Hvala lepo.
Reč ima Živan Đurišić.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovo je prilika i ja osećam potrebu da, pre nego što kažem nekoliko reči u vezi zakona koji su na dnevnom redu ove sednice, podsetim da je reforma pravosuđa započela donošenjem nacionalne strategije reforme pravosuđa 2006. godine, Ustava novembra 2006. godine i seta pravosudnih zakona decembra 2008. godine.

Još jednom ću da podsetim kako je bivši režim, odnosno Demokratska stranka koja je tada bila na vlasti, sprovodila reformu pravosuđa, tzv. reformu pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine. Tom reformom, bar je tako proklamovano, trebalo je dosledno regulisati vladavinu prava i nezavisnost sudske vlasti kroz doslednu podelu na tri grane – zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. U više odredaba Ustav je predviđao da je sudska vlast nezavisna od druge dve grane vlasti. Ciljevi reforme su bili nezavisnost pravosuđa, nova mreža sudova, smanjenje troškova pravosuđa, izmene procesnih zakona u cilju efikasnosti. Nezavisnost pravosuđa je trebalo ostvariti kako je to Ustavom garantovano, kroz nezavisnost sudske vlasti, stalnost sudijske funkcije i zaštitom položaja nosilaca pravosudnih funkcija sudija i tužilaca. Nezavisnost sudske vlasti nije dosledno sprovedena Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o sudijama u kojima je prelaznim i završnim odredbama predviđen opšti reizbor i izbor sudija, što je bilo u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i načelom stalnosti sudijske funkcije.

Osnovno ustavno načelo koje garantuje nezavisnost sudija kroz načelo stalnosti sudijske funkcije je pogaženo i svako tumačenje koje je tada davano, pre svega od političara stranke koja je bila na vlasti, nije u skladu sa ovim ustavnim načelom. Samo da podsetim, nezavisnost sudijske vlasti nije dosledno sprovedena Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o sudijama. Izvršna vlast je, suprotno mišljenju stručne javnosti i bez učešća pravosuđa, donela odluku o opštem reizboru i izboru sudija od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, koga nije biralo pravosuđe, već Skupština. Izbor i rad tog prvog saziva Visokog saveta sudstva pratilo je niz nepravilnosti i nezakonitosti. Izvršna i zakonodavna vlast je dala posebne privilegije članovima prvog saziva Visokog saveta sudstva, jer su bili izuzeti iz opšteg reizbora i obezbeđeno im je napredovanje po isteku mandata. Ovo je dovelo do protivusluge prema izvršnoj vlasti jer je izvršen izbor sudija bez ikakvih merila i procedure prema meri izvršne vlasti, što uopšte više nije sporno i postoji niz dokaza za to.

Detaljnom analizom te nove mreže sudova i efekata sveukupne te tzv. reforme pravosuđa jasno se može utvrditi da je građanima pravda postala nedostupna, da su sudski troškovi postali veći i da je celokupni sudski sistem postao skuplji i sporiji. Pored štete koja je nastala, sudski sistem je postao skuplji, materijalnu štetu su pretrpele i neizabrane sudije, kao i nematerijalnu štetu, jer je danom objavljivanja odluke Visokog saveta sudstva 25. decembra 2009. godine o neizboru sudija i prestanku sudijske funkcije počela medijska hajka preko pisanih i drugih medija na sve neizabrane sudije, i to od tadašnjeg Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva i članova tadašnjeg režima.

Iz svih ovih razloga podneto je više stotina tužbi za naknadu materijalne i nematerijalne štete, Republika Srbija je platila milionske iznose za štetu koju je neko naneo, pravosuđe je devastirano, a da do sada niko za to nije odgovarao.

Srpska napredna stranka je još u predizbornoj kampanji 2012. godine ukazala na neophodnost nastavka reforme pravosuđa i ispravke grešaka koje su učinjene, kao i da nikada neće dozvoliti da se ovako nešto ponovi, što su građani Srbije prepoznali i što ova stranka na delu čini.

Pored donošenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa i Akcionog plana za sprovođenje ove reforme, a u skladu sa ovim strateškim dokumentima, donet je niz zakona iz oblasti pravosuđa, kao i iz drugih oblasti od kada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti.

