Hvala, kolega Šešelj.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospodine Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo, ta koruptivna bivša vlast, zaboravio sam Borka Stefanovića, ovaj što maše nekom košuljom.

Kada su mene pred predsedničke izbore, početkom januara, negde iza Božića, posle jedne misije gde sam ovako nastupao - ja tvrdim da će mene oni, ne daj Bože da dođu nasilno na vlast, ono što prete streljanjem i vešanjem, kod mene neće biti dileme, ima da me obese jedno 10 puta, a na streljanje će da čekaju kao, na primer, kada se otvarao „Delez“. Ima da čekaju svi da me streljaju po jednom.

Evo, gospodin Martinović se nešto mršti. To je bolno samo prvi put, tako da bolje da me zbog vernosti države streljaju, nego da me zbog korupcije časte i zbog izdaje države da me časte. Bolje da me zbog vernosti države i streljaju tih nekoliko stotina puta.

Dakle, oni to nama stalno obećavaju. Valjda svaka koruptivna vlast u njihovo vreme je gledala da se snađe kako zna i ume da se očuva, korupcijom. Dakle, 127 poslanika, idemo malo korupcije. Korupcije malo prema onome iz Sandžaka, kako se zvao. On se nešto malo buni, pa oni njemu malo novca itd. Vladalo se na 127.

I, zaboravim ja Borka Stefanovića. Mene su prebili početkom januara i onda su u Dnevniku objavili kako smo novinar Sarapa, koji je tada bio novinar u Studiju B, kako da kažem, naklonjen malo Đilasu, malo, malo. Dakle, naklonjen Đilasu. Prebili su njega i mene posle emisije zato što sam vrcavo govorio o reketima Borisa Tadića.

Naime, ja sam u toj emisiji rekao da su Boris Tadić i njegova ekipa vrhunski teniseri - nemaju lopticu, ali često lupaju reket. Posle te emisije, odabrano društvo, koje je malo pre toga poskidalo uniforme, prebilo je mene i Sarapu. Oni su iza toga objavili kako smo, eto, mi pod uticajem alkohola napali grupu mladića i nikada nismo znali, ni saznali šta je ta grupa mladića bila, da li je to bila grupa iz DS, da li je to bila grupa pridružena Tadićevom obezbeđenju, nebitno.

Predsedničkog kandidata u demokratskom društvu prebiti nekoliko dana pred izbore, pred prvi izborni krug. Dakle, tu sam, naravno, govorio o Kosovu i o mogućim nagodbama koje je Boris Tadić, na kraju smo iz Vikiliksa depeša to i videli. Ali, kada je neko lupio čvrgu, a ja se ne slažem sa nasiljem, niti sam zato da se bilo ko kažnjava nasilnim metodama, onda je Borko Stefanović, veliki Đilasov levičar, ali takođe sklon - leva ruka desni džep, to ću i objasniti kako, onda je nastala prava uzbuna i, navodno, oni su sada u protestima. Počeli protest od toga i došli su do belih šatora tamo u Pionirskom parku.

Borko Stefanović nije bio borac protiv režima Slobodana Miloševića kao što sebe predstavlja. Nije bio ni Vuk Jeremić. To je naftaška porodica. To je porodica koja je krala i Slobodana Miloševića. Dakle, otac Vuka Jeremića je bio direktor „Jugopetrola“ i javno se priča da je njegova funkcija kod Borisa Tadića proistekla iz brze korupcije posle promena 5. oktobra, gde je otac Vuka Jeremića, Miško Jeremić, na brzinu ponudio određene tentijeme gospodinu Tadiću i tako je Vuk Jeremić postao savetnik za svašta.

Kako je Boris Tadić kretao iz Ministarstva telekomunikacija u odbranu, pa na mesto predsednika, tako se za njim kretao i trag kao za pužem kad ide onaj mokar, sluzav trag, tako je i Vuk Jeremić išao za Borisom Tadićem. Na koju funkciju ovaj, on se pridruži i tako su verovatno došli korupcijom koja je naftaške prirode.

Ali, kakve to veze ima sa Borkom Stefanovićem, velikim borcem i navodnim otporašem? Pa, i onaj Saša Janković je gledao promene sa prozora JUL-a, ali oni hoće da kažu da su bili veliki borci protiv Miloševića, o kome ja sada neću ništa da kažem, jer sve što sam imao da kažem ja sam mu rekao dok je bio živ, a oni tek kada je postao pokojnik, kada više nije mogao da se brani…

Vreme.

Sačekajte.

