Po Poslovniku, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Član 107. Gospodine Arsiću, ja vas molim da upozorite članove Vlade kako se obraćaju narodnim poslanicima. Njihovo obraćanje mora da bude sa uvažavanjem. Ne mogu oni ovde da drže lekcije ko je za to da se vrati komunizam i ko poznaje, a ko ne poznaje, čiji lider poznaje taj sistem ili čiji lider ne poznaje.

Ministre, malo ste prekoračili ovlašćenja i način ponašanja članova Vlade. Nemojte nama radikalima da držite predavanje i da nama spočitavate da mi želimo da vratimo komunizam. Pa, vi ste i vaša Vlada vratili imovinu onima koji su je dobili na protivzakonit način pre 30, 40, 50 i 60 godina. Pa, gde to ima u svetu takav primer? Vi ste to uradili, vaša Vlada je to uradila, ministre, a ovde ne možete jadnim ljudima koji su izbačeni iz svojih stanova, iz kuća, oduzeta im imovina, pre nekoliko godina ne možete da vratite, bar da krene sudski postupak ispočetka, da se na sudu dokaže to. Ne, šta vas boli briga. Najlakše je, vi mislite da ste toliko moćni. Pa, valjda ste svesni činjenice da se sve menja u Srbiji, pa i vlast. Videćete kada dođete sa druge strane kako vam se to vraća sa kamatom.

Setite se samo kako su seirili, evo, ovde je gospodin Rističević, može da vas podseti kako je Nataša Mićić, Gordana Čomić i ostali, kako su vodili Skupštinu, kako su se ponašali njihovi ministre, a vidite sad kakvi su, sad trče s kraja ulice da sretnu nas radikale, da nam se jave. Misle da smo im zaboravili. Nismo zaboravili. Upropastili su Srbiju.

Nemojte tako da se ponašate, ministre. Vodite računa o svom ponašanju kad ste na vlasti. Tada čovek treba da vodi računa.

Kolega Mirčiću, vi ste vaše pravo iz Poslovnika po članu 107. iskoristili za repliku, tako da smatram da nemam obavezu da vam odgovorim.
Pravo na repliku, koleginica Radeta. Izvolite.

Ministre, danas sam prepodne davala besplatno neke savete i podučavala, evo, i vama ću.

Dakle, totalitarizam, znate kako slikovito izgleda? Kad neko kaže – ja ću da vam vratim kredite za koje ste se zadužili za vreme nečije lopovske vlasti, ja ću da dovedem tu i tu fabriku, ja ću da uradim to i to, ja ću, ja sam, ja ću, ja sam, e, to je totalitarizam, a vi prepoznajte tu onoga kome je tu mesto.

Dakle, kako vi kažete da je komunistički da se ne može privatnim bankama, da ne može država da se meša u rad privatnih banaka? A za šta služi Narodna banka, za šta služi Zakon o Narodnoj banci? Zašto služe nalozi Narodne banke tim privatnim bankama? Mi vam uporno govorimo, razgovarajte sa tim privatnim bankama, ali vi nećete, pa sad ostavljate mogućnost asocijacija svakom od nas. Zbog čega vi to štitite konkretno koju banku i ko koju zaista štiti banku? Zato što nećete s njima da sednete i njima da kažete – naš pravni sistem od vas traži to i to, ako vam se sviđa, nastavite da radite, ako vam se ne sviđa, izvolite, idite. Jel to komunizam? Vi ste nešto pobrkali, niste bili na času, ministre, izgleda.

Dakle, vi govorite da je nemoguće primenjivati neki zakon retroaktivno. Ministre, konsultujte pravnike oko sebe. Retroaktivnost postoji kao ustavna kategorija. Treba je izbegavati, ali vi je, recimo, ne izbegavate kod vraćanja oduzete imovine. Vi primenjujete zakon koji su doneli žuti u vreme kada su narodni poslanici, stranke kojoj sada pripadate, bili članovi SRS, kada smo sa ne znam koliko argumenata ubeđivali tadašnje vlastodršce da takav zakon ne sme da se donese, kada smo iznosili pravne i političke i ekonomske i sve moguće činjenice i argumente da ih u to ubedimo i kada ste se vi kleli u kampanji da će i taj zakon biti jedan od zakona koji se više neće primenjivati, a sad ga primenjujete do te mere da je nedavno osvanulo u novinama da je imovina vraćena naslednicima nekog fašiste iz Novog Sada, beše, ili negde.

