Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2019.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/114-19

5. dan rada

20.05.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 17:00

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Vlahović.
Na član 26. amandman je podnela narodi poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27 amandman je podnela narodi poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč?
Jelena Žarić Kovačević, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

U ovoj iscrpnoj raspravi i u načelu i u pojedinostima govorili smo o predloženim rešenjima čija će primena sutradan imati višestruki značaj.

Na prvom mestu je naravno, pooštravanje kaznene politike na taj način što se granice koje sada važe pomeraju i u minimalnom i u maksimalnom iznosu. Akcenat je naravno stavljen na krivična dela sa elementom nasilja.

Ja bih se još jednom osvrnula na prihvaćene predloge od strane Fondacije Tijane Jurić, da bar po tim pitanjima budemo jedinstveni, oni koji bi sedeli ovde preko puta, ali nažalost, sede u parku ispod šatora, oni su odjednom rešili da te predloge ne podržavaju, upravo zbog politike i zbog svog licemerja i doveli su do toga da se o tim predlozima raspravlja koji nije upućen samo na struku.

U istoj toj emisiji o kojoj je kolega Martinović govorio, sam Jurić je rekao da je imao poziv od te tzv. opozicije, da umesto parole „1 od pet miliona“, istaknu parolu „doživotan zatvor“.

Dakle, oni su od samog početka želeli da ovu priču politizuju, da na taj način prikupe poene ne mareći mnogo za to koji je zapravo cilj izmena Krivičnog zakonika. A, danas na društvenim mrežama se na najružniji način oglašavaju upravo o tim predlozima Fondacije „Tijana Jurić“. Boško Obradović kaže – nije to taj zakon. Vladimir Gajić se ruga i kaže da je to sada Tijanin i Aleksandrov zakon. Naravno, misleći na Aleksandra Vučića. Vesna Pešić poziva poslanika da ne glasaju za ovaj zakon, jer su oko nas svakako svi psihopate. Nenad Konstantinović kaže – bićemo najgori u Evropi ako usvojimo ovaj zakon. Zoran Živković, Marinika Tepić, Aleksandra Jerkov, svi koji su potpisali nisu ovde da raspravljaju o zakonu i izjasnili su se da neće doći u parlament da podrže ovakve predloge za izmene Krivičnog zakonika.

Znači, oni su rešili da ne podrže ovaj Predlog zakona samo zato što ga je podržala SNS, samo zato što ga je Vlada Republike Srbije predložila iako mora postojati i formalan predlagač zakon. Nije u redu spočitavati narodnim poslanicima iz vladajuće većine niti SNS što stoji iza ovih predloga, jer mi smo ti koji smo otvoreno dali podršku ovom zakonu i nismo se predomislili iz političkih razloga. Ne koristimo mi Tijanin zakon za napade na opoziciju, već samo kažemo ono što je istina.

Ovi koji podržavaju šatro politiku su ti koji zloupotrebljavaju i ljudska prava i ovaj parlament. Ako to nešto znači, ponovo ću pozvati sve kolege i koleginice narodne poslanike da podržimo ovaj predlog zakona, a vi gospođo Kuburović svakako imate našu podršku. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Maja Gojković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, evo malo i ja da budem moderna. Videla sam da govorni što bojkotuju rad parlamenta, obavezno drže mobilni ispred sebe pa nešto čitaju, pa da ne kažu da sam neki političar iz prošlosti, nego da budem moderna.

U skladu sa ovim zakonom o kome raspravljamo i sa amandmanima koje je opozicija koja lažno bojkotuje rad, ne znam ni kakvu definiciju da stavim. Desetinama godina se bavim politikom i nikad nisam čula za bojkot jednog dela, jednog ćoška parlamenta Republike Srbije. Ili bojkotuješ ili ne bojkotuješ, ali ne znam tu definiciju, smisliću je kada budem neku nevladinu organizaciju osnovala kada odem u penziju.

Interesuje me jedan konkretan, ako može ministarka da nam da odgovor na pitanje, pošto ovde donosimo Zakon o borbi protiv korucpije. Korupcija obuhvata čitavo društvo, pretpostavljam da u zakonu postoje odredbe u kojima mogu da se pronađu i sudije. Ono što me zanima, da li aktivan sudija može da osnuje ili da bude član neke nevladine organizacije koju sponzoriše, daje donacije neko. Ne znam, da li neka domaća pravna lica, fizička lica ili recimo novac i donacije stižu iz, da se ne osete nešto pogođenim, Velika Britanija, SAD. Uvek mi neke velike države padaju na pamet, ali dobro, ako dolaze donacije recimo, iz Japana, Moldavije, ne znam ni ja odakle …

(Aleksandar Martinović: Iz Hong Konga.)

