Dame i gospodo narodni poslanici, da sam teoretičar zavere, ja bih pomislio da iza ovog prekida stoji poznati trgovac reklamama i medijskim sadržajima Dragan Đilas. Međutim, ne verujem u teoriju zavere, ali ću ponoviti da je Dragan Đilas preko noći postao moj kolega poljoprivrednik i pri tome je našao poznatog glumca Branislava Lečića da mu čuva voćnjak. I pošto gledaoci kažu da sam nešto izmislio, ja sam primoran da pustim.
Dakle, ovi urlici su bili urlici Branislava Lečića koji je postao, na neki način, dvorski sluga na dvoru Dragana Đilasa, zvanog Đita.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, ja ne znam šta se čulo, ja sam gospodinu Orliću prigovorio na tome što nije pomenuo kravocid koji su izvršili za vreme vlasti Đilasa, drpokratska stranka i njihovi sateliti. Dakle, u to vreme nestalo je 200.000 krava, što je gubitak nominalni od 400 miliona evra samo u priplodnom materijalu.
Takođe, svake godine, u podmlatku te krave bi dale 200.000 evra i za ovih 10 godina preko milijardu evra smo izgubili, a možda i dve, zahvaljujući tome što su oni uništili stočni fond i na tome su predano radili, da bi njihovi paori, kao što su „MK Komerc“, Matijević, kao što su Mišković itd, da bi se domogli ogromnih kompleksa poljoprivrednog zemljišta koje su prodavali, na uvek, što naši seljaci kažu, za 200 evra po hektaru, iako je vrednost tog zemljišta između 10.000 i 20.000 evra.
Preko noći je u selu Sikole, kod Negotina, gospodin Đilas postao moj kolega poljoprivrednik i sada, sem vinogradara Živkovića, imam i kolegu Đilasa. Verujem da oni narod ne mogu odvesti u bolju budućnost, posebno zato što nije zapamćeno da se milioneri dižu protiv miliona.
Dragan Đilas, koji je prihodovao 60 milijardi dinara na svoje firme, želeli da predvodi milione građana koje je siromašio, dok se on bogatio, oni su gubili novac. Sav njihov novac je vodio u džepove Dragana Đilasa. I ja ne verujem da neko može da poveruje da će ih Dragan Đilas, milioner, multimilioner odvesti u bolju budućnost.
Revolucije rađaju siromaštvo, siromaštvo rađa revolucije, a iza svega stoji Dragan Đilas koji pokušava po drugi put da preuzme novac koji je u džepovima građana, posle sedam godina od promena, ponovo u njihovim džepovima, on pokušava da se tog novca domogne i da stekne pravo na džepove građana. Ja mislim, gospodine Orliću, da to nikako ne smemo dozvoliti. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku, Vladimir Orlić. Izvolite.

Dobro, slažem se da to nikako ne smemo dozvoliti i siguran sam da to narod neće dozvoliti nikad, ali u vezi napomene da sam neke stvari, a vezano za PKB, zaboravio, nisam zaboravio, naravno, nego je problem što je tih nepočinstava bilo toliko da je zaista potrebno puno vremena da čovek pomene sve. Nije samo vezano za odnos prema kravama o kom ste govorili.

Kada pogledate kompletan istorijat poslovanja PKB, dok se nalazio pod šapom Dragana Đilasa, vi vidite da se tu, pošteno gledano, nalazi devastacija u desetinama miliona evra godišnje. Dakle, toliko je iznosila dubioza svake godine. Nekad 15, nekad 35, ali to je sve po pravilu u minusu bilo. To ne kažem ja, to kažu oni koji su njima bliski.

Dragana Đilasa sam jednom u Skupštini grada Beograda pitao da to prokomentariše. Znate šta je radio? Ćutao, spodbio glavu kao onaj Jeremićev odbornik, inače veliki heroj što preti ženama i na njih diže ruke. Kad god ga pitaš nešto, samo ćuti i gleda pred sebe, ne znaš gde je smotao rep. Tako je ćutao i Đilas taj dan, nešto crtkao, gledao u plafon i pravio se da se ništa ne dešava, a to što su posle fingirali da je saldo bio pozitivan, jer su otpisivali dugove, to je druga stvar i to su lagali, kao što su lagali da je njihov menadžment bio ne znam kako uspešan, pa zaslužio da sam sebi odobrava astronomske bonuse. Zamislite to. Dakle, da nije bio zaustavljen u svojoj nameri, taj njihov menadžment bi sam sebi odobrio i isplatio astronomske bonuse, za šta, za desetine miliona evra dubioze svake godine, u PKB samo.

