Zahvaljujem, kolega Ljubenoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika, od ukupno prisutnih 154 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Dubravko Bojić želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Drago mi je što ste se uspešno oporavili i što ste danas ovde.

Dobro je što se Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama ponavlja ovom rotacijom, s obzirom na značaj teme i važnost pitanja koja se uređuju ovim zakonom, vezana za sigurnost i zdravlje građana.

To su pitanja proizvodnje, prometa, upotrebe, čuvanja, skladištenja i uništavanja one droge koja nije za dalju upotrebu. Upravo se i moja intervencija odnosi na ovaj segment. Oduzeta droga se skladišti i čuva u prostorijama gde su i vrata i prozori i zidovi i patoci i plafoni, izrađeni od materijala koji omogućavaju skladištenje.

Tražio sam da se pre uništavanja celokupna droga ponovo uzorpuje i izvrši kvalitativna hemijska analiza. Zašto? Pa, upravo zato što su ovde najveće moguće zloupotrebe. Zar neko ne može ceo paket, džak, kesu, da zameni nekom drugom supstancom, kao što smo na filmu gledali brašnom ili piljevinom, ili tome sličnom.

Borba protiv droge je veliki problem i na globalnom nivou. Svedoci smo skorašnjeg oduzimanja velike količine droge u severnoj Nemačkoj, upakovane u paketima za banane. Radilo se o toni i po heroina čija je vrednost preko 300 miliona evra.

Zatim, u nekoliko navrata, velike količine droge oduzete u Španiji ili najnovije velike količine koje je Dunav izbacio. Tone i po heroina izbačene u rumunskoj luci „Konstanc“, vrednost preko 300 miliona evra. Kod nas najnovije hapšenje pripadnika grupe „Amerika“ ili juče uhapšeni „Albanac“ sa Kosova sa četiri i po kilograma heroina.

Svi ovi uspesi pojedinačni nemaju nekog efekta i ne odražavaju se posebno na srpskom tržištu narkotika. Zašto? Upravo iz razloga što se proizvodnja biljaka i laboratorije u kojima se ona spravlja, toliko danas namnožili i omasovili da se uopšte ne oseća taj uspeh.

Što se tiče opojnih droga i narkotika one najviše ulaze u našu zemlju preko Kosova, pa tako Priština postaje sve više balkanski Medeljin, a Kosovo balkanska Kolumbija. Naravno, mislim na onaj deo Kosova koji je pod vlašću šiptarskih separatista. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Bojiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 narodni poslanik, od ukupno prisutnih 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi, u ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Despotović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 144 narodna poslanika, od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Sreto Perić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Sreto Perić želi reč? (Da)
Izvolite.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju nalazi se pod stalnom analizom stručnog tima pravnika SRS, iz prostog razloga što upravo ovaj deo koji se odnosi na tzv. javne izvršitelje u narodu poznati kao privatni izvršitelji, nanosi ogromnu štetu građanima Srbije.

Predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, nakon povratka sa službenog puta, jedna od prvih političkih izjava koju je dao jeste i da će se aktivno SRS, pa i on lično boriti protiv ukidanja javnih izvršitelja. Kako je vreme prolazilo sve je više bilo razloga za tako nešto.

Poznato je da je Zakon o izvršenju, u vreme komunista, donet 1978. godine i on je imao 11 izmena i dopuna, sve do 2001. godine, ali ni jedne izmene i dopune tog Zakona nisu prenosile tu mogućnost na nekog drugog osim na sudske izvršitelje.

U poslednje vreme, u praksi se da primetiti da je sve veća sprega između nekih sudskih organa, između banaka i privatnih izvršitelja, prosto, mafijaška sprega postoji, pa je tako u 2017. godini prodato oko 3.736 stanova i drugih stambenih jedinica.

Analize su pokazale da od tog broja, skoro ni jedan izvršni dužnik nije imao još jednu stambenu jedinicu, a izvršni poverenici, odnosno lica koja su to kupovala, moglo se primetiti da im je to peti, šesti, osmi, ko zna možda i deseti stan.

Upravo zbog toga, mi smatramo da ovaj deo nadležnosti treba vratiti sudskim izvršiteljima. Jednom je bila i izjava od strane Ministarstva pravde da je to preneto na javne izvršitelje, iz razloga efikasnosti i zbog toga što nema posebnog troška za državu. U ovakvim situacijama ne sme se postaviti pitanje koliko košta, važno je da to izvršenje bude pravično i da bude sa najmanjom mogućom štetom za izvršnog dužnika.

