Dame i gospodo, ja bih najradije danas govorio o ovim predlozima sa kojima se pojavila Zorana Mihajlović, jer nekako najviše volim da o tome raspravljam, da to onako razaram stručno do kraja, pa da usput i pomenem predugovor o izgradnji auto puta od Čačka do Pojata sa američkom firmom koji je 300 miliona evra skuplji nego što su nudili Kinezi. Ali, nužda me je naterala, pošto je spojeno 18 tačka dnevnog reda, da se koncentrišem samo na zakon sa kojim je ministar Mali došao danas na sednicu, a to je zakon koji ima ovde atribut leks specijalisa, a ja bih dodao da je to protivustavni zakonski projekat i ako ga vi danas izglasate, ili sutra, SRS će pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom. Taj zakon ne može da se nađe u našem pravnom poretku, jer dovodi do grozne neravnopravnosti građana, do diskriminacije građana.
Prvo, diskriminiše se ogromna većina građana koja nije ušla ni u kakva kreditna zaduženja u odnosu na one koji su ušli u kredite sa švajcarskim francima, pa se upropastili, a onda se diskriminišu ljudi koji su ušli u kredite u švajcarskim francima.
Oni koji su uzimali te kredite bili su prevareni i tu je odgovornost države, zato je ovde trebala da sedi Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke. Nije to donešeno u njeno vreme, ali ona je već sedam godina guverner i ništa nije učinila da se taj problem reši. Neke države koje imaju pametnu vlast, poput Mađarske, problem su rešile. Mogli smo i mi tako rešiti problem, ali priznajte, vi se bojite reakcije EU. Vi se bojite da vam ne zalupe neko Poglavlje odmah i da je to razlog zašto ste ovako krenuli oprezno, ishitreno, a u stvari protivpravno.
Ljudi, više stotina porodica je ostalo bez stanova. Njihovi su stanovi prodati na doboš zato što nisu mogli da plate kamate u švajcarskim francima, a vi uopšte ne rešavate njihovo pitanje.
Šta mora da se uradi? Moraju svi ti dobošari lepo da se pozovu pameti, da se ukinu kupoprodajni ugovori kojima su stanovi ovih građana prodati za bagatelu, da se stanovi vrate vlasnicima. U našem sistemu strane banke su itekako privilegovane. One su, praktično, samo obveznici plaćanja poreza na dobit korporacija i dobrovoljno odlučuju da li će dobit da prikažu, ako uopšte neke od njih i prikažu. Veoma su privilegovane.
Ne mislim da treba oterati sve te banke, ali trebalo je odavno na dugogodišnjoj robiji da bude Mlađan Dinkić, koji je jednim Dekretom ukinuo sve domaće banke i otvorio prostor stranim bankama, pa smo mi Srbi postali belo roblje, a te strane banke nam opljačkaše i crno ispod nokata i odnesoše i niko to ne zaustavlja, niko to ne kontroliše.
Koje bi rešenje bilo ispravno? Ne mislim ja da treba sad oterati sve strane banke, da me pogrešno ne shvatite, tu su da nastavimo, ali racionalno. Ne treba da budu na gubitku, ali ne smeju da budu na gubitku ni građani koji su prevareni.
Evo, raspitao sam se malo preko interneta, kamata u Nemačkim bankama je kada uzimate kredit otprilike 3,5% godišnje, možda i manja, možda možete i za 3%, pa se vi sa njima cenkate, a negde možete i sa 2,5% ali da se odredi jedan srednji iznos koji daju banke u Nemačkoj, jel to 3%?
(Čedomir Jovanović: Kada budemo Nemačka.)
Ne, kada budemo Nemačka, nego da ne oštetimo strane banke, da im bude ovde kao da su kredite plasirale u Nemačkoj.
(Čedomir Jovanović: Zar nisu?)
Šta me briga što nisu. One su prevarile građane i naš Vrhovni Kasacioni sud je utvrdio da su ništavi ti krediti koji su ovde obračunavani u švajcarcima, a isplaćivani u dinarima. To je bila prevara, to je krivično delo, nekome pozajmljujete dinare, a pišete u priznanici da ste mu pozajmili švajcarske franke ili evro. To je krivično delo. Evo, ovi stručnjaci iz Ministarstvu finansija, valjda znate to da je krivično delo? Znate, ali ćutite pognete glavu i baš vas briga. Ministar Mali to odlično zna, ja mu priznajem to da ima znanje iz finansija.
