Ja sam inače neko ko zaista voli da debatuje i da razgovara, mislim da je to jako korisno, nema potrebe za nekakvim teškim rečima. Ja uvažavam zaista stavove kolega koje prekoputa iznose šta iznose, s tim što ne znam zbog čega bi neko trebalo ne znam šta sad da uradi, što će reći da li je za ulazak ili nije za ulazak u EU. Evo, ja sam protiv ulaska Srbije u EU. Nemam uopšte taj zazor da to kažem, ali sam dovoljno pošten da opet kažem da ne bi nikada vodio kampanju za tako nešto. Zašto? Ne vidim da neko nudi nekakvu alternativu da može tu neki drugi integrativni proces da idete, i treba da budete realni. To vam je isto kao kad nudite, sada kažete, hoćete revizije, privatizacija.

Što se tiče revizije i privatizacije. Slažem se, super bi bilo da se to uradi, samo ima jedan mali problem, ovako mali problem, ali koji je ključan. To je što su one rađene po nekom zakonu koji je bio donet, recimo, 2001. godine i ne znam sada kako mislite, svako ko dođe pod udar toga reći će - ja sam radio po zakonu. To je ono problem, što ste vi ovde imali tzv. legalizovanu pljačku države, što je skandal da se to tako nazove pošto je to paradoks samo po sebi, ali vi ste imali zakone koji su donošeni u interesu nekih koji su trebali da opljačkaju državu. I kada dođe on na sud, on kaže - ne, ne, ja sam radio po zakonu, i ne možete mu ništa.

Zato ovde postoji Krivični zakonik gde su neki ljudi, najviše posle onoga što je Verica Barać sastavila onih 24 privatizacija, odgovaraju i eno ih u pritvoru ili će biti osuđeni za ono za šta imate dokaze. Ali, što se tiče privatizacije u Srbiji 2001. godine, to je bio čist kriminalni akt. To je bila rasprodaja države, uništenje države, ali nažalost je rađena po zakonu i to je ono što je poseban skandal i naravno da su najbolji naši prirodni resursi iskorišćenih isključivo da bi se rasprodali i da bi neko došao do poslovnog prostora i da bi se obogatio na tome.

Ali, znate kada dođete na sud, a on kaže – ja sam radio po zakonu. To su najviše radili, i to ne čak samo po zakonu, nego po uredbama, pod podzakonskim aktima, pa ste imali Vladu od 2008. do 2012. godine, koja je na osnovu uredbi pljačkala ovo društvo, omogući se pljačka putem uredbe, bukvalno, i ovaj kada ga zovete na sud, on kaže – evo, ima uredbu, radio sam apsolutno u skladu sa propisima.

To je ono što je veliki problem i nadam se da se to više nikada neće dešavati u Srbiji. Na kraju krajeva da budemo iskreni, ako bi se sada uradila ta revizija, ne znam kakva bi tu koristi bila, suštinski vi te fabrike više nemate, one su uništene, uhvatila ih je paučina, nikada više neće moći da rade, vi morate nešto novo da pravite, ovako stojite, tapkate u mestu i stalno se bavite nečim što je bilo pre 20 godina skoro. U redu, nemam ništa protiv, nadležni organi neka rade, ali vam kažem da je to nemoguće više dokazati iz prostog razloga, jer će se uvek pozvati na to da su radili po zakonu. Hvala vam.

Hvala kolega Đukanoviću.
Pravo na repliku ima gospodin Milorad Mirčić. Izvolite.

Evo, da pokušamo ako je moguće da stavimo tačku na ovu temu koju pokreće kolega Orlić.

Upravni odbori, kada je SRS bila parlamentarna u gradu Beogradu, su odraz sastava gradskog parlamenta. Svaka iole normalna vlast nastoji da sastav upravnih odbora odgovora sastavu u parlamentu. Ona koja je sa druge strane, znači nije normalna, ona uvek želi da ima monopol nad tim, ali članstvo srpskih radikala u upravnom odboru nije bilo odlučujuće, ona je samo bila maska za demokratiju koja se tada sprovodila.