Borko Stefanović je sin Vasilija Stefanovića, koji je bio jedan od direktora NIS i zato je Borko Stefanović bio pregovarač sa Rusima i zato je NIS, po meni, otišao po niskoj ceni. Mi taj ugovor svakako nećemo dirati, ali takođe stric Borka Stefanovića je radio, Mirko Stefanović, visokorangirani diplomata u režimu Slobodana Miloševića i zato oni nisu nikakvi borci protiv Miloševića bili. Oni su bili borci koji su puni svoj kapacitet koruptivni stekli tek kada je Milošević bio oboren, kada su se lično i personalno domogli i nafte i vlasti i spoljnih poslova. Hvala.

Hvala.
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, koleginice Radeta.

Da, interesantan amandman, odnosno član i u sklopu cele ove priče za obrazloženje, radi se o plati direktora i zamenika direktora ove agencije.

Predvideli ste da direktor ima platu u visini osnovne plate sudije Ustavnog suda. Sada vi zamislite odgovornost sudije Ustavnog suda, angažovanje sudije Ustavnog suda, rad sudije Ustavnog suda i ovog nekog direktora Agencije. To, jednostavno, ne može da se upoređuje.

Ali, nije samo to. Mi smo predložili da se briše, a vi ćete to ostaviti - direktoru i zamenika direktora može se uvećati plata do 20% na osnovu odluke veća Agencije. Ovo stvarno nije normalno.

Na osnovu čega? Kako će procenjivati to veće? Na osnovu čega će da poveća platu za 20%? Šta će on to da radi, taj direktor Agencije, više nekog meseca da bi dobio 20% veću platu od sudije Ustavnog suda?

Ovo je stvarno karikiranje ozbiljnog sistema i nemojte to da radite. Lepo vam je i vaš kolega iz vlasti rekao da treba prekinuti sa ovim agencijama i sa ovim stvarno budalaštinama koje ste vi nasledili, ali nekako ih uporno tetošite i čuvate.

Ja se sećam kada je formirana ta agencija i to je, ja mislim 2010. godine je bilo, i Arsić je bio na tom sastanku, zato sam htela da ga podsetim, sastanak u Agenciji je držao, zvali su predstavnike svih političkih partija, i sada mi mislimo tamo ćemo čuti nešto, Agencija se napravila, sad ćemo da vidimo. I tamo nas sačekao onaj sa maramčetom, sa prslukom, onaj što voli da se slika po parkovima kad daje izjave. Kako ne znate, Zoran Stoiljković. Tada je bio profesor na fakultetu, asistent, onda je slagao u svojoj biografiji, napisao profesor. Eto, kakav čovek. I sad je asistent. Pa je onda on bio u tom upravnom odboru, kako se tad zvalo, te Agencije za borbu protiv korupcije. U međuvremenu je postao nekakav sindikalac, poznat po tome kako se sam hvali da je aktivan u organizacijama civilnog društva. I kako neko ko je takav, sa takvom biografijom, može biti u upravnom odboru Agencije, tada kad je bio? To sam se pitala i kad sam odlazila na taj sastanak, ali rekoh hajde da vidimo.

Tamo smo mi zaista onako neprijatno bili iznenađeni koliko tamo niko ništa nije znao od onoga što se očekivalo od te Agencije. Ja se dobro sećam jednog pitanja koje sam tada postavila, na koje mi je taj Zoran Stoiljković rekao da je pitanje odlično, ali da on nažalost ne zna odgovor. Verujte, evo, Arsić bio.

Pričali su o tome kako se, kad se otvara, Zakon o političkim strankama je bio u pitanju, pa kad se otvori onaj izborni račun, namenski, i sad taj račun treba da se zatvori u roku od 30 dana posle izbora i ostanu neki dugovi, u smislu da neko ne pošalje na vreme fakturu za prevoz, za neke emisije, neki električar Bošku Obradoviću na primer itd. I sad pitamo mi, evo, dobili smo tu fakturu, račun smo ugasili u skladu sa zakonom. Mi sa redovnog računa ne smemo finansirati izborne aktivnosti. Ovo je izborna aktivnost.

Kako mi da rešimo taj problem? Kako? On kaže – hm, kaže, da razmislim, ali bukvalno ovako kaže – gospođo Radeta, dobro vam je pitanje, ali stvarno nemam odgovor. E, i njemu treba zato valjda povećati 20% platu na onu koja je već bila onoliko velika. Tada je prvi direktor Agencije bila ta Zorana Marković, koja je, zamislite, razrešena zato što je ukrala dnevnica negde 2.100 ne znam koliko evra, dnevnica na put u inostranstvo. Prvo pitanje - šta će ona u inostranstvu ako nije na godišnjem odmoru? Šta će ona u inostranstvu? Kakva ona to iskustva razmenjuje, sa kim? Stvarno neverovatno. Pa, onda država dodeli stan Agenciji, da tamo nekom reše stambeno pitanje, i ona ne pitajući nikoga uzme stan sebi. I to je neko ko je bio na čelu te Agencije.

