Hvala, kolega Ljubiću.
Reč ima Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani članovi Vlade, poštovane kolege, poštovani građani Republike Srbije, nisam stanovnik glavnog grada, uostalom kao i mnogi u ovoj sali. Međutim, to svakako ne znači da mi je manje važan napredak našeg glavnog grada i naše prestonice u odnosu na one čiji je život i rad u potpunosti vezan za glavni grad.

Siguran sam, i to je danas opšte poznato, da je Beograd najvažnija tačka u Srbiji, jedno od najvažnijih mesta za svakog stanovnika Republike Srbije, ali siguran sam i da je svetionik i orijentir svakom našem državljaninu i svakom našem sunarodniku koji živi u okruženju i u Republici Srpskoj, i u Crnoj Gori, Makedoniji, a i šire, siguran sam. Sad i tu činjenicu ne treba nikada zaboraviti.

Napredak glavnog grada je svakako signal napretka i Republike Srbije, i našeg naroda, a i srpskog nacionalnog korpusa na Balkanu, u celini. Taj napredak je i evidentan i merljiv i vidljiv. Često je vidljiviji nama koji dolazimo iz nekih drugih lokalnih samouprava, nego samim ljudima koji žive i svakodnevno obavljaju svoje životne aktivnosti u Beogradu. Verujte mi da su razlike dosta evidentne. Razlike se odnose na broj kranova i broj gradilišta u Beogradu. Iz te razlike proizilaze sve druge razlike u odnosu na neki prethodni period, a koje nesumnjivo utiču na nivo kvaliteta života svakog čoveka u Beograda, pa na kraju krajeva i svakog čoveka, kao posledica života svakog čoveka u Republici Srbiji.

Taj nivo je teško bilo postići, naročito ako uzmete u obzir sve ono sa čim se susrela gradska vlast te 2014. godine kada je odgovornost za upravljanje Beogradom preuzela SNS u smislu nezaposlenosti, zaduženja grada, stanja javnih i javno-komunalnih preduzeća, stanja infrastrukture, započetih, nerealizovanih projekata itd. Svi ti projekti su, evo, vidimo, danas završeni, neki novi su započeti na radost svakog stanovnika Beograda i svakog stanovnika Republike Srbije.

Ono što je nama svima koji živimo van Beograda dosta važno u tome je da taj napredak Beograda i taj razvoj projekata u Beogradu nikako nije ostao, da kažem, bio senka svim ostalim projektima u Republici Srbiji. Istovremeno se ulagalo i razvijalo, ako ćete, i u Grdelici, i u Preljini, i u Ljigu, i u Subotici, i na Paliću. Na kraju krajeva, i tamo gde žive naši sunarodnici u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i ostalim zemljama u okruženju.

Šta je rezultat svega toga? Rezultat svega toga je svakako velika akcija koju podižu protivnici Srbije, jer sigurno da vam napredak Srbije i našeg korpusa u celini, na Balkanu nikada neće oprostiti. Rezultat su napadi na onoga ko je bio nosilac i inicijator tih i takvih projekata u Republici Srbiji, pre svega, predsednik države Aleksandar Vučić. Rezultat su napadi na njegovu porodicu, pri tome, ne birajući da li se radi o napadu na njegovu decu, majku, oca, brata, bilo koga. Rezultat su i bestijalni napadi na one male, da kažem, pod navodima, obične ljude. Nema običnih i neobičnih, ali da kažem ljude koji danas rade na gradilištima širom Beograda, a cilj je u suštini zaustaviti i predsednika države, zaustaviti i radove i projekte koji doprinose razvoju i Beograda i Republike Srbije.

Mi smo danas, mi poslanici SNS, toga duboko svesni, kao što su toga duboko svesni i svi građani u Republici Srbiji i budite sigurni poštovani ministre, i uvaženi članovi Vlade, da ćemo mi i dalje biti vaši saveznici na poslu unapređenja zakonske regulative u Republici Srbiji, pa i na poslu donošenja ovog zakona koji je danas pred nama, koji će nesumnjivo doprineti u budućnosti, kvalitetnijem i boljem životu Beograda i Beograđana. Ali, ne zaboravite kvalitetniom i boljem životu svakoga od nas, koji danas gledamo u Beograd, kao centar ove naše države Srbije i svih naših sunarodnika kojima je danas Beograd svetionik i orijentir, svih onih naših državljana i sunarodnika koji žive u okruženju.