Dakle, ministre nemojte sa nama da razgovarate paušalno. Govorite argumentima, jer i mi govorimo argumentima, a naš glavni argument je da ovaj Predlog zakona morate povući iz skupštinske procedure, a kad budemo govorili o izmenama ili o nekom novom leks specijalisu, samo ćemo čitati ono što ste vi pričali i podsećati javnost na to. Hvala.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od Boška Ljotića, Boška levoručice, koji se svojevremeno, zašto Boško levoručica, sad ću vam objasniti, svojevremeno se sa muškim članovima Dveri, a mislim da su kod njih žene malo više muškarci, ali tamo vizuelno primaju samo muškarce, dakle vizuelno su zadovoljili tu formu, Boško Ljotić sa svojim saradnicima se zakleo u manastiru Hilandar, toj velikoj srpskoj svetinji, svetskoj svetinji, da neće formirati stranku, da će biti porodična organizacija i da nikada neće formirati stranku. Zakleo se na Trojeručicu, na svetinju i pri tome uzeo 5.000 evra u ime porodične organizacije da ne bude stranka i naravno slagao. Slagao sveštenstvo i zato ga sa pravom zovu, zbog te zakletve – sveti Boškić levoručica. Dakle, taj Boškić Ljotić levoručica nije ovde. Ja sam u obavezi prema njegovim biračima, prema njegovim prvim članovima… Ja čak mogu da kažem da su određeno vreme bili simpatični, kad su gurali porodicu u prvi plan, kao neku vrstu svog programa, kad su bili vernici, kad su bili vernici koji su izdali svoju veru, svoju svetinju sada.

Ja ga se sećam kad je ovde zdušno se zalagao protiv stranih banaka. Meni je to bilo simpatično. Jeste da je on to malo prepisao od onog Pernara tamo iz Hrvatske, a njima samo još fali Tompson da na onim protestima otpeva himnu i da budu kompletni. Podršku Zagreba imaju. Imaju podršku Prištine, Tirane itd, a oni nas grickaju ko pirane. Dakle, to barem pokušavaju, da oteraju strane investitore itd.

Znači, on se zdušno zalagao protiv stranih banaka. Ja moram priznati, meni je to bilo simpatično, zato što i ja mislim da one surovo eksploatišu domaće stanovništvo, ali šeta sa onima koji su doveli te strane banke. Dakle, on sa njima šeta, sa Đilasom, šeta sa Jeremićem, sa Borkom Stefanovićem, prodavcem NIS-a itd. On sa njima šeta, upravo sa onima koji su doveli strane banke. On se zdušno zalagao za domaće bankarstvo, a danas šeta sa onima koji su ugasili domaće banke da bi doveli strane i onaj ostatak zadužili, po principu drpokratske stranke, Bojana Pajtića, Gorana Ješića i ostalih.

On je meni bio na određen način tada simpatičan. Ja nisam nešto evrofil preteran, on je više nego evroskeptik. On se zalagao protiv EU, sveti Boškić levoručica bio je protiv EU. Ja mislio da je to čovek od stila, to je čovek od reči, neće je pogaziti, a danas sedi uz skute Dragana Đilasa, koji se hvalio u Briselu zajedno sa Jeremićem kako su oni protiv ruskog uticaja na Balkanu i u Srbiji. Znači, ovamo si protiv EU, a šetaš sa DS koja je isključiva i jedino u EU vidi partnera, ovamo si za Rusiju, za odnose sa Rusijom, a šetaš sa onima koji su u borbi protiv, dokazani borci u borbi protiv ruskog uticaja.