Evo, nedavno je bio slučaj da je baš sasvim slučajno sin jednog javnog izvršitelja, od drugog kupio stan, a da pravo preče kupovine, gospođa Snežana Aksentijević nije imala, sasvim slučajno je ovaj i saznao i sasvim slučajno došao u situaciju da on kupi stan pre nekog od koga je taj stan nasilno otet, a i danas ćemo u raspravi u načelu imati neke teme koje treba ovo da omoguće, odnosno da spreče.

Ovaj zakon, ovakav je uveo Boris Tadić, odnosno većina koju je on obezbedio, a prihvatio ga je 2016. godine sa nešto izmenjenim sadržajem i Aleksandar Vučić. Veliki broj građana Srbije se protive ovakvom načinu izvršenja i mislim da bi ovaj put trebalo glasati za ovaj Predlog zakona, inače mi već šesti put podnosimo ovaj predlog i nećemo odustati sve dok se izmene i dopune Zakona o izvršenju ne stavi van snage. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Periću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 142 narodna poslanika, od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić, na osnovu član 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Milićeviću.

Dame i gospod narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, sa zahtevom da se uvrsti na dnevni red ove skupštine. Svima nama je poznato da problem u ovoj oblasti odavno postoji, međutim on je u poslednje vreme kulminirao iz jednog prostog razloga što danas udžbenike piše svako, izdaje svako i svako, bukvalno, vrši njihov odabire.

Ovo nije prvi put da SRS upozorava vlast da u ovoj osetljivoj oblasti vlada javašluk, međutim što se mi više upinjemo da dokažemo, problemi su sve veći i veći. Ovo je posebno važno kod onih udžbenika koji obrađuju srpsku nacionalnu istoriju i srpsku kulturu. Međutim, ako pogledamo malo ko sve štampa i izdaje udžbenike, videćemo da monopol na izdavanje udžbenika imaju firme iz Slovenije i Hrvatske, onda i ne čudi što je situacija ovakva kakva jeste.

Mi, u SRS, nismo za to da neko ima monopol u ovoj oblasti, pa makar to bio i Zavod za izdavanje udžbenika, ali jednostavno država mora, preko Prosvetnog nacionalnog saveta i drugih institucija Ministarstva prosvete, da ima pravi uvid šta se ovde dešava.

Mi znamo kakva je situacija u nekim našim susednim zemljama, kao što je recimo u Crnoj Gori, gde se proteruje najveći živi srpski pesnik Njegoš, a ako se ovako nastavi strah me da nije daleko dan kada će se to isto desiti i u Srbiji.

Ja sam na nekoj od prethodnih sednica Narodne skupštine, kada sam predlagao da se dnevni red dopuni ovom tačkom pokazivao kakvi sve udžbenici postoje, pa sam i navodio izdavače koji izdaju takve udžbenike, pokazivao sam ilustracije od kojih zaista hvata jeza kada to vidi, meni bukvalno stid ne dozvoljava da to ponovo… ja sam to jednom pokazao, ali ne dozvoljavam da to ponovo pokazujem ovde, ali bukvalno, država mora učiniti sve da ovde vlada red.

Znači, suština onoga što sam ja tražio u ovom zakonu je da svi oni autori izdavači, koji su izdavali udžbenike, koji ne odgovaraju interesima srpskog naroda i koji ne odgovaraju činjenicama da im se oduzme licenca za navedenu delatnost. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Saviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 144 narodna poslanika, od ukupno prisutnih 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je podneo Narodnoj skupštini 28. marta 2019. godine.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Mi smo na prethodnoj sednici Narodne skupštine imali izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i kada sam video da je takav jedan zakon došao u proceduru, u prvi mah sam pomislio i obradovao se da će taj zakon obuhvatiti jedan problem koji se nalazi i koji već dugo traje u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima. Međutim, video sam da od toga nema ništa, da je taj zakon obuhvatao neke druge stvari, gde je vlast htela da se dodvori našim seljacima kroz neke, ajde da kažem, beneficije, koje su im omogućene kod registracije tih poljoprivrednih i priključnih mašina.

Iz tog razloga sam podneo ovaj predlog zakona za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer je praksa pokazala da je ovaj zakon u jednim pojedinim svojim odredbama nedorečen i kontradiktoran i da izaziva velike probleme kada dođe do saobraćajne nezgode, jednostavno, u nekim situacijama je nemoguće ustanoviti ko je krivac za izazvanu saobraćajnu nesreću.