Zakonima čije je donošenje na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine, i to pre svega Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, Predlog zakona o sprečavanju korupcije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Republika Srbija zaokružuje zakonski okvir za novi efikasni pravosudni sistem.

Zadržaću se pre svega na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Najznačajnija izmena Krivičnog zakonika, i to u opštem delu, je uvođenje doživotnog zatvora, kao nove vrste kazne. Pored uvođenja doživotnog zatvora, Predlog zakona sadrži još jednu značajnu novinu, a to je propisivanje pravila za strože kažnjavanje učinioca krivičnih dela kada su u pitanju povratnici, odnosno višestruki povratnici. U posebnom delu Krivičnog zakona izvršene su izmene i dopune koje se odnose na to da je za svako krivično delo za koje je po važećem zakonu propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina sada propisana kazna doživotnog zatvora.

Ukazao bih na značajnu ulogu koja pripada politici koja se vodi prilikom krivičnog postupanja i primene krivičnih sankcija, a koja se naziva kaznenom politikom. Voditi kaznenu politiku znači primenjivati krivične sankcije prema izvršiocima krivičnih dela, tako da se njima efikasno ostvaruje svrha krivičnih sankcija. Ostaje dilema da li je kaznena politika koju vode naši sudovi blaga ili stroga. Iako tvrđenje da se kod nas vodi blaga kaznena politika koja polazi od činjenice da se često izriče uslovna osuda, da su izrečene kazne zatvora kod mnogih krivičnih dela u blizini posebnog minimuma, da se često koristi institut ublažavanja kazne na prvi pogled izgleda prihvatljivo, do ocene o strogosti ili o blagosti kaznene politike ipak ne može se tako jednostavno doći. Činjenica je da kod nas između propisanih i izricanih kazni postoji veliki raskorak, što vodi zaključku da je kaznena politika izuzetno blaga.

Najzad, samo da podsetim narodne poslanike i sve građane Srbije da je predsednik Republike Aleksandar Vučić u više navrata isticao da je završetak reforme pravosuđa jedan od bitnijih stubova za normalno funkcionisanje privrede, državne uprave i stvaranje sigurnog ambijenta za strana ulaganja. Sve to u praksi se čini, što građani mogu videti.

Sve izmene zakona koje su donete od kada je SNS preuzela vlast dovele su do ubrzanja sudskih postupaka, smanjenja broja nerešenih predmeta, ujednačavanja sudske prakse i veće predvidljivosti sudskog sistema. Sve ovo treba da ima za rezultat vraćanje poverenja građana i privrede u sudski sistem i zaokruživanje zakonskog okvira za novi efikasniji pravosudni sistem.

U danu za glasanje glasaću za sve ove predložene zakone. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno važni predlozi zakona su pred nama.

Naravno da je tzv. Tijanin zakon najviše pažnje javnosti privukao, ali i ostali predlozi zakona koji su na dnevnom redu, a koji se bave borbom protiv korupcije i kriminala. Mi smo i od vas, gospođo ministre, ali i od naše ovlašćene predstavnice Jelene Žarić Kovačević, kao i od ostalih poslanika koji su učestvovali u raspravi čuli sve one najznačajnije momente koji su predviđeni ovim aktima, ali i svu argumentaciju zbog čega bi trebalo da usvojimo ove zakone i Srpska napredna stranka snažno podržava ove predloge zakona.

Međutim, ja ne mogu a da ne primetim jednu histeriju koja se ovih dana pojavljuje i vlada kod dela opozicije i kod dela medija koji su spremni da kritikuju čak i ovo što mi danas radimo. Ne mogu da ne pitam do koje mere ide njihovo licemerje. Prvo su nas optuživali da nećemo da usvojimo Tijanin zakon, najglasniji su bili u toj optužbi, a danas kada je Tijanin zakon na dnevnom redu, danas ih nema, nema ih ovde u Skupštini. To nije ono što je najgore. Osim što ih nema, oni ovih dana otvoreno kritikuju ove predloge zakona, te nije u skladu sa evropskim standardima, te nije humano, čitava gomila gluposti koja može da se čuje od njih. Zašto to rade? Samo zato što ovaj predlog dolazi od Vlade Republike Srbije. Neverovatno je da šta god predložimo oni će naći način da budu protiv toga, bez obzira da li je to dobro za građane Srbije.

