Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika od ukupno prisutna 152 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Važeći Zakon o radu je donesen na osnovu preporuke, odnosno predloga MMF i stranih investitora koji su, naravno, malo vodili računa o pravima radnika, a uglavnom su vodili računa o svojim interesima. Tako da smo danas posle pet godina primene ovog zakona u jednoj opštoj atmosferi u Srbiji, takvoj da cela Srbija, odnosno svi zaposleni, skoro, žele promenu ovog zakona.

Zašto se želi promena ovog zakona? Evo, navešću samo nekoliko članova ili tačaka na koje treba obratiti pažnju i zašto treba uraditi jednu ozbiljnu analizu efekata primene ovog zakona.

Jedan od razloga jeste zato što strani investitori uglavnom zapošljavaju ljude na određeno vreme, a u stvari to je, na kraju krajeva, postala i praksa i 90% radnika je danas zaposleno na određeno vreme, što nije dobro. To bi trebalo biti izuzetak.

Zatim, minimalna cena rada je propisana kao minimalna cena rada, međutim i to se zloupotrebljava, tako da ta minimalna cena rada bude u stvari stvarna zarada konstantno za sve vreme koje je radnik zaposlen.

Zatim, obračun zarade. U obračun zarade se više ne kalkuliše prethodni rad kod drugih poslodavaca, već isključivo kod tog novog poslodavca što odlično odgovara stranim investitorima. S obzirom da su naši ljudi radili po 20 godina, ostajali bez posla, sada kada dođe strani investitor i on ih zaposli, onih 20 godina ne ulaze u njegovu cenu rada.

Zatim, kad se radi isplaćivanje otpremnine, takođe se zloupotrebljava, jer se isto tako za isplaćivanje otpremnine računa samo radni staž kod poslednjeg poslodavca.

Zatim, imamo široka ovlašćenja poslodavca u smislu zloupotrebe, tako da kada je u pitanju otpuštanje radnika, poslodavac može da to uradi kad god on hoće, na način na koji on hoće, zato što mu toliko zakon dozvoljava da može da se poigrava sa radnicima, a radnik kada dolazi na posao svakog jutra ne zna da li će ostati da radi sutra ili neće ostati da radi. Zato je potrebno da se uradi jedna ozbiljna analiza efekata primene ovog zakona i onda će se utvrditi da ovim zakonom nije pospešeno zapošljavanje zato što strani investitor kada dođe tačno zna i koliko mu je radnih mesta, koliko je subvencija dobio, na koje vreme on dolazi, itd.

Zatim, pod dva, crno tržište i siva ekonomija ovim zakonom apsolutno nisu sprečeni ni u jednom segmentu, ni u jednom procentu, tako da je ostala velika mogućnost zloupotrebe postojećeg zakona. Smatramo da ovaj zakon treba hitno da se stavi u proceduru i da se izvrše izmene i dopuna ovog zakona.

Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika od ukupno prisutna 153 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović želi reč? (Da.)

Izvolite.

Usvajanjem Ustava 2006. godine i Zakona o državljanstvu stvorili smo mogućnost, a to je inače bila inicijativa i ispravka tog zakona poslaničke grupe SRS, da svi Srbi koji vode poreklo iz Srbije ili neko od njihovih roditelja, a koji svojom izjavom kažu da priznaju Srbiju kao svoju matičnu državu mogu da steknu državljanstvo Republike Srbije.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina Srbi, naročito iz Republike Srpske, a i iz Crne Gore, imaju nepremostive administrativne teškoće iz razloga što, iako su oslobođeni plaćanja takse za podnošenje zahteva, Srbi iz Republike Srpske, njih je preko 50 hiljada, uglavnom su to studenti ili oni koji su završili fakultete, što u Republici Srpskoj, što u Srbiji, ne mogu ni dan danas da dođu do državljanstva. Zapravo, njihovi zahtevi su u jedinici MUP, u zavisnosti od toga gde je prijavljeno njihovo mesto boravka ili ako su to uradili preko konzularnog predstavništva, po dve ili tri godine, i oni zaista imaju velike probleme. Dolaze u situaciju da moraju, a imamo, evo, na ovom dnevnom redu ove sednice i Zakon o strancima, tretiramo ih kao klasične strance, da posle 90 dana napuste Republiku Srbiju, da se ponovo vrate kako ne bi kršili zakon.