Naime, redi se o članu 47. postojećeg zakona koji govori o prvenstvu prolazu na raskrsnicama i ja sad ne bih ulazio u te detalje, svi smo mi uglavnom vozači, znamo ta osnovna pravila regulisanja saobraćaja na raskrsnicama, međutim, Zakon je ovde nedorečen, da bukvalno, u nekim situacijama nije potpuno jasno ko ima to prvenstvo.

Dešava se situacija da pravnici taj Zakon tumače na jedan način, dok ljudi iz saobraćajne struke tumače ga na potpuno drugi način i bukvalno se ne može utvrditi vinovnik saobraćajne nesreće.

Iz tog razloga sam tražio da se ovaj predlog zakona uvrsti u dnevni red, da Vlada, odnosno nadležno resorno ministarstvo razmotri ovo i da donese odluku onakvu koja odgovara pravilima saobraćaja.

Međutim, mi i danas imamo na dnevnom redu jedan od zakona iz oblasti saobraćaja, doduše, ne odnosi se baš direktno na samo regulisanje saobraćaja, odnosi se na prevoz putnika u drumskom saobraćaju, ali koliko vidim, o ovome niko nije ozbiljno razmišljao.

Zato, apelujem na predstavnike Vlade da pogledaju ovaj predlog mog zakona i da to uvrste u dnevni red, ako ne kao moj predlog, onda makar, neka ga prepišu i neka to bude predlog Vlade. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145 narodna poslanika od ukupno prisutnih 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinskim potpomognutoj oplodnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. marta 2019. godine.
Da li narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Prosečna starost stanovništva u našoj republici je 43 godine. Republika Srbija svake godine ima manje od 35 do 38 hiljada stanovnika. Dakle, godišnje nestane jedna opština kao posledica negativnog prirodnog priraštaja.

Pedesetih godina prošlog veka rađalo se 160 hiljada dece, a danas se rađa 100 hiljada dece manje, znači nešto više od 60 hiljada.

Broj stanovnika Srbije je palo ispod sedam miliona, a ako se ovako nastavi, za četrdesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas.

Ako, svemu dodamo i činjenicu da više od 300 hiljada parova ima problema sa neplodnošću, dolazimo do toga da je Zakon o bio medicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta je jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Borba sa neplodnošću može biti jako duga i iscrpljujuća. Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu dokumentaciju kako bi se došlo do komisije za ulazak u proces. Pritom, medicinske analize često nije moguće uraditi u matičnoj bolnici, jer ne postoje uslovni, pa su parovi prinuđeni da ih rade privatno. Takvih je bolnica u unutrašnjosti jako puno. Konkretno, bolnica u Smederevskoj Palanci, odakle ja dolazim, ne radi 80% analiza potrebnih za komisiju za ulazak u proces.

Apelujem na ministra zdravlja da se sve bolnice u Srbiji opreme kako bi sve analize za biomedicinski potpomognutu oplodnju mogle da se rade i na taj način u mnogome umanje troškovi pripreme, kao i da se skrati vreme koje je u ovom slučaju dragoceno.

Zatim, problem starosne granice. Zašto ograničavati? Treba dozvoliti svakoj ženi koja ispunjava medicinske uslove da pokuša da se ostvari kao majka. Starosna granica može negativno da utiče na psihu žene koja se bori za potomstvo, a poznato je da je jedan od važnijih faktora upravo psihološko stanje žene.

Treće, ali ne manje važan problem koji treba regulisati zakonom jeste dozvoliti biomedicinski potpomognutu oplodnju i onim parovima i ženama koji su se već ostvarili kao roditelji. Ovde ne mislim samo na parove i žene koji su roditelji postali uz pomoć biomedicinski potpomognute oplodnje, već i na one parove koji su svoje dete dobili prirodnim začećem.

Neretko se dešava da se žena ostvari kao majka, a da se zatim nešto medicinski iskomplikuje i da više ne može da ostane u drugom stanju. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko se javio problem i ukoliko je jedina šansa da ponovo postanu roditelji baš biomedicinski potpomognuta oplodnja?

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije, članom 63. koji u stavu 1. kaže da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece i stav 2. da Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje i pomaže im u tome.

Još jedna samo rečenica. Molim vas da podržite ovaj predlog zbog alarmantne demografske slike i podrške svima koji prolaze kroz ovu borbu. Hvala.