(Čedomir Jovanović: I ekonomija.)
I ekonomija i finansija. Ekonomija je opšti pojam, a finansije su im species. Čedo, ja ću to tebi jednom posebno predavanje, nemoj sada da se uplićeš.
(Čedomir Jovanović: Možemo i u rubljama da se zadužimo.)
Može i u rubljama. Rublja je trenutno jaka valuta, da znaš Čedo.
Šta bi onda mogli da uradimo ovde, da se uzme cela ova gomila kredita i da se ponovo obračuna, i ne samo krediti u švajcarskim francima, nego i u evrima, ako je rađeno protivzakonito, ako je kredit fiktivno obračunavan u stranoj valuti i isplaćivan u domaćoj i ako banka nije imala ni pokriće u tom trenutku u toj stranoj valuti, nije se uopšte potrudila da potraži tu stranu valutu.
Na primer, ja vama pozajmljujem 100.000 dinara, ili 120.000 dinara, a napišem da je to 1000 evra, a nemam tih 1000 evra, imam samo dinare. Dakle, ponovni obračun i da se sagleda koliko je dosada ko platio. Onaj ko je isplatio glavnicu i za sve ove godine kamatu od 2,5%, 3% ili 3,5% zavisno kako utvrdi Ministarstvo, nema više šta da plaća, završio je.
Banka nije oštećena. Ovo je rešenje pravično, a rešavamo situaciju koja je protivpravna i građani nisu krivi zbog protivpravnosti situacije, nego su banke krive.
E sad, znam, ako ćemo hapsiti direktore banaka, odgovorne u tim bankama, banke će pobeći iz Srbije. Ne treba to da radimo, ali treba i banke da snose odgovornost i da im se kaže – nismo baš mi volovi, pa da možete s nama kako god želite. Možete samo u skladu sa našim zakonima i po principima pravičnosti.
Šta znači to ako je neko kupio stan koji vredi 50 hiljada evra, pa ga plaća 150 ili 200 hiljada? To odmah država treba da interveniše i da zaštiti građanina, da spreči to.
Mi moramo graditi socijalnu državu, a ne državu kakvu su ostavile dosmanlije 2000. godine, država koja je protiv građanina, koja je protiv radnika, koja je protiv seljaka, protiv studenta, protiv nezaposlenog, koja služi samo interesima stranog kapitala i domaćih tajkuna, koji su sve uništili ili opljačkali. To je suština. Hoćete li vi tako da uradite ili ne, sad to je pitanje. Mi ćemo vas terati pred Ustavnim sudom, jer ovo nećemo dozvoliti da prođe tek tako.
Vidite, na sebe uzimate i obaveze. Vidim ovde ste naveli u obrazloženju predloga od 2020. do 2023. godišnje 380 miliona dinara na ime troškova kamate da im iz budžeta obezbedite, a 2024. godine 10 milijardi.
Nemojte, bre, ljudi. Nemate vi prava iz budžeta da dajete novac za ove stvari. Nemate pravo i nemojte to da radite. Onda ćemo krivičnu prijavu podnositi. Budžet ostavite na miru. U budžet su novac dali svi građani i budžet treba da se troši u interesu svih građana, a ne da se marifetluci stranih banaka i domaćih kriminalaca u sprezi sa njima na ovaj način pokrivaju.
Dalje, gospodo, ako vi ostavite ove građane, više stotina porodica, koji su ostali bez kuća, koji su sada beskućnici, među kojima ima i samoubistava, brakovi su mnogi pucali, deca ostajala bez ikakvih prihoda, ako vi pustite da to prođe, na kome je odgovornost? Banke baš briga. Strane banke su nam ovde ogoleli kapitalizam.
Ono što smo svojevremeno čitali kod Fridriha Engelsa- Položaj radničke klase u Engleskoj, one nam sprovode ovde u Srbiji. Hoćemo li skrešteno na to gledati? Hoćemo li gledati na dalje raubovanje radnika u našoj zemlji, seljaka, hoćemo li i dalje se baviti samo kvalitetom pampers pelena, koje neke od tih fabrika nude radnicima kako bi bili produktivniji, kako ne bi trošili vreme na fiziološke potrebe i kako bi radili punih osam sati za mašinom? Ne smemo to da radimo. Naši su nam građani najpreči, ali ujedno i insistiranje na pravdi i pravičnosti. Ne treba ih ošteti.