Veoma je važno da pokrenem danas jedno pitanje, a to je ujedno i molba Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu finansija, kao i MUP. Pre 10 dana poslaničkoj grupi SRS obratila se grupa udruženja Srba iz Venecuele. Njih je preko 200, koji su, dakle, potomci onih koji su morali da izbegnu od ustaškog noža tokom Drugog svetskog rata. Nastanjeni su u Venecueli i mnogi od njih ne žive u Karakasu, već u Marakaju, gde su registrovali 1963. godine svoje srpsko udruženje. Oni imaju zahtev od nas i tražili su da to iznesemo na sednici Narodne skupštine da im država Srbija pomogne da dođu do državljanstva, jer će potpisati te izjave preko opunomoćenog predstavnika u Srbiji, gospođe Branke Čolović, ako im država Srbija da mogućnost, kao i Srbima iz Republike Srpske da ne plate taksu. Zbog veoma teške situacije u Venecueli i zbog svega onoga što Amerika radi tamošnjem režimu i predsedniku Maduru, naši Srbi, naši sunarodnici, ovih 200, su u teškoj situaciji zbog toga što nemaju ni hranu, ni lekove. Oni traže od nas da utičemo, a to je zaista moguće da se reši jednim aktom nadležnih ministarstava, da se oslobode takse, jer budite sigurni da će nam biti zahvalni.

Od 1945. oni čuvaju nacionalni identitet u Venecueli, obnovili su crkvu Svetog Đorđa u Karakasu, čine sve da se promoviše i naša kultura i naš jezik i zbog toga je veoma važno da im se izađe u susret i da se prihvati izmena ovog zakona, kako bi se svim Srbima koji to žele u najkraćem mogućem roku, ako ispunjavaju sve uslove, dalo državljanstvo Republike Srbije. Zato vas molim da glasate za izmenu ovog zakona.

Zahvaljujem, koleginice.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika, od ukupno prisutnih 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ružica Nikolić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Ružica Nikolić želi reč?
Da, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je Zakon o presađivanju ljudskih organa bio u skupštinskoj proceduri i kada je posle toga usvojen mi smo kao osnovnu zamerku imali uvođenje tzv. pretpostavljene saglasnosti, jer smatramo ona nije dobra i da može da dovede do velikih zloupotreba i trgovine ljudskim organima.

Ovim izmenama, odnosno, osnovni razlog za podnošenje ovog Predloga zakona, jeste izmena člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim predlažemo da se organi radi presađivanja mogu uzeti sa punoletnog građanina Republike Srbije samo ako se za života izjasnio da želi da bude donor, a ne da mi pretpostavljamo da želi da bude, jer se nije prijavio Upravi za biomedicinu i izjasnio se drugačije.

Mi znamo i ukazivali smo na značaj donorstva, znamo da novi organ za nekoga znači i novi život, ali to se jedino može postići pozitivnom kampanjom i promocijom donorstva, i naravno, ponovnim uvođenjem donorskih kartica, a ne ovakvim zakonom kojim se krši Ustav Republike Srbije i koji može da bude zloupotrebljen.

Ministarstvo zdravlja ali i kompletno društvo treba da promoviše donorstvo, jer će se tako povećati broj dobrovoljnih davalaca organa u Srbiji i to je jedini način da se postigne željeni efekat, a nikako putem pretpostavljene saglasnosti koju ovom predloženom izmenom brišemo.

