Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136, od ukupno prisutnih 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Despotović, želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu trenutnu ekonomsku i demografsku situaciju u ruralnim sredinama možemo konstatovati da su nam sela već prazna, da u njima više nema života, da su mnoga domaćinstva napuštena, brojna sela ostala bez ijednog stanovnika, dok ono malo življa čini uglavnom staračka populacija. Radno sposobno mlađe generacije masovno odlaze u gradske sredine i inostranstvo, kako bi bar obezbedili pristojan i normalan život kakav u Srbiji, nažalost, nisu u mogućnosti da priušte. Na to ih primorava nizak standard, nemogućnost pronalaska posla, loš kvalitet života. Tendencija pada kvaliteta života ljudi u ruralnim sredinama traje već duži niz godina.

Srpska radikalna stranka je više puta podnela Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi, kome bi resorno ministarstvo trebalo krajnje ozbiljno da pristupi i da ga sa razlogom prihvati. Razlog za donošenje ovog zakona je taj što bi država trebala da povećanjem novčanog iznosa premija za mleko, stimuliše proizvođače kako bi se konkretnim potezima popravio položaj poljoprivrednika, a ujedno bi im se stvorila mogućnost da ostvarenom uštedom prošire investiciona ulaganja u proširenje proizvodnje.

Takođe je neophodno da se donja granica količine mleka po kvartalima na koje se ostvaruje premija smanji, naročito tamo gde su uslovi za poljoprivredne potrošače otežani, a proizvodnja skoro na minimumu. Iz tog razloga bi donja granica premije za kravlje mleko po kvartalu umesto dosadašnjih 1.500 litara smanjila na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima proizvodnje mogli da ostvare pravo na premiju.

U istom članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, predlažemo da se povećanje iznosa premija za mleko sa dosadašnjih sedam dinara po litru poveća na 10 dinara po litru.

Zatim se u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše šest hiljada dinara, poveća na najmanje devet hiljada dinara.

Pitao sam više puta i opet pitam resorno ministarstvo i tražim odgovor, zašto se ne reši pitanje kratkoročnih i dugoročnih poljoprivrednih kredita iz 2004, 2005. godine, gde su domaći poljoprivrednici u nezavidnom položaju, jer su im za vratom sudski izvršitelji, koji globe njihovu imovinu? U tom periodu krediti su bili jedini vid pomoći države, jer drugih subvencija nije ni bilo. Ti krediti su najčešće odobravani u rasponu od 40 do 240 hiljada dinara, u zavisnosti od veličine gazdinstva. Kamata na godišnjem nivou bila je 5%, dugoročni krediti su se odobravali u bankama pod uslovima propisanim od strane nadležnog ministarstva uz obaveznu hipoteku na zemlju ili nekretninu. Pošto poljoprivredni proizvođači nisu bili u mogućnosti da na vreme vrate pomenuti kredit iz 2004 i 2005. godine do danas, gazdinstvo postaje pasivno i poljoprivredni proizvođači ne mogu ostvariti nikakvu subvenciju, a ni bilo kakav podsticaj u poljoprivredi. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Despotoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136, od ukupno prisutnih 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Sreto Perić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Sreto Perić, želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137, od ukupno prisutnih 144 narodna poslanika.
Narodni poslanik Nikola Savić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Nikola Savić, želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima sa predlogom da se uvrsti u dnevni red ove Skupštine.

Problem sa udžbenicima odavno postoji, međutim on je u poslednje vreme nešto izraženiji, jer imamo situaciju da udžbenike piše svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir. Mi nismo za to da u ovoj oblasti vlada monopol jedne izdavačke kuće, ali u svakom slučaju mora ovde da postoji neki red.

Ovo je posebno važno kada su u pitanju udžbenici koji obrađuju nacionalnu istoriju i nacionalnu kulturu. Mi imamo društvenu klimu gde se neke stvari, moram da priznam, malo popravljaju, ali to još treba pretočiti u udžbenike. Danas se slobodno, jasno i glasno govori o našim herojima sa Košara, ali tih stvari još uvek nema u udžbenicima. To bi trebalo da se nađe u udžbenicima istorije, jer ti heroji sa Košara su ostvarili isti podvig kao što su recimo branioci Beograda pre nekih sto godina i mislim da su ti heroji sa Košara apsolutno zaslužili da se nađu u našim udžbenicima. Kao što, recimo, znamo da se NATO agresija do skora zvanično zvala NATO kampanja i sada su stvari nazvane svojim imenom.