Iz Hong Konga, hvala kolega.

Da ne misle da je tema odakle dolaze donacije, nego upravo da li sudije aktivne bilo kog suda, recimo Apelacionog suda su u sukobu interesa i da li je to deo korupcije u našem društvu, da si ti sudija, dobijaš platu državnu, moraš da sudiš nezavisno, a sa druge strane, popodne ili uveče si poznati bloger, radiš u nekoj nevladinoj organizaciji, osnivač si ili si se samo učlanio i dobijaš donacije ovde, ko zna kod koga, možda od pravnih lica o kojima posle trebaš nešto da odlučuješ, od fizičkih lica ili donacije stranog porekla? Zar nije to jedan od oblika mogućnosti korupcije, uticaja na tog konkretnog sudiju kako da donosi odluke, kakve stavove prilikom donošenja presude da donese, ako mu je sponzor neko ko želi da presuda izgleda baš tako, da njegovo mišljenje o određenom predlogu zakona bude baš tako. To košta i onda moraš moje stavove onda da iznosiš.

Mislim da ste me razumeli, a ja mislim da je to jedna duboka, duboka, rak rana kojoj smo mi, na neki način, ne mislim na parlament, mislim na društvo, otvorili vrata da se na taj način pojavi korupcija, duboko prikrivena. Duboko prikrivena, pod plaštom – osnovao sam centar za istraživanje ovoga i onoga u pravosuđu i prepodne sam sudija, donosim odluke u Apelacionom sudu, recimo, Privrednom sudu, gde god, a uveče sam bloger, a malo kasnije u ponoć sam TV zvezda, a nešto kasnije vikendom, radim u nevladinoj organizaciji i za to dobijam velike honorare. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Gojković.
Reč ima ministar, Nela Kuburović. Izvolite.

Nela Kuburović

Zahvaljujem.
Vrlo zanimljivo pitanje, ali nažalost, kao pojedinac, ne mogu da dam odgovor, pitanje je i za etičke odbor, Visokog saveta sudstva i za Visoki savet sudstva, da utvrdi da li je to spojivo sa obavljanjem sudijske funkcije ili ne. Ali, svakako sve su to pitanja koja uskoro treba da parlament raspravi kada povedemo raspravu o tome da li treba da menjamo Ustav u delu koji se tiče položaja sudija, položaja javnih tužilaca i verujem da će i poslanici biti u prilici da iznesu svoje stavove o svemu tome. Naročito imajući u vidu da upravo pojedinci koje ste pominjali su protiv promene Ustava na način kako je to rekla Venecijanska komisija, na način kako je Vlada sačinila radnu verziju tog teksta, pa verovatno je to jedan od razloga što smatramo da sudija može da bude samo član strukovnog udruženja, može da bude član udruženja sudija, da tužilac može da bude član udruženja tužilaca, a pitanja drugih udruženja ostaju otvorena i tim treba da se bave nadležni organi koji treba da štite samostalnost i nezavisnost sudija.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Kuburović.
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana i član 29. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite kolega.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kad smo već kod korupcije, kako god se okrenem, gde god zavirim, ono Dragan Đilas. Dakle, ja pitam šta se dešava sa korupcijom u REM-u? To je Regulatorno telo za elektronske medije. To su gospodin Karadžić i ekipa.

Pitam ponovo – zašto ne dobijam odgovor da li „N1“ televizija registrovana u Republici Srbiji, odnosno u REM-u, kao elektronski mediji, kao davalac usluge, da li plaća naknadu za emitovanje kao i svi drugi domaći mediji?

Naime, za mene postoji osnovana sumnja da se radi o visokoj korupciji, zato što se tu obrću stotine miliona evra, da se radi o korupciji vezano za SBB, kablovskog operatera i 27 prekograničnih lažnih televizija, lažnih prekograničnih televizija, koje ne reemituju program iz inostranstva, nego ga emituju iz Srbije. Time su se kvalifikovali za piratski medij. REM je takve kanale trebao da isključi, da naredi kablovskom operateru da isključi takve kanale.

