Konačno sam razumela šta je gospodin Rističević zapravo hteo da kaže.

Sinoć me je zbunio kada je na svom tviter nalogu napisao da je neko osnovao stranku, a nije osnovao nego kupio. Treba biti precizan i na tviteru, gospodine Rističeviću. Čitaju to ljudi mnogo. To me onako zbunilo malo.

Naravno, kada je u pitanju taj Čedomir Čupić, u pravu ste, on jeste napastvovao studentkinje. Ako neko u toku krivičnog postupka napravi poravnjanje sa tužilaštvom, on samim tim, to svi pravnici znaju, priznaje krivično delo, ali se samo nagodi da dobije ili uslovnu osudu ili neku manju kaznu itd. On sam je priznao da je kriv za zlostavljanje koleginica studentkinja.

Dobro je gospodine Rističeviću što podsetiste da niste glasali za Vladu Zorana Živkovića. Ima ovde nekoliko narodnih poslanika koji su bili u sali kada je biran Zoran Živković za predsednika Vlade. Zaista to moram da pomenem kao, ja mislim, najteži u nekom smislu dan u politici svakog od nas koji smo tu sedeli. Ta Vlada je birana nekoliko dana nakon Đinđićevog ubistva. Normalno je da je Vlada morala da se izabere. Ne može država biti bez vlade, bez predsednika vlade, bez obzira šta se desilo. Ne govorim ja to zbog nekog mog žala za Đinđićem, nego zbog činjenice da je Zoran Živković bio neko koga je Đinđić protežirao i ko je slučajno utrčao tada za predsednika Vlade, pošto je projekat onih koji su organizovali to ubistvo da to bude Nebojša Čović i onda kada se već ugurao Zoran Živković i kada su ga izabrali, opet na zatvorenoj sednici, za predsednika Vlade, čestitali su mu, smejali se, on primao čestitke, aplaudirali. Mi koji nismo učestvovali u tome, zna i kolega Arsić, bio je tu, mi smo bili šokirani da neko može, razumemo da je morao da prihvati funkciju, ali da to bude na neki skroman način, skrušno, ali ne, to je bilo onako uz fanfare, uz smeh, uz čestitke i to govori zapravo o moralnom liku Zorana Živkovića. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prilikom obaranja Živkovićeve vlade nama je bilo sumnjivo nekoliko činjenica zbog čega smo i otkazali poverenje gospodinu Živkoviću.

Prvo, on je bio savezni ministar unutrašnjih poslova. Ubijen je premijer jedne od članica, federalne članice tada državne zajednice ili konfederalne, nazovite to kako hoćete.

Druga stvar, prilikom izbora te Vlade ministar unutrašnjih poslova republički, gospodin Mihajlović je na predlog svog kolege saveznog ministra unutrašnjih poslova, koji je zauzeo mesto ubijenog premijera, avanzovao, na njegov predlog je ponovo izabrana za ministra unutrašnjih poslova. To su veoma sumnjive činjenice. To je razloga zašto i danas kada radikali predlože ispitivanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, zbog čega ja glasam za taj predlog. I dan danas i ubuduće ću glasati da se ispita politička pozadina, ali kompletna, da se ispita i mogućnosti kako je moguće da savezni i republički ministar unutrašnjih poslova, jedan opstane, a drugi napreduje i zauzme mesto ubijenog premijer iako su bili odgovorni na ovaj ili onaj način za bezbednost svih funkcionera, pa i ubijenog premijera.

Dakle, na to pitanje sudovi nikada nisu dali odgovor, a ona onaj Entoni Mongton i Blek, kako se zvao onaj drugi, regionalni šefovi, njih šest iz CIA nikada nisu ovde pozvani kod naših organa na saslušanje da se ispita sa kim su sve dogovarali i na koji način je likvidiran premijer jedne države, suverene države. Ma ko šta o njemu mislio, to je bio nedopustiv čin i ubuduće ću tražiti da se ispita i taj deo političke pozadine za koji verujem da je verodostojniji od onoga što je sudu pominjano, utvrđeno. Verujem da je to veoma verodostojna politička pozadina jer obično se u Srbiji ubija zbog vlasti da bi se jedan na takav način sklonio, a drugi na njegovo mesto došao. Hvala.