Zašto se sve ovo dešava? Zato što je licemerno da se piše i u ovom zakonu, i u svakim sličnim zakonima, da direktor Agencije ne može biti član neke stranke, a mene neka neko ubedi da postoji neka stranka koja će na čelo ovog ili bilo kog drugog organa staviti nekoga ko nije njen član. To treba da se kaže. Ne može biti istovremeno javni funkcioner i funkcioner stranke, ali da bude član stranke. Šta, nego će da stavi članstvo u zamrzivač, kako se to sad popularno kaže? To je licemerno i to dovodi do ovakvih apsurdnih situacija.

Sadašnji direktor Agencije je član SNS. Kao takav je bio član radnog tela RIK ili tako nešto. I neka je, nama to ne smeta, vi ste dobili većinu na poslednjim izborima i vi treba da popunite sva takva mesta. A zbog priče da je to nestranačka ličnost, onda se tim bave, pa onda kroz to svim političarima neki transparentnost, KRIK, BIRN, ne znam ni ja kako se sve zovu.

Dakle, nemojte da budete licemerni, nego kažite - jeste član SNS, ali je on po tom i tom ispunio uslov i zato je tu.

Dakle, vi ste takođe prihvatili ono, mislim da je to iz vremena Vlade Vojislava Koštunice uvedeno, od državnih sekretara pa dalje, da bi oni kad, proračunali su – aha, posle četiri godine mi ako ne budemo vlast, neka na bitnim funkcijama ostanu naši ljudi, pa su onda državnim sekretarima oročili na pet godina mandat, pa onda ovim tzv. nezavisnim telima, koja inače ništa ne znače. Jedino od tih nezavisnih tela koje ima nekog smisla zaista jeste DRI, institucija koja nešto konkretno radi. A, šta će ovaj da radi? Ništa. Šta će da radi taj Poverenik za zaštitu ravnopravnosti? Gospođa se našminka, obuče lepo i dođe, pozove novinare, da bi ona rekla šta je moralno, šta je kulturno, šta je vaspitano, šta nije vaspitano. A ko je nju odredio, po kojim kriterijumima je ono što je njoj dobro vaspitanje, mora biti i meni ili nekom drugom?

Dakle, potpuna besmislica, ništa ljudi ne rade, dobijaju, primaju ozbiljne plate, umesto da se ovim poslovima bave pravi državni, nadležni državni organi i da onda znamo i ko za šta odgovara i ko šta treba da radi. Ovo je samo onako mlaćenje prazne slame. Izvinite, ali nikako drugačije ovo ne može da se nazove.

Hvala.
Reč ima ministar pravde gospođa Kuburović.

Zahvaljujem.
Malo pojašnjenje u vezi dnevnice i šta direktor, tadašnji direktor Agencije radi u inostranstvu. I sada i tada direktor Agencije za borbu protiv korupcije je predstavnik Republike Srbije u telu Saveta Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije GREKO i upravo te dnevnice su bile davane od strane Saveta Evrope za učestvovanje na sednicama GREKO, a istovremeno su se naplaćivale i dnevnice iz državnog budžeta. To je bio razlog zašto se pokrenuo postupak. I upravo je GREKO telo koje nadzire i daje preporuke u kom smeru treba da se menjaju određene normativne aktivnosti, tako da je i u skladu sa preporukama GREKO izmenjen i ovaj Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno Zakon o sprečavanju korupcije.
Kada govorite o načinu izbora i direktora i članova odbora, ukoliko pogledate sadašnje rešenje, kako se biraju članovi odbora, apsolutno ne postoji nikakva procedura, nikakvi kriterijumi na osnovu čega neko postane član. Imate nekoliko institucija koje predlažu svoje kandidate. Neke od tih institucija, odnosno udruženja već godinama kandidate i ne predlažu, tako da taj odbor i dan danas nije kompletan posle nekoliko godina. Zato smatram da je dobro rešenje koje smo predložili, da upravo Narodna skupština bude ta koja će da bira i direktora i članove budućeg veća i da ih bira nakon sprovedenog konkursa koji će biti vrlo transparentan i javan, a koji će se sastojati i od testiranja i stručnosti kandidata i provere njihovog integriteta, tako da najbolji kandidati, odnosno kandidati koji dobiju najveći broj bodova će od strane Ministarstva pravde biti prosleđeni Narodnoj skupštini, koja će upravo moći o njima ovde da raspravlja. Mislim da na taj način i povećavamo i profesionalizaciju i odgovornost budućih i direktora i članova veća koji treba da budu birani.