Srpska radikalna stranka je podnela i inicijativu za ocenu ustavnosti člana 23. jer je ovim članom prekršen član 25. Ustava Republike Srbije koji kaže da je fizički i psihički integritet nepovrediv i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom i ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima. Zato bi bilo dobro da ovaj predlog zakona, odnosno da se izvrši promena člana 23. jer Ustavni sud ne može da donese nikakvu drugu odluku sem da proglasi ovaj član neustavnim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 138 narodnih poslanika, od ukupno prisutnih 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Filip Stojanović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Filip Stojanović želi reč?
Da, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice. Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima, granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno, Albaniji definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosova i Metohije, prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do toga, mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po toj rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1000 pripadnika svoji snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na Kosovu i Metohijo, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ovo tim pre što međunarodne okolnosti polako se menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije, ako Bog da, ponovo će kroz Gnjilane da se čuju srpske trube i da sviraju čuvenu Gnjilanku. Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima koji vidite da i Republika Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali Dunava.

Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanjem ovakvog zakona koji sam predložio stvoriti jasne pretpostavke neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 136 narodnih poslanika, od ukupno prisutnih 153 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Tomislav Ljubenović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o finansijskog podršci porodica sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Tomislav Ljubenović želi reč?

Da, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Finansijska podrška porodicama sa decom u vidu ostvarivanja prava iz ovog zakona doprinela bi poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece u porodicama sa decom koja nisu u mogućnosti koja to ostvare, tj. postignu, a broj takvih porodica je sve veći. Usvajanjem predloženih izmena i dopuna bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećeg zakona kojim je definisano da se pravo na dečiji, roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Svako dete bez obzira na red rođenja mora biti ravnopravno, tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije. Produženje vremenskog perioda isplate roditeljskog dodatka i to za treće dete do navršene 18 godine života umesto dosadašnjih 10 godina života.

Za četvrto dete do navršene 18 godine života umesto dosadašnjih 10 godina života, za peto dete i svako naredno dete, za koje se do sada nije moglo ostvariti pravo na roditeljski dodatak do navršene 18 godine života i obezbedilo bi delimičnu finansijsku sigurnost porodicama sa više dece.

Republika Srbija se poslednjih decenija suočava sa velikim demografskim problemima, a jedan od najvećih demografskih problema je nedovoljan broj novorođene dece. Broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što je dovelo do negativnog prirodnog priraštaja.

Evidentan je veliki broj mladih ljudi koji napuštaju zemlju, pa je izuzetno povećan udeo starog stanovništva u ukupnom broju stanovništva. Ekonomska situacija u Republici Srbiji je sve lošija, pa se veliki broj porodica suočava sa nedostatkom finansijskih sredstava, što se direktno odražava na rađanje i podizanje dece.

Imajući u vidu sve činjenice neophodno je da država hitno preduzme sve mere kojima bi se stvorili uslovi za poboljšanje finansijskih položaja porodica sa decom i omogućila sigurnost u pogledu davanja države budućim roditeljima.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, uticalo bi se u značajnoj meri na rešavanje jednog od najvećih demografskih problema, a to je nedovoljan broj novorođene dece.

Što se tiče finansijskih sredstava, potrebnih za sprovođenje ovog zakona, stav SRS je da treba napraviti trajnu preraspodelu sredstava u budžetu Republike Srbije i to tako što će se konačno prestati sa finansiranjem raznih nevladinih organizacija i taj novac opredeliti za isplatu dečijeg o roditeljskog dodatka, na način kako SRS predlaže, ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna, stvorila bi se osnova za podsticaj rađanja više dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom koje bi motivisalo roditelje da ostanu u Srbiji, da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije.

Svedoci smo svakodnevnog odlaska čitavih porodica sa juga Srbije, iz Leskovca i drugih opština Jablaničkog i Pčinjskog okruga, gde odlaze mladi ljudi, mladi bračni parovi sa malom decom. Oni koji odu sigurno se više neće vratiti, treba uložiti sve napore da oni koji su tu, tu i ostanu.