Što se tiče statuta Vojvodine. To je tema koju želim da vam objasnim. Uzmite zapisnike sa svih odbora, sa sednica, imaju zapisnici, pa ćete videti ko za šta glasao, videćete ko je bio protiv statuta i videćete ko je činio kvorum kada se na Zakonodavnom odboru donosila odluka. To su manipulacije kojima se služite vi danas, a ranije se služio Bojan Pajtić sa tim.

Ne vredi vam to. Istina je neumoljiva, nepobediva. Postoje zapisnici, postoje činjenice. Vama su Dragoslav Petrović i Bojan Pajtić dali mandate protivzakonito, protivustavno, srpskih radikala, da bi oslabila nas radikale u Skupštini Vojvodine, da bi se lakše mogao doneti taj statut. To je suština. Statut je donesen u Skupštini Srbije gde ste vi ovde, govorim za vladajuću koaliciju, glasali za taj statut. Nemojte kukavičije jaje gurati nekom drugom. Vi morate da nosite taj teret. Ja znam kako je vama teško, ali šta da vam radim, po tome se razlikujemo. Morate da procenite koliko će to istorija da oceni, da li ste na ovoj ili onoj strani. Mi nismo poklekli.

Što se tiče ove logike koju kaže gospodin Đukanović. Gledajte koja logika stvari, nama je "Šećerana" prodata za par evra. Šta treba tu da kažemo? Pa jeste, u skladu sa postojećim zakonom. Nije ni u skladu sa tadašnjim zakonom. Zašto je prodata? Zato što je Vlada protivzakonito doneta uredba koja oslobađa kupca šećerana, pa je stekao vrednost, imovinu za tri evra.

Drugo, zemlja koju je kupio Todorić iz Hrvatske je zemlja koja je nekada privatizovana, najvećim delom na teritoriji Vojvodine. Kako je to stečeno kada je u pitanju Todorić, kada je u pitanju "Agrokor"? Protivzakonito. Ne, nećete da se upuštate u to, zato što selektivno postupate, zato što je Stanko Subotić, zvani Cane žabac, neko ko je zaštićen, a drugi koji se bave mnogo manje opasnim poslom u odnosu na njega, oni su nepoželjni i protiv njih se vodi hajka. Ne možete tako protiv kriminala.

Hvala kolega Mirčiću.
Pravo na repliku javio se zamenik šefa poslaničkog kluba, dr Vladimir Orlić, ima prednost. Izvolite.

Upravo o tome davanju kvoruma je reč i to je problem. Dakle, to da objasnite, teško ćete, baš teško. Evidentirali vi u zapisnik ili ne, to ćete teško da objasnite. Znači, ne meni, nego ljudima koji su takođe bili u tom sazivu i koji to znaju, zbog toga što se zna, nemoguće da to sad jedna rečenica, kako beše, to nije istina i ja sad kažem da je to tačka, gotovo, piši propalo. To tako mogu deca da raspravljaju mi ne možemo.

Što se tiče toga, kako beše ono, baš je kreativno bilo, proporcionalno se određuje sastav upravnih i nadzornih odbora. Samo ne mogu da se setim kad to? Kad to, osim na sred onog mandata tog saziva kada je Dragan Đilas rekao - e, od danas ćemo ovako. A oni kojima je ponudio te upravne i te nadzorne odbore, brže bolje potrčali da u njih sednu. Pre toga to nije bilo. Posle toga to nije bilo. Nije bilo čak ni početkom tog saziva, nego onog momenta kada se izgleda utvrdilo kome hoće da pomogne Dragan Đilas, a kome neće, protiv koga. Jel tako beše?

Nekoliko smo ovde imali poslanika koji su iz Beograda i koji su u tome učestvovali, pa kažu - jesam, bio sam u nadzornom odboru Studija B u to vreme, pa šta fali. Kaže - meni je to tada dobrodošlo, jer nisam imao drugih prihoda. Nije to suština gospodo. Suština je na šta ste prihvatili i po koju cenu. Dakle, na šta ste pristali i po koju cenu.

Kažete manipulacija, a ljudi to sami priznaju, da je bilo i da su u tome učestovali. Ja ne znam koga pokušavate da prevarite, mene, te ljude koji to priznaju ili sebe? Jer manipulacija da danas se na taj način ili uz podršku sa te strane održava i Stari grad, gde onaj novi potpredsednik, Đilasov Bastać, žari i pali opštinom. Čiji odbornik mu pomaže u tome? Čiji? Ja nešto ne mogu da se setim, ali ima onih koji se izgleda dobro sećaju stvari pa će možda i to da nam pomognu da ovde nekako odgonetnemo.

