njih, na kraju krajeva, pogotovu dođu iz raznih sredina i mi smo veliki univerzitetski centar, možda i ne znaju kojim putem da krenu da bi našli način da neku svoju zdravstvenu tegobu otklone.

Mi smatramo, s obzirom na to i da grad Kragujevac, a verujem da je takva situacija u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, ima potrebu za zdravstvenim saradnicima te struke, da treba da date šansu da vi lično, kao ministar, sagledate koliko je to Kragujevcu potrebno i koliko još možete da zaposlite kliničkih psihologa koje, verujte, imamo, mnogi od njih ne rade, a imamo i takve svetle primere da su već na drugoj, trećoj godini doktorskih studija, da su završili sve edukacije, da im to država nije čak plaćala, nego su to iz privatnih džepova i njihovi roditelji, a da su sada bez posla.

Kako bi se zaokružilo to i u Kliničkom centru Kragujevac i u Studentskoj poliklinici i svuda bilo bi potrebno da što pre to sagledate i da im date saglasnost da se ti ljudi zaposle, jer to je neophodno za te domove, a na kraju i po celoj Srbiji.

Ovo je veoma bitno i to su tražili od nas da potenciramo, da nam kažete kada će se steći uslovi da vi, kao Ministarstvo i Fond, sa ovim privatnim poliklinikama i za ove druge, one koje žele, naravno, da ih integrišete, pozovete, potpišete ugovore i za ove druge vrste pregleda i onoga što je pacijentima potrebno.

Hvala, koleginice Jovanović.
Reč ima ministar Lončar. Izvolite.

Uveliko radimo na analizi sa kime bi još mogli šta da potpišemo od ugovora i, druga stvar, napravljen je, oko tog zapošljavanja, i kadrovski plan za narednih pet godina za celu Srbiju, vodeći računa o onome šta je neophodno i šta je potrebno tako će se ljudi zapošljavati, a ove stvari će se proširivati.

Hvala, ministre Lončar.
Na član 82. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Pošto smo nekako pri kraju amandmana i na ovaj zakon, bar onih koje sam ja potpisala, čini mi se da bi trebalo ovako malo da zaokružimo sve ono što smo ovih nekoliko dana govorili o ovim predlozima zakona. Zapravo se ta naša rasprava proširila uopšte na stanje u zdravstvu i sagledavali smo zdravstvo kao jedan od najvažnijih, jedan od važnijih stubova svakog društva, pa i našem.

Mislim da smo imali dobru komunikaciju sa ministrom, a on očigledno sa svojim kolegama, jer smo u toku rasprave dobijali odgovore na određena pitanja. Tu i tamo je bilo možda nekih disonantnih tonova, a pogotovo kada su neke kolege iz vladajuće koalicije nekako nastupale kao da mi imamo nešto lično protiv bilo koga. Jednostavno, ministar je bio u nekim stvarima kritičniji od njih.

Dobro, možda, svako ima određenu potrebu da se nekom partijski dodvorava, što mi takođe razumemo, jer mi nismo demagozi, ne mislimo da biti član neke političke partije je nešto loše, ne mislimo da su ljudi koji su članovi stranaka gubavi. Naprotiv, mi mislimo da što je moguće više ljudi u Srbiji treba da budu članovi stranke i da se na posredan ili neposredan način bave politikom. Što se nas tiče, bilo bi nam najdraže da ih je najviše u SRS, da ih privučemo svojim programom, svojim idejama, svojom ideologijom. Nije nama presudno da li je neko na nekoj funkciji zato što jeste ili nije član političke partije.

Ne mislimo mi, džabe se vi branite od toga, znate, da je normalno da vi imate vlast, vaša stranka trenutno, kao najveća u toj koaliciji, i da vi svoje ljude nećete postavljati na određene funkcije. Hoćete i normalno je. Pitanje je da li se biraju pravi ljudi, da li se biraju ljudi koji su stručni?

Reći ću vam, insistirali ste ministre da vam se kaže neki primer, neko ime. Evo, ja ću, kao i uvek direktna da vam kažem jedan primer. Dom zdravlja Zemun, dugo godina je tamo bio direktor dr Joksimović, pretpostavljam da ga vaše kolege znaju, čovek je član SPS, verovatno i sada, u penziji je, nisam ga dugo srela, odlično je radio svoj posao. Ni danas nećete sresti u Zemunu nekoga koji je imao dodir sa domom zdravlja, a da će reći nešto loše za dr Joksimovića.