Neka se Čeda udara po glavi koliko god želi, glava odjekuje, ali nema u njoj baš mnogo sadržaja da nas uznemiri, da se nešto ne uzbućka previše, da se ukiseli.
Dakle, znam da eksponentima stranih interesa ne odgovara ovako nešto, ali ovo je jedino patriotsko rešenje i ovo je jedino ispravno sa aspekta morala.
Ako ćemo dozvoliti zelenaške kredite, onda će to krenuti bestraga. Znate kako su ti zelenaški krediti ranije pravljeni? Pozajmite hiljadu dinara, a potpišete da ste pozajmili pet hiljada. Ima još takvih ugovora. Ima još prinudne naplate takvih kredita. To ni policija nije uspela da suzbije. Kod nas su banke postale glavni mafijaši u tom pogledu.
Ne može. Jednostavno, ne može i stop. Što ih pre zaustavimo, to će biti lakše. Možda će neka dignuti sidro i otići. Većina neće sigurno. Sve dok im damo da ovde ostvaruju prosečan profit, pa malo više od tog prosečnog profita, one će imati interesa da ostanu, jer nije lako danas u svetu ni plasirati kapital. Ima zemalja sa ogromnim kapitalom koji nemaju gde da ga plasiraju, pre svega Kina. I sve dok je takva situacija ne moramo da se bojimo. Ako ode jedna banka, doći će dve druge strane i gotovo. Slobodna konkurencija, ali puna zaštita građana.
Morate što pre doneti celi sistem socijalnih zakona. Ljudi, to smo u komunizmu imali. Godine 1978. je donesen zakon kojim je bilo onemogućeno da se u slučaju izvršenja čoveku oduzme određen broj kvadratnih metara.
Ti se toga sećaš, Mijatoviću.
(Milorad Mijatović: Kako da ne.)
Ti si tad pisao te zakone.
(Milorad Mijatović: Kako da ne i poštujem to što govoriš.)
Pa znao sam.
Određen broj kvadratnih metara po čoveku, po članu domaćinstva, ne može se oduzeti. Ne može se više oduzeti od dve trećine plate, da li je tako bilo? Ne može se oduzeti više od pola penzije na ime naplate.
Meni su naplaćivali neku sudsku taksu zaboravljenu dok sam još bio na službenom putu. Advokat nešto nije negde platio, pa se nagomilalo, pa meni u dva meseca dve cele plate srezaše i dužim tog javnog izvršitelja. Jednom ću doći da to izvrši. Neću ga unapred upozoravati. Tražim sve ajde nazad i gotovo.
Dakle, socijalnu državu da stvaramo, gde će građanin osećati da je zaštićen, da ima neka prava i da ne može niko da ga vara na sistematski način.
Da li su svi dužnici u švajcarcima prevareni?
(Čedomir Jovanović: Nisu.)
Svi su prevareni.
(Čedomir Jovanović: Nisu.)
Svi su prevareni.
(Čedomir Jovanović: Znali su šta rade.)
Nisu znali šta rade. Prevareni su. Nagovarani su. Vlast ih je nagovarala. Ministri su ih nagovarali.
Kako se zvao onaj ministar? Da li je Parivodić?
(Čedomir Jovanović: Parivodić.)
Jeste.
Nagovarani su da idu u takve kredite. Obećavano im je da je to najpovoljnije.
(Čedomir Jovanović: Bilo je tada.)
Ne može – bilo je tada, pa više nije. Mora građanin imati socijalnu sigurnost.
Bilo je tada? Pa onda se građanin nagovara da se kocka. To je kockanje. Ne može vlast da nagovara građanina da se kocka. Hohštapleri mogu da nagovaraju na kockanje, ali država ne može. Ministri ne mogu.
Čedo, bre?
(Čedomir Jovanović: Imao si nekad zdrave ekonomske stavove.)
Čedo, bre, skupo ćete koštati ovi moji ekonomski stavovi kada počnem da ih tabirim po tvojim papirima.
(Čedomir Jovanović: Kod mene je sve u rubljama.)
Dobro bi ti bilo da je sve u rubljama. Onda bi bio najsigurniji.
(Borisav Kovačević: Nije ti ovo kafana!)
Šta je bilo? Ne čujem.
(Borisav Kovačević: Pričate međusobno.)
Šta se ti stalno buniš, bre?
Sto godina imaš, ovde nam pamet prosipaš.