Dakle, ko je sa kim sarađivao neka bude problem za one koji kažu da nisu uzbuđeni i nemaju problem sa tim. Broj decibela iz njihovog prethodnog izlaganja mislim da jasno govori koliko imaju ili nemaju problem sa tim. To je pitanje tuđe savesti.

Ono što mene zanima, to je pitanje budućnosti ove zemlje. Na pitanje budućnosti ove zemlje, 150 hiljada ljudi 19. aprila, ovde ispred ovog visokog doma, reklo je - vidi kako treba da izgleda, reklo je da zna šta želi, reklo je da hoće da je gradi, hoće da je gradi ne pokušajima da se bilo čije biografije peru, nego jasnim planom, konkretnim idejama i sa puno rada, jer je to pre svega potrebno. Hoće u toj viziji, u tim rezulatima da prati Aleksandra Vučića i SNS. Pa, kad ste rekli Beograd, Srbija itd, kazaće da li naseda ili ne naseda na nešto.

U pravu ste bili u jednoj stvari, ljudi su u ovoj zemlji politički pismeni, ljudi su u ovoj zemlji politički zreli i odavno ne nasedaju na bilo šta. Nema tu priče o floskulama, 57% ljudi na dan današnji, u ovoj zemlji, baš zato što je ozbiljno, zato što je mudro i zato što ne naseda, kaže - podržavamo Aleksandra Vučića i SNS. Meni je ubedljiviji odgovor na to ko je u pravu u raspravi ovoj ili bilo kojoj, verujte. Hvala.

Ja kao predsedavajući smatram da smo otišli potpuno daleko od teme. Nije današnja tema da pričamo o odbornicima na Starom gradu, ko, za, šta i u AP Vojvodini, njihovoj Skupštini.

Molim vas, vas pogotovo, pošto ste opozicija, kolega Mirčiću ovako možemo do ponoći. Ja stvarno nemam ništa protiv, ali raspravljamo o interesima građana koji su se zadužili još pre desetak godina u švajcarskim francima.

Hajde da razgovaramo o tome. Potpuno podržavam debatu, spreman sam da sedim sa vama dokle god želite, ali samo vas molim, stvarno sad u Starom gradu odbornici AP Vojvodini stvarno nikoga, mislim da to nije tema i nije u redu.

Molim vas, vas pogotovo za razumevanje. Hvala.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik docent dr Ivan Bauer.

Da li neko želi reč? (Ne)

Vi ćete o Bauerovom amandmanu. Izvolite.

I o amandmanu kolege Bauera i onog člana koji je pre poslednjeg člana zato što se nadovezuju jedan na drugi.

Znači, tiče se početka primene zakona i ko sprovodi nadzor nad primenom zakona. Znači, nadzor nad primenom zakona sprovodi Narodna banka Republike Srbije. E, sad, ja bih predsedavajući voleo da mi objasni neko, bilo je ovde priče o nekim proporcijama, kako bi to izgledala ta proporcija. Znači znamo da je organ koji rukovodi Narodnom bankom Savet guvernera. Zamislite, primenjujući tu proporciju da DS bira jednog ili dva člana Saveta guvernera. Znate, to je proporcionalno odnosu narodnih poslanika u Narodnoj skupštini.

Ali, kad bismo primenjivali takvu proporciju najverovatnije da bi jedan od članova Saveta guvernera bio možda i moj prezimenjak neki profesor Arsić, jel tako, nije mi rođak sva sreća. Svaka čast njemu kao profesoru, ali kad je bio član Saveta guvernera Narodna banka Republike Srbije u periodu od 2008. do 2012. godine prodala je 4,5 milijarde evra deviznih rezervi, a evro, a to su jedan od uzroka što raspravljamo o ovom zakonu, je skočio sa 76 dinara na 119,80. E, sad da li bi neko želeo jednog takvog člana da bude u Savetu guvernera, dok je to bio, da smo prodali skoro pet milijardi evra deviznih rezervi, a evro skočio preko 50%, a onda skočio švajcarski franak u odnosu na evro oko 40%, to je 90% ili čak i 100% uvećana rata za korisnike kredita u švajcarskim francima.