Pravo na repliku, koleginica Radeta.
Izvolite.

Gospodine Rističević je, moram da kažem, opet dao nepotpunu informaciju. Sve je tačno što je rekao, ali opet nešto fali. Kolega Arsiću, vi ćete se složiti, jer ste takođe bili akter tog vremena.

Obaranje Živkovićeve Vlade, započela je poslanička grupa SRS. Tada smo imali mnogo bolji Poslovnik, pa smo imali mnogo više vremena, pa smo imali referate sa podacima, o kriminalu Zorana Živkovića, Pitića, Vlahovića, Marije Rašete Vukosavljević, Šumarca, Mihajlovića, mafijaške pudlice Nebojše Čovića. Dakle, svi oni su bili tema tih naših referata i o svakom smo imali ovakav štos dokaza i vi ste kolega Arsiću bili jedan od učesnika u toj raspravi.

To je pokrenulo tu lavinu, kada smo izašli sa svim tim podacima, više jednostavno niko nije imao, ni od onih koji su glasali za tu Vladu, niko više nije imao moralnog prava da glasa za tu skupinu kriminalaca, jer to jeste bila skupina kriminalaca. Sećate li se samo, jel narod zaboravio tu Mariju Rašetu Vukosavljević, koju je zamislite sud oslobodio, a poznata je bila po tome da je kašičice za kafu, one najmanje moguće, na aerodromu plaćala pet hiljada dinara u to vreme. Dakle, u svakom poslu su krali, na svakom poslu su uzimali i zbog toga su morali da odu sa vlasti.

Marjanu Rističeviću, svaka čas što je tada glasao protiv te Vlade, jer zaista niko moralan ne bi mogao ni da glasa da na čelu države bude takva bulumenta, kakva je bila u tom periodu. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević?
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? Da.
Koleginice Nikolić, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženo zakonsko rešenje o konverziji stambenih kredita svakako neće rešiti probleme velikog broja građana, koji su zaduženi u švajcarskim francima.

Ovim predlogom predviđa se konverzija kredita u evre, umesto u dinare, što svakako nije dobro rešenje, jer niko ne garantuje kurs evra. Ovaj zakon predstavlja zadovoljavajuće rešenje samo za banke, a nikako za korisnike kredita. Vrhovni kasacioni sud Srbije razmotrio je pitanje stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima i proglasio je indeksiranje ništavnim, osim ako banka nije dostavila dokaz da se ona zadužila u toj valuti, za plasman odobrenih sredstava.

To znači, da bi banke morale da konvertuju kredite u dinarske, obzirom da su u svojim ugovorima navodile da daju kredite u dinarima. Leks specijalis predviđa suprotno stavu Vrhovnog kasacionog suda, da se izvrši konverzija u evre i tom prilikom umanji iznos dobijen konverzijom, iznos glavnice na dan konverzije uvećan za iznos dospele, a ne naplaćene, redovne kamate na dan konverzije, za 38%.

Ovakvo zakonsko rešenje predstavlja legalizovanje pljačke građana Srbije i pokušaj aboliranja banaka od krivične odgovornosti. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? Da.
Kolega Mirčiću, izvolite.

Mi želimo samo da, koristeći instituciju amandmana, upozorimo javnost da ova na prvi pogled velika nepravda koja je načinjena prema građanima Srbije, ne rešava se na način koji je u skladu sa Ustavom i sa zakonom.

