Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi poslanici skupštinske većine su nekako zamaglili suštinu ovog predloga i malo kom je maltene ostalo u sećanju da mi zapravo govorimo o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Ovaj predlog i inače Krivični zakonik ne može se raspravljati ni demagoški, ni populistički, ni sa nekakvim izlivima emocija itd, a ovde se pokušalo upravo na taj način ceo ovaj zakon i sve ove izmene svesti samo na Fondaciju „Jurić“, na 158.000 prikupljenih glasova da ovaj zakon dođe na dnevni red, a to nije suština.
Suština je da ovo nije Tijanin zakon, kao što pre nije bio ni Aleksin, ni Zojin, ni Marijin zakon. Jesu ti zakoni svi, odnosno te izmene inicirane tragedijama koje su se dešavale porodicama i zaista strašnim stvarima koje svako normalan mora da osudi i ne verujem da postoji neko ko se ne zgražava na takvim stvarima, ali ovo danas nije samo to. Ovo su danas izmene i dopune Krivičnog zakonika.
Mi iz SRS smo vam u načelnoj raspravi izneli neka naša suštinska pitanja i suštinske primedbe, između ostalog i na ovaj član 6. koji govori o uslovnom otpustu, koji ste vi predvideli za neka najteža krivična dela, mogućnost uslovnog otpusta posle 27 godina izdržane robije, a za neka krivična dela ste to apsolutno onemogućili.
Vi dobro znate da to nije dobro, da to tako ne može da bude, da svakom licu koje je osuđeno, kakav god monstrum da je bio u pitanju i koliko god mi kao ljudi kažemo strašno, monstruozno itd, kao pravnici pre svega, moramo da znamo da se osuđenom licu ne uskraćuju osnovna ljudska prava osim prava na slobodu kretanja, i to je nešto što moramo vrlo precizno i jasno da kažemo.
Da bismo skrenuli pažnju uopšte na ovo mi smo predložili ovaj amandman i rekli da uslovni otpust umesto 27 godina može da ide na 20 godina, može i na 30, o tome možemo da razgovaramo, ali je činjenica da ga mora biti.
Znate, vi ako osudite nekoga na doživotnu robiju potpuno s pravom i taj neko ako zna da nikada u životu više neće biti u prilici da zatraži da izađe na slobodu, ne znači izaći će ako zatraži, verovatno i neće, ali mora postojati prosto u čoveku taj tračak nade da će jednog dana, pa i za 30 godina, 20, 27, biti u prilici da nekoga zamoli da ga pusti na taj uslovni otpust. Ako toga nemamo, onda možemo od takvog zatvorenika očekivati niz krivičnih dela. On će ubiti i stražara i drugog zatvorenika, i ljude u poseti itd, zato što je on tu, pa je tu, i nikada više nema šanse da ne bude tu.
To je jedna od anomalija ovog zakona. Mi ćemo i dalje govoriti po našim amandmanima o svim našim primedbama.
Naravno, generalno ovaj zakon, zbog onoga što je predstavljeno kao suštinsko i stvarno zbog ovog člana, predviđa tu najstrožu doživotnu kaznu za monstruozna krivična dela nad maloletnom decom, nad trudnicama, nad starim i nemoćnim licima, bolesnim licima, moglo je ovo još da se proširi, gospođo Kuburović, i nadam se u sledećim izmenama i dopunama, koje brzo očekujemo, da ćete i to proširiti.
Dakle, ovo što je suština što vi predstavljate kao suštinu izmena i dopuna ovog zakona jeste dobro i jeste u redu, ali bi bilo dobro da ste se malo ozbiljnije pozabavili i našim amandmanima. Hvala.