Taj isti Boškić levoručica, sećate se, zalagao se ovde protiv masona, tajna društva. Ja ne znam da li su masoni dobri ili loši, ali je on napao Vladu, da u Vladi sede dva masona. Opet kažem, ne znam koliko su to loša društva, loši ljudi. Sve vreme pored njega je sedala masonka, Marija Janjušević, sve vreme, članica Velike ženske lože Srbije, majstorica treći stepen, predsednica Suda časti Velike ženske lože u Srbiji. Nisam ni znao da postoje ženske lože, ali sad znam.

Taj isti Boško Ljotić levoručica se ovde zalagao, kao vernik, za pravoslavlje itd. Meni je, kao pravoslavcu, to bilo simpatično, ali gle čuda šeta sa Borkom Stefanovićem čiji je plakat u političkoj kampanji bio sviranje gitare pored spaljenog krsta. On šeta sa onima koji pale krst. Dakle, kako verovati tom čoveku da je iskreno bio protiv stranih banaka? Ja sam u dilemi.

Podržavam to što država, a država je zajednica ljudi, država je bedem od nepravde i nesreće za ljude koji je čine, država štiti ljude i ljudi treba da štite državu, građani ove države treba da štite državu i država treba da štiti građane. Nije ovo prvi put da će država da zaštiti građane, već ih je štitila po pitanju Agrobanke, Univerzal banke, Razvojne banke Vojvodine. To su one banke što su ih upropastili Đilas i njegovi prijatelji.

Slažem se da država treba da pomogne. Gospodine ministre, treba pomoći i seljacima. Dakle, seljaci imaju velike dugove, baš zahvaljujući zakonima i propisima žutih, stranke bivšeg režima, drpokratske stranke koji su propisali to obavezno osiguranje i narasli su dugovi na 214 milijardi. To je nenaplativo. To je preko dve milijarde evra.

Molim Vladu Republike Srbije da zaštiti te građane. S obzirom da je prosečna starost nosioca poljoprivrednog gazdinstva 61 godina, ti ljudi treba da likvidiraju te dugove da bi išli u penziju. Da li je vama, državi svejedno da li će ići u penziju ili će biti primaoci socijalne pomoći? Dajte da odu dostojanstveno u penziju, da tih 11 hiljada dobiju penziju, a ne socijalnu pomoć. Danas je socijalna pomoć veća, nego seljačka penzija. To je loša poruka, da je bolje biti socijalni slučaj, nego seljak.

Zato predlažem da ove dugove, ako ne u potpunosti otpišete, da otpišete kamatu i naplatite samo 5% duga, da vratite dostojanstvo seljacima, da vratite tom državotvornom delu naroda dostojanstvo i da mogu mirno da idu u penziju, da mogu da se leče, jer u te dugove ulaze dugovi za PIO i zdravstveno osiguranje. Broj osiguranika poljoprivrednika, ima 589 hiljada gazdinstava, sveo se na 94 hiljade, što znači da je gotovo 500 hiljada neosigurano ili duguje zdravstveno osiguranje, više ne može da plaća, jer kada plaća to ide u dubiozu i on ponovo nema pravo da se leči, onda mora zdravstvene usluge da plaća i da umre na brzinu. Često seljaci dugo ne boluju. Kada prestanu da rade i kad više nisu sposobni za rad, oni kao iz protesta se povuku tamo negde pozadi, na imanje i iz protesta umru, jer više ne mogu da doprinesu svojoj porodici, svojoj državi. Vreme je da i državi njima nešto vrati. Slažem se da obeštetimo, da na neki način smanjimo štetu ovima koji duguju bankama za švajcarce.

Dajte da pomognemo i poljoprivrednicima, tom državotvorno delu naroda koje preko brvna ide, trči na biračka mesta da glasa za one za koje misle da će najviše da štite državu, njegovu njivu, njegovu šljivu, njegovu državu, njegovu zastavu.