Ja ne mogu da razmišljam drugačije nego na sledeći način. Kako neko može to da radi? Samo namerno. Ako to radi namerno, a šta je namera koja se krije iza toga? Ja vidim samo jednu, da se do te mere uništi, obespravi, obesceni to preduzeće, da sutra bude prodato budzašto.

Danas kad vam Dragan Đilas priča da je prodato jeftino, da znate da laže i tu. Da je jeftino, on bi prvi potrčao da to plati, ali nije. Čekao je da ne vredi ništa, bukvalno da ništa ne vredi, da ga onda uzme bukvalno bez i jednog jedinog uloženog evra, on ili onaj, kako se zove onaj drugi veliki tajkun koji se sa njim savetuje i koji mu daje savete kako da ulaže u poljoprivredu. Za mene nikakve razlike nema. Za građane Srbije, tek tu nikakve razlike nema. Zbog toga ne mogu da napabriče ljudi više od nekoliko stotina da ih sluša u onim bespraznim, ispraznim i beskrajnim dosadnim monolozima koje nekad vrše sa česme, a nekad, šta ono reče ljotićevac Obradović, nekad će malo i po parkovima.

E, kad završe tu svoju šaradu, i ovo je moja poslednja rečenica, na kraju će ostati samo njih četvoro ili petoro, Đilas, njegovi potpredsednici Tepić, Borko Stefanović i ko već, plus Boško Obradović, koji je u međuvremenu ostao bez svoje organizacije, da na nekom kružoku u parku prekoputa Skupštine pričaju kako su bili veliki i uspešni, nego eto, izgleda samo nekim sticajem nesrećnih okolnosti, ni tada pobedili nisu. Kako stvari stoje, nek budu samo tako veliki stručnjaci i toliko pametni, pa će pobediti znate kad – nikada.

Hvala.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

E, sad, pitanje – da li ja mogu da prozovem gospodina Mirčića, da li će on dobiti repliku? Evo, prozvala sam ga. Samo pitam.

Dakle, amandman na član 15. je pravno-tehničkog karaktera. Rekli smo da umesto da zakon sprovodi Narodna banka, treba da stoji da vrši Narodna banka. Kaže meni Vlada da naš amandman ne može da se prihvati s obzirom na to da se ovaj amandman odnosi na pravno-tehničku redakturu. E, raznih smo mišljenja Vlade videli, ali ovakvu besmislicu nismo još.

Dakle, šta smo mi danas čuli o ovom zakonu, o pojedinačnim članovima, o zakonu uopšte? Uglavnom, kad se sve ovo sabere, što se danas pričalo, u suštini, nema tu neke velike razlike u odnosu na ono što smo mi iz SRS predlagali, jedino što se ovi iz vlasti nisu usudili da kažu Vladi da ovaj zakon povuče.

Čuli smo ovde da zakon ne sme obuhvatiti sve građane zbog opterećenja budžeta, da se zakonom ne smeju obuhvatiti svi građani zbog opterećenja budžeta. I ovo je stvarno strašno. Vi unapred znate da diskriminišete neke građane, jer Bože, ne smete opteretiti budžet do nekog iznosa, neo samo do nekog koji ste vi negde smislili da je optimalno.

Kažu, takođe smo ovde čuli, šta mi to hoćemo, da se priča sa bankama i da se banke pokupe i da odu. Prvo, banke se neće pokupiti i otići, jer mi samo tražimo da one svoj ekstra profit utroše na obeštećenje naših sunarodnika, naših građana koje su nezakonito oštetili.

Neće banke otići zato što, nažalost, narod u Srbiji teško živi, zato što svi uzimaju kredite, da li su to potrošački krediti nekog nižeg iznos ili ovi u raznim nezakonitim valutama, ali u svakom slučaju bankama, tim inostranim koje ovde posluju, se i te kako isplati da ostanu i da opstanu u Srbiji, naravno, pod ovim uslovima koje ste im vi stavili na raspolaganje i ni jedna od tih banaka koja ima naziv neke inostrane banke nema veze sa svojom matičnom bankom, niti ovde posluje ni približno kako to radi u svojoj matičnoj zemlji.

Čuli smo, takođe da možemo očekivati i izmene ovog zakona. Dakle, ovako nešto konstatovati i glasati na kraju za zakon je neozbiljno, za Predlog zakona.