S tim u vezi, eto, još jednom da vam kažem u danu za glasanje budite sigurni da ćemo mi podržati ovaj zakon i da ćemo imati sasvim dovoljnu većinu kako bi ovaj zakon bio prihvaćen u ovom uvaženom domu. Hvala vam.

Hvala, kolega Vujadinoviću.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, imamo veoma važan predlog zakona u načelnoj raspravi koji se odnosi na glavni grad i koji će unaprediti obavljanje poslova u Beogradu i u svim gradskim i prigradskim opštinama.

Ono što bih istakla iz ovog predloga zakona, jesu rešenja koja akcenat stavljaju na građane, jer je to zapravo najvažniji cilj donošenja zakona, ali i od velikog značaja je i za samu lokalnu samoupravu. U tom smislu, proširivanje nadležnosti gradskih opština je logičan predlog.

Naročito, bih pohvalila ideju o novim uslužnim centrima kako bi građani mogli da u naseljima gde žive obave poslove zbog kojih bi morali da idu u opštinu. I tu se, dakle, vidi razlika između vlasti u Beogradu do 2012. godine i posle 2012. godine, kada je odgovornost preuzela SNS. Što bi se reklo – bilo, ne povratilo se.

Ali, nažalost, mi danas imamo još jedan primer koji je aktuelan. Imamo primer jednog predsednika opštine čije je ponašanje i stupanje u javnosti u najmanju ruku problematično. Radi se o Marku Bastaću, predsedniku opštine Stari grad, redovno blokira radove na Trgu Republike, blokira i puteve, ništa nisam ni pogrešila.

Velika je to borba sa građevinskim i saobraćajnim znakovima, maltretiraju se ljudi koji tamo samo rade svoj posao, uništava se imovina grada. Ja sada njega pitam – šta će on da kaže građanima Beograda, zašto plaćaju štetu, zašto su oni dužni da plaćaju njegova divljanja? Ja ga pitam i šta će on reći svojim sugrađanima sa opštine Stari grad, ako zbog njegovih postupaka radovi budu usporeni, koje će biti njegovo opravdanje za to? Da li je to odgovorno ponašanje jednog predsednika opštine koji u radno vreme blokira radove, umesto da to vreme kvalitetno iskoristi, da pruži nešto građanima koji žive na teritoriji opštine Stari grad?

Što se tiče konkretnih rešenja iz ovog predloga, ja sam razgovarala sa svojim kolegama i koleginicama koji su iz Beograda i koji su me takođe uverili da što je najvažnije, ova rešenja su i praktično primenljiva, tako da će ovaj zakon imati moju podršku u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice Vukojičić.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu i ono što je nesumnjivo, to je da SNS u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Šta je razlog za podržavanje ovog zakona? Najpre, ono što je najznačajnije u Predlogu ovog zakona, to je decentralizacija, odnosno prenošenje nadležnosti sa grada na gradske opštine. Šta se na taj način postiže? Veća dostupnost i veća mogućnost da građani ostvare sva ona prava koja su važna za ostvarivanje njihovih svakodnevnih životnih potreba na teritoriji, odnosno gradu u kome oni žive.

Kako je to do sada bilo? Godine 2011. Statutom grada Beograda izvršena je potpuna centralizacija grada. Šta to suštinski znači? To suštinski znači da je izvršena potpuna centralizacija budžeta i punu kontrolu nad budžetom i kretanjem stanja u budžetu, kao i novcem imao je isključivo gradonačelnik Dragan Đilas.

Jedna od nadležnosti grada Beograda svakako jeste i podrška održivom razvoju stanovanja.

Ja ću sada navesti primer kako je to gradonačelnik nekadašnji u Beogradu, Dragan Đilas brinuo o stanovanju najosetljivije i najranjivije društvene grupe, a to su Romi. On je 239 romskih porodica raselio iz Beograda, stavljajući ih u autobuse na silu, a jedan deo romskih porodica, inače radi se o ukupno 1.000 članova romskih porodica, on ih je stavio u metalne kontejnere, u uslove koji su nedostojni čoveku.