Hvala.
Pravo na repliku, Vjerica Radeta. Izvolite.

Razumele smo se mi i ničeg nema suštinski različitog od ovoga što ja kažem i ovog što ste vi rekli. Ali, samo, naš pristup, dakle, vi ste sada objasnili na koji način, rekli ste da će se na drugi način, niste objašnjavali, stoji ovde u predlogu kako će se birati direktori, članovi itd, ali mi vam samo kažemo da ne smete podlegati tom nekom, ne znam koji izraz da upotrebim, tim nekim pritiscima svih tih, ne znam više kako se zovu.

Ko se sve ne bavi državom, ko se sve ne bavi nadležnim organima, ko sve sedi ne daje za pravo da komentariše rad ovog organa, rad onog organa, a sve to sa ciljem da se u suštini podriva pravna država, sa tim ciljem se to radi. Zato se treba suprotstaviti na taj način. Neka oni pišu šta god hoće. Šta piše taj Birn, Krik, šta ja znam? Neka pišu šta god hoće.

Znate li šta oni rade? Znate li kako oni ispituju, proveravaju rad ove agencije? Potpredsednik Marinković je to doživeo, ja sam doživela. Komšija iz zgrade, ja dolazim, on kaže – komšinice, samo da vam kažem, dolazio, rekao mi je on ime. Ko je taj? Da pita da li mi u komšiluku znamo šta vi imate od imovine. Ko je taj? Kaže – rekao je da je iz Krika. Zamislite vi i on na taj način proverava, tada su pisali o imovinu potpredsednika itd. Nemam nikakav problem sa tim, niti su mogli u komšiluku šta da saznaju, ali govorim da mi njima na neki način ovakvim zakonima kažemo – evo izvolite, radite, proveravajte, jer ovo je transparentno, ovo treba da se zna itd. Neka se zna, ali nema taj način. Neka se zna, neka tamo postoji neki registar, neka taj neko ko vodi računa o tome proverava. Nije baš pristojno da svako može da ima uvid u tekući račun, žiro račun nekog javnog funkcionera. To nije bezbedno. Ne može biti sve na izvolte.

Nemojte da se krijete kod izbora i ovog direktora i ostalih. Nemojte da se krijete da bi nekome takvom udovoljili iza toga da je taj neko nestranačka ličnost. Morate vi koji ste vlast imati petlju da kažete – mi smo vlast, narod je birao, sa toliko procenata ovu skupštinsku većinu, mi smo odgovorni za sve pa i za ovo i zato što smo odgovorni Sikimić je član SNS. Šta je tu problem? Ne, nego vi kažete da je on nestranačka ličnost i onda oni kažu da je on bio u RIK. On je bio u radnom telu i na taj način se loše piše o tom čoveku, a možda ne zaslužuje da se o njemu loše piše. Ne govorim sada o njemu. On je samo primer.

Samo još dve rečenice da vam kažem. Na šta se još svodi rad ove agencije? Između ostalog, i o tome pišu novine, kaže, narodni poslanik ili neki direktor, nije bitno, uglavnom narodni poslanici su ovako na meti, jer kažu svi u javnosti da narodni poslanici imaju dve, tri hiljade, ne znam ni ja koliku platu, valjda misle pola sale ili ne znam, a računaju kao za jednog, i onda kaže – narodni poslanik nije na vreme prijavio, prodao je onaj automobil star 15 godina, kupio novi star 12 godina, obogatio se. To je tema na osnovu izveštaja Agencije. To je tema tih takvih medija koje neko finansira da bi loše pisali o svemu što ima veze sa državom, sa državnim organima i državnim institucijama.

Još nešto, borba protiv korupcije, znate li kada će biti u našim uslovima moguća? Kada se u Krivičnom zakoniku promeni, kada ne bude na isti način odgovarao onaj koji daje mito i onaj ko prima mito. Onaj ko daje mito često je ucenjen, prisiljen, u pitanju je zdravlje člana porodice, ne znam koja ga muka natera. Ne može pet godina dete da mu se zaposli, a čuo je tamo da ako daš komšiji 2.000 maraka zaposliće ga, 2.000 evra, on će da ih da. Ne može na isti način da odgovara taj koga je muka naterala, kao onaj koji je mito primio. Ovo nije mito onog tipa koji je ozbiljna korupcija, a kada neko kaže – evo ti pola miliona evra da bih ja dobio neki objekat koji vredi tri miliona. To je nešto drugo, ali govorim o ovim, da kažem, sitnim stvarima koje bi trebalo da budu tema ovog zakona. Hvala.