Šta smo mi hteli još jedanput, pošto je ovo kraj otprilike rasprave po ovom predlogu zakona, hteli da vam ukažemo? Čuli ste danas u toku rasprave i pretpostavljam da ste svi pročitali vest da postoji još jedna grupa građana koja je oštećena tim tzv. švajcarskim kreditima i da su oni odlučili da se u Vrhovnom kasacionom sudu ili Apelacionom sudu, nisam sigurna, vežu lancima i da odande ne izlaze.

Pitanje naše vama, ministre, i Vladi Republike Srbije – šta ćete uraditi ako ovi ljudi zaista budu istrajni u tome, kao što su oni pre neki dan bili istrajni u štrajku? Kako ćete vi da ih sklonite? Da li ćete da ih sklonite? Da li ćete da ih ubeđujete? Ko će ići da im čestita Vaskrs, ako ostanu i do Vaskrsa? Kako ćete, na kraju krajeva, rešiti njihov problem?

Njihov problem je ono o čemu i ne samo njihov. Ima još grupa. Znate, razne će sada grupe građana da se formiraju i da se pojave sa svojim zahtevima, upravo ponukani ovim što ste vi jednom delu građana izašli u susret, a što ostalima ne želite, jer kako reče jedan kolega ne smete zbog preopterećenja budžeta.

Nemojte to da radite, nemojte da zavađate sopstveni narod, nemojte da ljudi jedni druge gledaju popreko, nego lepo, ministre, još jedanput i poslednji put vas molim, predlažem vam, povucite u ime Vlade Republike Srbije ovaj predlog zakona. Valjda vam je posle svega jasno, ne samo posle svega što se dešava u ovoj skupštini, što ovde od nas slušate, nego i posle ovoga što je već počelo da se dešava i van ove zgrade. Dakle, povucite Predlog zakona, predložite jedan ozbiljan tekst, konsultujte stručnjake, uključite Narodnu banku, naterajte guvernera da se uključi i lepo naterajte… Koliko god vi kažete da je to komunistički, ja kad kažem naterajte, svakako nisam mislila da uzmete bič pa da bijete bankare, nego zna se kako se nateraju bankari, izađe se pred njih sa predlogom, pa ko voli nek izvoli.

Znate, i ovo što mi danas imamo kao predlog, nije to vaša ideja, nije to vaše rešenje. Slušali smo mi u javnosti, ovo je trajalo nekoliko dana, kratko doduše, ali nekoliko dana da, pa je ministar izlazio, rekao to će biti tako i tako, pa ona gospođa predstavnik ovih koji su štrajkovali izađe i kaže – ne, neće biti tako, biće ovako i ovako, pa onda ministar kaže – završićemo danas, pa biće sutra na Vladi, pa biće prekosutra, pa je to trajalo tih nekoliko dana, da biste vi na kraju prihvatili ono što se od vas zahtevalo. Vi ste ucenjeni od strane tih ljudi bili i prihvatili ste ono što su oni od vas tražili. To nije rešenje problema. To je gašenje jednog požara, drugi vam se, kao što vidite, već otvaraju i to sve na istu temu.

Gospodine Đorđeviću, biće vam neprijatno da dođete ponovo u Narodnu skupštinu sa izmenama ovog zakona ili donošenja nekog sličnog zakona, ukoliko danas ne prihvatite dobronameran predlog SRS, koji nije u cilju da pomogne Vladi Republike Srbije, jer mi smo vama ozbiljna opozicija, već u cilju da pomognemo građanima Republike Srbije koji su se iz ko zna kojih razloga, slučajno, namerno, nagovoreni, nepažnjom, zadužili u te velike kredite u tim švajcarskim francima. Bila je greška onog sistema, neka bude tako, ali dajte vi rešenje, ne samo za ovaj sistem, ne samo za ovaj režim, nego za sve ljude koji su za sada opterećeni kreditima, koji će ubuduće uzimati kredite, da to budu isključivo krediti u dinarima i da, u skladu sa tim, svaki pojedinačni ugovor koji postoji u poslovnim bankama u Srbiji, a koji se odnosi na zaduženja u švajcarskim francima i evrima, lepo da sednu stručnjaci i da za svaki izvedu posebnu računici i da se tačno zna da li neko od tih ljudi još eventualno duguje neku siću bankama ili banke duguju neka ozbiljna sredstva tim ljudima.

Posebna pažnja mora da se obrati na one koji su ostali bez stanova, bez velike količine novca koji su već dali bankama. Ministre, to su takođe građani, državljani Republike Srbije. Nemate pravo da birate, pomoći ćemo ovima, nećemo onima. Morate pomoći svima. Rešenja smo vam dali. Zakon povucite, pa ćemo zajedno da raspravljamo o ozbiljnom predlogu. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima Vladimir Đukanović, po amandmanu. Izvolite.