Zamislite, pred kamerama je rekao – ja ne rešavam romsko pitanje, ja rešavam pitanje i zbilja, rešavao je lokacije za tajkune i za graditelje sa kojima je on bio u sprezi. Pre svega mislim na tajkuna Miškovića.

Dolaskom na vlast u Beograd, SNS je nastavila realizaciju jednog projekta koji je podržan od strane EU i za 237 romskih porodica obezbedila stanove i seoske kuće na opštini Palilula, u Zemunu, u Obrenovcu i drugim mestima. Beograd je jedan od gradova koji je na jedan sistematičan, sveobuhvatan način zbilja rešio jedno od najvažnijih pitanja Roma i zbilja uradio mnogo na njihovom uključivanju u sve tokove društvenog života.

Što se tiče drugih ranjivih grupa, moram da istaknem da je Dragan Đilas za vreme vršenja vlasti u Beogradu, na projektu „Velikog brata“, a pravdajući ga da radi dnevni boravak za decu, zaradio milionske svote novca i danas se njegovi prihodi mere oko 500 miliona evra. Za razliku od njih, SNS dolaskom na vlast u Beograd i te kako radi na zaštiti i pomoći najranjivijim društvenim grupama. Istaći ću samo neke od tih aktivnosti. To je npr. prihvatilište za decu i omladinu koje je otvoreno 25. februara 2019. godine, na 1.700 kvadrata za 48 korisnika. U okviru njega je svratište za 30 dece. Više od dve decenije je trebalo da se čeka da se jedno ovakvo prihvatilište otvori.

Drugog aprila 2019. godine, povodom obeležavanja međunarodnog dana osoba sa autizmom, otvorena je jedna od najznačajnijih organizacionih jedinica za poboljšanje kvaliteta života dece sa invaliditetom, a to je usluga „Predah“.

Na prvom mestu SNS je poboljšanje kvaliteta života svakog građanina Republike Srbije i to je razlog što ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala koleginice Vukojičić.
Reč ima prim. dr Milovan Krivokapić.
Izvinite doktore, ja sam vas preskočio. Bila je greška.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, mogu da kažem da od donošenja Zakona o glavnom gradu 2007. godine je proteklo dovoljno vremena da su se stekli brojni razlozi da se izvrši izmena i dopuna istog, kako bi se između ostalog određeni koncepti dodatno definisali, unapredili, odnosno popravili i predvidela nova rešenja. Tačnije kako bi se uskladile odredbe ovog zakona sa zakonima koji uređuju pojedina pitanja od značaja za rad i funkcionisanje lokalne samouprave.

Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije ozbiljno vode državu i ozbiljno razmišljaju o budućnosti naše zemlje i upravo zbog toga uvidela se potreba da se u ovoj oblasti uspostave neophodni, pravni i ekonomski mehanizmi, kako bi se između ostalog privukle privatne investicije koje podrazumevaju izgradnju objekata, što će doprineti otvaranju novih radnih mesta, kako u građevini, tako i u drugim oblastima, a što ima za rezultat jačanje celokupne privredne delatnosti.

Srpska napredna stranka je obećala građanima decentralizaciju prestonice, a što smo obećali to i ostvarujemo upravo kroz donošenje ovog zakona za razliku od prethodne vlasti koja je takođe obećavala decentralizaciju, a zatim usvojila takav Statut grada koji je potpuno centralizovao Beograd i to sve u cilju bolje i lakše kontrole svih tokova što je imalo za rezultat slivanje finansijskih sredstava u jednu kasu.

Nakon usvajanja ovog zakona sledi usvajanje novog statuta grada, čime ponovo i po milioniti put ispravljamo katastrofalne greške vlasti DS.

Suština politike SNS je da građani budu zadovoljni, da im život bude lakši, da konačno mogu da dišu punim plućima i razmišljaju svojom glavom. U tom smislu i cilju se donosi i ovaj zakon koji omogućava građanima otvaranje uslužnih centara na nivou opštine, tako da će stanovništvu biti omogućeno da 90% stvari približi jednom mestu i na taj način se nivo odlučivanja građanima što je i suština politike.

Moram da naglasim da je posebnu podršku za donošenje ovog zakona dao predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, a njegovim usvajanjem biće omogućeno da se grad brže razvija, ljudi u njemu lagodnije i lepše žive. Definitivno i nesumnjivo je da je usvajanje Zakona o glavnom gradu veliki događaj za Beograd i još jednom ističem da je obećanje koje je dala SNS ispunjeno i da će građani više odlučivati o tome šta će se u njihovim opštinama raditi.

