Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je prilično teško pripremati se za današnju sednicu, zato što smo imali svega 72 sata da se bavimo ovim zaista ozbiljnim temama, i u jednom delom ozbiljnim predlozima zakona.
Imamo ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koji zaista nema suštinski takoreći nijednu izmenu, ali smo ovo morali da raspravljamo, zato što je to deo tog Poglavlja 23 i uvek kad se nešto radi po nalogu Evropske unije, to obavezno mora biti loše i čućete kroz amandmane šta mislimo o tom zakonu.
Što se tiče ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kažete da se ovaj zakon usklađuje sa Krivičnim zakonikom iz 2016. godine i da mora da se radi po hitnom postupku, zbog sprečavanja nastanka štetnih posledica za državne organe. Sada nam samo treba odgovor da li su se te štetne posledice dešavale za ove prethodne tri godine? Zašto sada odjedanput mora po hitnom postupku?
Zakon o sprečavanju korupcije nema nikakvih, takođe, suštinskih izmena, osim naziva. I dalje će korupcija cvetati, i dalje će se Agencija baviti tim da li su javni funkcioneri kasnili pet ili sedam dana u prijavljivanju svoje imovine, a suštinska borba protiv korupcije uopšte ne postoji. Niste ni predvideli ono što vam govorimo godinama - zloupotreba javnih funkcija, javnih resursa itd. i u okviru političkih kampanja, predizbornih i zloupotrebe od strane političkih stranaka, zloupotrebe birača, itd. Dakle, niste se bavili na pravi način ovom temom i to svakako nije dobro.
Ali, šta je ovde interesantno? Mi danas govorimo o Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, ali mi danas imamo, evo, Zakon o sprečavanju korupcije koji predviđa jedno novo krivično delo. A što će vam ovo, što ga niste stavili u ovaj Krivični zakonik? Dakle, ovo je nešto što je ne samo u ovom slučaju, ovo sam samo kao primer navela, a kad budem o ovom zakonu sad malo više govorila, čućete i više detalja.
Zakon o izmenama Zakonika o krivičnom postupku. Zapazili smo dve interesantne stvari ovde. Prvo je da ste predvideli da lica osuđena na 40 godina odnosno na doživotnu robiju da u njihovo ime članovi porodice, bez njihovog posebnog ovlašćenja, ne mogu podnositi žalbe. To ne bi smelo tako da ostane. Zaista, to je grubo kršenje i diskriminacija tih ljudi, bez obzira kakvo krivično delo su učinili. Članovima njihove porodice i braniocima ovo pravo ne bi smelo biti ugroženo.
Takođe ste predvideli da ne može biti saradnik neko ko je osuđen na 40 godina ili doživotnu robiju. To bi, s jedne strane, moglo biti prihvatljivo, ali, sa druge strane, ako znamo da imamo puno nerešenih krivičnih dela ubistava ili pokušaja ubistava iz perioda oko 2000. godine i ranije, konkretan slučaj, recimo, Milorada Ulemeka, gde bi bilo jako interesantno i jako važno da se rasvetle određene činjenice, da on dobije taj status, da bi mogao da iznese istinu, jer opšte je poznato da on nije osuđen, zapravo da osuđen jeste ali da je Nata Mesarović svojevremeno rekla jednu istinu pred televizijskim auditorijumom kad je rekla - dobili smo presudu.
Najinteresantniji u javnosti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Mnogo se medijski ovo koristilo, pa, takoreći i zloupotrebljavalo, ali ono što je suština, jeste da ste vi ovaj zakon nekako, ove izmene zapravo stihijski predlagali, da tu opet nije bilo nekog sistemskog rada, jer vi deseti, ja mislim, ili jedanaesti put menjate Zakonik o krivičnom postupku koji je donet 2005. godine. Od kada ste vi ministar, ovo je mislim šesta izmena, to govori o tome, ili gospodin Selaković, ali to je vaša vlast, ali to govori o tome da ovo nije dobar osnovni zakon i da konačno treba da se donese jedan kodifikovani krivični zakonik. Vrlo je jednostavno, imate nezaposlene mlade pravnike, neka mi svako ministarstvo angažuje po jednog, taman da završi pripravnički staž, da dobije zadatak, da vidi u okviru svakog ministarstva svaki zakon, koja su to krivična dela, jer ako ih nema sto mimo Krivičnog zakonika, onda nema nijedno.