Svašta smo čuli i moram da kažem da se dobrim delom slažem sa prethodnim govornikom. Ovo je jedan iznuđen zakon. Mogu da se složim i da je nepravedan, ali osnovu ipak ima u odluci Vrhovnog kasacionog suda. Tu je doneta određena odluka na osnovu koje se i ovaj leks specijalis donosi.

Zašto je to ovako? To ćete morati da pitate neke prethodnike koji su onako licemerno išli da podržavaju štrajkače, odnosno ljude koji su bili zaduženi u švajcarskim francima, išli su da ih podržavaju da štrajkuju glađu. Imali smo jednu groznu situaciju da sudije Vrhovnog kasacionog suda beže preko ograde. Nisu smeli da izađu na glavni izlaz.

Zašto je to licemerno? Zato što upravo ti, koji su došli da podrže ljude koji su štrajkovali glađu, isti su njih i nagovarali da se zadužuju u švajcarskim francima. To je najveći problem ovde. Zašto su to radili? Zato što su njihovi funkcioneri stranački, tada, i Đelić, i onaj Pitić, i mnogi drugi, to su ljudi koji su radili za te strane banke i njima je ovo odgovaralo, jer su imali neku viziju da će kurs biti nepovoljan i da će suštinski banke na taj način zaraditi.

Voleo bih da mi sada možemo da kažemo bankama – brišite to sve, ne možete tako da se ponašate. Znate, postoji nešto što se zove ugovorna obaveza između banke i tog klijenta. Kada bismo tako postupali, pred nekom međunarodnom institucijom, pred međunarodnim sudom, država Srbija bi morala da plati to debelo.

Ovo jeste strašno. Zašto? Zato što u ovom momentu, sva sreća te postoji odluka Vrhovnog kasacionog suda, ali objektivno, bez te odluke, da smo nešto ovako probali da donosimo, javili bi se ljudi koji su u evrima zaduženi, u tom momentu, koji su uzimali, koji su imali mnogo nepovoljniju kamatu, pa bi rekli – čekajte, dajte sada i nama neku olakšicu. Zato je ovo jedna nenormalna situacija koju nam je bivša vlast stvorila i ti isti ljudi danas, kažem, idu licemerno, podržavaju te ljude koji su štrajkovali glađu, a onda kada su ti ljudi pristali na neku vrstu dogovora, da im se izađe u susret, jer strašno je da vidite nekoga da ostane bez stana, bez kuće, da duplo plati taj kredit zato što ih je neko na taj način prevario, onda oni pišu po Tviteru – sram vas bilo, prodali ste se Vučiću. Toliko ih je interesovala sudbina tih ljudi. Toliko njih interesuje sudbina bilo koga u ovom društvu.

Pogledajte danas, recimo, gospodine Marinkoviću, šta oni rade sa ovim zahtevima što nude nama. Inače, pošto stalno ovde postoji neka tenzija, odnosno neka priča kako nude ekspertski tim za razgovore, ljudi, moramo da kažemo vrlo otvoreno – ne pada nam na pamet da razgovaramo sa njima ni u jednom jedinom obliku. Može ovde u parlamentu, ako se vrate, kolega poslanik, ne znam, Marinika Tepić, može da razgovara sa nama. Ne može vaninstitucionalno, ne postoji nikakva šansa nigde da pričamo sa njima i mogu koliko hoćete, sto timova da kandiduju, nećemo da pričamo sa njima, ne zanimaju nas uopšte, tako da je džaba što to forsiraju po medijima. Moramo prosto da kažemo koliko njih zanima prost građanin.

Pogledajte njihove zahteve, svi su skopčani za privatni biznis Dragana Đilasa i Dragana Šolaka – REM i RTS, to su im jedini zahtevi. Njih ne zanima ni poljoprivrednik, njih ne zanima običan radnik, njih ne zanima niko apsolutno. Tako ih nisu zanimali ni ljudi zaduženi u švajcarskim francima, tako ih nisu zanimali ni radnici „Pošte“, koje sada na najgori način vređaju zato što su ljudi pristali na dogovor sa Vladom da se reši taj problem.

Njih samo zanima njihov privatni biznis da bi preoteli „Telekom“ u jednom momentu, jer gospodin Šolak i gospodin Đilas žele kompletan monopol u telekomunikacijama i naravno u medijskom prostoru. To je jedini razlog zašto oni protestuju, njihov privatni biznis izvodi ove ljude na ulicu.