Veoma je važno donošenje ovog zakona po hitnom postupku i zbog započetih postupaka u vezi sa izgradnjom i ozakonjenjem objekata da bi isti mogli da se sprovode i okončaju u najkraćem roku kako ne bi prouzrokovali štetne posledice po građane, privredu, kao nesigurnost u pravnom prometu, odnosno da bi se obezbedio nesmetani rad organa i organizacija.

Konačno, predložena zakonska rešenja učinila bi rad organa grada i gradskih opština znatno efikasnijim i dovela do ravnomernijeg rešenja svih građana na teritoriji grada Beograda, zato će SNS glasati za donošenje ovog zakona. Hvala lepo.

Hvala doktore Krivokapiću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Savkić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću govori o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.

Prema Ustavu Republike Srbije jedinice lokalne samouprave i opštine, gradovi, i grad Beograd, u skladu sa Ustavom i zakonom, grad Beograd ima poseban ustavno-pravni položaj kojim se održava specifičnost grada Beograda u odnosu na ostale jedinice lokalne samouprave.

Međutim, postojećim Zakonom o glavnom gradu ta specifičnost nije dosledno sprovedena. Takođe, potrebno je uskladiti Zakon o glavnom gradu sa drugim zakonima kojim se uređuju određena pitanja koja su od značaja za grad Beograd.

Kao što sam naveo, grad Beograd je specifičan u odnosu na ostale jedinice lokalne samouprave zbog njegove teritorije i broja stanovnika. Jedna od bitnih izmena, predviđena zakonom o izmenama i dopunama zakona odnosi se na komunalne mreže. Izmenom se stvaraju uslovi da isti položaj imaju vršioci komunalne delatnosti, čiji je osnivač grad i pravna lica čiji je osnivač Republika. Na taj način se omogućava da se samostalno sprovode aktivnosti u cilju finansiranja te delatnosti.

Članom 2. Predloga o izmenama i dopunama o glavnom gradu, predviđeno je da gradske opštine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin mogu osnovati javno komunalno preduzeće uz prethodnu saglasnost Skupštine grada Beograda. U skladu sa statutom grada, kojim će se utvrditi organ gradske opštine, koji vrši prava osnivača. Na taj način, vršenje pojedinih delatnosti su predviđene za gradske opštine, koje su na svom području decenijama ulagala u komunalne sistema, a koji su van sistema kojim upravljaju javna komunalna preduzeća, koje je osnovao grad.

Zato je neophodno da se predvidi mogućnost osnivanja javnih preduzeća od strane gradskih opštine. Naime, neophodan je uslov da gradske opštine mogu na celishodan način pratiti i u određenim slučajevima finansirati njihov rad. Ovo je naročito bitno, jer su pomenute gradske opštine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Sručin rubnim delovima grada, a mogućnost da one osnivaju javna preduzeća i upravljaju komunalnom delatnošću, bila je predviđena i ranijim zakonskim aktima. Na ovaj način se značajno doprinosi boljem funkcionisanju upravo ovih rubnih gradskih područja.

Takođe, daje se mogućnost prigradskim opštinama da bolje organizuju poslove koji su od značaja za lokalno stanovništvo. Kada je reč o urbanističkim planovima, Zakon o planiranju i izgradnji je na poseban način isključio mogućnost podele ovih poslova između grada i gradskih opština organizovanih na teritoriji grada Beograda. Tako zakonsko rešenje je uvedeno utvrđivanjem nadležnosti organa za donošenje pojedinih planova iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Prema tom zakonu, nadležnost se poverava Skupštini jedinice lokalne samouprave.

Predlogom o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, uspostavlja se mogućnost da pojedine urbanističke planove mogu donositi i gradske opštine. Usvajanjem Predloga o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu se uklanjaju svi nedostaci. Takođe, predviđena je mogućnost i da se statutom grada preciznije urede odnosi između grada Beograda i gradskih opština u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

Predloženim rešenjima doprinosi se racionalnije i efikasnijem obavljanju poslova u interesu građana i ravnomernijem razvoju svih delova grada. Hvala.