Kada je reč o antikorupcijskim zakonima koji su na dnevnom redu, meni je potpuno jasno da su oni protiv toga. Ne može Dragan Đilas da bude protiv korupcije, on je sinonim za korupciju u Srbiji. On ne može da objasni odakle mu stotine miliona evra nakon mandata. Kako on može da bude protiv korupcije. Ne može Vuk Jeremić da bude protiv korupcije, pa kada on ne može da objasni odakle mu stotine miliona evra koje je dobio, zapravo milioni evra, da budem tačniji, koje je dobio od onog Kineza koji je osuđen u Americi. Kako on da bude protiv korupcije? Ne može Boško Obradović da bude protiv korupcije kada je on puki izvršilac Đilasove volje, Đilasovih naredbi. Kako Đilas okom, Bole skokom. Kako ti ljudi da budu protiv korupcije? Kako oni da podrže antikorupcijske zakone?

Pogledajte, molim vas, samo ovu histeriju koja se poslednjih dana vodi protiv patrijarha Irineja i Srpske pravoslavne crkve. Sada im smeta i Irinej i Srpska pravoslavna crkva i vladike. Svi im smetaju. Ima tih medija koji su u stanju da najmonstruoznije stvari ovih dana iznose protiv pojedinih vladika i patrijarha. Samo zato što se patrijarh sastao sa Vučićem i samo zato što je dao izjavu da se Vučić junački bori i za državu i za narod i za Kosovo. To je jedini greh patrijarha i zato je on danas njihova meta. Sa takvim ljudima imamo posla. Pitam se šta je sledeće? Hoće li i patrijarha da proglase za bota, za sendvičara? Da li je to sledeće što nas čeka od Saveza za Srbiju?

Želeo bih da, iz svih razloga koje sam naveo, pozovem sve narodne poslanike da podrže ove predloge zakona, od svega onoga što smo danas čuli ali i sve ostale napore Vlade Srbije i predsednika da od Srbije napravimo pristojnu i uređenu zemlju. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima Tanja Tomašević Damjanović. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, današnji predlozi zakona pokazuju, pre svega, odlučnost države da pobedi najteže oblike kriminala i korupcije.

Kada su u pitanju izmene Krivičnog zakonika, cilj izmena jeste revidiranje sankcija za najteža krivična dela. Najvažnija izmena je svakako uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela.

Inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“ za uvođenjem doživotne kazne zatvora, podržalo je svojim potpisima 158.000 građana Republike Srbije. Kazna doživotnog zatvora propisane za krivična dela kao što su teško ubistvo, silovanje koje za posledicu ima smrt, obljuba nad detetom i nemoćnim licem sa smrtnom posledicom kao i za krivično delo obljuba zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom.

Izmene se uvode zbog blage kaznene politike jer sudovi za teška krivična dela izriču i uslovne osude ili kazne na nivou zakonskog minimuma. Još jedna značajna novina jeste i oštrija kaznena politika za povratnike. Analizom pravnosnažnih presuda iz cele Srbije, gde su žrtve i silovanja i ubistava, bila maloletna lica utvrđeno je da su 80% tih predmeta izvršioci bili povratnici, oni koji su upravo ranije već bili osuđeni i izdržali kazne za ubistvo ili silovanje. Cilj oštrije kaznene politike jeste da deluje preventivno na moguće učinioce krivičnih dela i da se za najteža krivična dela izriče odgovarajuće kazne zatvora.

Treba napomenuti da su, kada je u pitanju kazna doživotnog zatvora predviđena i određena ograničenja u njenom propisivanju i izricanju i ta ograničenja su ostala ista kao i kod kazne zatvora od 30 do 40 godina. Ona se može propisati samo za najteža krivična dela i najteže oblike krivičnih dela i uvek alternativno uz kaznu zatvora. Zadržana je i zabrana njenog izricanja licima koja u vreme izvršenja krivičnog dela nisu navršila 21 godinu života.