Mi imamo udžbenike koji na najeklantantniji način vređaju javni moral običnog čoveka i zaista mislim da je nedopustivo da se takve stvari više nalaze u udžbenicima. Ako se ovoj stvari ne posveti veća pažnja, u perspektivi, u neko dogledno vreme koje i nije u tako dalekoj budućnosti, imaćemo zaista velike probleme, jer znamo da Šiptari sa Kosova već svojataju srpsko kulturno nasleđe kao što je Pećka patrijaršija, Gračanica i da ne nabrajam sve naše manastire. Ili, recimo, sa druge strane imamo situaciju da u Hrvatskoj sve ono što je izdato na latinici smatraju hrvatskim kulturnim nasleđem. Tako recimo može da se desi, ukoliko budemo neoprezni, da sabrana dela Dobrice Ćosića, najvećeg srpskog pisca, koja su izdata na latinici, proglase se kao hrvatsko kulturno nasleđe.

Dakle, ovo je zaista jedna ozbiljna stvar i vlast mora učiniti sve da ovome posveti potrebnu pažnju. Hvala.

Zahvaljujem kolega.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 138, od ukupno prisutnih 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podneo Narodnoj skupštini 28. marta 2019. godine.
Da li narodni poslanik Nikola Savić, želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na dve prethodne sednice ove Skupštine imali zakone, razmatrali zakone koji tretiraju problematiku iz oblasti saobraćaja. Imali smo na pretprošloj sednici upravo ovaj zakon koji sam podneo, to je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, ali ova stvar koju sam predložio u mom zakonu, kao dopunu ovog dnevnog reda, niko nije uzeo u obzir.

Na prošloj sednici smo takođe imali jedan drugi zakon koji tretira saobraćaj na putevima, prevoz putnika u drumskom saobraćaju i neke amandmane koje je podnosila SRS koji su zaista bili smisleni i konkretni Vlada nije uzela u obzir.

Ovde konkretno predlogom ovog mog zakona tražio sam da se u kontroverznom članu 47. stav 7. Predloga zakona o saobraćaju na putevima izmeni taj član, iz prostog razloga što je on nedorečen i kontradiktoran. Naime, doslovnim i doslednim tumačenjem stava ovoga zakona ne može se jasno utvrditi ko ima prvenstvo na raskrsnicama. Naime, tamo stoji jedna odrednica ukoliko je upaljeno žuto svetlo da važi pravilo desne strane i pravilo levog skretanja, a to treba da važi tek onda kada se pre toga pomenu saobraćajni znaci koji naravno određuju prvenstvo saobraćaja na putevima.

Imali smo nekoliko, ja znam za nekoliko, možda i više, situacija gde je upravo baš zbog ove nedoslednosti i nedorečenosti u zakonu došlo do saobraćajnih nezgoda, a veštaci iz oblasti saobraćaja i naravno ljudi iz pravne struke nisu mogli jasno da utvrde o čemu se radi i ko je vinovnik, odnosno krivac ove saobraćajne nezgode.

Zaista apelujem na ovu vlast da ovu stvar uzme u razmatranje, pogotovo što vidite da nažalost u poslednje vreme imamo velikih problema što se tiče saobraćaja na putevima. Nažalost, mnogi naši ljudi ginu. Imali smo nedavno i za uskršnje praznike, znate svi, pet poginulih na putu kod Kuršumlije, tako da ova stvar nije za igranje. Ovo je stvar gde treba izmeniti samo jednu rečenicu ili redosled reči, kako bi se rešio problem barem u ovoj oblasti. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137, od ukupno prisutnih 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. marta 2019. godine.
Da li narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Svake godine Republika Srbija izgubi od 35.000 do 38.000 stanovnika i ako ovako nastavi, za četrdesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas. Ako svemu dodamo i činjenicu da više od 300.000 parova ima problem sa neplodnošću, dolazimo do toga da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta je jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu medicinsku dokumentaciju da bi se došlo do komisije za ulazak u proces. Kao neko ko je i sam prošao kroz ovaj proces, mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni i da se osećaju usamljeno i bespomoćno.