Mi, naravno, apelujemo ako hoće da se vrate u parlament, izvolite dođite da razgovaramo, može još jedna vrsta razgovora, ako imamo neke debatne emisije, tu možemo da pričamo, ali o vašim uslovima koje vi nama nudite tako licemerno i nudite nam pregovaračke timove, ni u ludilu nećemo da razgovaramo, ne pada nam na pamet da razgovaramo. Nemojte to više po medijima džaba da forsirate. Ne radi se tu o spremnosti ili nespremnosti, nećemo da razgovaramo i tačka. Tu je ključ.

Tako da, što se tiče ovoga, meni je žao što smo došli u ovakvu situaciju da moramo ovakav zakon da donosimo, ali bismo na drugoj strani imali ljude koji su na ulici, ostali bez stanova, ostali bez kuća, ostali bez svoje imovine, zato što je neko namerno reklamirao kredite u švajcarskim francima, da bi naravno njihovi partijski drugari zaradili novac i da bi se pokazali dobri u bankama u koje su kasnije otišli kao nekadašnji ministri.

Pazite vi samo tu sramotu, kao ministar finansija ili ministar ekonomije, ti odeš mrtav 'ladan posle da radiš za banku, valjda postoji neka klauzula, zabrana, kako to sme da radiš tako nešto. Ne, on je mrtav 'ladan otišao i odneo čak i državne tajne, odnosno sve živo što je mogao da odnese vezano za našu privredu i finansije. Ti si otišao sad u stranu banku i sve si to tamo rekao kako bi ta banka trebala da posluje i omogućio si toj banci to sve ovde da radi.

Prema tome, strašno je naravno, kažem, što ovo donosimo, ali drugi način nije postojao da bi ljude spasili da ne bi ostali bez svoje imovine. Zaista, koliko god mi je ovo nepravedno i koliko god mi je, moram da priznam, teško za ovo da glasam, glasaću jednostavno zato što ti ljudi moraju da se nekako spasu. Hvala vam.

Hvala kolega Đukanoviću.
Na član 15. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite kolega Mirčiću.

Iskreno, pažljivo sam slušao sva prethodna izlaganja i pitam se koliko ova Srbija treba da je naivna da poveruje u ovu veštačku podelu na političkoj sceni? Nemojte zaboraviti, vi ste kontinuitet vlasti koju vi nazivate prethodni. Sve što su oni radili vi ste nastavili.

To što vi u javnosti koristite i ovu Skupštinu, sebe predstavljate kao različite, nemojte da živite u zabludi, brzo će se to raskrinkati. Boris Tadić je bio jedan od većih glumaca na političkoj sceni Srbije, vidite kako sad prema njemu postupaju. Izvedu ga pred masu, pred rulju da mu zvižde. To je taj koji je bio opšte prihvaćen ispred EU. Istu priču ponavljaju i vama. Vratite se realnim životnim problemima.

Mi ovde imamo više problema. Jedan od problema je to što ste vi u svojoj tvrdoglavosti toliko otišli daleko da ne želite bilo kakav dobronameran savet da poslušate. Mi insistiramo da se u sklopu zakona i postojećeg Ustava pomogne svim građanima Srbije. Ovde je najugroženija grupacija koja se zadužila u švajcarskim francima, ali smo rekli imamo odluku Vrhovnog kasacionog suda.

Uloga Narodne banke je da posle takve odluke, preporuke, samo preporuči komercijalnim bankama da poštuju tu preporuku. Pa, ljudi, imate primer iz 2013. godine, jesmo li vam rekli, kada su banke jednostrano odredile visoke kamate, povećale marže, isto je sud doneo preporuku, Narodna banka Srbije je upozorila komercijalne banke da moraju poštovati tu preporuku. Šta se desilo? Sveli su na normalu te kamate i te marže. Ovde nema filozofije, isto treba.

Drugi problem koji se ovde otvorio, a vi okrećete leđa, to su institucije javnih izvršitelja. To je problem sa kojim se sve više suočava Srbija. Vi nećete da reagujete tu. Nećete. Dovoljno je u ovom zakonu da kažete da je moguća retroaktivnost povraćaja imovine onima kojima je nepravedno oduzeta imovina, a vi nećete to da uradite. Samo revizija procesa da se uradi, ništa više. Pa, možda ljudi neće ni da se jave, da kažu – evo, mi smo zainteresovani da ponovo sudskim putem dokažemo da je imovina naša, možda su ljudi odustali, ali omogućite i tim ljudima. Ne, nećete. Zašto? Iz nama nerazumljivih razloga. Nećete iz prostog razloga što vama institucija koja je nametnuta od MMF je svetinja, ne smete da pipnete u to.

Vreme.