Kada smo mi, srpski radikali, vršili vlast u Zemunu, naš predsednik dr Šešelj je bio predsednik opštine, pozvao je dr Joksimovića, iz tada suparničke partije, da ga pita šta je potrebno da opština uradi da bi se opremio Dom zdravlja. On je napravio specifikaciju, ne istog momenta, nego posle izvesnog vremena. Po toj specifikaciji je sve nabavljeno i dugo godina, pošto ostale gradske opštine to nisu radile, Dom zdravlja Zemun je bio primer najbolje opremljenog Doma zdravlja. Nije tada bilo problema, ni ograničavanja u zapošljavanju, pa je bilo i dosta dobrih stručnjaka.

Kada su naprednjaci preotimali vlast, ali baš preotimali, u opštini Zemun, to su uradili kupujući četiri odbornika. Jedan od tih odbornika je Ksenija, sada ne mogu da joj se setim prezimena, koja je kupljena uz obećanje da će biti direktor Doma zdravlja u Zemunu. Oterali ste dr Joksimovića, takvog čoveka i postavili ste tu Kseniju za direktora Doma zdravlja i niko ne bi imao ništa protiv same činjenice da je ona postala vaš član, pa postala direktor, nego sada prođite Zemunom, pitajte - da li ima i jedna građanin zadovoljan stanjem u Domu zdravlja Zemun, pitajte lekare i sestre kakav je odnos te Ksenije, direktora Doma zdravlja, prema njima, svi će vam reći, verujte mi ministre - manji nam je problem manja plata, nego njena bahatost.

To su ti problemi o kojima smo mi zapravo govorili, ne pominjući i neke konkretne primere. Da je ona svoj posao radila kako Bog zapoveda, da su ljudi koji komuniciraju sa njom zadovoljni, što bi nama smetalo što je ona član vaše stranke? Pa vi ste vlast normalno da ćete svoje ljude da postavljate na ključne funkcije.

Molim vas gospodine Mirinkoviću, još samo dve tri stvari, da završim sa ministrom.

Govorili smo, ministre, o mali platama, o povećanju plata, o vašim nastojanjima da to bude još više. Molim vas, ministre, obratite pažnju na ove druge stvari u bolnicama, u domovima zdravlja. Obratite pažnju na napredovanje. Obradite pažnju na upućivanje ljudi na specijalizacije. Obratite pažnju na odnos, o tome sam vam govorila, starijih kolega prema mlađim lekarima. Govorili ste kada ste tvrdili da ste pozvali najbolje studente. To je tačno. Znate li gde postoji problem? Znate sigurno. Problem je i u nastajanju tih najboljih studenata. To zna svaki profesor Medicinskog fakulteta. To zna svaki student koji je završio medicinu, koliko tih mladih ljudi samo prošeta kroz fakultet i zna se pod kojim okolnostima bude svrstan visokim ocenama i visokim prosekom u te najbolje. I on umesto da se trudi na nauči nešto, još je bahat jer je on tu zbog mame ili tate. To su, verujte, ozbiljni problemi.

Takođe smo vam skretali pažnju, i koleginica iz SDPS je o tome govorila, ona nažalost na njenom primeru, morate se pobrinuti o toj deci koja imaju trajne probleme, čiji se problemi zdravstveni ne rešavaju sa njihovih 18 godina. Nataša Jovanović je predložila da roditelji, staratelji, nije važno kako će se to zvati… Jednostavno, postoje neka deca koja do kraja života moraju imati roditeljsku negu, a ne postoje više poslodavci, osim državnih organa, koji su u stanju da jednog takvog roditelja drže na bolovanju. Ovo je samo realnost i mi moramo i naše propise upodobljavati realnostima.

Još nešto, ministre, deca koja boluju od najtežih bolesti, često njihovi roditelji su sa njima smešteni u bolnicama gde oni leže, uglavnom deca koja boluju od karcinoma, malo vidite da i za te roditelje malo humanije uslove. Za decu nema primedbi. Deca se vrhunski neguju, leče, u vrhunskim uslovima, ali malo humanosti i prema tim roditeljima koji moraju po nekim ćoškovima da spavaju da bi bili uz svoje dete.

Završavam ovom rečenicom, nestrpljivi kolega Marinkoviću. Gospodine ministre, verujte da ćete ove zakone vrlo brzo doneti ovde da ponovo raspravljamo o određenim izmenama, ali vas molim, ono što smo vam govorili i što smo predlagali kroz amandmane, možda vam je bilo neprijatno da javno kažete – prihvatam taj amandman, sagledajte ovo, dajte vašim saradnicima, vašim službama, pa kroz neke buduće izmene ugradite naše predloge i inicijative. Svi su dobronamerni i svi u interesu građana Srbije. Hvala.