Dajte da probamo da te dugove svedemo na neki normalan iznos koji može da se plati. Neki dinar ćete dobiti u Ministarstvu finansija, a sa druge strane ćete imati i nove tekuće prilive u PIO osiguranju i zdravstvenom osiguranju. Zato ja apelujem da pomognemo svim građanima, jer oni su zajednica koja čini ovu državu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, samo kratko želim na nešto da ukažem. Pre svega, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati. Apsolutno se slažem sa mišljenjem Vlade da se isti odbije iz razloga koji su navedeni u obrazloženju, a čija je osnova i da su već predviđena sredstva za sprovođenje ovog zakonskog rešenja.

Naravno, Đorđe Vukadinović umesto da radi svoj posao i da bude danas u sali kada je već podneo amandman, on uredno prima poslaničku platu koju koristi da bi putovao po Srbiji i da bi afirmisao Savez za Srbiju. Pa znate šta, i u tom Savezu za Srbiju se nalaze ljudi koji su mogli da predlože neko rešenje i koji su u neko vreme bili svesni tog problema.

Na kraju krajeva, može da priča ko šta hoće, ipak su Aleksandar Vučić i ova Vlada na čelu sa Anom Brnabić bili ti koji su prvi otvoreno govorili o ovom problemu, ali su prvi i predložili rešenje kakvo takvo. Rešenje može biti odlično, može biti manje dobro. Svako rešenje može i treba da se kritikuje da bi bilo još bolje, ali nemojmo da zaboravimo da su upravo oni ljudi koji su predlagali ovakve amandmane, a koji nisu danas u sali, jer uporno pokušavaju da bojkotuju, do te mere licemerni da upravo nisu ni tu da bi svoje amandmane obrazložili. Hvala.

Po Poslovniku, koleginica Vjerica Radeta. Izvolite.

Ja sam na Kolegijumu u Narodnoj skupštini zamolila prisutne, tu šefove poslaničkih grupa i predsednika Narodne skupštine da skrenu pažnju poslanicima vlasti na nešto što je suprotnu članu 107. našeg Poslovnika. Svi mi, narodni poslanici, moramo da vodimo računa o ugledu Narodne skupštine. Svi mi moramo da učinimo da se ugled Narodne skupštine u narodu vrati, jer je nažalost uništen. Nekoliko poslanika vlasti je danas o tome govorilo, pa sad mi je ovo bilo na kraju prosto razlog da mora to da se kaže.

Kažete - ovi što neće, što bojkotuju što neće da dolaze u Skupštinu. Prvo, svaki narodni poslanik ima pravo da bojkotuje. To je njegovo pravo. Naravno, onda nema pravo da napada nekoga drugog koji ne bojkotuje, ali to nije tema. Tema je nešto drugo.

Ne možete vi da kažete da onaj ko ne učestvuje u ovoj sali u radu Narodne skupštine, ne znam, prima neku platu, prima dnevnice itd. Ljudi moji, dnevnice u inostranstvu, o kojima govorite, gde narodni poslanici idu na put, su 15 evra. Jel tako? Sada kada čuju građani da neko ide, neki poslanik ide u inostranstvo da ubira dnevnice misliće – koliko li ovi dobijaju para.

Nemojte da idete na štetu cene Narodne skupštine da biste rekli nešto negativno za ove šetače. Ima o njima šta da se kaže. Ima među njima i kriminalaca i kradljivaca mandata i ovo što prave poslaničke grupe, što sada dolaze u Narodnu skupštinu i oni koji nisu izlazili na izbore i mnogo toga ima o njima da se kaže i za mnogo toga oni treba da odgovaraju. Mi čekamo od kada da imamo jednu sednicu Narodne skupštine da raspravljamo recimo o tome da li ćete skidati imunitet Bošku Obradoviću zbog onoga što je upao sa sekirama, sa motornom testerom, što je provaljivao zgradu Javnog servisa itd.

Završavam. Molim vas najlepše, nemojte da sami učestvujete u rušenju ugleda Narodne skupštine da biste rekli nešto loše za one koji ne učestvuju u radu u ovoj sali.