Ovde pojednostavljeno gledajući se radi o sledećem. Banke komercijalne se služe zelenaškim metodama. Kako? Pa tako što u ovom konkretnom slučaju oni koji su zaduženi kreditno u švajcarskim francima su žrtve takve jedne politike, zelenaške politike u bankarskom sistemu, a morate da se složite da takav sistem funkcionisanja banaka, pa i pojedinaca nailazi na opštu osudu ne samo u Srbiji, nego u čitavoj Evropi.

U EU se vodi i te kako borba protiv ovakvog načina poslovanja komercijalnih banaka. I mi sada ovde hvalimo kako eto Vlada je načinila krajnje napore da emitovanjem obveznica pomogne građanima koji su zaduženi u švajcarskim francima, pri tome, aboliraju se na neki način, jednom delom se aboliraju banke.

U ovom delu koji se odnosi na obustavljanje sudskih postupaka, Vlada se umešala tako što je još veću nepravdu nanela ljudima koji su zaduženi u švajcarskim francima. Kako? Tako što se ovaj član odnosi samo na one koji su trenutno u kreditnim odnosima sa bankama. Šta ćemo sa onim ljudima koji su ostali bez imovine? Šta da radi Vlada Srbije sa onima kojima su već izvršitelji oduzeli imovinu, a bili su po istom osnovu zaduženi?

Tu Vlada ima ulogu da kaže - do preispitivanja, sve mora da se vrati u prvobitno stanje. A Vlada kaže jednostavno - nas to ne interesuje, a umeša se u nešto što je doneo Vrhovni kasacioni sud. Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku gde je jasno dao do znanja da poslovanje banaka, funkcionisanje banaka po pitanju ovih kredita nije u skladu sa zakonom i mora da se vrati u okvire zakona. Tu je potpuno jasna uloga i narodne banke i jasna uloga izvršnog organa vlasti, koji se zove Vlada Srbije. Banka treba striktno da da uputstvo kako treba komercijalne banke da usklade svoj rad sa odlukom Vrhovnom kasacionog suda, a izvršna vlast, u ovom slučaju Vlada, treba da deluje na izvršitelje.

Ljudi, nama je rak rana taj sistem koji se sastoji u delovanju izvršitelja. Ljudi preko noći ostaju bez imovine. Ta imovina se prodaje u bescenje. Ostaju bez stanova, kuća, bez zemlje, ostaju za neka dugovanja koja su u pojedinim slučajevima čak zanemarljiva, ali zašto? Zato što je tako sistem smišljen. Osmišljen je tako sistem da taj metod divljeg kapitalizma se primenjuje u Srbiji. To je metod sile.

Komercijalne banke koje posluju na teritoriji Srbije, ni jednog jedinog trenutka neće dovesti u pitanje svoje dalje funkcionisanje zbog eventualne odluke Vlade kroz zakonske odredbe, da se preispitaju svi slučajevi koji su bili u poslednjih nekoliko godina, a vezani su za ovakve kredite.

Zašto neće komercijalne banke? Zato što je u tim komercijalnim bankama deponovano oko devet milijardi evra, što na ime štednje, što po drugim osnovama. Pa koje će to banke da napuste, napustiće one koje nemaju interesa. Drugo, kakva je dodatna snaga Vlade, kakav je dodatni argument Vlade? To svi znaju koji su bar malo vremena proveli u državnim organima.

Deponovana sredstva koja imaju pojedina ministarstva na računima banaka su dodatni argument da se sa tim bankama razgovara, da one u ovom slučaju, kao što je to praksa u mnogim zemljama gde se ovo desilo, da one snose sve troškove, a ne da se ovde pravi diskriminacija prema građanima. Zbog toga smo mi srpski radikali i amandmanski reagujemo da vam damo do znanja da ovo što radite, pokazaće vreme, mi bi voleli da nismo u pravu, pokazaće vreme i događaji da ste možda napravili veću grešku i veću nepravdu nego što je do sada bila. Hvala.

Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite koleginice.