To je trebalo na taj način da se uradi, a ne pod pritiskom medijskim, javnosti, društvenih mreža, nevladinih organizacija i tako dalje, da opet donosimo neke zakone sa imenom. To nije dobro. Imali smo Aleksin zakon, Marijin zakon, sada Tijanin zakon. Znate, sada treba da očekujemo da li će se, ne daj bože, pojaviti neko još monstruozniji ko će, ne daj bože, izvršiti neko krivično delo nad nekim detetom ili nemoćnim bolesnim, starim licem i tako dalje, pa da tim imenom opet nazivamo neki zakon. Mora to da se radi sistemski, da svako unapred zna ako bude spreman da izvrši neko krivično delo da je to već zaprećeno u Krivičnom zakoniku.
Kada je u pitanju uvođenje doživotne kazne, pogotovo tamo gde je izvršeno krivično delo nad decom, naravno, niko normalan ne bi pomislio da takvi ljudi ne zaslužuju najgore moguće kazne koje mogu da se izreknu ali, to na neki način sputava da se govori o predlogu zakona na jedan ozbiljan, stručan i ozbiljan politički način.
Nije dobro što ste predvideli za neka krivična dela neće biti dozvoljen uslovni otpust, odnosno mogućnost uslovnog otpusta, da li će ga biti to se ne zna, jer vi ste, zapravo, predvideli tih 27 godina koje se za dva, tri meseca razlikuju od one dve trećine, kada je u pitanju kazna zatvora od 40 godina. Ali, ne možete vi ostaviti čoveka bez te neke mogućnosti, bez te nade da će, možda, ipak doživeti tu uslovnu slobodu, ako ne zbog njega, možda je on nije zaslužio zbog dela koje je učinio, ali on će biti tamo u nekom zatvoru i reći će – ja nikad odavde neću izaći i hvataće prvu priliku da ubije zatvorskog stražara, jer njega baš briga, on je tu, pa je tu. Dakle, mora čovek da ima neki tračak nade da će možda nešto jednom i da se desi pozitivno u njegovom životu.
Pričali ste ovde u uvodnom vašem izlaganju o promeni kazne kada je u pitanju droga i šta ste vi u ovom članu 246.a) predvideli? Ko drži veću količinu droge kazniće se kaznom od tri do 10 godina, ali postoji mogućnost ublažavanja ispod zakonskog minimuma. Znači, može da ima 10 tona droge i nekog potkupljenog sudiju i da dobije ispod zakonskog minimuma. Ovo nije dobro rešenje, kao što povećanje zakonskog minimuma kazne paušalno nije dobro.
Nije problem ni u sadašnjim propisima, ni u sadašnjem Krivičnom zakoniku, kada je u pitanju ta najniža kazna, problem je u velikom rasponu kazni. Veliki raspon kazni za gotovo identično krivično delo podrazumeva ono što se dešava u javnosti, sprega advokata i sudija, sprega sa tužilaštvima, itd. i onda postoji neko ko će za isto delo dobiti taj minimum, a onaj drugi će dobiti maksimalnu kaznu, a razlika je recimo od tri do 15 godina za isto krivično delo. Na taj način je trebalo sagledavati ovaj problem.
Takođe, ovo što ste predvideli da je posebno krivično delo napad na advokata. Podsećam vas, gospođo Kuburović, recimo da je 2017. godine u Kruševcu pregažen čistač ulice. Zašto on nije, ili neko, ne daj Bože, kome to može da se desi, nije deo ovog zakona? Zašto samo advokati? Zašto bilo ko ko radi svoj posao nije predviđen ovim zakonom?
Dakle, mi mislimo da država osim toga što treba da vodi računa o životu i zdravlju svakog pojedinca mora, prevashodno, da vodi računa o državnim interesima, o nacionalnim interesima, o integritetu, teritorijalnom integritetu i suverenitetu državu, a danas nema bitnije stvari u državi Srbije od toga da se spreči ova lažna teza da se u Srebrenici desio genocid. Zato smo svi mi poslanici SRS podneli amandman, svejedno je čiji ćete usvojiti. Usvojite jedan od naših amandmana i da se predvidi najstrožija kazna. Mi smo predvideli, ponudili doživotnu robiju za svakog ko javno kaže da se u Srebrenici desio genocid i to je način, ako prihvatite naše amandmane, to je način da zaštite sopstveni narod i sopstvenu državu od ljage koja bi mu mogla biti naneta trajno. Hvala.