Vidite, ceo taj marifetluk oko kredita indeksiranih u švajcarsku franku i ceo marifetluk i igranku oko deviznog kursa, pravile su neke vojvode od nekih banaka iz bivšeg režima, i oni to ponovo žele.

Ja ću ponovo da kažem jednog vojvodu Božidara Đelića, vojvoda od „Meridijan banke“. Nagrađen od te iste banke sa 10 miliona evra vlasničkog udela u toj banci. To je zvanično što možemo da dođemo do tog podatka. Koliko su dobijali kao članovi upravnih odbora, nadzornih odbora, skupština tih banaka, to verovatno nikada nećemo saznati. Verovatno nikad nećemo saznati. Koliko im je uplaćivano po nekim drugim računima van Republike Srbije, takođe nikada nećemo saznati.

Ali, bogatili su se na nesreći ovih ljudi koji su podizali kredite, bez obzira da li su u evrima ili u švajcarskom franku. Oni su izmislili referentnu kamatnu stopu koja je išla do 16% i na taj način pravili perpetum mobile, po pitanju štampanja novca. Znači, Narodna banka ga nije štampala, ali se u žiralnom obliku pojavljivao na tržištu i višak tog novca je morao da završi negde, umesto da se vrati nazad i da ponovo pokreće kredite i okreće proizvodni potrošački ciklus, mangupi su špekulativnim radnjama, preko tih poslovnih banaka kupovali evre i iznosili ih iz države.

E, sada, vidite koliko je važan nadzor nad finansijskim institucijama, još važnije ko će da sprovodi nadzor u ime Narodne banke. Zakonska regulativa, manje više i onda je postojala, ali se u nedostatku nadzora kada su guverneri bili Šoškić, kada je guverner bio Jelašić, pravili ovakvi finansijski špekulativni radovi u našem finansijskom sistemu.

E, sada, u toj primeni proporcije ta gospoda bi opet trebala da budu u Savetu guvernera. Zamislite sada još jedan drugi problem, kada bi se princip proporcije primenjivao i na Vladu Republike Srbije, zamislite da neko od njih bude ministar u Vladi Republike Srbije, evo ovaj što preti da će nacionalizuje PKB.

Šta, da ga nacionalizuje, pa ga opet proda i dobru razliku stavi u džep, kao što je to radio prvi put, kada je raskidao privatizaciju PKB-a. Znamo mi zašto se oni bore za PKB, zbog zemljišta, ali ne zbog poljoprivrednog zemljišta, ne daj bože, njima ne pada na pamet da uhvate motiku, jer oni ne znaju kako ona izgleda, nego onog poljoprivrednog zemljišta koji ima izgleda da postane gradsko građevinsko zemljište.

Zato se oni bore za ovu vlast, ponovo da vrate priču nazad i ponovo da se bogate.

E, sada, pošto ni na koji način nisam učestvovao u tome, ja bih ćutao da na bilo koji način je to bilo pomognuto sa moje strane, na bilo koji način i ne bih ni pokušavao kao kukavičje jaje da taj deo svoje odgovornosti podvalim nekom drugom.

Znači, to je neki normalan način rezonovanja. Čisto razlike radi, Šoškić, Jelašić, Đilas, prodavali su devizne rezerve da bi kao navodno sačuvali kurs dinara. Kurs dinara je skočio sa 76 na 119,80 dinara, znači, veći nego danas. Sada kada Narodnu banku vodi Jorgovanka Tabaković, devizne rezerve se uvećavaju, kurs dinara je stabilan, sa reformama koje je započeo Aleksandar Vučić u privrednom delu, u ekonomskom oporavku zemlje, takođe imamo stabilan rast i stabilne javne finansije.

Sada treba da se izmisli neka priča, kako to nije dobro, a ja uvek postavljam pitanje – čemu služi država? Da li da se bogati neko kao što je to bilo za vreme Đilasa, Tadića, Božidara Đelića, vojvode od „Meridijan banke“ ili država služi da sredstva koja prikupi od poreza na određen način, vrati građanima.