Povezanost kablovskog operatera i tih nazovi prekograničnih 27 kanala je neoboriva. Televizija „N1“ je najbolji dokaz za to. Nije registrovana u Srbiji. Za razliku od domaćih medija, ne plaća naknadu za emitovanje, emituje program iz Srbije, emituje reklame iz Srbije i time dodatno ugrožava medije u Srbiji.

Dakle, da li možemo sad, to je kao kad bih ja na zgradi osnovao televiziju i prikupio pare od reklame i kažem – ja sam prekogranična televizija. Sistem lažnih prekograničnih televizija i SBB je pomogao da od pretplate i reklama domaćih, SBB ispumpava novac, Dragan Đilas i Šolak u inostranstvu. Radi se o pretplati koja je mesečno 15 miliona evra. Za 12 meseci to je preko 150 miliona evra. Taj novac se preko lažnih prekograničnih kanala, koji nisu registrovani u Srbiji, a emituju protivzakonito, jer je Zakonom o elektronskim medijima to zabranjeno i Međunarodnom konvencijom i Saveta Evrope, zabranjeno je da prekogranični kanali emituju ili prekrajaju strane programe. Oni emituju programe iz Srbije, ne plaćaju naknadu, ali pretplatu iz SBB-a plaćajući prekograničnim kanalima naknadu, izbacuju iz zemlje i tako utaje porez i tako novac na crno izbace van Srbije i tako se bogate Šolak, tako se bogati Đilas i tako se bogati ekipa oko njega.

Mislim da to nije moglo da prođe bez REM-a i Karadžića, i zato mislim da REM pod hitno treba dopuniti i treba ispitati na koji način je došlo do ovog scenarija, na koji način je došlo do ove šeme, na koji način je došlo do ovih kombinacija, preko kojih gospoda stotine miliona evra godišnje ispumpavaju van ove zemlje? Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala kolega Rističeviću.
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite, kolega Jojiću.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Gospođo ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS uložio sam predloženi amandman, a u vezi sa ovom temom želeo bih da ukažem na sledeće.

Organizovani kriminal je, uz međunarodni terorizam, jedno od najvećih opasnosti po savremeno društvo i civilizaciju uopšte. Zato je borba protiv organizovanog kriminala jedno od centralnih pitanja na mnogobrojnim međunarodnim, a i domaćim forumima. U tom pogledu nema ničeg spornog, što ne bi ni trebalo da je sporno s obzirom na činjenično stanje.

S obzirom da smo jedna od retkih zemalja koje su formirale posebne državne organe za borbu protiv organizovanog kriminala, moja pitanja i moje ukazivanje bi se odnosile i ticale na praktičnu primenu odredaba vezanih za borbu protiv organizovanog kriminala.

S tim u vezi, postavljam pitanje, koliko građane Srbije košta borba protiv organizovanog kriminala, i to koliko iznose materijalni troškovi, koliko je ljudi angažovano u borbi protiv organizovanog kriminala ukupno, ko je sve u grupi onih koji po zakonu utvrđenom načinu primaju uvećani lični dohodak dva puta uvećano, pre svega u MUP-u, u tužilaštvu, za borbu protiv organizovanog kriminala, Specijalnom sudu, ustanovama za izdržavanje kazne zatvora pojedinačno do kog nivoa i zašto?

Sledeće moje pitanje, gospođo ministre, bilo bi kakvi su efekti rada ovih ljudi? Koliko je predmeta u poslednjih deset godina pravosnažno okončano u Specijalnom sudu? Koliko je po jednom sudiji, koliko je koštao građane Srbije svaki pravosnažno okončani predmet podeljen sa troškovima rada organa za borbu protiv organizovanog kriminala? Koliko je u budžet Republike Srbije uplaćena protivpravno pribavljena imovinska korist izvršenjem krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala? Koliko je, s obzirom na osnovni uslov za postojanje organizovanog kriminala, veza kriminalaca sa ljudima iz državne strukture sa ljudima iz vlasti, državnih činovnika, osuđeno za organizovani kriminal?

Postavlja se pitanje jedno, ko traži nezavisnost pravosuđa? Sudije su nezavisne u donošenju zakonite presude i zakonite odluke, a mi imamo tako organizovano pravosuđe da oni traže nezavisnost, ali da nemaju odgovornost.