Osim toga, predviđena je i zabrana izricanja kazne doživotnog zatvora u slučajevima kada postoji neki od zakonskih osnova za ublažavanje kazne ili za oslobođenje od kazne. Prekoračenje granica nužne odbrane, pokušaj, bitno smanjena uračunljivost, dobrovoljni odustanak.

Predviđeno je da se lica osuđena na kaznu doživotnog zatvora može uslovno otpustiti nakon izdržanih 27 godina zatvora, osim kada su u pitanju krivična dela određena inicijativom Fondacije „Tijana Jurić“.

Ovakvo rešenje jeste u skladu sa intencijom uvođenja kazne doživotnog zatvora koja po svojoj prirodi teži od kazne zatvora od 30 do 40 godina. Jedan od razloga za donošenje izmena i dopuna Krivičnog zakonika jeste i rezultat potrebe za potpunim usaglašavanjem domaćeg krivičnog zakonodavstva sa preporukom međuvladinog tela koje postavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika postigla bi se potpuna usaglašenost sa najvišim međunarodnim standardima koji se odnose na sprečavanje finansiranje terorizma, što je od nesumnjivog značaja za unapređenje položaja Republike Srbije u međunarodnim telima u toj oblasti.

Zbog svega ovog navedenom kao i zbog toga kao što sam i na početku rekla, što ovi zakoni pokazuju spremnost države da se bori i pobedi najteže oblike kriminala i korupcije SNS će u danu za glasanje podržati sve ove predloge zakona. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Žarko Mićin.

Zahvaljujem se poštovana predsednice Narodne skupštine.

Poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram da kažem da mi je zaista žao što danas ne vidim nijednog od kolega iz opozicije, mora da im je neko naredio da ne dođu čim nisu došli da raspravljaju o ovako važnim predlozima zakona. To je zaista nešto što ne treba da se dešava.

Mislim da će im 160.000 građana Srbije koji su podržali ovaj zakonske predloge sigurno će ih kazniti, sledeći izbori će pokazati šta misle o takvom njihovom potezu. Kao što je i predsednik Aleksandar Vučić u januaru ove godine najavio, danas su pred nama predlozi vrlo važnih zakona koji regulišu krivično pravnu materiju i predstavljaju jasan dokaza da se ova Vlada beskompromisno bori protiv kriminala i korupcije.

Vlada Republike Srbije poslušala je glas 160.000 građana Srbije koji su u fondaciji „Tijana Jurić“ predložili ovakav zakon i prethodnih meseci smo mogli da čujemo mnogo različitih mišljenja o opravdanosti uvođenja doživotne kazne zatvora.

Mislim da bi trebali da uporedimo i da vidimo kako to izgleda u drugim zemljama. Pred sobom imam mapu na kojoj se jasno vidi da je faktički najveći deo Evrope uveo kaznu doživotnog zakona. Dakle, sve ovo što je tamno, to su zemlje Evrope koje su uvele kaznu doživotnog zakona sa izuzetkom, dakle, Srbije, Hrvatske, Bosne, Portugala, Španije, Islanda i Norveške. Zašto? Namerno sam spomenuo Norvešku, a navešću vam to kao negativan primer. U Norveškoj maksimalna kazna zatvora koja se može propisati je za najteža krivična dela je 21 godinu. Sada imamo jednu osobnu situaciju da je Anders Brejvik koji je ubio 70 ljudi na ostrvu, pre nekoliko godina, osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 21 godinu. On će izaći kao stariji čovek ali sam siguran, ne mogu da kažem da se siguran, ali mislim da će možda ponovo izvršiti ta krivična dela. Nije pokazao ni trunku kajanja, a to smo mogli da vidimo na suđenjima na kojima je bio.

Upravo cilj nam je da uvođenjem ovakvih rešenja u ovaj zakon, sprečimo takve stvari. Kakav mi predlog imamo u ovom zakonu? Predlog je da uvedemo doživotnu kaznu zatvora umesto kazne od 40 godina zatvora za sva najteža krivična dela za koja je ona trenutno propisana s tim da postoji mogućnost uslovnog otpusta nakon 27 godina izdržanih kazni zatvora i to je vrlo slično sadašnjem zakonskom rešenju zato što sada iako je neko osuđen na 40 godina zatvora po sadašnjem zakonskom rešenju on bi mogao tražiti uslovni otpust nakon 26 godina i osam meseci. Ono što je važno da uslovni otpust može tražiti samo onaj osuđenik koji se dobro vladao u toku izdržavanja kazne i nije imao izrečeno više od dve disciplinski mere.