Jedan deo tog novca biće vraćen, za otplatu i saniranje, ublažavanje posledica štetnih kredita, zato što država koju su tada vodili neodgovorni ljudi nije vršila svoj nadzor kako treba.

Jedan deo novca odlazi na subvencije u privredi. Ali, više sam sit te priče, strani investitori, domaći investitori, potpuno su izjednačeni.

Ovde je cilj, valjda, da se čovek zaposli, da dobije radno mesto, da obezbedi svoju porodicu, da školuje svoju decu koja će da ostanu ovde, a ne da odlaze iz zemlje u inostranstvo.

Ta priča oko EU, Evroazijske unije, svega toga, ljudi, hajmo malo da gledamo šta je nama u interesu. Svako od njih ima neki svoj interes, i jedni i drugi. A mi treba da čuvamo isključivo državni interes i isključivo da brinemo o državi. Odluke koje budemo donosili moraju da budu isključivo u korist građana i države, ne nekog drugog. Ovde ne žive neki drugi ljudi, ovde žive građani Srbije. I prema njima je Vlada odgovorna i zbog toga ova skupštinska većina podržava Vladu, koja je odgovorna prema građanima Republike Srbije.

A oni koji su hteli zbog proporcije u nečemu da učestvuju, neka im to služi na čast. I ja sam proporcionalno bio, primera radi, u Radnoj grupi za izradu i pisanje ovog Poslovnika. Kad sam video o kakvom Poslovniku je reč i šta će da bude usvajano ovde, ja nisam hteo u tome da učestvujem. Pa tako i drugi. Što ste učestvovali? Dali ste legitimitet pa se sad posipate pepelom.

Hvala, kolega Arsiću.
Moram da kažem, gospodin Mirčić je tražio repliku, ali stvarno gospodin Arsić nije nikoga uvredio, niti pomenuo po imenu i prezimenu.
Jedini koji bi možda mogao da uzme repliku, ali nije član parlamenta, je Božidar Đelić. On nema pravo na to.
Poštovani narodni poslanici, pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na - PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, prof. dr Miladin Ševarlić, Marijan Rističević, Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Rističević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se bojim ovih Đilasovih težnji za elektronskim medijima i sad pažljivo dodirujem ovo dugme. Ja mislim da dok gledaju ovaj prenos, ovi iz saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca se mole bogu da me ubije struja. Ali, nisu oni te sreće, preživeću ja.

Dame i gospodo narodni poslanici, lako bi mi nahranili siromašne. Ali, teško je nahraniti ove bogate. Oni su alavi. Siromašnima, nekom delu siromašnih ljudi ruka je ispružena i traže malo. Ovim bogatima, kao što su Đilas i Jeremić, reis efendija i vuk potomak, njima je ruka uvek ispružena, njima nikad nije dosta. Ne treba siromašni ljudi da se stide svog siromaštva, već bogati ljudi kao što su Đilas i vuk potomak, reis efendija, treba da se stide svog bogatstva, jer su do njega došli na nepošten način. Oni pokušavaju da izvedu revoluciju milionera protiv miliona, onih miliona koje su surovo opljačkali.

Dragan Đilas je veliki izvoznik novca. On izvozi naš novac i ne vraća ništa. Dakle, spada među najveće izvoznike, ali ne izvozi ni jedan proizvod, sem što izvozi novac, novac koji je zaradio dok je 400 ili 500 hiljada ljudi ostajalo bez posla. Najbolji trgovac maglom. Čovek koji je protiv „Beograda na vodi“, jer se zalagao za Beograd na magli. U toj magli ćapio je šta je stigao, pa je, recimo, Most na Adi koštao, a da podsetim da je u gradnji mosta na Beški učestvovao čak i Vlado Georgijev, verovali ili ne, izvođač radova na mostu u Beški je bio i Vlado Georgijev.

Dakle, ti trgovci maglom žele da opljačkaju još jednom narod. Bogati ljudi ne mogu ništa drugo da pokažu sem da mrze svoj narod, jer ih taj narod podseća na ružan način na koji su se obogatili. Ja tvrdim, dame i gospodo narodni poslanici, da bogati ljudi poput đitlera, Dragana Đilasa i Vuka reis efendije, vuka potomka, od svog bogatstva nemaju ništa drugo nego strah da ga ne izgube. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.