Vlada Republike Srbije je proglasila 2019. godinu godinom bezbednosti i zaštite na radu i to je dobra odluka, ali pošto sada razgovaramo o članu 82. zakona, koji reguliše Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, da vidimo, gospodine ministre, šta se dešava u praksi.
Dakle, nije samo za zaštitu i zdravlje radnika na poslu nadležno vaše ministarstvo, već i Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja. Ne može ministarstvo kao ministarstvo određene probleme koji se dešavaju ad hok da rešava, a da se to sistemski ne uradi.
Ako je već ovo odluka Vlade Republike Srbije, onda pođite od toga da li poslodavci, osim toga što overe zdravstvenu knjižicu radnicima koji su na stalnom radu, nešto dalje rade na njihovom preventivnom zdravstvenom zbrinjavanju i kada se desi povreda na radu, a tu je važan vaš inspekcijski nadzor, i drugog ministarstva, da li se sve ono što je propisano Zakonom o radu, kolektivnim ugovorom i što je propisano kroz ovaj i druge zakone vašeg ministarstva, sprovodi u delo? Nažalost, ne.
U prošloj godini u Srbiji je stradalo 53 radnika. Ko zna koliko njih je povređeno na radu. Da li vam je poznato, gospodine ministre, da toliko ima bahatih pojedinih privatnih poslodavaca koji osim toga što krše i ovakve norme lošeg Zakona o radu, koji mi tražimo da se stavi van snage, te ljude nezbrinu kako treba, odnosno vrše pritisak, zamislite, i takvih je slučajeva bilo, na lekare kada se radnik povredi da mu napiše – napiši neka ide na bolovanje, a kakvu je on povredu imao nemoj da zavodiš jer znaju šta ih dalje čeka.
Naime, po postojećem Zakonu o radu, radnik koji doživi povredu na radnom mestu, ukoliko ima trajno invalidsko oštećenje i ne može više da obavlja taj posao koji je obavljao, mora da bude premešten na drugo radno mesto. Ali, znate kada? Zbog toga je taj zakon loš i mi tražimo da se potpuno novi zakon o radu donese. Samo u slučaju, ako ima adekvatno radno mesto za tog radnika. Znate vi koliko je poslodavaca koji će da kažu – e, nemamo adekvatno radno mesto.
Pa setite se šta su ovi žuti kriminalci radili, Vlahović i Đelić i ostala mafijaška klika kada su otpustili onoliko hiljada radnika u kragujevačkoj „Zastavi“. Oni su bili dužni da za invalide rada formiraju takozvane zaštitne radionice. Evo nije sad tu Arsić, ali seća se toga, verovatno i ovde ima drugih poslanika iz SNS-a, i Martinovića koji je došao u salu. Izglasali u zakonu, tamo gde se gase fabrike koje su oni opljačkali i otpustili ljude, budzašto prodali u staro gvožđe onoliku opremu i mašine, oterali da niko ne zna ni gde, u stvari znaju oni za svoj džep, nisu formirali te zaštitne radionice. To vam je tipičan primer „Impra“ Kragujevac koji je tek kasnije nekako inkorporisan u sistem da ti ljudi imaju posao.
Dakle, gospodine ministre imam jedno još konkretno pitanje za vas. Vi ste videli i čuli iz naših izlaganja da mi potenciramo da sa ovim privatnim sektorom pronađete još modalitete i načine da se uključe u sistem zdravstvene zaštite, da im fond to plaća kao što su apoteke poistovećene sa apotekarskim ustanovama, ima tome još koliko godina i mogu da kažem da to dobro funkcioniše i ovo pogotovo kada je u pitanju izdavanje lekova na recept, sada je to i šest meseci. Jel tako? Da ne mora da se ide, evo u konkretnom slučaju i moja majka i drugi stari ljudi, lepo dođe i preuzme svoju terapiju u apoteci, ne mora ponovo da čeka red, ako nema za tim potrebe.
Ali, ako damo mogućnost privatnom sektoru da vrši ove poslove što se tiču medicine rada, to neće biti dobro. Da li oni mogu da se pojavljuju na tenderu za taj posao to je moje konkretno pitanje? Jer kao što ste videli iz ovih mogućih, a ima primera brojnih zloupotreba privatnika koji zaprete lekaru. Čak je jedna doktorka iz Novog Sada morala je da pozove advokata, došao je privatnik, radnik se povredio i on je rekao taj bahati čovek – e, napiši tamo njemu bolovanje do 30 dana, a ne da ona ustanovi, da ide dalje, da se procesuira sve to koja je to povreda? Zato što on zna da onda ima obavezu daljeg zbrinjavanja.
Na kraju krajeva, da se pojača to i kod medicine rada, da oni znaju kakva je to vrsta bolesti, kada je taj čovek oboleo, da se to prati, da li mu se poboljšalo zdravstveno stanje, da li ima trajno oštećenje, da li on treba da se uputi na invalidsku komisiju, a da ne bude i ovih zloupotreba koje smo imali u praksi pa su ovi žuti i Tomica i društvo i ona Vukajlović beše, tamo zdrave ljude slali u invalidsku penziju.
Dakle, sve to mora sad sistemski da se reguliše, a da se i ovo pitanje veoma važno, u sadejstvu sa drugim ministarstvom uredi pogotovo, opet se vraćam na početak priče, što je ova godina proglašena godinom bezbednosti na radu. Hvala.