Najvažnija novina koju uvodimo u ovaj zakon je izricanje kazne doživotnog zatvora učinioca najtežih krivičnih dela bez mogućnosti uslovnog otpusta i ovo je na inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“. Dakle, ovakva kazna će se izricati učiniocima najtežih krivičnih dela kao što su ubistvo, silovanje, obljuba nada detetom i nemoćnim licem sa smrtnim ishodom. Svakako pozdravljam uvođenje ovakve sankcije jer će ona potpuno ovakve ljude odstraniti iz društva i onemogućiti da ikada više učine takva grozna krivična dela.

Važno je što u Predlogu stoji da krivična dela za koje se propisuje doživotna kazna zatvora ne mogu da zastare. Dakle, niko neće moći da izbegne krivičnu odgovornost za ova najteža krivična dela time što će mu, faktički, nastupiti zastarelost.

Važno je i što uvodimo zaštitni mehanizam provere deset godina u periodu uslovnog otpusta i u koliko neko ponovo učini krivično delo, za koje se može propisati kazna zatvora iznad jedne godine, dakle taj će biti vraćen na ponovno izdržavanje kazne doživotnog zatvora i više nikada neće moći da učini novo krivično delo.

Ono što moram da istaknem je da kazna doživotnog zatvora nije dovoljna da preventivno deluje na one koji bi da učine krivično delo. Praksa je pokazala da efikasno otkrivanje i sprečavanje kriminaliteta od strane policije i strane službi bezbednosti najbolje deluje na potencijalne kriminalce da odustanu od vršenja krivičnih dela. Zato pozdravljam činjenicu da je od početka godine samo u jednoj akciji, u jednom danu uhapšeno preko 150 lica iz kriminalnog miljea i da smo pokazali jasno da ni partijska knjižica vladajuće stranke ne može da zaštiti onoga koji učinio krivično delo.

Ono što, ja kao advokat pozdravljam, kao značajnu novinu u Predlogu izmena Krivičnog zakonika je uvođenje krivičnog dela napad na advokata. Nažalost, svedoci smo da se zadnjih 10 godina desilo preko 50 napada na advokate, moje kolege su tukli, na moje kolege su sipali kiselinu, moje kolege su nažalost i ubijali i ne samo to, uništavali su im imovinu.

Hvala Bogu, ovo je dobar početak da tome stanemo na put i kada usvojimo ove izmene zakona, onaj ko napadne advokata ili člana njegove porodice biće osuđen na kaznu, odnosno može biti osuđen na kaznu zatvora. U koliko mu nanese laku ili tešku telesnu povredu, dakle sve će se strožije kažnjavati takva dela. Ono što je vrlo važno, u koliko advokatu ošteti i imovinu, isto tako može mu biti određena kazna zatvora.

Važno je da ovim predlogom definisano da ovo krivično delo postoji samo ako je učinjeno, u odnosu na advokata u vršenju njegovog advokatskog posla i time ćemo izbeći moguće zloupotrebe. Dakle, pozdravljam ove izmene i uvođenje krivičnog dela napad na advokata, ali to je samo početak borbe.

Najvažnije je da policija i tužilaštvo budu što efikasniji u procesuiranju ovakvih krivičnih dela i naravno da pronađemo sve one napadače koji su do sada napadali advokate, jer samo tako možemo poslati jasnu poruku da napadi na advokata ne smeju proći nekažnjeno.

Pozivam vas da svi podržimo ove predloge zakona, jer su izuzetno važni za budućnost naše dece. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandra Maletić.Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Uvažena gospođo Kuburović, kolege poslanici, zaista mi je veliko zadovoljstvo da imamo prilike da u parlamentu raspravljamo o predloženim izmenama zakona i novim zakonima, koji su uvedeni ovim setom pravosudnih zakona.