Trebalo bi postići da dijagnostika bude jednostavna, brza i pristupačna, što trenutno apsolutno nije slučaj. Neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni po individualnom reproduktivnom potencijalu. Treba omogućiti svakoj ženi koja ispunjava medicinske uslove da pokuša da se ostvari kao majka. Takođe, treba zakonom regulisati pitanje muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje od strane Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, kao i omogućiti proces BMPO sa zamrznutim materijalom parovima koji imaju problem muške neplodnosti, kao i parovima koji su zdrav materijal zamrzli pre nego što su ušli u proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, treba omogućiti finansiranje za zamrzavanje i odmrzavanje materijala, omogućiti biomedicinski potpomognutu oplodnju i onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji prirodnim putem. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko se u međuvremenu pojavio neki medicinski problem i ukoliko je jedini način da se ponovo ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo.

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije članom 63. Ovaj problem je veoma važan i veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga. Predlažem da podržite ovaj predlog izmene zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 138, od ukupno prisutnih 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Žika Gojković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o otvaranju dosijea službi bezbednosti u Republici Srbiji, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. aprila 2019. godine.
Da li narodni poslanik Žika Gojković želi reč?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, želim prvo da vam izrazim dobrodošlicu i da vam poželim dobro zdravlje i svako dobro u budućnosti. Samo molim vas nemojte mi odbiti ovo vreme koje treba da govorim.

Molim za malo pažnje pošto ću pročitati neke odredbe zakona koje su izuzetno važne jer je Pokret obnove Kraljevine Srbije podneo za dopunu dnevnog reda Predlog zakona o otvaranju dosijea.

Zbog kratkog vremena pročitaću samo one osnovne odredbe. Cilj zakona je da se građanima, ovlašćenim predstavnicima grupa građana ili organizacijama i njihovim pravnim sledbenicima omogući pristup podacima koje su o njima vodile službe bezbednosti, da se građani, grupe građana i organizacije zaštite od zloupotrebe prouzrokovane korišćenjem podataka koje su prikupile službe bezbednosti, da se omogući rehabilitacija žrtva, da se razjasne sudbine nestalih i umrlih građana i beba, kao i da se obezbedi diskontinuitet u odnosu na raniji period vladavine autoritarnih režima i da se rasvetle komunistički zločini.

Dosije je zbirka podataka koje su službe bezbednosti vodile o građanima, grupama građana i organizacijama bez obzira na formu koje su vođene. Ne smeju se narušavati prava trećih lica i otkrivanje ličnih podataka o njima, dopuštenje da takvi podaci budu dostupni javnosti mogu dati samo treća lica i njihovi zakonski naslednici. Svako ima pravo da uzme svoj dosije ili deo dosijea ili da zatraži uništavanje dosijea u ličnom prisustvu. Komisija koja odlučuje o dosijeima sastoji se od sedam članova koji se biraju u Skupštini, a predlažu ih nevladine organizacije, Arhiv Srbije, Vlada Srbije i Vrhovni kasacioni sud.

Dame i gospodo, gotovo sve političke organizacije kada su bile u opoziciji zalagale su se za zakon o poreklu imovine i otvaranju dosijea. Nažalost, to se nije desilo kada su došle na vlast. Prvi put ohrabruje najava premijerke da će u skupštinske klupe uskoro stići Predlog zakona o poreklu imovine, ali to mora da prati zakon o otvaranju dosijea, kao dva sistemska zakona. Pored navedenog, saznali bismo i nešto što je najvažnije, a to je kako se ko bogatio na muci naroda, pogotovo 90-ih godina, i kako je i od koga opljačkana država. Ovo je jako važno, jer dok je neko gubio glave i prolivao krv, pojedinci su se obogatili krvavim novcem.

Takođe, sve postkomunističke zemlje su usvojile ovaj zakon, vreme je da i mi uradimo isto, zbog nas samih, ali i zbog države koja će se konačno osloboditi jednog ogromnog tega koji nosi oko nogu decenijama. Tada kada ispravimo nepravde iz prošlosti možemo da idemo ka boljoj budućnosti. Hvala.