Na početku moram, zaista da istaknem i nekoliko mojih kolega je to napomenulo u prethodnom obraćanju da je pomalo poražavajuća činjenica da jedan deo opozicije, poslanici bivšeg režima, danas ne učestvuju u raspravi ove veoma bitne teme, a i teme koje su oni zapravo i podržavali i potpisivali različite inicijative, kao što je i gospođa Kuburović rekla, sad se susrećemo sa situacijom da se predlažu amandmani koji poništavaju na neki način inicijativu koju su već potpisali ranije.

Zato je veoma nekolegijalno, da budem ovako fino rečeno, da pojedini poslanici opozicije prozivaju poslanike koji učestvuju u diskusiji juče i danas, da koriste temu izmena Krivičnog zakonika, pogotovo aludirajući na deo koji se odnosi, takozvani „Tijanin zakon“, da se korist u svrhe promocije. To nije istina, jer mi smo svedoci upravo ovi poslanici koji danas sede u parlamentu, da smo juče i danas i poslanici pozicije i dela opozicije koji učestvuju u radu parlamenta, diskutovali, imali različita mišljenja, možda po pitanju nekih zakonskih predloga koji se nalaze pred nama. Ali, zaista niko nije koristio, pogotovo ne deo Krivičnog zakonika u promociju svojih političkih stranaka ili bilo čega drugog.

Ovde smo mogli da čujemo i neka lična zapažanja, zašto poslanici podržavaju uvođenje doživotne kazne, bez mogućnosti uslovnog otpusta. Imali smo poslanike koji su protiv ovakvih mera, koje se predlažu, ali svi imaju neke argumente zašto jesu za i protiv.

Moram da napomenem odmah na početku da ću ja podržati predložen set pravosudnih zakona i da meru doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta podržavam kada imamo u vidu da se, pre svega, u ovom zakonskom rešenju misli na veoma teška krivična dela.

Znači, ova mera se ne odnosi na sva dela, već na najteža krivična dela za koja, zaista, neki možda mogu da imaju dileme, ja nemam. Zaista podržavam ovakav predlog koji se nalazi pred nama.

Kada govorimo o ljudskim pravima, to je zaista tema koja može da bude osetljiva i jeste osetljiva, sama tematika jeste i pitanje granice gde počinju i gde se završavaju ljudska prava kada govorimo o najtežim krivičnim delima, ali mi ne treba da imamo ovde dilemu, jer posao svake države i društva, pre svega jeste da omogući svakom građaninu da živi dostojanstveno i da ima pravo na život.

Upravo, ovim zakonskim rešenjem će biti omogućeno da deci, trudnicama i osobama koja je ta zaštita veoma neophodna i koja su najosetljiviji deo društva, zapravo dobiju, ne samo podršku države, već čitavog društva i to je naša obaveza kao građanina, poslanika koji ovde predstavljamo građanima, da podržimo jedno zakonsko rešenje.

Da li je doživotna kazna bez uslovnog otpusta opravdana ili ne? Već sam napomenula, da po meni ona jeste opravdana i da postoji razlog zašto ona treba da bude uvedena, ona ja prava mera spram težine zločina na kojem se ona odnosi u ovom zakonu.

Ono što je još veoma važno i što možemo da kažemo, jeste da ne treba da se površno pozivamo u svojim raspravama na ljudska prava. Naravno da se našim Ustavom garantuju ustavna prava građanima Srbije i to niko ne spori, ali ovde govorimo, zaista o jednom teškom krivičnom delu za koje mora da postoji neka proporcijalna mera kazne.

Naravno da ljudima koji su izgubili roditelje, koji su izgubili svoju decu i koji su pokretači ovakve inicijative, pitanje se postavlja, da li postoji prava kazna koja može njima da nadomesti ono što su oni pružili u svom životu? Ova kazna treba da omogući da neko drugo dete ne bude napadnuto ili ne daj Bože, ubijeno na način na koji je su to pojedina deca i doživela.

Ja ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon i mislim da svi poslanici treba da podrže ove izmene zakona i da je to naša, pre svega ljudska obaveza. Zahvaljujem.